jalova generacija

[Leia]

@ leia:

pa i rekao sam da se to desilo na globalnom nivou, ne samo u srbiji. kroni kapitalisti su svima objasnili kako su guci parfem i pjacoti cipele vrlo kul i vaznije od drzavnog zdravstva i skolstva, penzije, osmocasovnog radnog vremena, godisnjeg odmora, zivota u normalnom stanu bez 68 fletmejtsa i cimera, imanja zene i dece, pijenja piva i gledanja fuce sa drugarima u pabu jednom nedeljno, letovanja, zimovanja, i ostalih 'neodrzivih, parazitskih komunjarskih tekovina'. a pogotovo sto 99% stanovnistva, u tim razvijenim zemljama, na kraju ne moze ni taj sanel i pjacoti da kupi, ali je ostao bez svih blagodeti welfare state-a.

 

da se razumemo, nije ovo neki rant protiv tebe, nego sam samo reagovao na nesto sto slusam sa svih strana vec 20 godina, i to vise preko^tm nego u Srbiji, pa mi se smucilo.

 

ma kakav rant protiv mene, mi se u potpunosti slazemo :)

al onda i ne vidim zasto smo mi u srbiji i mi kao generacija 71-75 jaloviji od vecine worldwide...

[Leia]

nešto mnogo gore i crnje od "perlica".

a svi znamo sta je to, jelte...

[palikaris]

ja uopste nisam 71-75 generacija, malo sam mladji :P

[MancMellow]

a svi znamo sta je to, jelte...

 

trebalo bi...

 

dobro ajde...prodali smo se (ne "mi" ovde ili kao bilo koja generacija, nego kao društvo ex-SFRJ) za slobodu da ne moramo više da sputavamo mržnju

Edited August 9, 2014 by MancMellow

[MayDay]

A kakva prodaja? Kakav izbor je tu postojao pa sve i da smo imali najbenevolentniju političku elitu? Da budemo autarkija?

 

Drugo, welfare state vs. free market nije tako očigledan izbor. Tj, w/s nije obavezno vijabilan u svakom društvu.

[MancMellow]

Drugo, welfare state vs. free market nije tako očigledan izbor. Tj, w/s nije obavezno vijabilan u svakom društvu.

 

to sam hteo da kažem, lepo bi bilo da smo mi čak birali i između (nepostojećih) čistih oblika ta dva. no smo birali nešto sasvim drugo

[Dagmar]

trebalo bi...

 

dobro ajde...prodali smo se (ne "mi" ovde ili kao bilo koja generacija, nego kao društvo ex-SFRJ) za slobodu da ne moramo više da sputavamo mržnju

 

 

Ja ne pričam o tome o čemu ti pričaš, ja pričam o modelu gde narod prosto masovno pije priču o odbacivanju socijalne države za neke priče o kapitalizmu i najbolji će se svakako snaći a to si baš ti. Milošević svakako nije narodu prodavao priču o zlom Titu i dobrom kapitalizmu, to je došlo posle njega. On je prodavao neki mambo džambo naslednika Tita al uz razračnavanje sa WWII neprijateljima, to su dve skoro potpuno različite priče, gde ova sa prigrljavanjem kapitalizma u free obliku stiže tek posle svrgavanja Miloševića.

Edited August 9, 2014 by Dagmar

[MancMellow]

Ja ne pričam o tome o čemu ti pričaš, ja pričam o modelu gde narod prosto masovno pije priču o odbacivanju socijalne države za neke priče o kapitalizmu i najbolji će se svakako snaći a to si baš ti. Milošević svakako nije narodu prodavao priču o zlom Titu i dobrom kapitalizmu, to je došlo posle njega. On je prodavao neki mambo džambo naslednika Tita al uz razračnavanje sa WWII neprijateljima, to su dve skoro potpuno različite priče.

 

on je prodavao priču u kojoj prava pitanja postaju savršeno irelevantna. I ne samo on, naravno. 

Edited August 9, 2014 by MancMellow

[расејан]

Sve je to "jela" inflacija još sedamdesetih, koliko god da su bile kamate, još je bila već inflacija. Ili još bolja stvar, nivelacija/usklađivanje cena. Neka stvar košta npr. 5 miliona i onda zaborave ili "zaborave" da stave novu cenu u narednih par meseci ili godinu dana i tada vredi daleko manje. U robnoj kući u mom gradu je to bila česta praksa, trgovac ostavi nešto u magacin i kad "odstoji" i vrati se nazad onda se kupi za siću. I tako... :P

 

Радио сам средином осамдесетих у ЕРЦу локалног трговинског ланца. Добијем да напишем извештај (тј програм који би га правио) о ефекту нивелације, тј колико смо зарадили на томе што смо купили ново а скупље и тако вештачки дигли цену тог истог што смо већ имали. Шарениш да не поверујеш... како која страница (списак је ишао по шифрама, дакле без везе), негде дебело у плусу, чешће дебело у минусу. Извучем картицу за један казан за печење ракије, ишло отприлике овако: набављена два комада од по 18 милиона у марту; још један у априлу по 24, још два у мају по 32, у јуну продата три комада по 15, 16, 12 милиона. Са све бројевима фактура, стовариштем, знало се ко је то продао... и појео вук магарца.

 

Ali ključni deo rečenice je 'mogućnost večernjeg odlaska'. Čemu novac ako se posle deset sati stresova bespomoćno rušiš u krevet čim se dokopaš stana. 

 

I danas ljudi vole da se druže, ali tada su bili spremni na druženje.

 

До деведесетих. Нама се друштво прилично одржало, навраћало се, излазило чак и кад су деца већ ишла у школу. Али, кад су дошле деведесете, напросто нико никог није позивао, нити се договарало да се изађе. Бламота те, шта ако ти неко дође па види шта све немаш, чиме да их дочекаш... На улици се још и могло личити на неку илузију да нам није баш толико лоше, имало се одеће и обуће из периода СФРЈ која је трајала и трајала, али кад ти нешто грицкалица и пића и кафа за ен особа комплет поремете недељни буџет, итекако гледаш да ти нико не дође. То је прошло, а сад више не знам из којих разлога је непосећивање остало.

 

Пре десет година, кад сам дошао овамо на летовање, кренуо пешке у град и кладио се са собом до ког ћошка ћу срести неког и издиванити се на мртво (добио, два ћошка пре очекиваног). Сад одем у град, промувам се тамо и назад главним сокаком, и не сретнем никог познатог. Можда и зато што се главна улица променила, нема више оне разноврсности, сто разних дућана, него само банке, бутици (где препродају кинеско ђубре под сто енгрпских назива који би као требало да су познате марке) и кафићи, моји ту канда немају шта да траже.

 

To, kao tad se živelo na Titovim pozajmicama, jeste da za celu Jugu nije napozajmljivao koliko ovi naši za par godina samo za Srbiju koja pri tom ne postiže standard iz 80ih, ali ovo sad su neki održivi krediti jer ih uzimamo kao kapitalističko društvo.

 

И СФРЈ није произвела ништа, тако да су ови што су све то опљачкали у ствари кренули од ничега и све то сами створили.

[Dagmar]

A kakva prodaja? Kakav izbor je tu postojao pa sve i da smo imali najbenevolentniju političku elitu? Da budemo autarkija?

 

Drugo, welfare state vs. free market nije tako očigledan izbor. Tj, w/s nije obavezno vijabilan u svakom društvu.

 

 

Pa izbor je svakako sužen kad "širokim narodnim masama" ispereš mozak. A da nije bitno šta ljudi misle, ne bih slušala papagajske priče kolega i docimera o tome kako je taj liberalni kapitalizam dobar jer ako je neko sposoban da ima avion, zli sistem poput komunizma ga neće sprečiti da ima avion, sve dok sedimo u zajedničkoj kuhinji koju deli 20 nesposobnih isoko obrazovanih ljudi. Zašto bi im neko ispirao mozak da je nebitno šta ljudi misle?

 

Sem toga welfare state i free market nisu samo dva stanja, nego milion mogućih kombinacija raznih elemenata, gde nešto može da funkcioniše po tržišnim principima ali je i stvar dogovora da npr svako daje par procenata poreza koji će omogućiti da sva deca u državi i najsiromašniji slojevi imaju solidnu zdravstvenu zaštitu npr. Pa onda kombinuješ i praviš custom-made sistem koji kombinuje ekonomsku održivost sa socijalnom.

 

Međutim ja se jasno sećam 2000tih i DSovog ispiranja mozga (bila sam tad teen doduše, očigledno ne previše pametan) koji su nas prvo sludeli pričom kako će bolje da nam bude kad oni pošteno privatizuju a onda će najkvalitetniji radnici živeti dobro jer će njihov rad biti pošteno plaćen. U epilogu dali su našu najjaču firmu bratu jednog od opozicionih lidera, koji je otpustio nekih hiljadu i po radnika, isekao fabriku na jedno pola jer nije baš znao šta bi sa svim što su mu poklonili, a onda višak posla (jer fabrika je jako dobra i čak i sa njim na čelu solidno posluje), raspodelio ljudima na dodatne sate i radne vikende. Ono što je bila firma gde su ljudi radili 35-40 sati postala je firma gde se radi 50-60, al za 17 hiljada pošto je cena rada eto nekako pala u svom tom višku nezaposlenih. Iskalkulisala je jednom moja drugarica koliki su bili prihodi njenog oca devedesetih tamo negde od 94te pa do 2001 kad su oteli fabriku, a koliki posle privatizacije, i došla do iste cifre. A tad smo imali i sankcije, znači nema nikakve logike da plate ne budu više sad kad ponovo izvoze i više proizvode.

 

Inače moj grad je dobra ilustracija za to kako ceo taj model privatizacije nije fulao prosto zato jer su eto fabrike već bili raspadi, jer kod nas u gradu je samo jedna manja fabrika bankrotirala, a sve ostale i posle privatizacije jako jako dobro posluju (jedna mašinska ima malo problema zadnjih par godina ali to je zbog uslova na globalnom tržištu i smanjenja izvoza). Čak je došlo i do otvaranja niza manjih firmica proizvodnog tipa. Rezultat za opšte narodne mase: od pune zaposlenosti palo se na 30% nezaposlenosti, plate 17-20 hiljada za radnike i 28-35 hiljada za inžinjere sa fakultetom, retko ko ima više mahom po ovim manjim rođačkim firmicama.

[Weenie Pooh]

momci (ne svi, naravno, al ubedljiva vecina) vreme je da shvatite da su prosle cele 2 decenije od kad ste poslednji put bili mladi i da se svet promenio, ne samo srbija, i da ako niste uhvatili korak ili bar ukacili sta se zapravo desava oko vas za to mozete samo sebe da krivite.

nema leba od zalopojki za prosloscu, koja kako vreme protice postaje sve idealnija jelte ;)

Leia vam zaključala topik a vi ni ne primećujete.

 

Sve te generacijske priče, ovi naši su ovakvi a oni vaši su onakvi (što bi Manc rekao u proseku, naravno) se pre ili kasnije svedu na tužne pokušaje racionalizacije činjenice da se svet, majku mu, naglo promenio od kako sam omatorio i da mi se to baš i ne sviđa.

 

Moram samo da se osvrnem na priču o raspadu obrazovanja koja se par stranica ranije navodila kao opravdanje za intelekutalni sunovrat generacija posle te najzlatnije, 70-75:

 

Skolstvo je prvo krenulo da totalno trokira 1992/3 (kao isve ostalo) da bi se tokom skolske 1996/7 definitivno raspalo tako da je trebalo 10 godina da se malo sastavi. Postojale su skole u kojima nije pao toliko standard (ne samo u Beogradu i NS), postojali su profesori koji su i dalje drzali nivo, postojala su deca koja su htela i zelela, kao i roditelji koji su ih terali. Ali pricamo o proseku.

Meni ovo prosto ne pije vodu. Da, okolnosti su bile teže za nas™ u obrazovnom smislu, ali za vas™ su bile teže u egzistencijalnom iz potpuno istih razloga, teško vreme je zakačilo jedne u jednim godinama, druge u drugim... i šta s tim? Takve istorijske okolnosti na individualom nivou ne predstavljaju apsolutno nikakvu olakšicu, nikakvo opravdanje. Za to što sam se deset godina razvlačio po raznim fakultetima i na kraju digao ruke ja ne mogu da krivim raspali obrazovni sistem koji mi je u srednjoj školi uskratio određena predznanja - sama činjenica da je ogroman broj ljudi u istim okolnostima ipak uspeo da se snađe i odradi šta im je bilo potrebno me sprečava u tome. Da se npr. desio neki kataklizmični privredni kolaps koji bi 80% ljudi oterao na njive radi preživljavanja - tako nešto bih mogao da krivim. Ali ovakve relativno sitne otežavajuće okolnosti, i pored najbolje volje, prosto ne mogu.

[MancMellow]

Meni ovo prosto ne pije vodu. Da, okolnosti su bile teže za nas™ u obrazovnom smislu, ali za vas™ su bile teže u egzistencijalnom iz potpuno istih razloga, teško vreme je zakačilo jedne u jednim godinama, druge u drugim... i šta s tim? Takve istorijske okolnosti na individualom nivou ne predstavljaju apsolutno nikakvu olakšicu, nikakvo opravdanje. Za to što sam se deset godina razvlačio po raznim fakultetima i na kraju digao ruke ja ne mogu da krivim raspali obrazovni sistem koji mi je u srednjoj školi uskratio određena predznanja - sama činjenica da je ogroman broj ljudi u istim okolnostima ipak uspeo da se snađe i odradi šta im je bilo potrebno me sprečava u tome. Da se npr. desio neki kataklizmični privredni kolaps koji bi 80% ljudi oterao na njive radi preživljavanja - tako nešto bih mogao da krivim. Ali ovakve relativno sitne otežavajuće okolnosti, i pored najbolje volje, prosto ne mogu.

 

Weenie, ne pričam ni o tebi, ni o sebi (recimo moja priča 90-tih je bila prilično atipična zbog spleta nekih potpuno suludih okolnosti koje delom veze nemaju ni sa čim ovde). Ne znači ništa na individualnom nivou, na individualnom nivou je samo doživljaj. Ali mislio sam ako više ljudi iznese svoja šira zapažanja (ipak, ne pišu ovde baš budale) možda se stekne nekakvo objektivnije saznanje i...objektivniji utisak ako se tako može reći. 

 

Sad sam video i ovo gore - ne, nije tačno da mi se "svet manje sviđa". Ne bih nikako voleo da me se vratim u neku 85-tu, a da budem u ovim godinama. Ako ni zbog čega drugog, a ono zbog interneta :D I drugo, meni lično (lično) jako znači da imam slobodu da kažem šta mi padne na pamet, pa taman to ne menjalo ništa. 

Edited August 9, 2014 by MancMellow

[Dagmar]

Ja se ne bih vratila ni u jednu godinu pa ni u najsavršeniju godinu svog after childhood života, jer ko bi sve ono opet ponovo. Internet isto volim, a što se slobode govora tiče moji su 90ih pričali šta su hteli, a sad mi menjaju temu i viču nemoj preko telefona, i oni i neke od drugarica.

[pacey defender]

@rajka

 

@radiša A što to ne bi moglo u vašoj generaciji da se desi? Pa sadašnje jagnjeće brigade iz politike i menadžmenta jp-a sve vaša generacija.

bez brige, ova moja i tvoja generacija će za 5 godina vrlo lepo da zasedne u javna preduzeća. već su počeli ovi što grizu™ da nam jebu sve po spisku.

 

Uostalom, mladi lideri su naša generacija. 

[palikaris]

bez brige, ova moja i tvoja generacija će za 5 godina vrlo lepo da zasedne u javna preduzeća. već su počeli ovi što grizu™ da nam jebu sve po spisku.

 

Uostalom, mladi lideri su naša generacija. 

 

e da, meni je to najgore od svega, ta opšta tendencija da se 'grize', sto najčešće znači da se beskrupulozno lakta i grabi za pozicije, benefite i pare pre svega, a bez ikakvog ili sa vrlo malo znanja. ti ljudi mojih godina (35) koji mrtvi ladni zasedaju na direktorska i ministarska mesta a da pre toga nisu imali nikakvo iskustvo rada u bilo čemu, makar u kiosku, sve što pipnu zaseru, i nikom ništa, 'grizu' dalje.  i to se posmatra kao vrlina. da se grize. a vidim da su ovi mlađi od mene isti takvi, sa njima smo tek najebali. 

 

edit: i da, i ovo je globalni fenomen, ne dešava se to samo u Srbiji. 

Edited August 9, 2014 by palikaris