Jump to content
IGNORED

Sinovi kineskog zmaja


Lord Protector

Recommended Posts

Posted

Jos jedan tekst o ovome i kako bi SAD konacno trebale da ugradjuju Kinu u postojeci sistem umesto da guraju iskljucivo svoje institucije.

 

 

 

Making Space for China

LONDON – When the United Kingdom announced earlier this month that it had agreed to become a founding member of the China-led Asian Infrastructure Investment Bank (AIIB), most of the headlines focused not on the news itself, but on the friction the decision had caused between the UK and the United States.

The White House issued a statement urging the British government to “use its voice to push for adoption of high standards." And one senior US administration official was quoted accusing the UK of “constant accommodation of China, which is not the best way to engage a rising power." In fact, it is the US that is advocating the wrong approach.

In the UK, the diplomatic spat served as an occasion for the British press to air criticism from those who believe that the government should adopt a stronger stance on China. For example, they say that the government should have spoken out more forcefully in support of last year's pro-democracy protests in Hong Kong, and that it should not have distanced itself from the Dalai Lama (as it seems to have done) during Prime Minister David Cameron's visit to China in 2013.

The UK does need to stand up for itself, but there is no reason for it to become confrontational about internal Chinese matters – especially in the case of Hong Kong, where it lost its standing when it agreed to return the city to Chinese control in 1997.

The US, too, would be wise to stop resisting the fact that the world is changing. The US Congress has yet to ratify a 2010 agreement providing China and other large emerging economies greater voting power in the World Bank and the International Monetary Fund. In the meantime, the agreement has become obsolete; China's economy has nearly doubled in size since the deal was struck.

America's reluctance – and that of France, Germany, and Italy – to give the emerging powers an appropriate voice in the established international financial institutions is counterproductive. It drives the creation of new parallel institutions such as the AIIB and the New Development Bank, founded in 2014 by the BRICS countries (Brazil, Russia, India, China, and South Africa).

In the coming days, I will be visiting China in my role as Chair of the British government's Review on Antimicrobial Resistance, and also as a participant in the Boao Forum for Asia, an event similar to the annual gathering of the World Economic Forum in Davos. I hope to encourage Chinese policymakers to make the fight against antimicrobial resistance a priority when China chairs the G-20 in 2016. And though I am not the British ambassador, I will be happy to state my belief that the UK government was wise to join the AIIB, and that the US administration, in voicing its opposition, was not.

China's $10 trillion economy is bigger than those of France, Germany, and Italy combined. Even if its annual output growth slows to 7%, the country will add some $700 billion to global GDP this year. Japan would have to grow at something like 14% to have that type of impact on the world.

For anyone who wants to engage in global trade, it is thus vital to identify what China wants. In the case of the UK, this obviously includes finance (as well as sports, music, fashion, and perhaps health care). The UK is simply being smart when it promotes its own interests by cooperating with China.

One of the few positive consequences of the 2008 financial crisis was the elevation of the G-20's global role; in principle, it is a far more representative forum for international leadership than the G-7 ever was. There is, however, a downside to the G-20's emergence: the large number of participants can make it difficult to reach agreements and get things done.

A new G-7 needs to be created within the G-20, thereby providing China with a degree of influence that reflects its economic weight and requires it to assume a commensurate proportion of global responsibility. Space at the table for China could be obtained if the eurozone countries, signaling their commitment to the common currency, agreed to surrender their individual seats in exchange for one representing the entire monetary union. The US, too, would finally have to accept China's heightened global role.

Later this year, the IMF will recalibrate the weights in its unit of account, the so-called Special Drawing Rights, which comprises a basket of currencies that currently includes the US dollar, the euro, the British pound, and the Japanese yen. According to almost every economic and financial criterion, the SDR basket should now include China's renminbi. The US would be wise to not oppose such a move. Otherwise, it would risk accelerating the decline of the established international financial institutions.

Similarly, the US Congress should ratify the agreed changes to the governance of the IMF and the World Bank. By founding the AIIB and the New Development Bank, China and other emerging powers have signaled that they will not wait for their voices to be better heard. And decisions like that of the UK – and France, Germany, and Italy – show that they are not alone.

Read more at http://www.project-syndicate.org/commentary/china-global-governance-by-jim-o-neill-2015-03#5KLy8T88MAOVRApG.99

  • 1 month later...
Posted (edited)

Азијски џин разбија финансијски монопол Запада

 

Аутор: Иља Мусулин

 

У Кини се интензивира рад на формирању Азијске банке за инвестиције у инфраструктуру и на формулисању циљева и приоритета у државном пројекту "Појас свиле", у оквиру којег Кина планира да уложи десетине милијарди евра у азијске и европске државе, укључујући ту и Балкан. Нова банка и иницијатива "Појас свиле" пружиће земљама Азије и Европе економску алтернативу за међународне финансијске институције којима доминира Запад.

 

Прошле недеље у Пекингу је одржана прва заједничка рунда преговора о формулисању статута и правила деловања Азијске банке за инвестиције у инфраструктуру (AIIB), финансијске организације чији би главни деоничар била Кина и која би, са почетним капиталом од 100 милијарди долара, земљама азијског континента послужила као алтернатива међународним финансијским институцијама које су под контролом западних држава.

Menjacnica.jpg

Потписивање оснивачког документа се очекује у јуну, а почетак рада нове банке крајем ове године. Формирање AIIB, у којој ће, сматра се, Кина положити чак половину почетног капитала први је конкретан корак ка разбијању глобалне доминације САД и њених европских и азијских савезника у области кредитирања пословних и развојних пројеката у свету.

На позив Кине да се као оснивачи укључе у рад банке која ће послужити као алтернатива Међународном монетарном фонду, Светској банци и Азијској банци, где у одлучивању о употреби средстава и постављању услова земљама корисницама кредита доминирају САД, Западна Европа и Јапан, одговорило је 57 земаља, од којих 18 европских.

Међу државама које нису хтеле да пропусте прилику да уз Пекинг учествују у примамљивим инфраструктурним пројектима у Азији налазе се и традиционални амерички војнополитички савезници Велика Британија, Аустралија, Нови Зеланд и Јужна Кореја, док се позиву Вашингтона да не ступе у тај велики пројекат који ће допринети јачању економске и политичке моћи Кине повиновао само Јапан.

Разбијање западњачког финансијског монопола

У периоду од 2001. до 2011. године кинеске банке су дале 671 милијарду долара кредита страним владама и кинеским предузећима за обављање пројеката у иностранству.

Међутим, за осетно ширење пословања у иностранству није довољна само жеља, а понекад ни сопствени капитал, већ је потребна мрежа финансијских институција и политички утицај.

Међународним финансијским институцијама већ деценијама доминирају западне силе и њихови савезници. Тако је директор Међународног монетарног фонда традиционално Европљанин, лидер Светске Банке Американац, а шеф Азијске банке у којој је превасходно концентрисан јапански и амерички капитал – Јапанац.

Оцене о ликвидности, односно платежној способности држава и фирми, кроз систем кредитног рангирања одређују америчке агенције попут "Мудиз", "Стандард енд Пур" и "Фич", што директно утиче на способност влада да тргују обвезницама, позајмљују новац и финансијски управљају својим државама. Међународне трансакције се већ деценијама одвијају претежно у америчкој, а у последње време и у заједничкој европској валути, а светским финансијским тржиштом доминирају америчке, британске и швајцарске банке.

Све то читав свет ставља у положај континуиране зависности од капитала и политичке воље влада и финансијских елита Запада, и Кина до сада, приликом гласања о расподели заједничких средстава за различите пројкте у међународним институцијама попут Светске банке или Азијске банке за развој, није била у могућности да оствари утицај какав одговара њеној реалној економској моћи.

Kristin%20Lagard.jpg
Директорка ММФ-а Кристин Лагард

Оснивање Азијске банке за инвестиције у инфраструктуру је велики, конкретан корак у борби за стицање независности од западњачког политичко-економског јарма и за стварање мултиполарног света, не само за саму Кину већ и за све државе које буду у прилици да располажу њеним средствима.

Поред оснивање те међународне банке, Кина последњих месеци предузима и друге кораке за јачање сопствене економско-политичке слободе у међународној трговини и финансијама. Пекинг је већ постигао споразум са Москвом по којем ће део билатералне трговине нафтом и природним гасом бити вршен у рубљама и јуанима, а две државе су се сагласиле и да оснују сопствене агенције за кредитно рангирање како би се, што је више могуће, ослободиле америчког утицаја у економској размени.

"Појас свиле" – приоритетни регион за кинеска улагања

Кинеска Комисија за национални развој и реформу, Министарство иностраних послова и Министарство трговине објавили су у марту акциони план за улагање у инфраструктуру у тзв. "Појасу свиле", који обухвата Азију, источну и средњу Европу, са циљем да се повећа и убрза проток људи и добара, ускладе прописи и умање трговинске баријере и тако оствари интеграција тржишта земаља у тим регионима.

Успостављање стабилније економске размене и јачање трговине требало би да допринесу и развијању политичке сарадње и учвршћивању мира у регионима захваћеним тим колосалним међународним пројектом.

Међе тог појаса су древни копнени Пут свиле на северу, који је из старе кинеске престонице Хси Ана водио кроз централну Азију на Блиски исток и даље у Европу, и поморске трасе на југу, којим су у средњем веку кинеске флоте пловиле до Персије и Рога Африке а које Кинези данас зову "морским путем свиле": Источно и Јужно кинеско море, Мореуз Малака и Индијски океан.

Отуд, "економски појас свиле" почиње на обалама Источног и Јужног кинеског мора, простире се кроз целу централну Азију, Индију и арапски свет, те преко Турске и Русије залази у Европу где обавија Балкан и потом скреће на север све до обале Балтичког мора, захватајући срце Старог континента, укључујући ту и Немачку. У Европи, дакле, он на југу захвата Егејско море, док на његовом западном ободу леже италијанске луке на Јадрану, а крајњу северну тачку чине поморски саобраћајни чворови Хамбург и Ротердам.

Кинески председник Ши Ђингпинг први пут је предложио чвршће економско повезивање дуж древног Пута свиле у септембру 2013. године приликом посете Казахстану, док је месец дана касније у Индонезији позвао земље југоисточне Азије, чланице организације ASEAN, на спровођење заједничких пројеката дуж Морског пута свиле и позвао на оснивање Азијске банке за инвестиције у инфраструктуру као финансијског органа који би послужио као кичма за ту сарадњу.

Важност "Појаса свиле" и AIIB за Кину

"Појас свиле" и AIIB несумњиво ће ојачати економски и политички утицај Кине и учинити је још важнијим актером на глобалној геополитичкој сцени, јер ће јој дати јасније дефинисан, конкретан економски и правни оквир за инвестиције и већу моћ да одлучује о свом новцу, па и новцу других оснивача банке.

Такође, последњих година раст кинеске економије се успорава и пада интензитет развојних инфраструктурних пројеката у самој Кини, па грађевинска оператива и фабрике тешких машина из те земље све више траже ангажман у иностранству за упошљавање својих великих капацитета. За њихов опстанак или профитабилно пословање, као и генерално за стимулацију кинеске економије, неопходно је потписивање много међународних уговора које ће политика јачања инвестиција и економске размене у "Појасу свиле" и AIIB, као орган који конкретно усмерава улагања, несумњиво олакшати.

У протеклих неколико година у региону Азија-Пацифик, који генерише чак 40 одсто светског економског бруто производа и у којем се одвијају две трећине укупне глобалне трговине, на америчку иницијативу се врше преговори о потписивању великог међудржавног споразума о слободној трговини "Транспацифичко партнерство" (ТПП), који би стимулисао економску размену између земаља на обали Тихог океана кроз драстично смањивање или укидање царина и ограничења на увоз. Упркос чињеници да географски припада региону и да је по обиму друга светска економија, Кина није позвана да учествује у том трговинском пакту који треба да обухвати обалске земље Азије и Северне и Јужне Америке, Аустралију и острвске државе у Пацифику и практично ојача амерички економски и политички утицај у том пространом и све богатијем делу планете.

Putin%20i%20Si.jpg
Си Ђинпинг и Владмир Путин

"Појас свиле" и оснивање AIIB су, у том смислу, и изнуђена реакција и стратешки врло важне мере Кине против планског покушаја да се економски изолује и да се њен политички утицај у региону у којем се налази ограничи.

Постоји, међутим, забринутост да би кинеска воља да инвестира и у политички релативно нестабилне земље са високом стопом корупције и ниском транспарентношћу, које западни капитал заобилази, могла да доведе до огромних губитака, за шта већ постоје неки примери, попут скандала везаних за проневеру средстава из кинеских кредита вредних пет милијарди долара у Шри Ланки, или пројекта изградње велике бране у области Мјитсон у Бурми, који је тежак 3,6 милијарди долара, а стоји у последње четири године.

Ипак, државе југоисточне, централне и западне Азије, као и Русија и земље средње и југоисточне Европе, укључујући ту и Србију, много очекују од кинеских улагања у инфраструктурне пројекте у оквиру иницијативе за "Појас свиле" – да та улагања у блиској будућности стимулишу локалну економију, побољшају квалитет живота, па можда чак и да, кроз ефикасније повезивање лука, железничих и друмских мрежа, подигну и међународни саобраћајни и политичко-економски значај тих земаља.

 

 

Edited by slow
Posted

Konacno da se skine taj "jaram zapada" koji nalaze da se ekonomija i finansije dovedu u red kad se pozajme pare.

Posted

Neka, dobro je za ove da ima neka konkurencija pa makar i ovakva nikakva, a mene zulja glupost kad je procitam. Sve ono sto trazi MMF danas trazice sutra ta kineska banka.

Posted

u pravu si, teško sranje, da čovek načisto popizdi. mmf je zakon.

Posted

Nema ovo veze sa IMF, ovo bi bilo nešto slično onome što radi WB. Jasno je da će tražiti vraćanje kredita inače se ne bi zvala banka nego humanitarna organizacija. Opet konkurencija je dobra stvar pa samo napred, videćemo kakvi će im biti uslovi i na šta će to da izađe.

Posted (edited)

Mislim da je dobra stvar to što će da finansiraju infrastrukturne projekte za koje je strateški zainteresovana Kina, tako da postoji šansa da se realizuju neki projekti koji bi se teško realizovali bez kineske podrške.

Edited by slow
Posted

u pravu si, teško sranje, da čovek načisto popizdi. mmf je zakon.

Da MMF je dobra institucija koja je vise puta uletela i izvukla razne zemlje iz govana. Sto se nas tice ne bi ni ovo reformi sto je bilo videli da nije bilo njih da nas uslove.

Posted

da, to sam i rekao. inače, ja kinezima ne bih dozvolio da prave neke megabanke dok god ne uvedu demokratiju i ljudska prava. šta kojqrac, nisu oni S.Arabija. oni su ti brate dušu dali za potrošnju i to je taj njihov plafon.

  • 3 weeks later...
Posted

Veselo:

 

US-China war 'inevitable' unless Washington drops demands over South China Sea

Warning from state-run China newspaper as Beijing reveals plans for development of disputed South China Sea islands

 

 

china_3318026b.jpg

China's frigate 'Yulin' in action in the South China Sea Photo: GETTY

 

By Julian Ryall, Tokyo

3:35PM BST 26 May 2015

 

China has vowed to step up its presence in the South China Sea in a provocative new military white paper, amid warnings that a US-China war is "inevitable" unless Washington drops its objections to Beijing's activities.

 

china2_3318025b.jpg

Chinese dredging vessels in the waters around Mischief Reef

 

In the new policy document published on Tuesday, China outlined its plans to shift from a defensive military posture to placing emphasis on offensive capabilities.

 

Claiming that it faces a "grave and complex array of security threats", including challenges to its sovereignty over the South China Sea, the policy document released by the State Council says the military will step up its "open seas protection".

 

 

china3_3318035b.jpg

The on-going reclamation by China at Subi reef seen from Pagasa island

 

China's forces will no longer be limited to defence of the nation's territory but will project its military power further beyond its borders at sea and more assertively in the air in order to safeguard its maritime possessions, the white paper states.

While the air force will shift focus from "territorial air defence" to both offence and defence, the Chinese army will increase its global mobility and its artillery will improve its "medium and long-range precision strikes", it said.

 

In an editorial in The Global Times, a tabloid owned by the Chinese Communist Party through another newspaper, the paper described the construction of runways, harbour facilities and buildings on the disputed Spratly Islands as the nation's "most important bottom line".

The article – which appeared just days after a US aircraft ignored repeated warnings from the Chinese military to fly a reconnaissance mission over the islands – said Beijing does not want a conflict with the US, "but if it were to come, we have to accept it.

 

 

"If the United States' bottom line is that China has to halt its activities, then a US-China war is inevitable in the South China Sea", said the paper, which is often seen as a mouthpiece of the government in Beijing.

 

Xinhua News Agency also reported on Tuesday that work has begun on two lighthouses on reefs in the South China Sea that are claimed by Vietnam and the Philippines.

 

Speaking at a press conference in Beijing, Yang Yujun, a spokesman for the defence ministry, dismissed international criticism of China's policies in the South China Sea, claiming development work is the same as building roads and homes on mainland China and that it would benefit "the whole of international society".

"From the perspective of sovereignty, there is absolutely no difference", he said, adding that "some external countries are also busy meddling in South China Sea affairs".

 

SouthCHina_3270601a.gif

 

Analysts say neither Washington nor Beijing appear to be in the mood to back down and that there is a serious risk of a minor incident in airspace around the islands escalating rapidly.

 

"I think the concern has to be that China misjudges the situation", said Robert Dujarric, director of the Institute of Contemporary Asian Studies at the Japan campus of Temple University.

"Neither party wants a war if it can be avoided, but there are red lines for both sides", he said. "I worry that if Beijing considers the US to be a declining power and assumes that Washington will back down if it shoots down a US observation aircraft".

And while Washington chose to "de-escalate" the crisis after a Chinese fighter collided with a US Navy intelligence-gathering aircraft off Hainan Island in April 2011, Prof. Dujarric says he would expect a different response if a similar incident were to occur in what Washington insists is international air space over the South China Sea.

 

Recent developments have provoked new concerns in the region, with Ma Ying-jeou, the president of Taiwan, calling for the different nations laying claim to the South China Sea to put their differences aside and carry out joint development of natural resources.

Posted

čisto da se nadovežem na prospera

 

SAD su obećale da slati vojne avione i brodove u sporne delove Južnog kineskog mora i pozvale su na hitnu obustavu polaganja prava Pekinga u napetom regionu.

 

jebeš Putina, ovo će tek da bude cirkus.....

 

 

ali meni je ovo hajlajt, pitam se da li je loš prevod ili šta....

 

Karterovi komentari usledili su pošto su vojni zvaničnici otkrili da je Kina postavila dva velika artiljerijska vozila na jednom od veštačkih ostrva koja se stvaraju u Južnom kineskom moru

 

:huh:

Posted

The United States has spotted a pair of mobile artillery vehicles on an artificial island that China is building in the South China Sea, a resource-rich stretch of ocean crossed by vital shipping lanes, American officials said.

Na srpskom bi se reklo "dva artiljerijska oruđa" pošto ne znamo koja vrsta je u pitanju.

 

Svako ko zna engleski bukvalno gubi vreme čitajući domaće medije o međunarodnim temama.

Posted

Znam ali kako god da prevedes ispada smesno da ameri salju armiju zbog 2 kineska topa ili tenka ili haubice.

 

Osim ako se ne radi o ICBM, nemam pojma dal i oni spadaju u artiljeriju?!

×
×
  • Create New...