Atipčni turizam i estetika Altiplana

[Marcus Wulffings]

[Marcus Wulffings]

coroico, a ne corioco, tamo idemo da se properemo i osvežimo, hotel gloria

 

pravo selo u zabiti sliva amazonije, video sam i par crnaca, autohtonih, koji tu žive

 

evo hotela glorie:

 

 

nalazi se na obodu sela i ima dosta dobar pogled

 

 

 

[Marcus Wulffings]

tu je i bazen, veliki kol, sav u mermeru, velika sala za ručavanje, slike hrane sam već postovao na nju nau iting;

hrana je klasika, prvo čorba od bilja koje im je dostupno a ne ga mnogo jestivog, pa onda po ko zna koji put fritirane banane, pirinač i na kraju seckano meso u sosu plus bojadisane špagete, tako da.... sve je to jestivo, jedino je sala okrenuta ka suncu, jebeno jakom tropskom suncu, bez tendi, roletni ili koječega;

 

pa vi vidite kako mi je legla ta njihova hrana

[Marcus Wulffings]

imaju i sklepan internet od četiri kompjuterčića u mreži, sto za bilijar, u donjem delu zgrade su tuševi;

stvari sam ostavio u lokeru, pre toga sam zakupio ključić za katanac;

sapatnik u tušu do mog to nije uradio i ostavio torbu sa stvarim na klupi pored, i naravno, kako to već ide, neko od osoblja hotela ga je odžepario za 140eura;

 

ipak je bilo malo bitter, iako smo se trudili da se opustimo pored bazena, u hladovini na ležaljkama

[Marcus Wulffings]

 

 

 

i tako, hotel gloria, i čaša meda i čaša žuči

[Marcus Wulffings]

fudbalski teren, na veštačkoj travi

 

 

 

 

 

[Marcus Wulffings]

tiistim putem kojim smo se sjurili bajkovima sada se vraćamo; 

pet po podne i sunce zauzima ugao, toplo je ali se oseća da će osvežiti, plus što se penjemo nazad u naše planine

 

 

[Marcus Wulffings]

i ovde sam na obodima la paza pokušao da uslikam božićnu jelku

 

 

 

 

 

 

 

[Marcus Wulffings]

sledeći dan sam iskoristio da se prošetam po centralnoj avenidi arce, duž koje se izdižu svi oni soliteri od 20 i nešto spratova;

uveče mi kreće autobus za salar de uyuni, stvari spakovane

 

ovog jutra i u prethodna dva dana je povodom inauguracije bio organizovan buvljak po ulicama koje vode do plaze murillo, i opšti vašar na pijaci pored i oko katedrale san francisco;

zamislite da vam se navuče kuka i motika po vasinoj, čika ljubinoj, i po knezu gde bi prodavali svu onu robu sa budže, eto. tako to izgleda;

 

mada mi je ispred san franciska bilo zanimljivije jer je sadržaj bio u obliku vračanja za bolje sutra, gomila šamana pale smolu pa se širi miris nalik onom od indijskuh štapića;

možete da birate šta hoćete u životu, vrlo je konkretno, imate svežnjeve novčanica od 50E, 100$ i njihovih bolivijanosa ako hoćete da vam izvračaju novčani dobitak;

tu su i makete kuća ako hoćete da rešite krov nad glavom ili automobilčići ako hoćete kupovinu đunte;

imaju i diplome u koje upišete vaše ime i zvanje koje hoćete da steknete na faksu, najpopularnija je diploma medicine...

 

ja sam nastavio do avenide arce, ta gužva izluđuje

[Marcus Wulffings]

 

 

 

[Marcus Wulffings]

 

 

[Marcus Wulffings]

 

[Marcus Wulffings]

u avenidi je potpuno drugačija pesma, tome sam se i nadao;

u svim ovim edificio zgradama žive belci, u stvari potomci španaca, to mi je uvek zanimljivi da vidim;

tokom radnih dana ih nema nigde, verovatno furaju svoje biznise, a ovog subotnjeg jutra su izmileli iz svojih tvrđava, baš je jedan baja koji liči na huan karlosa izašao iz supermarketa sa kesom u ruci i pretrčao preko ulice;

pa neka mama sa dvoje male dece ide u park, valjda;

pa neki tata vodiklince na sport ili šta već... izgleda da svi živnu vikendom

[Marcus Wulffings]

krenule su ambasade da se nižu:

 

deutsche botschaft, nemačka ambasada čija su vrata meni uvek otvorena

 

 

,

 

 

[Marcus Wulffings]

sledi park u kružnom toku, isabel la catolica