Kriza banaka u Srbiji - zatvaranje filijala, otpuštanja..

[pacey defender]

ima li neko infrormaciju, zbog koje usluge ljudi najčešće dolaze u banku?

 

plaćanje? podizanje keša? dobijanje informacija? sačinjavanje ugovora?

[yabadaba]

Mislim da je plaćanje i podizanje keša, i sa tim banke nisu baš oduševljene, jer im je tu zarada manja u odnosu na uložene resurse. Zato svi polako dižu provizije da bi odbacili te klijente. Mada mislim da bi im bilo bolje da malo ulože u e-banking, koji bi morao da funkcioniše glatkije ili da pritisnu komunalne kuce da omoguce on-line plaćanje.

[Lezilebovich]

pre će bogataš u raj nego penzioner na bankomat

[hazard]

ima li neko infrormaciju, zbog koje usluge ljudi najčešće dolaze u banku?

 

plaćanje? podizanje keša? dobijanje informacija? sačinjavanje ugovora?

 

Po mom iskustvu (ulazim u banku recimo jedanput nedeljno), gledajuci ljude oko mene:

 

1) placanje racuna, rata za kredit/karticu, podizanje para (cini mi se cesce deviza jer to ne moze na bankomatu)

 

2) uzimanje kredita (najcesce kes krediti i to)

 

Inace ja sam frapiran koliko je los e-banking domacih banaka. Em su zakukuljili proceduru (masa njih trazi da upisujes neki komplikovani kod svaki put kada hoces da izvrsis placanje, kod Intese npr. svaki uz sifru moras ubaciti i neki CD - pola novih kompjutera danas nema CD drajv!), em su im tehnicki uslovi idiotski (moja banka, npr. ne dozvoljava pristup iz firefoxa! ej firefoxa), npr. svaki taj e-banking koji sam video zavisi od Jave ( ), pa onda ako nemas pravu verziju, ne funkcionise, a naravno pristupanje sa bilo kog operativnog sistema a da je nije Windows (ne mislim na android m-banking aplikacije, toga ima sve vise) je misaona imenica.

[pacey defender]

ma budalastina je to sa bankama. banka u kojoj imam tekuci racun nije u stanju da mi automatski skida sredstva za placanje racuna za mobilni telefon. 

[Tribun_Populi]

Bankarski lobi vol.2.

 

 

Donošenjem Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga ( „Službeni glasnik RS“, br. 36/11) prvi put je na jedan celovit način uređena ova oblast i omogućena zaštita svim kategorijama korisnika finansijskih usluga. Dakle, osnovni cilj Zakona jeste uređenje zaštite korisnika bankarskih usluga, usluga finansijskog lizinga i korisnika finansijskih pogodbi. U pokušaju postizanja ove zaštite, reguliše se i ustupanje potraživanja banke u članu 39. Zakona, a koji član je usled nepreciznosti samog teksta podložan različitim tumačenjima.

Tumačenje člana 39. Zakona dato je u formi Mišljenja Narodne Banke Srbije, Sektora za kontrolu poslovanja banaka broj VII-1741/2/11MB u vezi sa njegovom primenom, dana 27.07.2011. godine. Navedenim Mišljenjem NBS, u skladu sa članom 39. Zakona, banke mogu potraživanja, kako dospela tako i nedospela, od fizičkih lica ustupiti samo bankama. Navedeno tumačenje stvara problem koji ima više pravnih nedoslednosti, nanosi štetu finansijskom sistemu Republike Srbije, a ne donosi nikakve pogodnosti za korisnike finansijskih usluga iz više razloga:

1. Tumačenje odredbe je protivustavno, u smislu člana broj 21. Ustava, da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki. Ako se zaštita korisnika finansijskih usluga po tumačenju NBS izražava kroz zabranu ustupanja dospelih i nenaplaćenih potraživanja banke, onda ni svi korisnici finansijskih usluga nisu u istom položaju. Naime, korisnici finansijskih usluga su i korisnici kartica izdatih od nebankarskih finansijskih institucija – kao što je Dajners, a ovaj se član nikako ne može primeniti na nebankarske institucije.

 

3. Tumačenje takođe ograničava mogućnost inostranih kompanija koje imaju svoja predstavništva u Srbiji i koje se bave otkupom potraživanja da u finansijski sistem Srbije investiraju značajna novčana sredstva iz inostranstva na ime kupovne cene za potraživanja banaka prema fizičkim licima i time pozitivno utiču na likvidnost srpske privrede.

 

4.Tumačenje direktno šteti bankarskom sistemu Srbije, jer indirektnom zabranom prodaje potraživanja, banke moraju da vode sudske postupke u cilju naplate svojih potraživanja od fizičkih lica, što znači da su u obavezi da investiraju značajna novčana sredstva u sudske postupke naplate potraživanja, da bi možda nekada, uspele da naplate sporna i rizičina potraživanja koja u tom trenutku više nisu sastavni deo bilansa banke.  Jedna banka gotovo i da nema motiva da kupi sporna i rizična potraživanja druge banke, što rezultira time da čak i ukoliko bi jedna banka želela da ustupi svoja potraživanja (umesto da investira novac u naplatu istih) ona na tržištu nikada neće naći kupca. Disparitet ponude i tražnje (ukoliko se ikada pojavi banka koja želi da kupi sporna i rizična potraživanja druge banke) negativno će uticati na vrednost tih potraživanja i ići na štetu banke koja želi da ustupi svoja potraživanja.

 

 

 

Naravno, pošto sad ne mora samo bankama, može i raznim agencijama koje će građanima da uteruju dug (isto kao i kratak, samo malo teže) Ja se nadam da će država uzeti u obzir ovakvo obrazloženje kad bude menjala Zakon o porezu na dobit pravnih lica, pa da onda izbaci odredbu po kojoj su preduzeća u obavezi da pokrenu sudske postupke i ulože značajna sredstva da bi, možda nekada, uspela da naplate sporna rizična potraživanja - da bi im se otpis potraživanja priznao kao rashod u poreskom bilansu. A i, ono, ne bi bilo loše da država zajebe da građane tera na sud, nego da uvedemo licenciranog javnog šerifa (Selaković approved) da deli pravdu.

 

 

Republica

Edited December 11, 2014 by Tribun_Populi

[Venom]

Intesa vec bar dve godine ima online banking bez CD-a, koji onda moze da se koristi iz bilo kog OS-a, browsera. Jednom sam morao da podignem pare bas u banci i cekao 20 minuta red, zena ispred je imala makar 10 racuna. Procaskao malo sa zenom na salteru i kad sam je pitao jel bas nema sanse da se predje na online placanje, samo je eksplodirala: NECE! Nudimo im online placanje, telefonom (ne znam tacno kako), da im se automatski skida s racuna, NECE! Mada ok, razumem da ovo s automatskim skidanjem tesko moze da prodje u Srbiji.

[hazard]

Automatsko skidanje tj. trajni nalog postoji odavno (može i u Komercijalnoj recimo) ali se ne odobrava svakome. Moraš da imaš redovan prihod (da si stalno zaposlen ili penzioner). Moja majka je htela da uplati recimo 1000 evra na račun i da napravi trajne naloge da joj se skidaju automatski računi (s obzirom da u Srbiji boravi mesec dana godišnje, 1000 eura više nego pokriva godišnje troškove), ali pošto ne živi i ne radi u Srbiji i ne prima na taj račun platu, ne može da napravi trajni nalog.

 

Inače Intesa naplaćuje 60 din. po transakciji u e-bankingu što je po meni neviđena pljačka. Da znam da je na šalteru tipa 100, al 60 din. u e-bankingu? Daj. Eurobanka naplaćuje 10.

 

 

Intesa vec bar dve godine ima online banking bez CD-a, koji onda moze da se koristi iz bilo kog OS-a, browsera. 

 

To je lepo znati samo ne znam zašto su mojoj majci ove godine dali tu varijantu sa CDom ali ako i dalje treba Java da bi stvar šljakala (i bez CDa), onda je opet glupost. To kažem ja, čovek koji živi od softvera pisanog u Javi.

[svashtabezneshto]

U intesi je na šalteru provizija 30 dinara za imaoce njihovog računa.

Ako je e-banking po transakciji 60 dinara, jasno je zašto su na šalteru gužve.

[Venom]

Moguce da su opet promenili, ne koristim vise. Te varijante sa CD-om sigurno nisu izmislili sami. U Belgiji sam video slicno 2005. i to je jos bio floppy , mislim da je bio relativno rasprostranjen metod, pa su samo iskopirali.

 

edit: ranije je bilo dzabe online za prvih pet placanja ili nesto slicno.

Edited December 12, 2014 by Venom

[radisa]

Erste ima ok ebanking, bez jave i cd-a. Samo imaš neke tablice, pa te pita random broj iz njih.

NBG(vojvođanska) ima javu.

[Sestre Bronte]

e-banking znači manje zaposlenih po bankama, a veći profit vlasnicima

 

neću da radim protiv broja zaposlenih

[djeneralche]

Moguce da su opet promenili, ne koristim vise. Te varijante sa CD-om sigurno nisu izmislili sami. U Belgiji sam video slicno 2005. i to je jos bio floppy , mislim da je bio relativno rasprostranjen metod, pa su samo iskopirali.

 

edit: ranije je bilo dzabe online za prvih pet placanja ili nesto slicno.

I dalje ima cd, samo ga ne trazi kada prebacujes sa i na sopstvene racune. Inace je lose i zastarelo resenje ali verovatno su pukli dosta para kada su ga kupili od Sage pa jos ne razmisljaju da ga menjaju. Placanje telefonom je jednostavnije.

[Muwan]

Ne bih da branim Intesu ili bilo koju banku u Srbiji ali bezbednosne protokole za online banking verovatno nisu izmislili zaposleni u Srbiji nego se tu primenjuje neki standard koji je centrala usvojila. E-banking sistemi banaka su 24/7 na meti ozbiljnih međunarodnih kriminalnih udruženja, tu se neprekidno vodi rat između njih i IT ekipa u bankama. Ništa manje na meti nisu ni individualni korisnici čiji podaci i pristupne šifre se kradu na sve moguće načine (obaška što i oni sami tome doprinose kada npr. u novčaniku drže ceduljicu za zapisanim svim šiframa i PINovima jer ne mogu da ih zapamte). U Turskoj, recimo, e-banking uopšte nije moguć bez SMSa jer da bi se uopšte logovao moraš da se potvrdiš kodom koji dobiješ SMSom nakon što uneseš svoj korisnički broj i šifru. Za online plaćanja važi ista priča. HSBC je u jednom trenutku imao upad gde je ekipa nekako uspela i da pokrade korisničke podatke i da se prikači na sistem koji generiše SMS kodove. Posle toga su uveli tokene koji generišu šifre i koje klijenti moraju da imaju kod sebe svaki put kada požele da osete čari e-bankinga. To je igranka bez prestanka i biće sve komplikovanija u godinama koje dolaze.      

[djeneralche]

Posle toga su uveli tokene koji generišu šifre i koje klijenti moraju da imaju kod sebe svaki put kada požele da osete čari e-bankinga. To je igranka bez prestanka i biće sve komplikovanija u godinama koje dolaze.      

Da, tokeni su novije resenje, ja sto sam video to je usb koji moras da nosis sa sobom. Inace slazem se za bezbedonosne procedure, mora tako.