namenski Posted December 30, 2014 Author Posted December 30, 2014 ^ dobro da znam :) Zezanje na stranu, nije to vise to, mada...
Guest Posted December 30, 2014 Posted December 30, 2014 ^ dobro da znam :) Zezanje na stranu, nije to vise to, mada... sumnjam da si gadljiv;) jos ako ide uz Misel Rodrigez...
namenski Posted December 30, 2014 Author Posted December 30, 2014 sumnjam da si gadljiv ;) jos ako ide uz Misel Rodrigez... Daleko od toga, ni pomislio, Misel slobodno nek zadrze :misko:
namenski Posted January 1, 2015 Author Posted January 1, 2015 (edited) Britanska auto industrija je pocetkom sedamdesetih godina 20. veka vec manje-vise otsvirala svoje; ono, jeste da su svi koji su hteli da se trkaju jos uvek dolazili u Britaniju da nabave sto im treba i da po nesto nauce, kad je lik po imenu Robert Jankel resio da se oproba u pravljenju automobila. Panther Westwinds Covek je dolazio iz takozvanog sveta mode, ali nije da nije imao veze sa automobilima motajuci se oko auto dizajna: ideja je bila da se neobican auto dobije tako sto ce se pri pravljenju/preradi obicnog auta da primene Rolls Royce standardi. Izabran je, nesrecno, jedan tadasnji malo veci Triumph-ov mode, nesrecni Dolomite: dobijen je savrsen auto, ali po neobicnoj ceni, nekoliko puta vecoj od originala, obaska sto mu ni ime Rio nije bilo bas neka ekskluziva. Dobijen je i promasaj: ko je imao dovoljno para da kupi tako skup auto, nije hteo da plati da ga se vidi u obicnom autu, ma koliko ovaj bio kvalitetan. Ali je zato model Panther J72 bio nesto sasvim posebno: kopija Jaguara SS100, i to poprilicno uspela, posluzila se jednim od motora kakvih vise nema, pravim Jaguarovim V12. Auto k'o auto, nekom mozda na granici kica - ipak, ne treba zaboraviti da su u pitanju bile sedamdesete i da retro izgled jos nije bio izmisljen - bio je pravljen neverovatno kvalitetno, a kako i ne bi kad je ekskluzivni rolsrojsovski snabdevac Conolly uzeo na sebe sav takozvani coachwork. Ipak, motor sa 12 cilindara, koji je na tadasnjim Jaguarima bio uredno spakovan ispod haube i pokriven svim i svacim komfora i smanjenja buke radi, na ovom autu je zvucao sasvim drugacije: kako nije imao ajnspric i slicne moderne andrmolje, ko je jednom cuo sisteci zvuk pumpi za gorivo koje su, na prvi okret kljuca, jos uvek u potpunoj tisini, punile gorivom 3 ogromna Weber karburatora, zapamtio je zauvek i to i onaj zvuk posle, kakvi Ferariji, kakvi bakraci. Imao je, na gledanje, jos jednu falinku: u vreme kad se pojavio nisu postojali farovi kakvi dolikuju pravim automobilima. Ne postoje ni danas, a unutar kucista farova, nalik onima sa Jaguara SS100, krili su se obicni farovi, nista narocito, jer Cajs/Bosovih farova koji su jos pre WW2 pretvarali noc u dan vise nema niti ce ih biti, kakvi halogeni ovi ili oni. Sledili su modeli po ugledu na automobil automobila, Bugatti Royale, Kruela de Vil je dobila svoj filmski auto: A zavrsilo se cudovistem sa 6 tockova, modelom Panther 6, u vreme kad su i formule trcale na 6 tockova, proizvedenim u samo 2 primerka. Edited January 1, 2015 by namenski
namenski Posted January 1, 2015 Author Posted January 1, 2015 Smandrljase me kucevni poslovi: ovaj poslednji, Kadilakov motor 8+ hiljada kubika... Posle su dosli neki Korejanci...
Tresko Posted January 2, 2015 Posted January 2, 2015 Jensen FF Interceptor Britanski, a ciji bi drugi bio, nikakve prelepo dizajnirane italijanske zujalice, nikakvi tupkasti Nemci. Pazi kad su Jensen dizajnirali Italijani, Carozzeria Touring iz Milana. :)
namenski Posted January 2, 2015 Author Posted January 2, 2015 Pazi kad su Jensen dizajnirali Italijani, Carozzeria Touring iz Milana. :) ;)
namenski Posted March 12, 2015 Author Posted March 12, 2015 JEEP Dao je ime – ukrali su mu ga, oteli, da budemo precizni – svim budalastinama koje se danas kite sa ova cetiri slova koja po svoj prilici ne znace bas nista. Ne znace nista jer je toliko teorija o nastanku naziva Jeep da nema svrhe traziti i istrazivati, teorijama i mudroserisanju naprosto nema mesta jer – legenda je legenda. I – zna se sta prilici jednoj legendi. Pripada, nastao je jednoj drugacijoj Americi, Americi koja je tih dana Drugog svetskog rata bila nada celog sveta ili bar njegovog pravog dela, hranila dobar deo sveta, staru civilizovanu Evropu narocito, Trumanovim jajima, instant Liptons cajevima, kikiriki buterom i filmovima u boji. Americki je do poslednjeg zavrtnja, a ipak nekako i nije: neamericki mali, za ona vremena relativno male zapremine motora, predstavljao je ono sto bi se danas zvalo ikona. Pricati o takozvanim tehnickim podacima nema nikakve svrhe, a i nevazno je. Nepogresivo prepoznatljiv zvuk motora, bez obzira da li se radilo o Fordovom ili onom prvom – razlika je bila samo u smestaju ventila, pa otuda ona razlika u visini haube – vetrobransko staklo koje se obara i platnenim kaisem vezuje za masku hladnjaka, platnena sedista... Trebalo je se u njemu voziti ili ga, jos bolje – voziti. I proci tamo gde je on mogao da prodje i doci negde, bilo gde, sigurni da vas u njemu nece da vide kao tipa iz dzipa. Sa sve pokretanjem motora noznim prekidacem, pokazivacima pravca koji se ukljucuju prekidacem na komandnoj tabli i koje – da biste ih ukljucili – morate da se podobro nagnete napred. Sa sistavim zvukom brisaca – ovde su ih zvali 'na vakuum' – koji su bakarnim cevcicama povezane sa karburatorom i koji brisu vetrobransko staklo utoliko brze ukoliko date veci gas. Samo tako i nikako drugacije, mada su na nekim modelima mogli da se pokrecu i rukom sto je bilo lako ako imate suvozaca. Ako ne, zajebano. Pokisnuti u dzipu. Koji nema ceradu, naravno. Sa ledenom vodom koja polako prodire ne pitaj gde. Mogao je sve i svi su ga kopirali. Dzip, ponovo, napravio nije niko. Udoban, naravno nije bio, a i zasto bi: poluzvanican naziv sanitetske sluzbe vojske SAD za takozvanu pilonidalnu cistu (ako se tako pravilno zove) bio je Jeep desease. Bice da bolje od svih sarenih slika u boji, o Jeep-u govori ona gore karikatura Bila Mauldin-a: bolje od svih fotografija sa danasnjih okupljanja ljubitelja sa sve uniformama i ostalim glupostima. I zato, zbog ove male masine, dizajnerskog remek dela, oprezno kada danas na ulici neko od sjajnih cudovista sa pogonom na sva cetiri tocka nazovete njegovim pravim imenom. To sa dzipom nema bas nikakve veze. Na stranu sto je i uvredljivo. Obaska ovi nemacki padobranci koji se ponosno slikaju na dzipu zaplenjenom od jednog taze marsala, dzipu poklonu Zapadnih saveznika. Osim srecnika koji su imali vezu da se dokopaju nekog rashodovanog JNA primerka, poslednja nabavka iz lokalnih izvora - mislim na Srbiju - bila je moguca kad se onaj vincanski institut ratosiljao svojih 50-ak komada nabavljenih za potrebe neke jurnjave na terenu, pricalo se o nekom trazenju uranijuma po Srbiji, ko ce ga znati. Bilo je tu primeraka proizvedenih 1942. na kojima je - u pokusajima da se probusi rupa za kacenje novih inace traktorskih stop svetala/migavaca, proizvedenih u Srbiji, a inace identicnih nekim originalima - ladno pucala nova novcata kvalitetna burgija. Trosio je, sa svojih skoro 2.500 kubika dozlaboga mnogo, ali je i davao punu meru za te pare, a najvece sranje prilikom odrzavanja bili su takozvani colovni srafovi i ostale mere, mada nista sto prosecan VKV metalostrugar nije mogao ocas posla da sredi. JNA ih je imala relativno malo jer su na smenu brzo dosle one smesne Kampanjole, ali je delova zacudo bilo poprilicno po magacinima i kasnije vojnim otpadima, trebalo ih je samo prepoznati.
nesha taxista Posted April 8, 2015 Posted April 8, 2015 Davno sam video taj Jensen, ali nisam znao da je imao pogon na sve tockove. Za njega sam cuo jedan drugi zanimljiv detalj - rezervni tocak nisu stavljali u gepek kao sav normalan svet, nego je bio u prednjem blatobranu.
kud u maglu Simoviću Posted July 3, 2015 Posted July 3, 2015 da li postoji neko ko se nije vozio u ovome? verujem da ne. ako se pitaju bg, i uopšte ex-yu taksisti rećiće da ne postoji bolje auto. italo-nemački dizajnerski par bruno sako i fridrih geiger su napravili verovatno neprevaziđenu auto ikonu, skoro tri miliona proizvedenih automobila, preko 20 motora u ponudi, abs, vazdušni jastuk, servo kočnice... urbana legenda kaže da su nemački taksisti štrajkovali kada su izbacili w124 jer je imala silne dečije bolesti i tada je neki budža iz mercedesa rekao da auto kao 123ojku niko nikada više neće napraviti. model 200d prve ozbiljnije kvarove imao posle 800000 km. the mečka https://youtu.be/NKKTLs_vTFA https://youtu.be/EXYHuGqvHMU
Pontijak Posted July 4, 2015 Posted July 4, 2015 meni je ovo tako lepo i savrseno :) http://www.autoslavia.com/nemacki-aristokrata-sa-francuskim-manirima/#.VZeH4KyPW70
ToniAdams Posted July 4, 2015 Posted July 4, 2015 pa dje nije, upravo od recimo te generacije do ove kumsove taksi, mecka je pravila najljepsa auta. meni je i dalje jedan od omiljenih ikad:
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now