Jump to content
IGNORED

Nerešivi zadaci


ms...

Recommended Posts

1) У наслову. Каже се "нерешиви".

 

2) У избору софтвера (ал' то је моје мишљење, прескочи)

 

3) Што се види само прва страна. Ако узмемо само тврдњу да ће половљењем дужи да се добије "geometriski lenjir sa realnim brojevima ." - и цели бројеви су реални, тако да није скроз нетачно. Али ако је мислио да тако могу да се добију сви реални бројеви - могу, али да се процес продужава у бесконачност и црта оловком тањом од електрона. У ствари, основна грешка је у самој идеји да на лењиру могу да се прикажу сви реални бројеви, јер сваки лењир је материјална ствар, од коначног броја честица. Кад се тај број честица одузме од бесконачног броја (реда 2, а исто важи и за алеф нула, који је најмањи бесконачан број - толико има природних бројева), опет нам остаје само бесконачно много бројева којима није додељена ниједна честица.

 

4) Које су остале врсте лењира? Покушавам да замислим геометријски, диференцијално-геометријски, алгебарски, географски, електроничарски, социолошки, наука-о-живцимаски, ...

Edited by расејан
Link to comment

1) У наслову. Каже се "нерешиви".

naslov je nerešljivi - jer ga nisu dosad rešili

 

 

 "geometriski lenjir sa realnim brojevima ."

Uslov je da lenjir nije obeležen , elemntarnom geometrijom se može dobiti lenjir ( da ga razlikujemo od drugih lenjiara ja  sam mu ime)

 

 идеји да на лењиру могу да се прикажу сви реални бројеви, јер сваки лењир је материјална ствар, од коначног броја честица. 

misli do dve decimale 

 

 

Edited by ms...
Link to comment

Половљењем се може поделити дуж на 2, 4, 8, 16,... 1024, 2048 делова... али то су и даље само разломци. Бројеве као што су корен из половине или пи (тзв. ирационални бројеви, односно они који не могу да се изразе помоћу разломака у коначном броју корака) не можемо добити коначним бројем половљења, што је доказано још пре скоро двеста година (или још раније, изветрила ми историја нешто). Уосталом, ниједан други број осим тих са степеном двојке у имениоцу не можемо добити половљењем, осим приближно.

 

А што је приближно, није геометрија.

Link to comment

 

 

А што је приближно, није геометрија.

Onda je i bisekcija ugla nije tačna   , jer nikad  dobijeni uglovi nisu jednaki ( ako ih merimo  sa n  decimala , što je n veći uglovi nisu jednaki već su približni , uglovi su iracionalni ) , onda ni to nebi bila geometrija .

Link to comment

Па не би (пази, "не би", јер "неби" не знам шта је), то је само графички приказ метода, и то старог и добро провереног метода, који бар гарантује да грешка нацртаног резултата неће бити већа од, у вр главе, две дебљине трага оловке. Али за тај метод постоји доказ - вољ'ти класични, све од Еуклидових аксиома па до те тачке, вољ'ти методама аналитичке геометрије.

 

Сви углови су ирационални? Хм, онда угао од тачно 1 радијана не постоји?

Link to comment

Inace da vas podsetim, u resavanju zadataka iz geometrije dozvoljena je upotreba samo sestara i (neobelezenog) lenjira. Nikakva debljina olovke nije bitna, gleda se samo postupak. Cela prica kako je ovde data je potpuno besmislena: niti se igra po pravilima (pa da bude zanimljivo za matematiku), niti to ima prakticnu svrhu - kada je potrebna preciznost i onako su kompjuterski kontrolisane masine vec decenijama zakon. Seknirajuci tunelski mikroskopi bukvalno dozvoljavaju da se zeza sa pojedinacnim atomima. 

Link to comment

Inace da vas podsetim, u resavanju zadataka iz geometrije dozvoljena je upotreba samo sestara i (neobelezenog) lenjira. Nikakva debljina olovke nije bitna, gleda se samo postupak.

pogledaj ponovo rad , samo je upotrebljen šestar i neobeležen lenjir , olovka da se izračuna od koje tačke da se radi sa lenjirom i šestarom , pa te molim gde je greška ????

Link to comment

Ovo su pravila:

 

  • Creating the line through two existing points
  • Creating the circle through one point with centre another point
  • Creating the point which is the intersection of two existing, non-parallel lines
  • Creating the one or two points in the intersection of a line and a circle (if they intersect)
  • Creating the one or two points in the intersection of two circles (if they intersect).
 

http://en.wikipedia.org/wiki/Compass-and-straightedge_construction

 

Recimo: kvadratura kruga znaci (po ovim pravilima) da se konstruise kvadrat jednake povrsine zadatom krugu. Pri ovome smeju da se koriste samo ova pravila i nista drugo. Recimo, ne postoji operacija ocitavanja vrednosti.

Edited by Aion
Link to comment

Ovo su pravila:

 

 

http://en.wikipedia.org/wiki/Compass-and-straightedge_construction

 

Recimo: kvadratura kruga znaci (po ovim pravilima) da se konstruise kvadrat jednake povrsine zadatom krugu. Pri ovome smeju da se koriste samo ova pravila i nista drugo. Recimo, ne postoji operacija ocitavanja vrednosti.

Da, ali ovo je nova matematika. Čovek rešio, sve objasnio.

 

 

Sent from my iPad using Tapatalk HD

Link to comment

 

 Recimo, ne postoji operacija ocitavanja vrednosti.

prvobitna pravila su šestar i neobeleženi lenjir , ti ovde uvodiš novo pravilo 

Link to comment
  • 2 weeks later...

Ne uvodim ja nista, uveli su Stari Grci pre par hiljada godina.

da li treba biti poznat ugao iz kojeg se vrši trisekcija , da li to spada u  pravila ?

Link to comment

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...