pravac je sada ka zapadu, idemo kroz provinciju daniel campos, visoravan na 3600 metara, ruta nacional 701, da znate kada budete išli kolima 

 

i tako se vozimo oko pedeset kilometara, sacena kao iz starih oldkoo rejsing igrica, primičemo se planinama, a one sve vreme ostaju tamo daleko i nikako ne izgledaju bliže, tojote drže rastojanje po trista metara da se ne bi nagutali prašine

 

po visoravni teče rio salado, tu je i jedno usamljeno naselje villa alota

 

 

 

 

ovaj predeo koji ne prašta sada nastanjuu vikunje, mnogo gracioznije konstitucije nego što su lame ili alpake;

vikunje su se adaptirale na surovije uslove, ber grils bi mogao od njih nešto da nauči;

 

dakle, samo vetrovi, dosta sunca i hladne i mrazovite noći;

zaštićene su i šišaju se jednom u četiri godine

 

 

 

 

napred se vide cerro canapa, chullunkahni, cerro araral, i sve to na granici sa čileom

 

 

 

 

stene izvajane eolsko erozijom najavljuju jednu od mnogobronih atrakcija poznatijih pod imenom valle de rocas

 

 

 

 

 

 

 

 

 

cerro canapa

ovde i stajemo na pola sata da bi ljudi mogli da se dive ovim stenama, dakle - valle de rocas