Jump to content
IGNORED

Deux jours, une nuit (2014)


kobni zelaya

Recommended Posts

 

 


Deux jours, une nuit
http://www.imdb.com/title/tt2737050/?ref_=nv_sr_2
 
odlican film brace darden, a marion kotijar ubedljivo najbolja glumica danasnjice! savrseno je odglumila, odusevljena sam!

 

 

 


Uf kakvo razbijanje, sramim se da priznam al drzao me na ivici suza od pocetka do kraja. Njena gluma sjajna ali kako je tek snimljeno :Hail: Da ne pricam o kontrastima u filmu koji dodaju na tezini celoj prici.
 

Posebno scena kad zeli da zguta saku punu lekova, a vodu uzima iz decije case :(


 

Šta reći, osim da braća Darden nisu omanuli ni ovog puta. Sve što krasi njihove filmove i ovde je prisutno - velika tačnost i istinitost onoga što se prikazuje, glavni junak u ozbiljnom problemu, nedostatak "glume" i "režije" koji rezultira velikom ubedljivošću i uključivanjem gledaoca, ukratko - drama koja drži kao triler, na način kako malo ko u svetskoj kinematografiji može.

Tu je još, možda kao eksces, a verovatnije namerno, razmišljanje o kapitalizmu i stavljanju ljudi u žrvanj koji ih tera da se mrze. Tu je naravno i Marion Kotijar.

 

901205050_B972741289Z.1_20140520201628_0

Link to comment

marion ima neku pojavu tuznu tj takve likove sa nepobedivom ubedljivoscu ozivljava

 

a ekces 0, verovatnije je namerno, i lepo da se slika stvarna prica malih ljudi

 

meni je bilo nerazumljivo njeno bezanje u ludilo sve do trenutka kad je kolega na fudbalskom terenu zaplakao

 

pre toga nisam osecala empatiju vec sam odbijala sve sto se prikazuje kao sumanuto

Link to comment

Uf kakvo razbijanje, sramim se da priznam al drzao me na ivici suza od pocetka do kraja. Njena gluma sjajna ali kako je tek snimljeno :Hail: Da ne pricam o kontrastima u filmu koji dodaju na tezini celoj prici.

 

 

Posebno scena kad zeli da zguta saku punu lekova, a vodu uzima iz decije case :(

 

 

surovo, brutalno težak film. :( 

Link to comment
  • 1 month later...

(paznja, ne citaj, ako nisi gledao/la)

 

Delim misljenje sa madam Nezvanovom da je Marion Cotillard najbolja glumica danasnjice, ali osim njene glume, ocekivao sam i da me sam film vise drmne. Braca Dardenne me nisu sabila u stolicu kao sa ranijim radovima.

 

Tesko da je mogla da se izbegne repetitivnost zbog price o kapitalizmu, koju je Kobni naveo, meni stvarno nije legla. Dovodila me je u komicnu situaciju da nagadjam prema fizionomiji lika, koji otvara vrata, da li ce odgovor biti da ili ne.

 

Druga stvar, koja mi je zasmetala, bez obzira na svu mogucu okrutnost savremenog drustva u sferi radnih odnosa, prosto se potcenjuje poslodavac koji funkcionise uglavnom na egoistickom principu, ne znam ko bi dozvolio da se losa atmosfera stvara i nepovratno ostaje zbog jednog radnika. Narocito ne u jednoj firmi koja ima mali broj zaposlenih i gde su svi upuceni jedni na druge. Tesko cete to videti u praksi, cak i uz najjaci moguc sindikat. Onima koji imaju malo vise radnog iskustva i iskustva sa poslodavcima, filmska prica tesko da pije vodu.

  

Trece, na licu glavne junakinje na kraju filma se moglo videti jasno i bolno rasterecenje i licna svojevrsna mala pobeda u porazu, okrece se novi list u zivotu...ja ne vidim da bi se bolje osecala da je glasanje bilo s drugim (povoljnijim) ishodom. Hocu reci, nije mi sasvim jasan toliki pritisak njenog supruga da se stvar tera do kraja, s obzirom na njenu traumu i depresivno stanje.

Link to comment

Di si Lancio. :)

 

Vidi, za ovo treće - pritisak valjda dolazi od toga što će da se izgubi posao i ostane bez para za život i izdržavanje deteta. Lična pobeda dolazi tek kao neki paradoksalni bonus.

Za drugo - moram da priznam da se tu slažem donekle s tobom, u stvari - ne znam, nemam iskustva, odnosno znam srpska iskustva, ali sam siguran da se stvari u Belgiji ne dešavaju isto kao kod nas. Međutim situacije u kojima se zna da neko treba da bude otpušten, makar gazde i ne pitali ništa radnike o tome, redovno imaju nuspojavu da okreću ljude jedne protiv drugih, čak i kada ih gazde o tome ništa ne pitaju. Opet srpsko iskustvo, doduše, nemam drugo. Ukratko, moguće da si tu u pravu, nekakva konstrukcija dramaturški verovatno postoji.

I prvo - u kom procentu si pogodio? :) Mislim, ne znam zbog čega tu vidiš repetativnost - priča sa svakim kolegom je drugačija i nastaje iz toga kakav je taj lik. Neka napetost u filmu se ne pojavljuje od toga što čekamo odluku konkretnog kolege, već više iz stanja u kome se nalazi Kotijar, koja je stalno na granici da se slomi.

 

Meni je ovaj film negde između Sina i Dečaka s biciklom, a to znači jako visoko, u odnosu na najveći broj filmova koji sam gledao ove godine.

Link to comment

Napravio sam neke propuste, ocigledno da nije pozeljno pisati tik nakon odgledanog filma  :) ali tu smo da dzakamo.

 

Na paradoksalni bonus niko nije mogao da racuna, ali ocigledno da je ta mala Pirova pobeda ustvari najveci dobitak za glavnu junakinju i put ka ozdravljenju. Smeta nesto drugo -->to niko nije mogao da zna<--- tj. svi drugacije reugujemo na nepravdu, stres... a bukvalan push supruga meni bode oci, pogotovo dolazi do izrazaja nakon poslednjeg telefonskog razgovora, gde je podrzava u nadi da ce naci brzo nov posao. Zasto tako nije bilo ispocetka? OK, onda ne bi imali ovaj film, ali malo mi cudna ta ljubav i podrska.

 

Tu gde se malo slazes, bas mislim dam se upleo ko pile u kucinu :D ustvari, kad bolje razmislim, ja sam poprilicno precenio poslodavca, ali bilo je kasno da ista editujem a i mrzelo me da ustajem iz kreveta.

 

Neces verovati, supruga mi je svedok, 100%  :) sto ne znaci da sam negde zagubljen treci brat Dardenne, nego logicno gradjenje napetosti. Smetao mi njen repetitivni uvod sa sve 'Zan-Mark je imao upliv u glasanje..' mislim da je to moglo bar negde da se izbegne, previse mi bilo dokumentarno.

 

Inace, bolji mi film sad, ovako prespavan, nego sinoc. 

Link to comment

Di si Lancio. :)

 

Vidi, za ovo treće - pritisak valjda dolazi od toga što će da se izgubi posao i ostane bez para za život i izdržavanje deteta. Lična pobeda dolazi tek kao neki paradoksalni bonus.

Za drugo - moram da priznam da se tu slažem donekle s tobom, u stvari - ne znam, nemam iskustva, odnosno znam srpska iskustva, ali sam siguran da se stvari u Belgiji ne dešavaju isto kao kod nas. Međutim situacije u kojima se zna da neko treba da bude otpušten, makar gazde i ne pitali ništa radnike o tome, redovno imaju nuspojavu da okreću ljude jedne protiv drugih, čak i kada ih gazde o tome ništa ne pitaju. Opet srpsko iskustvo, doduše, nemam drugo. Ukratko, moguće da si tu u pravu, nekakva konstrukcija dramaturški verovatno postoji.

I prvo - u kom procentu si pogodio? :) Mislim, ne znam zbog čega tu vidiš repetativnost - priča sa svakim kolegom je drugačija i nastaje iz toga kakav je taj lik. Neka napetost u filmu se ne pojavljuje od toga što čekamo odluku konkretnog kolege, već više iz stanja u kome se nalazi Kotijar, koja je stalno na granici da se slomi.

 

Meni je ovaj film negde između Sina i Dečaka s biciklom, a to znači jako visoko, u odnosu na najveći broj filmova koji sam gledao ove godine.

 

u, to je onda jako visoko. meni je Decak sa biciklom bar 2-3 nivoa nize od Sina na kuli od 10 nivoa.

Link to comment

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...