i tako u nekoj zabiti, stao vozač da pomogne kolegi koji je sa paralelnog puta na divljaka hteo da se uključi na glavnu džadu pa su pogonski točkovi ostali da vise u plitkom jarku između kolovoznih traka;

 

kopali ispod točkova, pa stavljali neke limove za bolju frikciju, povuci potegni, sačuvaj me bože i sakloni....

 

uspeli su da iskobeljaju autobus posle pola sata, pa smo nastavili polako

u jednom trenutku bus je stao da bi se vozač odmorio u lokalnoj birtiji negde usred ničega, odjedanput se strovalio jedan ludački pljusak kakvog nismo videli za sve vreme našeg putovanja, niko nije mogao da veruje svojim očima koko je vode palo, mada ubrzo je većina putnika nastavilo sa dremežom

 

bus je kreno dalje ali mnogo sporije, valjda iz opreza da ne prokliza po mokrom asfaltu

ne sećam se orura, ali pamtim da smo ušli u sam grad potosi, opet je to ogromno naselje na zaravni ispod jedne velike stene na kojoj se pa opet nalazi dobro osvetljeni spomenik, to šljašti kilometrima unaokolo

 

bus je krstario sporednim ulicama što dalje od centra, odmah se vidi da je potosi nije mali grad, već je rasut po velikoj površini

 

i izašli smo nekako iz potosija i nastavili kroz istoimenu provinciju

sve vreme je tukla neka glupava radijska mejnstrim top lista, sa voditeljem koji je neprekidno srao kao foka, ali neprekidno, ajmo cela bolivijo, svi ruke gore;

 

nešto neverovatno, pa još  majstor i podebljao volume da svi čuju, mada su svi bili u dubokom dremežu osim mene;

nekako se i stil promenio pa su krenuli njihovi narodnjaci-zabavnjaci, a i to je bila idiotska muzika gde je pevač recitovao pa podvriskivao a si, a si, a si, a si, a si

 

ludilo kompletno;

 

zato sam posle maltretmana dobio nagradu u svitanje, a to su moji omiljeni pustinjski krajolici

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

divota....

 

 

 

majko mila kaka priroda strefiche me srcka 

 

te zgrade, kuche.. nako.... al one planine i biciklisanje 

majko mila kaka priroda strefiche me srcka 

 

te zgrade, kuche.. nako.... al one planine i biciklisanje 

 

priroda netaknuta, kao u arizoni, meksiku, prošao je u suprotnom smeru i jedan biciklista-nomad sa sve prtljagom, rekao bih amer

i još jedan mali predah

 

 

 

 

 

 

 

 

 

put je odličan, kao u ju es ej , bus se lagano naginje na krivinama, moj pogled kroz prednje staklo je neprocenjiv;

staklo je muljavo od jutarnje vlage

 

,

 

 

 

 

 

 

isušeno korito reke