x500 Posted February 28, 2015 Posted February 28, 2015 (edited) Kojeg ti Kenedija biras? Zaz_pi, RFK je ubil pojedinac zbog nekih politickih izjava koje se tom pojedincu nisu svidele. To ubistvo, naravno, nema veze sa vrhom zemlje i sl. Cini mi se da si na tog Kenedija mislio, ili mozda gresim? Pozdrav, X500 Edited February 28, 2015 by x500
marv Posted February 28, 2015 Posted February 28, 2015 Чекај бре Васо ти си озбиљан? Не може Путин да нађе чистији начин него убиство усред града, човека који нема никакву оубиљну политичку тежину? Коме Маши и оном Неваљном? mislis kgb style? pa onda svi bi sumnjali na njega, a ovako...
porucnik vasic Posted March 1, 2015 Posted March 1, 2015 Hm, mene ne čudi da je to upravo prvo što pada na pamet nekima. Još se sećam dobro kada je na prvu loptu ubistvo Đinđića bilo okarakterisano jednako tako. (Manje-više od ljudi iste političke obojenosti). Ćuruvijino ubistvo je isto tako bilo predstavljeno kao mafijaški obračun. mislis kgb style? pa onda svi bi sumnjali na njega, a ovako...
Muwan Posted March 1, 2015 Posted March 1, 2015 Ne razumem zašto fejspalmuješ, ako nisi bio u Srbiji možeš slobodno da pitaš nekog kakvi su naslovi i analize osvanuli u tzv medijima posle tih ubistava. Koliko su stvari u Rusiji otišle u krasni zapravo ne pokazuje samo ubistvo već činjenica da Putin pristaje da o tom ubistvu razgovara u okvirima "da li ja stojim ili ne stojim iza ovoga", pa onda njegovi najbliži saradnici kao alibi navode to što ubijeni svojom mizernom popularnošću nikako nije mogao da ugrozi Putina. Ej, pa šta to znači jbt, to je čista insinuacija da bi Putin bio spreman da glatko smakne nekog protivnika koji ima više od 10% podrške. Oni bukvalno uvlače predsednika Ruske Federacije u polemiku gde je on jedan od osumnjičenih pa ga onda oni briljantno izbacuju iz kruga osumnjičenih tako što utvrde da se njegovi generalni motivi da naruči nečije ubistvo ne poklapaju sa profilom ove konkretne žrtve. Takvom retorikom ga svode na nivo šefa mafijaškog klana.
Krampa Posted March 1, 2015 Posted March 1, 2015 pravi razlog atentata http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=02&dd=28&nav_category=78&nav_id=963291
kapetanm Posted March 1, 2015 Posted March 1, 2015 Jadni Poroshenko za svaku ce se slamku uhvatiti. a sta sa njegovim?http://www.naslovi.net/2015-02-28/mondo/poslanik-u-kijevu-se-ubio-skokom-sa-17-sprata/13607912
Lord Protector Posted March 1, 2015 Posted March 1, 2015 (edited) Страх Балтика од московске "паклене поморанџе" НЕДЕЉА, 01. МАР 2015, 08:00 -> 08:02 АУТОР:ВЕСНА КНЕЖЕВИЋ, ДОПИСНИЦА РТС-А ИЗ БЕЧА Ретко занимање медија немачког говорног подручја за унутрашње политичке догађаје у балтичким земљама припада блиској прошлости. Од избијања украјинске кризе, балтичком тролисту (Литванија, Летонија, Естонија) додељена је улога кризног региона "у сенци", тест-полигона за писање приручника о хибридним ратовима данашњице. Атмосфера око данашњих парламентарних избора у Естонији оптерећена је историјски тешким односима са Москвом. Један од изборних ТВ спотова показује естонског премијера Тавија Ројваса како деци школског узраста објашњава политички проблем Талина: Естонија је "зрно грашка", које је на своју несрећу израсло у непосредној близини "зле поморанџе" Русије. Ствари не изгледају добро по ситни грашак, али како је грашак у међувремену развио завидне социјалне компетенције, спријатељио се са "великом лубеницом" Америком и другим околним воћем и поврћем, не мора се бринути да ће бити згњечен. Eстонски премијер Тави Ројвас Преносећи ту информацију, медији немачког говорног подручја то чине у емотивно неутралном тону, оном истом који користе да би се пренели основни изборни факти, у смислу – бирачко тело скоро милион, 101 парламентарни мандат, тренутно на власти коалиција левог центра реформиста и социјалдемократа, главна опозициона снага умерено проруска Партија центра. Емотивно неутрално овде значи да се нико не смеје естонском премијеру због његових метафора на нивоу "Улице Сезам", нико не прави вицеве на тему његове младости (рођен 1979. године, Ројвас је најмлађи премијер у ЕУ), нико да би споменуо Андерсенову "Принцезу на зрну грашка". Чак се и старије колеге уздржавају од референци на литерарни хит из седамдесетих година "Fruits & Vegetables" (еротска поезија) америчке ауторке Ерике Џонг. Поређења ради: да било који актуелни политичар са, по преовлађујућем европском мишљењу, ирационално атестираних простора бивше Југославије заснује или само зачини своју изборну кампању на баштованској номенклатури за бирачки подмладак, смејали би му се сви овдашњи медији, пре свега аустријски, који негују фину традицију националног "шме-хумора", у коме се ситни пакосни коментари пласирају кроз наоко пријатељске формулације. Зашто се нико не шали на рачун Балтика, зашто нико не коментарише кад Литванија издаје грађанству службени приручник за хибридни рат ("Пуцњи испод ваших прозора нису крај света!"); кад Естонија разматра благодети и ризике малог "грашка" у социјалним играма са "поморанџом" и "лубеницом", или кад Летонија превентивно откаже музички спектакл "Нови талас" у туристичкој Јурмали на Источном мору, само зато што се боји да се неки гости можда не би вратили у Русију. "Воће и поврће" у стакленој башти НАТО-алијансе Прошле недеље, НАТО је под америчким, британским, шпанским и холандским заставама одржавао маневре у естонској Нарви (градско становништво: 95 одсто Руса), само неколико стотина метара од руске границе. Руси тренутно одржавају војне вежбе на граничном потезу према Летонији и Естонији. Два дана раније, Рига се жалила због присуства руских подморница у интернационалним водама близу своје обале. Статистика се може водити и даље – што досаднија, тим опаснија. НАТО војници учествују на паради у Талину Омладинско "да" за војну обавезу Тема националног летонског такмичења школске омладине из реторике у априлу 2013 била је "Увођење војне обавезе - да или не?". Победило је убедљиво омладинско "да". Такмичење "Омладина дебатује интернационално" одржава се у Летонији од 2006. и део је ширег пројекта немачког Гете-Института за средњу и источну Европу, конкретно стоји под задужбином "Сећање, одговорност и будућност". НАТО провоцира Русију? Дефинитивно. Русија провоцира НАТО? Из све снаге и сад већ без имало хумора. Ко је први почео? О томе постоје две школе миљења, обе једнако непопустљиве. Вероватно су обе у праву. Будући да ту имамо посла са ситуацијом у високом степену непрозирном, како би било да нам то Ројвас објасни, за промену не с "воћем и поврћем", већ сад са птицама и пчелама. Или на примеру цвећа – и она поседују дидактички потенцијал за расветљавање политичких дубиоза. Сетимо се на пример чувеног Крлежиног стиха "Ни међу цвећем нема правде". Позивајући се на руски опозициони листНоваја газета, западни медији преносе наводну тајну информацију да је Москва још пре фебруара прошле године, сажето речено, потхрањивала украјинску кризу да би вратила Крим. Аустријски Пресе чак иде корак даље и тврди да је редакција "још пре пет година" била у поседу "тајног документа" о догађајима из 2008, у коме тадашњи руски амбасадор у Украјини Черномирдин препричава свој разговор са тадашњом премијерком Јулијом Тимошенко и обавештава је да "нити садашњи председник Путин, ни његов наследник Медведев неће толерисати улазак Украјине у НАТО". Прво, да ли је Европи заиста био потребан тајни "штапски документ" да би знала да Москва ни по коју цену неће толерисати украјинско одустајање од наранџине дијете и прелазак на режим лубенице? Украјина је тада и буквално била на "наранџастом" менију: Јушченко и Тимошенкова су били политички лидери израсли из "Наранџасте револуције" 2004. Друго, шта каже Јулија Тимошенко данас? Пресе цитира њену портпаролку Наталију Лисову, која пре два дана изјављује да Черномирдин никада тако нешто, поготову не експлицитно, није рекао у разговору с Тимошенковом. Чак и под претпоставком да су сви ти документи аутентични, они не доказују ништа друго осим да је Москва месецима, вероватно и годинама, пре избијања украјинске кризе 2013. имала план Б у случају да ствари, с њене стране воћњака, крену лоше. Никада нико није тврдио да у Москви седи група извиђача коју је изненадило приближавање олује! Цитирање докумената по којима је Кремљ прижељкивао гужву да би добио повод за враћање Крима, само демонстрира европску фрустрацију над чињеницом да је Унија у одлучујућим данима прошле зиме направила лош потез, забила себи аутогол и сад кажњава Москву због тога. Црноморске "наранџе" против поларних "лубеница" – за сада нерешено Ако прихватимо логику да је Русија годинама и у тајности чекала ситуацију која би јој омогућила повратак Крима – зашто се сад Балтик одједном тако уплашио да би Москва у њиховом случају директно прешла на план Б и без изговора или конкретне провокације послала окупационе снаге на територију балтичких држава? Литванија, Летонија и Естонија су чланице НАТО-савеза већ дуже од деценије. Литванија сада поново уводи војну обавезу (укинуту 2008), објашњавајући то директном војном опасности која јој прети из Москве. Естонија је никада није укидала. Летонија ју је укинула 2007, али сада се поново води дебата о њеном враћању. Амерички председник је прошлог лета гостовао у балтичким земљама, како би им лично потврдио да стоје под заштитом клаузуле НАТО-а о међусобној помоћи (члан 5 повеље НАТО-а). Пала је и покоја критика: само Естонија издваја тражених два одсто бруто националног дохотка за војне потребе. Летонија, напротив, 1,7 одсто, а Литванија тек нешто више од један одсто, ситуација која се сада, под притиском догађаја, полако мења навише. Вилнус, главни град Литваније То су све војни плусеви које Балтик поседује у односу на одвраћање евентуалних московских амбиција. Зашто се онда плаши да би Москва себи допустила тако директно нелогичан чин и, да се још једном послужимо Ројвасовим јестивим метафорама, кренула у воћњак и повртњак НАТО-а? Једини смислени одговор који објашњава балтички страх је не толико присуство руске мањине, већ начин на који балтичке земље, пре свега Летонија и Естонија, третирају своје руске мањине: начин на који се односе према њиховом држављанству, политици запошљавања или питањима језика и културе, чак до мере која повремено захтева интервенције организације Амнести интернешенел или Европског суда за људска права. Литванија (три милиона становника) је мање погођена тим "ризичним потенцијалом", јер руска (5,4 одсто становништва) није чак ни најбројнија мањина – Пољака има више. Али у Летонији, која тренутно председава Европској унији, живи 27 одсто Руса (1989. било их је 34 одсто). Уз то, у земљи од два милиона становника скоро две петине не припада етничким Летонцима. Већина њих, чак и ако нису Руси, користи руски као матерњи. Од тих, условно речено 400.000 "странаца", њих више од пола (260.000 Руса) нема летонско држављанство, зато што су се, било они, било њихови родитељи, доселили после 1940, границе коју је поставио закон као услов за добијање летонског држављанства. Естонија представља још проблематичнији случај. Она је најмања (1,3 милиона становника), али економски најјача у балтичком тролисту, уз истовремено присуство 45 одсто неестонског становништва, од тога највећи део Руса (око 300.000, половина без држављанства), или, као и у случају Риге, оних којима је матерњи језик – руски. Економски, Руси у Естонији живе лошије, имају ниже образовање, добијају лошије плаћене послове, а и друштвено стоје под стигмом "неприлагодљивих" друштвених група. Питање које мучи Вилњус, Ригу и Талин је – ако они наставе, или чак пооштре политику маргинализације тих социјалних група, колико далеко је Москва спремна да иде не би ли их у томе спречила? Балтик неће попустити све док на то питање не добије недвосмислен одговор: Вилњус, Рига и Талин ће очито бити спремни да верују Обами тек онда кад их Москва нападне. Проруски активисти на истоку Украјине Проблем је, међутим, да се у терминолошкој типологији којом се на Балтику описује страх од непредвидивог руског потеза, наглашено користе референтне везе са необавезујућим феноменима популарне културе. Док је ствар између Русије, Европе и Украјине углавном јасна, јер се ту од почетка користи ратнички језик без стилског улепшавања, балтички дискурс о "пакленој поморанџи" Русији протиче у атмосферичном сакупљању гомиле културолошких и колективнопсихолошких референци, које у крајњем ефекту имају један сасвим практичан циљ: да с Балтика скину сваку одговорност за даље заоштравање европских односа с Русијом. Edited March 1, 2015 by slow
Eraserhead Posted March 1, 2015 Posted March 1, 2015 Hm, mene ne čudi da je to upravo prvo što pada na pamet nekima. Još se sećam dobro kada je na prvu loptu ubistvo Đinđića bilo okarakterisano jednako tako. (Manje-više od ljudi iste političke obojenosti). Posebno mi nije jasno da ljudi do te mere korise "eto sad njega zbog toga napadaju ergo mora da nije on" logiku kad nas je istorija naucila da lideri, posebno oni autoritarni funkcionisu drugacije
kapetanm Posted March 1, 2015 Posted March 1, 2015 Чекајте, ако се нешто дешавало у Србији то је аутоматски законитост за све стране света? Можда ипак треба сачекати мало времена да се види ко и зашто. Дотле, треба се држати старе форумске мудрости, а то је: - зашто баш сада? - коме то одговара?
Muwan Posted March 1, 2015 Posted March 1, 2015 Zašto baš sada još i nekako, ali slepo insistiranje na qui bono mehanizmu apsolutno ne vodi nigde.
Gricko Posted March 1, 2015 Posted March 1, 2015 Okuplja se narod polako. Jean-Pierre Legault @legaultjp 2m2 minutes ago #Nemtsov Les organisateurs disent qu'il y a 50 000 manifestants à Moscou, la police dit 7000. #Russia
Аврам Гојић Posted March 1, 2015 Posted March 1, 2015 toliko dodje na daću bilo kog običnog gradjanina. Rusija je velika zemlja.
Zaz_pi Posted March 1, 2015 Posted March 1, 2015 Ako je tacno da se okupilo ne 7 000 ljudi, nego manje od 20 000 ljudi, to je jako losa brojka. Toliko se okupi u Beogradu za srednji miting a ne u Moskvi, gde je 50 000-100 000 sasvim normalna brojka za neki solidan miting, ne narocito velik.
Gricko Posted March 1, 2015 Posted March 1, 2015 Helen @londononthemap 52s53 seconds ago Opposition leader Ilya Yashin estimates 100,000 out in Moscow for #Nemtsov memorial march.
Recommended Posts