Prospero Posted June 6, 2015 Share Posted June 6, 2015 На Дедињу порез и десет пута већи Порезници ове године хоће да наплате и порез на земљиште за све четири године колико га нису наплаћивали, а имали су право Нашој читатељки са Дедиња порезници су приредили два изненађења. Порез на кућу од 130 квадрата мораће да плати 314.776 динара, уместо прошлогодишњих 68.000. Уз то јој траже још 518.000 динара за порез на окућницу, који Београд сада почиње да наплаћује за све пропуштене године. Сабрани су износи за претходне четири године, од када се законски опорезују плацеви и тек сада су, ето, стигли на наплату. У достављеном решењу назначено је да порез за 12,7 ари грађевинског земљишта може да се измири у четири рате до октобра. – Ово се граничи са здравом памећу. Оваквом пореском политиком хоће да нас истерају из овог краја. Нису сви становници Сењака и Дедиња богати. Много је ту староседелаца са скромним примањима, пензионера, просветних радника, лекара – каже наша читатељка и најављује да ће са комшијама упутити жалбу градским властима. На питање како могу ретроактивно да наплаћују порез на земљиште Слободан Милосављевић, градски секретар за финансије, позива се на Закон о пореском поступку и администрацији према коме је могуће опорезовати земљиште пет година уназад. Опорезивање грађевинског земљишта постоји од 2011, када је уведено у тадашњи Закон о порезу на имовину. Зашто је до сада одлагана наплата и одлучено да буде наплаћено „у пакету” наш саговорник није одговорио осим што је поновио да закон локалним самоуправама дозвољава тако нешто. Откуда повећање пореза на кућу за чак 350 одсто ако је тржишна вредност квадратног метра у екстразони увећана са 210.000 динара на 228.000 динара што пише у градској одлуци о утврђивању просечне цене квадратног метра по зонама за утврђивање пореза на имовину? Милосављевић каже да није видео пореско решење и да зато не може да коментарише, али да је вероватно раније била пријављена мања површина за опорезивање. Он каже да у Београду има 750.000 пореских обвезника. Према градској одлуци у овој години порез на имовину не може да буде већи од 80 одсто. При том ће само четири одсто обвезника платити 80 одсто већи порез углавном због преласка у другу, скупљу зону. Код већине, нова пореска решења, која би сви требало да добију до 11. јуна, не би требало да буду већа од осам одсто. Небојша Нешовановић, консултант за инвестиције, сматра да треба бити реалан и узети у обзир колико вреде плацеви у елитним деловима какви су Сењак и Дедиње. Он не види разлог да неко ко поседује плац и кућу од милион евра не плати порез на то богатство. – У прошлости смо често критиковали Пореску управу да су пореске стопе и основице за опорезивање потцењене. Сада, када држава покушава да исправи пропуст и да пореске основице приближава тржишним вредностима, опет негодујемо. Да ли то значи да треба да се љутимо на некога ко је почео да ради свој посао – пита Нешовановић. Чињеница је да су вредности некретнина биле потцењене, али је такође чињеница да су локалне касе празне и да је порез на имовину један од лагоднијих начина градских власти да их попуне. У Београду ове године нису мењали пореску стопу, али јесу просечну тржишну вредност квадратног метра која се користи за обрачунавање пореза на имовину. Тако је цена квадрата увећана од 2.000 до 15.500 динара. Јасно је да Пореска управа, односно локална администрација, просечну цену квадрата непокретности у одређеној зони рачунају на основу купопродајних уговора, али не звучи логично да та цена расте у тренутку када вредност некретнина из дана у дан пада. Када је реч о земљишту у тој истој градској одлуци уочава се још већа нелогичност. Његова цена је нижа у односу на 2014. годину (иако није наплаћивано стајало је у ценовнику) за екстра, прву и другу зону. Тако је квадратни метар плаца на Дедињу прошле године вредео 80.000, а ове је 72.000 динара. Речју, и порезници су признали пад цена на тржишту. Све то само говори да је повећање пореске основице више био плод политичке одлуке за колико треба допунити градску касу него стварног одраза кретања на тржишту. Уосталом, то најбоље показује преглед просечних цена квадратног метра земљишта за утврђивање пореза на имовину из 2014. године из кога се може видети да су све зоне у Новом Саду скупље него у Београду. Пета, најјефтинија, у првом граду вреди 10.000 динара, док је у Београду најјефтинија 800 динара. Још нелогичније је да у Инђији квадратни метар кошта 1.107 динара у првој зони, а у Пироту у истој тој зони 19.720 динара. Разлог ових неусаглашености јесте сигурно и мањак трансакција, односно недостатак информација о ценама некретнина. Али неспорно је да је политика локалних јавних прихода у оваквим ситуацијама имала важан утицај на формирање ценовника. М. Авакумовић објављено: 06.06.2015. Quote Link to comment
halloween Posted June 6, 2015 Share Posted June 6, 2015 (edited) Da li im je za to dovoljan nalaz i mišljenje veštaka ekonomsko- fiinansijske struke ili nešto egzaktnije? Stvar je časti odupreti se ovom lopovluku, prvi da reaguju pravnici. Neću platiti, a u ponedeljak analiza propisa. Edited June 6, 2015 by halloween Quote Link to comment
Frank Pembleton Posted June 6, 2015 Share Posted June 6, 2015 To je to ciste se placevi, verovatno ce se igrati na demagogiju o "bogatunima na Dedinju" ... Plus su se ispod zita lepo zastitili aktima.A ovo za unazad placanje mi je hit... Video sam kako su sve sklopili kad sam imao procenu poreza na stan koji sam kupio, sve je skockano tako da se zalbeni postupak ucini besmislenim... Quote Link to comment
Delija67 Posted June 6, 2015 Share Posted June 6, 2015 Stiglo kod mene i povezanih lica. Karaburma +70% NBG Fontana +90% NBG Blokovi +25% Quote Link to comment
El Guapo Posted June 6, 2015 Share Posted June 6, 2015 Na Miljakovcu bez promene, možda čak i koji din manje nego lane. Quote Link to comment
Shan Jan Posted June 6, 2015 Share Posted June 6, 2015 Jbt sta sad je I fontana neko ultragiga fensi mesto Quote Link to comment
Tribun_Populi Posted June 7, 2015 Share Posted June 7, 2015 Da li im je za to dovoljan nalaz i mišljenje veštaka ekonomsko- fiinansijske struke ili nešto egzaktnije? Stvar je časti odupreti se ovom lopovluku, prvi da reaguju pravnici. Neću platiti, a u ponedeljak analiza propisa. 1 koristan tool u pravednoj borbi. Postoji mali problem sa podacima koji se odnosi na period pre 2014. godine (fiktivne cene u ugovorima, zbog poreza i taksi) ali bi to trebalo da je korigovano od 2014. onwards. Quote Link to comment
Аврам Гојић Posted June 7, 2015 Share Posted June 7, 2015 (edited) a karaburma pokusavam da shvatim kako su izracunali trzisnu cenu stana. verovatno na referentnom uzorku od sva tri stana prodata tamo poslednjih godina. za dve godine drzanja gajbe u registru dobre agencije dobio sam 3 poziva i jedno gledanje. nema teorije da platim uvecan porez dok ne vidim da li je to uradjeno lege artis. Edited June 7, 2015 by Грешни Василије Quote Link to comment
Friend Posted June 7, 2015 Share Posted June 7, 2015 Na žalost, primenjuju galopirajucu kamatu. Najbolje da se plati iznos od prošle godine i čeka dok se ne vidi sta ce od svega da ispadne. Quote Link to comment
Tribun_Populi Posted June 7, 2015 Share Posted June 7, 2015 (edited) Ako ćete da pobijate rešenja (a ima mesta tome) ne zajebavajte se da ne platite barem nesporni deo, kamata je vrlo simpatična (referentna NBS + 10%, trenutno 19,5%), pošto žalba ne zadržava izvršenje i kamata teče od dospelosti (15 dana od dana dostavljanja). Obaška još simpatičnije protivustavno Dinkićevo rešenje po kome se poreska akta smatraju dostavljenim obveznicima po proteku roka od 15 dana od predaje pošti. Više se dostavnica i ne potpisuje, ja pre neki dan zatekao koverat sa rešenjem u sandučetu, na njemu stoji samo datum predaje pošti. Pa ko ga našao - našao. Edited June 7, 2015 by Tribun_Populi Quote Link to comment
Tribun_Populi Posted June 8, 2015 Share Posted June 8, 2015 Nacrt zakona o uslovnom plaćanju poreskog duga na rate i otpisu kamata na taj dug: Poreski obveznik ima pravo da glavni poreski dug plati najviše do 60 mesečnih rata bez sredstava obezbeđenja, u kom periodu ne teče kamata Lex specialis. I posle Dinkića, Dinkić. Quote Link to comment
Ayatollah Posted June 8, 2015 Share Posted June 8, 2015 Ako ćete da pobijate rešenja (a ima mesta tome) ne zajebavajte se da ne platite barem nesporni deo, kamata je vrlo simpatična (referentna NBS + 10%, trenutno 19,5%), pošto žalba ne zadržava izvršenje i kamata teče od dospelosti (15 dana od dana dostavljanja). Obaška još simpatičnije protivustavno Dinkićevo rešenje po kome se poreska akta smatraju dostavljenim obveznicima po proteku roka od 15 dana od predaje pošti. Više se dostavnica i ne potpisuje, ja pre neki dan zatekao koverat sa rešenjem u sandučetu, na njemu stoji samo datum predaje pošti. Pa ko ga našao - našao. Mali offtopic. Bio sam u prošli četvrtak u FIC-u, na debati povodom novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Potpuno isto rešenje je planirano i za sve akte u postupku izvršenja, osim samog rešenja - dostava se smatra izvršenom protekom 8 dana od dana predaje pismena pošti, bez obzira da li je uručenje uopšte i pokušano. Nekoliko kolega, uključujući mene, se razgalamilo protiv toga, pa će FIC verovatno tražiti da se ova odredba skine iz nacrta Zakona. Btw, koliko sam se gluposti nagledao u nacrtu Zakona, pa to je za plakati - ponovo vraćaju žalbu na rešenje o izvršenju, u nekim situacijama uvode institut obaveznog odgovora na žalbu ili prigovor u izvršenju (ako ne odgovoriš, smatra se da je pravni lek osnovan), omogućava se vođenje parničnog postupka radi utvrđenja nedozvoljenosti izvršenja (praktično vanredni pravni lek), država ne mora da predujmljuje privatnim izvršiteljima troškove izvršenja, sud koji sprovodi izvršenje može privatnom izvršitelju poveriti dostavu pismena (ko da je ovaj Pošta, jbt),itd. Članovi FIC-a su izašli bukvalno sa stotinama komentara na nacrt Zakona, koliko gluposti ima. Quote Link to comment
Frank Pembleton Posted June 8, 2015 Share Posted June 8, 2015 Stiglo blok 45 +10% Quote Link to comment
Recommended Posts
Join the conversation
You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.