coroico, a ne corioco, tamo idemo da se properemo i osvežimo, hotel gloria

 

pravo selo u zabiti sliva amazonije, video sam i par crnaca, autohtonih, koji tu žive

 

evo hotela glorie:

 

 

nalazi se na obodu sela i ima dosta dobar pogled

 

 

 

tu je i bazen, veliki kol, sav u mermeru, velika sala za ručavanje, slike hrane sam već postovao na nju nau iting;

hrana je klasika, prvo čorba od bilja koje im je dostupno a ne ga mnogo jestivog, pa onda po ko zna koji put fritirane banane, pirinač i na kraju seckano meso u sosu plus bojadisane špagete, tako da.... sve je to jestivo, jedino je sala okrenuta ka suncu, jebeno jakom tropskom suncu, bez tendi, roletni ili koječega;

 

pa vi vidite kako mi je legla ta njihova hrana

imaju i sklepan internet od četiri kompjuterčića u mreži, sto za bilijar, u donjem delu zgrade su tuševi;

stvari sam ostavio u lokeru, pre toga sam zakupio ključić za katanac;

sapatnik u tušu do mog to nije uradio i ostavio torbu sa stvarim na klupi pored, i naravno, kako to već ide, neko od osoblja hotela ga je odžepario za 140eura;

 

ipak je bilo malo bitter, iako smo se trudili da se opustimo pored bazena, u hladovini na ležaljkama

 

 

 

i tako, hotel gloria, i čaša meda i čaša žuči

fudbalski teren, na veštačkoj travi

 

 

 

 

 

tiistim putem kojim smo se sjurili bajkovima sada se vraćamo; 

pet po podne i sunce zauzima ugao, toplo je ali se oseća da će osvežiti, plus što se penjemo nazad u naše planine

 

 

i ovde sam na obodima la paza pokušao da uslikam božićnu jelku

 

 

 

 

 

 

 

sledeći dan sam iskoristio da se prošetam po centralnoj avenidi arce, duž koje se izdižu svi oni soliteri od 20 i nešto spratova;

uveče mi kreće autobus za salar de uyuni, stvari spakovane

 

ovog jutra i u prethodna dva dana je povodom inauguracije bio organizovan buvljak po ulicama koje vode do plaze murillo, i opšti vašar na pijaci pored i oko katedrale san francisco;

zamislite da vam se navuče kuka i motika po vasinoj, čika ljubinoj, i po knezu gde bi prodavali svu onu robu sa budže, eto. tako to izgleda;

 

mada mi je ispred san franciska bilo zanimljivije jer je sadržaj bio u obliku vračanja za bolje sutra, gomila šamana pale smolu pa se širi miris nalik onom od indijskuh štapića;

možete da birate šta hoćete u životu, vrlo je konkretno, imate svežnjeve novčanica od 50E, 100$ i njihovih bolivijanosa ako hoćete da vam izvračaju novčani dobitak;

tu su i makete kuća ako hoćete da rešite krov nad glavom ili automobilčići ako hoćete kupovinu đunte;

imaju i diplome u koje upišete vaše ime i zvanje koje hoćete da steknete na faksu, najpopularnija je diploma medicine...

 

ja sam nastavio do avenide arce, ta gužva izluđuje

 

 

 

 

 

 

u avenidi je potpuno drugačija pesma, tome sam se i nadao;

u svim ovim edificio zgradama žive belci, u stvari potomci španaca, to mi je uvek zanimljivi da vidim;

tokom radnih dana ih nema nigde, verovatno furaju svoje biznise, a ovog subotnjeg jutra su izmileli iz svojih tvrđava, baš je jedan baja koji liči na huan karlosa izašao iz supermarketa sa kesom u ruci i pretrčao preko ulice;

pa neka mama sa dvoje male dece ide u park, valjda;

pa neki tata vodiklince na sport ili šta već... izgleda da svi živnu vikendom

krenule su ambasade da se nižu:

 

deutsche botschaft, nemačka ambasada čija su vrata meni uvek otvorena

 

 

,

 

 

sledi park u kružnom toku, isabel la catolica