zakon o radu, posledice, kritike i (retke) pohvale

[Budja]

Ti ljudi vec jesu realno bez posla, u tome je caka.Edit: Nadovesujem sa na Ravanelijev, a i Rajkin post je u slicnom duhu.

Edited January 17, 2014 by Budja

[Ayatollah]

Bez Zakona, Hemofarm Štada će svoje radnike držati vezane tromesečnim ugovorima da izbegne potencijalne komplikacije u slučaju konflikta; istekne ti ugovor - slobodan si. Zakon je upravo bio pokušaj da se poslodavci ohrabre da transparentnije sarađuju sa državom dok se ne uspostavi krhki fer plej.Javni sektor, međutim, ne zanimaju dešavanja u privatnom sektoru: oni brane prava nasleđena iz Titove ere i solidarni su sa svojim kolegama isto koliko su bili solidarni pre pet godina kad je 400000 radnika izgubilo posao kod privatnih poslodavaca. Tad se nije spominjalo da svi treba podjednako da podnesu teret krize, već su propali frizeri, piljari i živopisci imali da se snađu kako znaju.Logika da bi država trebala da pritegne Hemofarm Štadu ima uporište u realnosti koliko i članci iz Trećeg Oka. Svi, npr. znaju za dril u privatnim bankama, do i preko ivice mobinga. Pa ipak, zaposlenje u privatnoj banci nezvanično se plaća 6-7000 Eur. Zašto bi se onda oni obazirali na fingirane pretnje anahronih sindikata? Koji bi se to zaposlenik usudio da rizikuje radno mesto prijavom?

Postoji li neki poseban razlog zbog čega je Hemofarm pomenut u ovom kontekstu, ili je ime uzeto bez istog ? Ovo pitam zbog toga što Hemofarm, premda nije skroz bez mana kod regulisanja radnih odnosa, teško da može da predstavlja adekvatan primer za napisano, naročito ne u Srbiji. Da je prosečni stepen radničkih prava u Srbiji na nivou Hemofarma, mi bismo bili među boljima u Evropi u zaštiti prava radnika.

[bergasa19]

Mit o privrednom rastu.

[Budja]

Šta je alternativa ovoj loše isprojektovanoj bajci? Fatalistički prizvuk koji poprimaju sve izjave onih koji bi da od 100 % zaposlenih u Srbiji naprave prekarijat govori nam da alternative nema. Srećom, radi se samo o bajci. Izlaza ima. Dovoljno je samo demistifikovati privredni rast koji izuzima redistribuciju i jednakost jer on u ovakvim okolnostima ne predstavlja ništa drugo do dodatno prelivanje iz najsiromašnijih u najdublje džepove koje onda služi kao osnova za dalje umnožavanje bogatstva nekolicine. "Nulti rast" koji predlaže David Harvey ovde može biti relevantan. Naime, radi se o nultom rastu u odnosu na kapitalistički proizvodni proces, ali se ne radi o statičnosti ekonomije, kao ni društvenog života. Harvey ovde jasno razdvaja "ljudsko usavršavanje" ili razvoj, od rasta BDP-a. Ako biste da unapredite jednu zajednicu u celini, onda joj nemojte prodavati priče o "trickle down" teoriji i ekonomiji koju privatni sektor vuče jer je slučaj radije obrnut - privatni sektor je u ovom slučaju parazitski deo društva koji se bogati na račun radnika i radnica koje izrabljuje i za uzvrat im daje dovoljno da prežive (i to ne iz nekih altruističkih poriva, već zbog toga da bi mogli da nastave da ih izrabljuju). Redistribucija i jednakost, pre nego bajka o privrednom rastu spas je za društvo, pa ako baš želite, takođe je i znak da je zajednica zasnovana na načelima demokratije. Kako Joseph Stiglitz piše u "The price of inequality", da je naša demokratija bolje funkcionisala (misleći na američku prim.aut.) politički zahtev za deregulacijom bio bi odbijen (...).

Procitah boldovano. Ocekivao sam drugaciji ekonomski model a dobio ideolosku porciju slicnu Aleksicevoj, opet baziran na opstim mestima, tipa "parazitski privatni sektor" kao da je privatni sektor sastavljen iskljucivo od JP Morgana i Goldman Sachsa.

[bergasa19]

Gde vidiš sličnost s aleksićevim tekstom to samo ti znaš.

[Budja]

Key words: zli privatnici (ili sinonimi paraziti, “preduzetnici”, itd.)Predmet oba teksta nije isti, ali su ideoloski stavovi izrazito bliski.

[Bojan]

Pošto neće biti konkurentni na evropskom tržištu, privatni spasitelji srpske ekonomije moraće da svedu svoje troškove na minimum. Ako su ranije imali jednu firmu, a danas imaju pet (jer su dobili olakšice, uštedeli pa investirali), onda im se broj zaposlenih povećao, pa će profitnu stopu održati samo ako disproporcija između primanja poslodavca i radnika ostane astronomska. Drugim rečima, privredni rast u ovoj varijanti podrazumeva smanjenje zaposlenosti, ali i povećanje socijalnih razlika. Što se tiče javne sfere, kao što su školstvo i zdravstvo, država neće imati novca da ih finansira jer će gotovo prestati da oporezuje poslodavce (kako bi napravila dobru atmosferu za biznis, kako to reče ministar Radulović). Javna dobra će stoga preći u privatne ruke, kako bi država obezbedila makar minimum socijalne zaštite za one najugroženije i finansirala samu sebe. Socijalne nejednakosti, razume se, rastu još više. Pošto primanja radnika i radnica neće ići uporedo sa privrednim rastom (već privredni rast linearno prate bonusi i nagrade onima koji su na vrhu - to smo već imali prilike da vidimo u nekim drugim zemljama), naposletku će pristup obrazovanju ili zdravstvenoj zaštiti ostati rezervisan za one koji gazduju - ali će u odnosu na ovo što imamo danas, poprimiti mnogo radikalniju formu. Bombardovani svakodnevnim pozivima da konzumiraju (kako bi potrošnja ispratila ekonomski rast i rast proizvodnje), radnici i radnice će kupovati. Oni trgovinski lanci koji do sad nisu ušli na srpsko tržište pohrliće kad čuju da je nezaposlenost pala i da zemlja privredno raste. Nećemo u jednom trenutku moći da se odlučimo gde i šta da kupujemo.

Ovo mi je potpuna konfuzija.

[Bojan]

Orbović pozvao - pravo sa praznika na štrajk. Njemu i njegovim prijateljima praznici traju od 26.12. (kada je držao ovaj govor) pa do "iza Svetog Jovana" (23. januara); a možda i duže.

[Filipenko]

Ovo mi je potpuna konfuzija.

U prevodu, ako je njima jedini način da ostvare profit taj da radnici rade za koru hleba i ako je to ono što pravi razliku, a ne inovacija, ideja, ulaganje u proizvodnju, tehnologija, jedini način za uvećavanje profita ostaje otvaranje novih, istih takvih firmi u kojima će raditi radnici za koru hleba. Onda to ne vodi nikuda u suštini kada je društvo u pitanju, jer imaš tzv. rast (zaboga, otvoreno je novih 4 preduzeća umesto 1 i sada ih ima 5) ali se u njima radnici smenjuju kao na traci i svi rade za mizernu platu, tako da nema realnog poboljšanja i to nije rešenje već zamka tzv. privrednog rasta. I u pravu je, čim prođe neki kratkotrajni efekat poboljšanja kada se pozaposle svi oni koji bi radili išta za bilo kakvu platu, kojih naravno uvek ima. Edited January 17, 2014 by Filipenko

[Bojan]

U prevodu, ako je njima jedini način da ostvare profit taj da radnici rade za koru hleba i ako je to ono što pravi razliku, a ne inovacija, ideja, ulaganje u proizvodnju, tehnologija, jedini način za uvećavanje profita ostaje otvaranje novih, istih takvih firmi u kojima će raditi radnici za koru hleba. Onda to ne vodi nikuda u suštini kada je društvo u pitanju, jer imaš tzv. rast (zaboga, otvoreno je novih 4 preduzeća umesto 1 i sada ih ima 5) ali se u njima radnici smenjuju kao na traci i svi rade za mizernu platu, tako da nema realnog poboljšanja i to nije rešenje već zamka tzv. privrednog rasta. I u pravu je, čim prođe neki kratkotrajni efekat poboljšanja kada se pozaposle svi oni koji bi radili išta za bilo kakvu platu, kojih naravno uvek ima.

Valjda ako postoji rast i poveća se zaposlenost i budžet će biti više popunjen i deficit manji. Ne znam šta znači da će "država gotovo prestati da oporezuje poslodavce".

Ako su ranije imali jednu firmu, a danas imaju pet (jer su dobili olakšice, uštedeli pa investirali), onda im se broj zaposlenih povećao, pa će profitnu stopu održati samo ako disproporcija između primanja poslodavca i radnika ostane astronomska.

Nije mi, recimo, jasna ova rečenica. Šta mu je tu profit, a šta primanje poslodavca?

[Filipenko]

Valjda ako postoji rast i poveća se zaposlenost i budžet će biti više popunjen i deficit manji. Ne znam šta znači da će "država gotovo prestati da oporezuje poslodavce".

Trik je u tome što to ide do određene granice, koja je veoma blizu postojećem stanju i preko koje nema efekta. U prevodu, dok se zaposle oni koji pristaju da rade za mizernu platu. To je mizerno mali efekat, koji je pride veoma diskutabilan jer po prirodi stvari najpre mora da usledi ogroman broj otpuštanja i snižavanje prosečnih plata u zemlji, što opet rezultuje manjom kupovnom moći, slabljenjem svih grana privrede koje nisu izvozno orijentisane i tako dalje i do toga sve dolazi pre nego što "krene nabolje". Sve u svemu, napravi se sigurno sranje zarad nesigurne dobiti, za koju je pitanje da li će uspeti da ispegla i to sranje, a kamoli da dovede do nekakvog opipljivog boljitka u odnosu na dotadašnje stanje.Rast ostvaren, a prosečna plata još niža, sa mnogo gorim uslovima rada i bez ikakve zakonske garancije da će prava biti poštovana jer ako se do sada nije poštovalo, zašto bi nadalje.

[Bojan]

Trik je u tome što to ide do određene granice, koja je veoma blizu postojećem stanju i preko koje nema efekta. U prevodu, dok se zaposle oni koji pristaju da rade za mizernu platu. To je mizerno mali efekat, koji je pride veoma diskutabilan jer po prirodi stvari najpre mora da usledi ogroman broj otpuštanja i snižavanje prosečnih plata u zemlji, što opet rezultuje manjom kupovnom moći, slabljenjem svih grana privrede koje nisu izvozno orijentisane i tako dalje i do toga sve dolazi pre nego što "krene nabolje". Sve u svemu, napravi se sigurno sranje zarad nesigurne dobiti, za koju je pitanje da li će uspeti da ispegla i to sranje, a kamoli da dovede do nekakvog opipljivog boljitka u odnosu na dotadašnje stanje.Rast ostvaren, a prosečna plata još niža, sa mnogo gorim uslovima rada i bez ikakve zakonske garancije da će prava biti poštovana jer ako se do sada nije poštovalo, zašto bi nadalje.

Činjenica je da ne možeš sve da pozatvaraš, a zatim očekuješ da to prođe bez posledica. Ali je poenta ovde da se država više ne zadužuje, jer, pored ostalih efekata taj dug se vrlo brzo reflektuje na celu privredu.Nije valjda zapošljavanje novih ljudi jedina stvar koja generiše rast? Stvar je zapravo u dinamici (a za nju je vezan i rast). Činjenica je da se čovečanstvo ubrzano razvilo (i razvija se) zahvaljujući jednoj takvoj dinamici koja u osnovi podrazumeva podelu rada, masovnu proizvodnju i konkurentnost. Takva ekonomija u suštini jeste jedan predatorski sistem, ali odustajanje od toga za mnoge bi značilo ulazak u siromaštvo.

[Indy]

Pa i insistiranje na tome takodje znaci siromastvo za mnoge (npr). Nije valjda da postoje samo 2 ekstrema.

[Filipenko]

Šta je to dinamika u ekonomiji i kako se meri?

[Turnbull]

Procitah boldovano. Ocekivao sam drugaciji ekonomski model a dobio ideolosku porciju slicnu Aleksicevoj, opet baziran na opstim mestima, tipa "parazitski privatni sektor" kao da je privatni sektor sastavljen iskljucivo od JP Morgana i Goldman Sachsa.

Buđo, nije tajna ko je u ovu priču uveo parazite. Hint: nije Balunović.Reforme u blatu parazita i političke voljeRentijera, odnosno klijentele ima danas u raznim društvenim grupama i slojevima a rođeni su davno kao paraziti u socijalizmu, odrastali pod okriljem populizma i školovali se uz državni intervencionizam.Ono što Balunović radi je da prosto prekoreće ovu priču i kaže - ne, zapravo, u uslovima malih plata i lakog otpuštanja, zapravo je parazit privatni sektor koji zarađuje na račun društva, odnosn jeftine radne snage. Edited January 18, 2014 by Syme