Kolumnistička lupetanja

[Venom]

Nista, ali koliko sam shvatio on je blize 35.

[malkin]

bump

 

 

Погледи са стране Драгомир Анђелковић Консолидовање демократије?

После дужег времена имаћемо, макар у унутрашњем језгру моћи, хомогену власт са респектабилним парламентарним капацитетима за реализацију својих намера

 

С обзиром на резултате протеклих избора, тешко је спорити да је у Србији, како се то често чује, „дошло до концентрације власти”. Једна листа, а у оквиру ње чак и једна странка – пре свега на основу високог рејтинга њеног лидера – освојила је већину места у парламенту. После дужег времена имаћемо, макар у унутрашњем језгру моћи, хомогену власт са респектабилним парламентарним капацитетима за реализацију својих намера. У таквим околностима од ње се, и то са разних страна, много тога очекује. Из иностранства пре свега од оних који сматрају да смо у зони њихове доминације.

 

Како се приближава формирање нове владе, све директније се, некада и у виду врло јасних захтева западних фактора моћи, исказују разноврсна очекивања од наших владајућих структура. Оне делују способно и снажно да испуне оно што се од њих тражи, па се отуда од њих очекује ефикасно деловање, без претераног освртања на дневни пулс јавности. То само по себи није лоше, јер да би се Србија покренула нема више места робовању рејтингу и празним причама. Но, проблем је у томе шта се од нас тражи. Да ли је то у нашем интересу или у колизији са њим?

 

Ових дана нам је један угледни немачки посланик из редова тамошње владајуће странке поручио да се од нас захтева да из Устава избацимо преамбулу која се односи на Косово, што значи да Западу није довољно то што „нормализујемо односе” са нашом сецесионистичком покрајином, већ је потребно да од ње потпуно дигнемо руке (макар и без формалног признања). Иако не тако јасно изражено, дипломатски кругови брује да се од нас захтева и да одустанемо од „Јужног тока”, па и да будемо кооперативни у вези с предстојећим притисцима на Републику Српску.

 

Ако би нова влада наведено прихватила, директно би радила против наших националних и државних интереса. Никакве, макар и извесне а камоли неизвесне економске перспективе, не могу да буду оправдање за одрицање од себе. Коначно, ту није реч о нечему што је само у (анти)националном домену, већ је у питању и однос према демократским вредностима, па би баш из те перспективе желео да сагледамо читаву ситуацију.

 

Код нас се током протеклих деценија много говорило о демократији, владавини права, изградњи институција.И, шта смо осим обиља фраза добили? Неку врсту протектората где се о много чему питају странци. Томе је допринела и чињеница да смо стално имали, мање-више, слабе власти, унутар којих су се привремени партнери борили за већи део колача, између осталог и тако што су тражили подршку појединих западних држава, заузврат нудећи своју услужност. То се дешавало и током неизвесних изборних кампања, када су се конкуренти утркивали за медијску и другу инострану потпору.

 

Сада је ситуација била другачија. Имали смо једну партију чија победа је била извесна и није јој био потребан додатни ветар у леђа, то јест странци сада нису потребни да би крпили владајућу већину. То су добре основе да се крене путем такозваног консолидовања демократије. Другим речима, од демократске форме ка демократској суштини. А да се подсетимо –демократија је владавина изабраних представника народа. Ње нема када су они само марионете, макар постојале и разне демократске институционалне кулисе. Једна ствар је мудро балансирање, што подразумева и известан ниво уважавања интереса глобалних моћника од којих зависи наша судбина, а друго је деловање против виталних интереса сопствене државе. То је противно демократским принципима ако је демократија и даље владавина у име (интереса) народа.

 

Зато је наш предстојећи уставни и сваки други однос према Косову и Метохији, па и Русији која је стуб одбране преосталих наших националних интереса у вези са јужном српском покрајином али и РС, лакмус папир стања демократије у Србији. Сада коначно имамо прилику да кренемо путем „консолидације демократије”, то јест од форме ка суштини. „Концентрација власти” – која сама по себи није у супротности са демократским начелима, само је питање како се власт користи – и томе би морала да служи. Иначе, никакве „концентрације власти” па и демократије у Београду нема. Моћ је на неким другим меридијанима а нама стижу само налози. У таквим околностима је са функционалног становишта небитно да ли имамо слабу или наизглед снажну владу. Друга ствар је што у условима „концентрација власти” они који је држе имају много већу одговорност ако пристану да буду пуки инострани намесници.

 

Србија је после избора, заузимајући исправан став према Криму, водећи се сопственим националним интересима, кренула путем „консолидовања демократије”. Остаје нам да видимо да ли је то увод у нову праксу или само кратак предах пре даљег националног и демократског суноврата. Желим да верујем у прво!

 

Политички аналитичар

Драгомир Анђелковић

објављено: 11.04.2014.

 

ovo do sada, sve sa mnoštvom glasova u parlamentu i koliko-toliko nehomogenom političkom scenom, to je sve bio privid demokratije. sad kad se vlast i moć koncentrišu konsolidju na jednom mestu, imaćemo suštinu demokratije: jedinstvenu volju nacionalnog interesa, takoreći.

 

stalno imam utisak da je ovaj Anđelković prosto užasno glup, ali ovaj tekst nudi 1 jako koristan eufemizam koji može da se koristi u odbranu apsolutno svakog kršenja demokratskih pravila igre u narednom periodu, otprilike u stilu Frenka Lanca.

[Turnbull]

Sve su to Šmitova deca, tj sad već praunučići. Homogenost kao uslov prave demokratije, autentična volja naroda, suverena diktatura, bla-truć.

 

Meni je zanimljivije kako siroti Anđelković navigira oko sada već sve očiglednije činjenice da će SNS prodati Kosovo. Zasad je u fazonu, neće valjda, ja im verujem, itd. Živo me zanima šta će da priča jednom kada se to bude zaista i desilo.

Edited April 13, 2014 by Turnbull

[pacey defender]

Gde radi An]elkovic? Je li na nekom institutu? Ima li neki svoj NGO ili drugi entitet preko koga pise projekte?

[Turnbull]

Tako nešto. On beše povezan ako ne grešim s nekim ruskim soft power institutom, ali mislim da sad ima nešto svoje. Mislim, "svoje" shvatite vrlo uslovno, nema taj ni jednu svoju misao u glavi.

Edited April 13, 2014 by Turnbull

[Yoda]

Ogolimo sustunu, Draza masno obmanjuje kad prica o uticaju stranaca.

 

Taj uticaj je sada daleko najveci.

[Turnbull]

Pa jasno.

[beatakeshi]

БИОГРАФИЈА: Рођен сам 1971. године у Москви, где сам похађао основну школу. Средњу школу (Прву економску) и факултет (Филозофски, одељење за историју) завршио сам у Београду (1989. односно 1994. године). Упоредо са историјом, за коју сам се (уз негодовање оца) одлучио из љубави, студирао сам и (из прагматизма) менаџмент, који сам магистрирао 1997. године. Упоредо са студирањем и после њега, са оцем и сестром а у оквиру породичног посла (коме се мој отац посветио пошто је почетком 90-их формално отишао у пензију), радио сам у привредној сфери, како у Алмати (Казахстан) тако и у Београду. Од 2005. године бавим се искључиво публицистиком, новинарством и политичком аналитиком. Активан сам у невладином сектору (директор Форума за одговорну политику и Центра за развој међународне сарадње из Београда, и оснивач те сарадник Центра за стратешку сарадњу из Републике Српске). Колумниста сам недељника „Печат“, сајта „Видовдан“ и Новина новосадских, а повремено пишем и за дневне листове „Политика“ и „Данас“. Аутор сам пет књига (са тематиком из области геополитике, унутрашње политике, историје, итд) и преко сто стручни и научних радова. Коментатор сам више штампаних и електронских медија. Говором руски и енглески језик.

 

Gde radi An]elkovic? Je li na nekom institutu? Ima li neki svoj NGO ili drugi entitet preko koga pise projekte?

[Yoda]

Pustite biografiju, Draža i Radun su lični analitičari Vučića. Ume Draža da napiše i nešto kontra Rusa, pa to osvane u Danasu.

 

Ovaj tekst je klasična magla. Bolje neka objasni zašto je Čepurin tražio prijem kod Tome, odmah nakon Vučićevog javnog pitanja gde su novci od NIS-ovog profita.

Edited April 13, 2014 by Yoda

[Turnbull]

Da, sećam se i ja toga nedavno kad je nepto kritikovao rusko mešanje u našu unutrašnju politiku

 

Slažem se sa ovim što si napisao za njega i Raduna, to je i moj utisak. No big mistery, prosto lični Vučićevi analitičari. li sad će morati da naprave mesta i za mlađanog Ištvana, čini mi se.

[Yoda]

Pa, eto ti najboljeg primera koliko su podele na Prvu i Drugu Srbiju prevaziđene vučićevskim jedinstvom suprotnosti. Sve može, i Vesić i Čović, i Pera Luković i Radun, i Ištvan i Draža, i Beba i Drecun, i e- novine i Pečat. ..

[Turnbull]

I sise-less^tm Ljilja Smajlović koja objavljuje Perinog pitomca Ištvana...

[pacey defender]

A znate li, da li se Andjelkoviceva udruzenja finansiraju iz javnih fondova? To bi bilo lepo ispitati. 

 

Isto i njegove individualne akcije sa javnim ustanovama. 

[beatakeshi]

Pa, eto ti najboljeg primera koliko su podele na Prvu i Drugu Srbiju prevaziđene vučićevskim jedinstvom suprotnosti. Sve može, i Vesić i Čović, i Pera Luković i Radun, i Ištvan i Draža, i Beba i Drecun, i e- novine i Pečat. ..

To se zove sabornost.

Jel ima neko da je studirao sa Anđelkovićem?

Edited April 13, 2014 by beatakeshi

[Turnbull]

1 Krle

 

 

Pijanci hodaju dijagonalnoNebojsa Krstic / 14.06.2014. u 18:41

• Komentari: 57
• Čitanost: 1819
• /
• Preporuke: 7
• /
•  
•  

 

Pretpostavljam da je g-đa Paula Thiede, na kraju prošlonedeljnog «Utiska», bila sigurna da OEBS nije institucija koja nama može da pomogne, a da bi po jedan psihoanalitičar na svaku glavu učesnika u javnom životu bio minimum od koga bi morali da krenemo. Razmišljao sam o ovome dok je zamenica šefa Misije OEBS-a u Srbiji, ljubazno i uz osmeh pokušavala da odgovori na postavljena pitanja. Obratite pažnju: uz osmeh. Da li je osmeh u «Utisku nedelje» i vama zasmetao?

Taj mi je osmeh i nezlobivost odgovora zamaglio sopstveni utisak. Kako čovek da podnese toliko odsustvo mržnje i želje da se neko razbije, pocepa, satre, pokida, uvredi, omalovaži, polomi, razvuče, ispljuje, degradira, napadne, zaskoči, nagazi, išamara, rastrgne, natakne, rasturi, izgazi, razvali, ponizi, destruira i satera u mišju rupu? Osetio sam nelagodu zbog toga što je gošća nedeljne emisije neusklađena sa uobičajenim modelom naše javne komunikacije. Tešio sam se da je sve to folirantsko naučeno ponašanje kojim stranci planski žele da zagade čistotu naših agresijom obuzetih duša.

I sad se pitam, da li je prethodni pasus ironičan i u kojoj meri. Nažalost, ne u velikoj. Mnogo smo se ukuvali u vrelini kolektivne histerije, baš kao ona žaba u loncu na koju je podsetila Mirjana Miočinović. Kuvanjem u ključaloj vodi kolektivne mentalne uravnilovke zamagljuje nam se svest, brkaju pririteti i vrtoglavom brzinom menjaju nam se rasploženja i afiniteti. Objekti obožavanja i nezadovoljstva zamenjuju svoja mesta češće i brže nego što normalnost može da podnese.

Panović je ovu besmislenu galamu i zbrku pokušao da nadjača Lenjinovim pitanjem «Šta da se radi?», vezujući ga za događaje u Demokratskoj stranci. Ali pitanje se odnosi i na širu, mnogo širu, društvenu zajednicu, na sve nas koji danas besnimo u sebi jer ne znamo odgovor. Za nemanje odgovora sklon sam da okrivim intelektualnu javnost koja po pravilu doprinosi opštem košmaru, umesto da pojašnjava, usmerava i poboljšava stvari. U tom smislu, ona, stepen ludovanja, koliko god to izgledalo nemoguće, podiže na viši stepen. I evo, tradicionalna ideološka partnerstva se kidaju i osnivaju nova neprincipijelna savezništva, pa su tako »Peščanik» i «Nova srpska politička misao» trenutno u istom rovu, suprotstavljeni «e-novinama» s kojima ne uspevajuda  se dogovore ima li u Srbiji cenzure ili ne. Ali, zabavno slušati kako pravo na drugačije mišljenje brani Svetlana Lukić, urednica portala na kome niko nema prava na drugačije mišljenje.

Međutim, ako bih okrivio njih, javne delatnike, učinio bih nepravdu.

Za sadašnju opštenarodnu konfuziju najveći krivac je vlast. Ona emanira ambivalentnost, suprotstavljene i međusobno poništavajuće stavove. Ona je izvorište shizofrenih vrednosnih poruka i gestova kojima zbunjuje, demorališe i onespokojava. Vučić pred put u Nemačku kaže da je ona naš strateški politički i ekonomski partner, a u isto vreme optuži naše druge strateške partnere da su u zaveri protiv njega. Ovakva situacija indukuje statički elektricitet javnog mnjenja koji jedino pogoduje Ratku Dmitroviću da u opozicionom Novostima ruši ovu vladu na spoljnopolitičkim temama sa još više elana.

Obaranje Peščanika na nekoliko sati, možda jeste dokaz cenzure, možda nije, ali ono što meni deluje mnogo ozbiljnijim indikatorom narušenog zdravlja društva jeste to što vlast dosledno bojkotuje «Utisak», što nema ozbiljnog dijaloga o važnim temama i što par preostalih ostrvaca kritičkog mišljenja predstavlja pre laboratorijske uzorke za dokazivanje slobode štampe, nego normalnu i uobičajenu pojavu u demokratskom društvu.

Vlada, na čelu sa Vučićem, morala bi da donese ozbiljnu odluku. Ne onu koju pominju Ljilja Smajlović i Bakić, da li će Srbija da uvede sankcije Rusiji, jer to za EU i Rusiju ima važnost koliko pola lule duvana, možda i manju, nego onu mnogo važniju - gde ide Srbija, kako i zašto.

Ako je naš cilj da zaista postanemo ravnopravni član EU, 2020, onda treba da kaže, predsednik vlade, da li ćemo do tamo cupkati na jednoj nozi, da li ćemo ići «dijagonalno» kao onaj pijanac Libera Markonija, ili ćemo normalnim hodom i najkraćim putem.

Ako naš cilj jeste, kao što mislim da treba da bude, članstvo u EU, onda mora, ta naša, legitimna, vlast, da odluči - da li ćemo na tom putu razvijati duh tolerancije, poštovanja, dijaloga i slobode, ili ćemo učiniti i ono malo što nedostaje da se pohvatamo za guše i podavimo.

Uz opasnost da postanem dosadan, apelujem, zapitajmo se šta je alternativa. Zapitajmo se koja ličnost i koje političke snage sutra preuzimaju kormilo srpskog broda ako bi aktuelni premijer, danas, iz bilo kog razloga, odstupio. Umesto da vam objašnjavam ono čega se i sami pribojavate, odlazim da pratim odjeke Vučićeve posete Berlinu. I Lukašenkove Beogradu.

 

Objavljeno u Našim Novinama 14.6.2014.