šta vam je najteže u stranim jezicima?

[Amelija]

ne vidim da postoji sličan topik tako da izvolte :D

 

verovatno će većina komentara biti za engleski, ali svi strani jezici su dobrodošli

 

 

 

elem, već svi evropski vrapci i kosovi znaju da ja bijem bitku sa članovima u svim jezicima, i to tako što većinu izostavim a poneke i ubacim gde im nije mesto   (a poneki i potrefim, živela ja)

 

u engleskom dosta grešim sa progresivnim vremenima (tipa kad treba "I was" a kad "I have been", znam sve teorijski ali praktično često omanem)

imam malo problema i gde tačno da udenem prilog, pre glagola, posle glagola, itd

i mislim da mi je to najgore u engleskom

 

u nemačkom i španskom: rod imenica (tipa da li je čaša muško, žensko ili srednje)

to ide potpuno po slučajnom procesu, pa onda nešto tokom vremena zapamtim i to je onda ok, a nešto verovatno nikada neću zapamtiti, a nešto se prosto frljam pa kako ispadne

 

u nemačkom često imam problem i kad treba da se vrlo precizno izrazim, pa da li sam ubola pravu pravcatu reč

 

u španskom još subjunktiv kao potpuno bizaran koncept* (i u francuskom mada sam njega toliko zaboravila da ne bih zasad o njemu), poboljšao mi se malo u prethodnih par godina jerbo se vežbalo :D, ali još uvek nije baš to to

i naravno "ser" i "estar" (ko ne zna -- dva glagola "biti"), izem onoga ko ih samo izmisli

<< imam i u španskom malih problema sa običnim prošlim vremenima, drukčije je nego u engleskom ali tako nešto

 

 

*a u istu kategoriju mi spada i slovenačka dvojina

Edited February 3, 2015 by Hjortron

[Indy]

Samo mi u italijanskom nista ne smeta. U svim ostalima nesto smeta. Uglavnom se tice izgovora (francuski), cudnih glasova (mnogi jezici) i zajebane gramatike koja nema smisla. I nj i lj u nasem.

[Time Crisis]

 

u engleskom dosta grešim sa progresivnim vremenima (tipa kad treba "I was" a kad "I have been", znam sve teorijski ali praktično često omanem)

imam malo problema i gde tačno da udenem prilog, pre glagola, posle glagola, itd

i mislim da mi je to najgore u engleskom

 

Članovi? Ne znam da li sam video non-native speakera koji će uvek staviti the i a tamo gde treba. :)

 

Slovenački: promene imenica i glagola, istovremeno i slično srpskom i različito/nelogično

Japanski: koliko god bubao reči i gramatiku, na kraju opet nisam mogao da pročitam dve rečenice iz novina. :D

Edited February 3, 2015 by Time Crisis

[Indy]

Nauci se i to.

[Amelija]

Članovi? Ne znam da li sam video non-native speakera koji će uvek staviti the i a tamo gde treba. :)

pročitaj pažljivo prvi post ;) (početak)

[Amelija]

Samo mi u italijanskom nista ne smeta.

a subjunktiv ti nije problem?

 

svaka čast!

 

ja još ne videh neromansku osobu koja nema bar malo problema sa istim

[Indy]

a subjunktiv ti nije problem?

 

Ne znam ja ove druge jezike ni izbliza dovoljno da bi mi to bio problem.

[MancMellow]

engleski - clanovi naravno. nisam los, ali na dve-tri kucane strane obicno bar jednom omanem :( ali nije moja krivica, jebali ih clanovi i njih i sve koji su ih zadrzali/imaju, dabogda ih svi izbacili jednog dana 

 

nemacki - opet naravno - rod. znam da ima i pravila, ali nema sanse. zato ga i nisam govorio, nisam hteo da zvucim imbecilno. sad vec ne bih ni mogao, citanje je dovoljno. 

 

slovacki - padezi u mnozini, jbg. takodje, uz taj izuzetak, umeo sam i da ga govorim tj govorio sam, sad samo citanje, ali i to retko. 

 

italijanski sam bio krenuo da ucim pa sam stao :( dotle dokle sam dosao nista nije bilo problem. zao mi je sto nisam nastavio jer mi se cini lak jezik, a za izgovor nama definitivno najlaksi od evropskih. U stvari italijanski je verovatno najlepsi jezik na svetu. Kao neka lingua fonetski ociscena od svih suvisnih gluposti :D

 

francuski i, posebno, holandski - nek se iskaslju vec jedared pa nek pocnu da pricaju konacno   ^_^ nema trika da to ikad izgovaram kako treba  

Edited February 3, 2015 by MancMellow

[Muwan]

U turskom je najveća glavobolja što praktično ne postoji izreka ili fraza koja je identična ili se gradi identično kao u indoevropskim jezicima. To znači da sve moguće izreke, uzrečice i fraze valja učiti od nule i napamet jer ako pokušaš bilo kakav prevod sa srpskog/engleskog nećeš dobiti ništa razumljivo.

 

Ne mogu da se odlučim da li me više baca u bedak to ili formiranje rečenica "unazad" koje zahteva dosta dumanja u glavi pre nego što se progovori.

 

A, da, tu je i čuvena osobenost da jedan jedini promašen/progutan/izostavljen vokal može kompletno da izmeni reč koju si izgovorio i čak je pretvori u neku reč koju ni za živu glavu ne bi hteo/la da izgovoriš. To su posebno interesantni momenti koje možeš da prepoznaš po neponovljivim facama koje odjednom slože sagovornici.

[MancMellow]

cuti, srecom su bar uveli latinicu :D

[Amelija]

joj taj turski izgleda žurka, ludilo, zezanje

 

 

 

bwt ja sam probala malo da učim finski ali nikada nisam dospela do nivoa da bih mogla baš za nešto konkretno reći "e ovo je sranje"

[Amelija]

Slovenački: promene imenica i glagola, istovremeno i slično srpskom i različito/nelogično

 

 

slovacki - padezi u mnozini, jbg.

e da, sve mi se čini da i slični jezici umeju biti zajebani mada na drugi način (baš ovo što kažete, slično je ali nije isto i onda dolazi do gluposti)

 

i naravno čuveni lažni prijatelji, mada to kad jednom zapamtiš šta je šta više nema problema (barem kod mene)

[MancMellow]

ma to je ludilo, posebno kad ne naucis nesto kao dete, pa se onda valjda automatski shaltash. jednom sam proveo 6 meseci u slovackoj, kad sam dosao u Beograd ozbiljno sam po 2-3 sekunde razmisljao kad da kazem "ravno/rovno", a kad "pravo". 

Edited February 3, 2015 by MancMellow

[Time Crisis]

e da, sve mi se čini da i slični jezici umeju biti zajebani mada na drugi način (baš ovo što kažete, slično je ali nije isto i onda dolazi do gluposti)

 

i naravno čuveni lažni prijatelji, mada to kad jednom zapamtiš šta je šta više nema problema (barem kod mene)

 

Pa da, a još zajebanije što ponekad bude nešto što se i na slovenačkom i srpskom kaže isto... i onda nemam pojma jel sam rekao kako treba ili sam se prebacio na srpski, ili šta radim. :p

[Halvard]

U engleskom klasika, članovi. U principu to važi i za sve jezike u kojima oni postoje, ali za engleski je naročito karakteristično, valjda zato što ga najviše koristim.

 

U španskom naravno subjunktiv i ser/estar. :D I užasno je glupo, ali često zabagujem kod fonetskih promena u morfologiji, npr. nikad mi neće doći automatski da gerund od "morir" nije "moriendo" i slično, tu moram da se resetujem.

 

Norveški: određeni i neodređeni oblik imenica, mada opet i to ima veze sa pomenutim članovima. I dosta se mučim sa predlozima. Generalno, kod tog jezika je najveći problem što ne postoji nekakav standard u govornom jeziku već svako priča kao u svom rodnom selu, a razlike između dijalekata umeju biti poprilične.

 

Kod ruskog mi je najveći problem izgovor, šanse nema da postignem odgovarajuću mekoću, plus mi baš i redukcija vokala ne ide, u mojoj varijanti sve to zvuči prilično nakaradno.

 

U albanskom me opet kategorija određenosti odbija na prvu, a ni deklinacija prideva nije baš neki spektakl, koliko sam iz relativno površnog uvida zaključio.