zakon o radu, posledice, kritike i (retke) pohvale

[Bojan]

Šta je to dinamika u ekonomiji i kako se meri?

Meri se u ostvarenom dohotku - proizvedena količina dobara i usluga u određenom vremenskom periodu.Suština je da se ljudi uposle (proizvode, pružaju usluge) a da, sa druge strane, postoji potreba za njihovim proizvodima i uslugama. Ta razmena se odvija u određenom ciklusu, gde je bitna dinamika. Dinamika je bitna ne samo zbog brzine obrta, već i zbog boljeg prilagođavanja potrebama (odgovaranja na potrebe), a u krajnjoj liniji i tehnološkog napretka.Da bi se sve to održalo u jednom potrebnom balansu i sprečilo urušavanje, potrebno je na čitavo okruženje uticati nekim merama (makroekonomska politika države). Kod nas u Srbiji se stvar svodi na to da su potrebe za određenim merama iznuđene; ili što bi narod rekao - doteralo cara do duvara.

[Filipenko]

Pretpostavljam da se onda proizvedena količina dobara i usluga u sektoru metalurgije i struja proizvedena u termoelektranama skupa nazivaju termodinamikom, a proizvedeno u hidrocentralama, ribnjacima i mlinovima dinamikom fluida?

[Bojan]

Ne, to je već termodinamička strela vremena.

[bergasa19]

U želji da se obračuna sa kritikama neoliberalizma, Mijat Lakićević u tekstu „Bez (neo)liberalizma nema kulturnog napretka“ na najbolji način demonstrira upravo ono što želi da kritikuje –on nam ne nudi ozbiljne kvalifikacije, obrazloženje, niti argumente: gomile floskula svedoče o zaslepljenosti autora liberalnom ideologijom. Ipak, potrebno je prokomentarisati određene teze koje je autor izneo, kako bi javnost imala priliku da ove probleme sagleda i van okvira ovog pamfleta.

Marko Miletić

[Budja]

Buđo, nije tajna ko je u ovu priču uveo parazite. Hint: nije Balunović.Reforme u blatu parazita i političke voljeRentijera, odnosno klijentele ima danas u raznim društvenim grupama i slojevima a rođeni su davno kao paraziti u socijalizmu, odrastali pod okriljem populizma i školovali se uz državni intervencionizam.Ono što Balunović radi je da prosto prekoreće ovu priču i kaže - ne, zapravo, u uslovima malih plata i lakog otpuštanja, zapravo je parazit privatni sektor koji zarađuje na račun društva, odnosn jeftine radne snage.

I tako, opet, opste mesto.Sta je to "drustvo" u tvom kontekstu? Radnici, birokratija, nezaposleni, maloletni? Koalicija svih istih?Sta je privatni sektor?Wallmart, Lidl?Komercijalna banka, Generale?Kostic, Djuric?Ili, tekstilci iz Arilja?Svi djuture?Kako se definise sta je jeftina a sta ne radna snaga u smislu pravednosti, tj. distribucije "viska vrednosti", a ne apsolutnog poredjenja?S tim u vezi, koliki je prinos na kapital u uslovima nekako definisane radne snage koji bi bio "pravedan" a istovremeno ekonmski isplativ u smislu oportunitetnog troska?Kako se mogu izbeci niske plate u uslovima gde se ne stvara visak vrednosti?Jedna je stvar govoriti, recimo, o distribuciji naftne rente u Angoli (dakle, bogatstvu koje je rezultat srece) a sasvim druga o raspodeli nicega u Srbiji.Prosto, meni se cini da drustvenjaci narocito sa socioloskim pedigreom izgleda ne usvajaju nista od onoga sto ih, recimo, uci Zec na FF. Mozda zato sto je objasnjenje svih fenomena "eksploatacijom" i radnom teorijom vrednosti jednostavnije za razumevanje. A problem te marksove teorije sto automatski nema mesta za neki prirodan prinos na ulozeni kapital - sva novostvorena vrednost je rezultat rada.Inicijativa, preduzetnicki rizik, naknada za stednju (i odricanje od sadasnje potrosnje), sve to nema nikakav uticaj.

[Tresko]

Još malo besmislenog trućanja. Pretpostavimo ovo, pretpostavimo ono(jer u suštini ne zna ništa):

Radulović: 100.000 ljudi je višakIZVOR: B92Beograd -- Ministar privrede Saša Radulović napisao je na svom Tviter profilu da pretpostavlja da je u javnom sektoru višak oko 100.000 zaposlenih.Radulović je u nekoliko tvitova analizirao koliko je to opterećenje za budžet Srbije i kakve to posledice ima.“U javnom sektoru, uključujući JP u Srbiji je zaposleno preko 700.000 ljudi. Pretpostavimo da je 15% višak. To je preko 100.000 ljudi”.Radulović je zatim naveo da: “Taj višak od 100.000 ljudi u javnom sektoru ima platu veću od prosečne plate u Srbiji”.“Godišnji trošak iznosi 10.000 evra po zaposlenom. Tih 10.000 evra godišnje po zaposlenom koji je višak u javnom sektoru predstavlja delux socijalnu pomoć za nerad”.Prema Radulovićevoj računici to je godišnje opterećene za budžet od milijardu evra: “Na godišnjem nivou, ta delux socijalna pomoć nas košta više od 1 milijarde evra. Ukupna socijalna davanja iz budžeta za socijalno ugrožene iznose manje od 1 milijarde evra”.Na kraju je ministar privrede napisao koje su posledice tolikog broja prekobrojno zaposlenih.“Za sve socijalno ugrožene građane Srbije. Da li je možda malo jasnije zašto u Srbiji nemamo univerzalnu socijalnu zaštitu i zašto su minimalne penzije male?”

Zašto ne pretpostavimo da je 30% višak, zašto ne pretpostavimo da je 26,5% višak.Pretpostavljam da će sutra da demantuje ovo trućanje, i da se izvini na strahu, a onda da ispali novo trućanje.

[Budja]

Miletic:

U želji da se obračuna sa kritikama neoliberalizma, Mijat Lakićević u tekstu „Bez (neo)liberalizma nema kulturnog napretka“ na najbolji način demonstrira upravo ono što želi da kritikuje –on nam ne nudi ozbiljne kvalifikacije, obrazloženje, niti argumente: gomile floskula svedoče o zaslepljenosti autora liberalnom ideologijom....Na početku treba analizirati tvrdnju da „nečeg takvog kao što su liberalizam i neoliberalizam u Srbiji nije ni bilo“. Dobro je da imamo napisanu Kratku istoriju neoliberalizma,^[1] pa iz nje možemo videti šta bi to bile karakteristike neoliberalne države.

1. David Harvey, A Brief History of Neoliberalism, Oxford University Press, 2005.

His work has contributed greatly to broad social and political debate; most recently he has been credited with restoring social class and Marxist methods as serious methodological tools in the critique of global capitalism.^[3]Ako se vec spocitava Lakicevicu ideologija, malo je bezveze pozivati se na naucni autoritet koji je takodje ideoloski.Mislim, nemam problem sa ideologijom kao takvom, nema polemike bez nekih ideoloskih premisa koje polemicari zastupaju ali, brate, reci, ja sam marksista i sa te pozicije kritikujem.Edit: Na Harvija se poziva i Balunovic u tekstu oko privfrednog rasta ranije citiranom ovde.

Edited January 19, 2014 by Budja

[Budja]

Još malo besmislenog trućanja. Pretpostavimo ovo, pretpostavimo ono(jer u suštini ne zna ništa):Zašto ne pretpostavimo da je 30% višak, zašto ne pretpostavimo da je 26,5% višak.Pretpostavljam da će sutra da demantuje ovo trućanje, i da se izvini na strahu, a onda da ispali novo trućanje.

A ti pretpostavljas da nema viska pa ti je 15% mnogo?Ja, recimo, pretpostavljam da ti ova back of the envelope racunica ne odgovara jer je u vezi sa budzetom i univerzalnom socijalnom zastitom.Ja bih se pre fokusirao kriticki na pretpostavku da tih 15% ima vece plate od prosecne. Ako je dobar deo viska u preduzecima u restruktuiranju koji broje 100,000 zaposlenih (cini mi se da je Ravaneli pomenuo tu brojku) nisam siguran da su oni placeni vise od proseka.

[fonTelefon]

Pretpostavljam da imamo ministra viska koji ce ostaviti za sobom dugogodisne stetne posledice.

[Tresko]

A ti pretpostavljas da nema viska pa ti je 15% mnogo?Ja, recimo, pretpostavljam da ti ova back of the envelope racunica ne odgovara jer je u vezi sa budzetom i univerzalnom socijalnom zastitom.Ja bih se pre fokusirao kriticki na pretpostavku da tih 15% ima vece plate od prosecne. Ako je dobar deo viska u preduzecima u restruktuiranju koji broje 100,000 zaposlenih (cini mi se da je Ravaneli pomenuo tu brojku) nisam siguran da su oni placeni vise od proseka.

Neko ko je ministar ne bi trebao, pretpostavljam, da blebeće u pretpostavkama, već da ima precizne brojke. No, on ionako nije ministar, već pretpostavljam, seoska luda koju su očigledno tu postavili da tako nabacuje kamare, iz kojih će neko valjda posle nešto poentirati, govoreći da lupa, ili da nije loše to što priča. Pretpostavljam.

[Budja]

Pretpostavljam da imamo ministra viska koji ce ostaviti za sobom dugogodisne stetne posledice.

Uh, tesko breme nepravde se nadvilo nad Srbijom.Ministar Radulovic ce potezom pera razrusiti mukotrpno gradjeno stabilno i ekonomski prosperitetno drustvo solidarnosti i slobode...

[Turnbull]

Miletic:

1. David Harvey, A Brief History of Neoliberalism, Oxford University Press, 2005.

His work has contributed greatly to broad social and political debate; most recently he has been credited with restoring social class and Marxist methods as serious methodological tools in the critique of global capitalism.^[3]Ako se vec spocitava Lakicevicu ideologija, malo je bezveze pozivati se na naucni autoritet koji je takodje ideoloski.Mislim, nemam problem sa ideologijom kao takvom, nema polemike bez nekih ideoloskih premisa koje polemicari zastupaju ali, brate, reci, ja sam marksista i sa te pozicije kritikujem.Edit: Na Harvija se poziva i Balunovic u tekstu oko privfrednog rasta ranije citiranom ovde.

Buđo, primedba nije to što Lakićević zastupa jednu ideologiju, nego što je njom zaslepljen, odnosno, što ne nudi nikakve argumente u njenu odbranu, već samo ponavlja floskule.Slab ti je prigovor i to da je Harvi "naučni autoritet koji je takođe ideološki". Na Harvija se ovde poziva da bi se ukazalo da jasna određenja neoliberalizma postoje i da nisu nikakva marignalna stvar. Ne moraš se s njima složiti, niti ih prihvatiti, ali stvarno već malo ide na nerve to standardno pravljenje blesavim - kakav neoliberalizam, pa to ne postoji (ne mislim tu na tebe, nego na Lakićevića, ali i na druge neoliberale koji se oglašavaju u javnoj debati, koji po pravilu počinju od tvrdnje da neoliberalizam ne postoji - pa samim tim ni oni ne mogu biti neoliberali, niti ideolozi uopšte - oni su prosto eksperti). Kao da teorijski pojmovi postoje jebem li ga gde, u svetu ideja, Poperovom trećem svetu, ne znam ni ja. Neoliberalizam postoji kao relativno jasan teorijski pojam u prilino širokoj upotrebi. Možda postoje razlozi za njegovo odbacivanje, nemam ništa protiv ni da se oni iznesu, ali to stalno glumljenje hrišćanina iz Vikinga Erika već užasno smara.

[Budja]

Buđo, primedba nije to što Lakićević zastupa jednu ideologiju, nego što je njom zaslepljen, odnosno, što ne nudi nikakve argumente u njenu odbranu, već samo ponavlja floskule.Slab ti je prigovor i to da je Harvi "naučni autoritet koji je takođe ideološki". Na Harvija se ovde poziva da bi se ukazalo da jasna određenja neoliberalizma postoje i da nisu nikakva marignalna stvar. Ne moraš se s njima složiti, niti ih prihvatiti, ali stvarno već malo ide na nerve to standardno pravljenje blesavim - kakav neoliberalizam, pa to ne postoji (ne mislim tu na tebe, nego na Lakićevića, ali i na druge neoliberale koji se oglašavaju u javnoj debati, koji po pravilu počinju od tvrdnje da neoliberalizam ne postoji - pa samim tim ni oni ne mogu biti neoliberali, niti ideolozi uopšte - oni su prosto eksperti). Kao da teorijski pojmovi postoje jebem li ga gde, u svetu ideja, Poperovom trećem svetu, ne znam ni ja. Neoliberalizam postoji kao relativno jasan teorijski pojam u prilino širokoj upotrebi. Možda postoje razlozi za njegovo odbacivanje, nemam ništa protiv ni da se oni iznesu, ali to stalno glumljenje hrišćanina iz Vikinga Erika već užasno smara.

Ovde gresis. Pre nego eksperti reci ce da su klasicni liberali (videti Trzisno resenje).Drugo, ne polemisem ja sa tezom da li neoliberalizam postoji ili ne (to je druga tema) vec da upravo Miletic takodje pravi otklon od ideologije ne citirajuci ideolosko izvoriste Harvija. Harvi nije predstavljen kao ideoloski mislilac vec kao naucni autoritet.Dobro je da imamo napisanu Kratku istoriju neoliberalizma,^[1] pa iz nje možemo videti šta bi to bile karakteristike neoliberalne države.Upravo on takodje radi ono sto spocitava Lakicevicu. Da li se Miletic ideoloski autovao u clanku kao marksista, osim kao clan Kontekst kolektiva (o kome ne znam previse) sto moze da znaci nesto? Edited January 20, 2014 by Budja

[bergasa19]

Nemoj molim te zahtevati od ljudi da stavljaju ideološke disklajmere. To je antiintelektualno.

[Budja]

Zasto je antiintelektualno ako je tema ideologija?Da li se o ideologiji moze raspravljati sa neidoloskog stanovista?I to narocito ako se drugoj strani spocitava ideoloska zaslepljenost.