kolega i ja imamo identične rekvizite za zabavu

i to je sada onaj suvi salar

 

 

 

 

 

 

 

i jedan ne tako dobar pano

 

nestvarno

 

ublo se za grilsa bera

nestvarno

 

ublo se za grilsa bera

 

baš da ga vidim kako bi žvakao onu so, mamicu mu njegovu

e sad, završili smo sa salarom, idemo nazad kroz uyuni i dalje ka jugu, 150km, kolona od pet džiponja, tojote lendkruzeri, recimo 98 godište

 

i ponovo isti krajolik, arizona, nevada, nju meksiko, sonora, sinaloa...

meni je bilo odlično, nebo plavo a oblaci beli kao iz crtaća kole kojot i ptica trkačica, ili duško dugouško

evo kako je izgledalo na početku, prvo naše drugarice....

 

 

 

sve vreme ne mogu da skrenem pogled od oblaka. 1 trip

a sada etapa južno od uyunija ...

 

 

 

 

 

 

 

 

ovo mi je asocijacija, inace, super je ova!

 

 

na piš pauzi sam iskoristio priliku da bolje uredim slike....