zakon o radu, posledice, kritike i (retke) pohvale

[Budja]

Evo nesto sto sam sam guglao.http://www.campbellc...ib/project/218/Authors: Sarah Baird, Francisco H. G. Ferreira, Berk Özler, Michael WoolcockPublished: 02.09.2013 Relative Effectiveness of Conditional and Unconditional Cash Transfers for Schooling Outcomes in Developing Countries: A Systematic ReviewRESULTSThe sample includes 75 reports, with data from 35 studies, including five UCTs, 26 CCTs, and four studies that directly compare CCTs to UCTs. Our findings suggest that both CCTs (Odds Ratio (OR) 1.41, 95% Confidence Interval (CI) 1.27-1.56) and UCTs (OR 1.23, 95% CI 1.08-1.41) have a significant effect on enrollment. These results indicate that CCTs increase the odds of a child being enrolled in school by 41% and UCTs increase the odds by 23%. We do not find a significant difference when comparing CCTs to UCTs (OR 1.15, 95% CI 0.94-1.42].The binary categorization of these programs into CCT vs. UCT ignores the fact that there is a great deal of variation in the intensity of the conditionality. If we instead group the conditionality variable into three broader categories (i) no schooling conditions (intensity=1 or 2), (ii) some schooling conditions with no enforcement or monitoring (intensity=3 or 4) and (iii) explicit schooling conditions monitored and enforced (intensity=5 or 6) we find odds ratios as follows: 1.18 (95% CI 1.05-1.33), 1.25 (95% CI 1.10-1.42), and 1.60 (95% 1.37-1.88), respectively. The 95% CI for studies with no conditions and studies with conditions monitored and enforced do not overlap. Meta-regression indicates that outside of the intensity of the conditions imposed, none of the other measured design elements have a significant effect on moderating the overall effect size.AUTHORS’ CONCLUSIONSOur main finding is that both CCTs and UCTs improve the odds of being enrolled in and attending school compared to no cash transfer program. The effect sizes for enrollment and attendance are always larger for CCT programs compared to UCT programs but the difference is not significant. When programs are categorized as having no schooling conditions, having some conditions with minimal monitoring and enforcement, and having explicit conditions that are monitored and enforced, a much clearer pattern emerges. While interventions with no conditions or some conditions that are not monitored have some effect on enrollment rates (18-25% improvement in odds of being enrolled in school), programs that are explicitly conditional, monitor compliance and penalize non-compliance have substantively larger effects (60% improvement in odds of enrollment). Unlike enrollment and attendance, the effectiveness of cash transfer programs on improving test scores is small at best. More research is needed that looks at longer term outcomes such as test scores, as well as on evaluating UCTs more generally.Edit: Zapravo, potrvdjuje se ono sto je Rajka rekla oko kvaliteta skolovanja, ali se i potvrdjuje da postoji doprinos CCT u vezi vecg vremena provedenog u skoli.

Edited January 13, 2014 by Budja

[rajka]

nema, ovo je case za unconditional cash transfers, nakon sto si ti rekao da su isti problematicni, na ovu sam studiju mislila, pa sam i linkovala. za sve druge, koga interesuje naci ce sam vec.ako ga budu uvodili u srbiji, sto se mene tice, mogu da uslove slanjem dece u skolu. nemam problema s tim.pa i po ovome sto si linkovao, znaci i jedno i drugo povecava upis u skole, sto je suprotno od onoga sto si ti rekao (da ce ispisivati decu iz skole), a o cemu nisam ni htela da raspravljam, pa cu sad i prestati.

Edited January 13, 2014 by rajka

[расејан]

Rukovođen istom tom idejom dao bih odgovor – Suština stvari nije u novcu, već u tome kako se odnosimo jedni prema drugima.

Однос је већ сад одређен тиме што као цивилизација дозвољавамо да једни буквално умиру од глади, другима на пуко преживљавање оде читав дан, а трећи имају форе да пишу есеје о томе које су наочари хипстерскије од осталих, или како да прометну још коју милијарду кроз своју задужбину да изврдају порез.Гаранција егзистенцијалног минимума би била цивилизацијско достигнуће.

[Budja]

nema, ovo je case za unconditional cash transfers, nakon sto si ti rekao da su isti problematicni, na ovu sam studiju mislila, pa sam i linkovala. za sve druge, koga interesuje naci ce sam vec.ako ga budu uvodili u srbiji, sto se mene tice, mogu da uslove slanjem dece u skolu. nemam problema s tim.

Nema sta?Ja sam u prvom postu oko BI rekao da postoji transfer rad-skola, i tu je case jasan za CCT (enrollment, attendance).U pricu si, sasvim opravdano, uvela outcome u smislu sta skola donosi. Tu razlika ne postoji.Ali ja ne vidim kako je case jasan za UCT, ako i UCT i CCT ne uticu na kvalitet skole jer je u pitanju problem koji ova vrsta instrumenta ne moze da resi jer ovaj instrument utice na traznju a ne kvalitet ponude.Edit: Jer odgovaras na moj repply za poverty lab paper ili ovaj drugi koji sam ja lnikovao?Da ne bude zabune. Edited January 13, 2014 by Budja

[rajka]

ma dobro, stvarno necu da se raspravljam, samo sam reagovala, na ono sto sam percipirala kao tvoju samouverenu tvrdnju o posledicama uct.ja imam liberalan bent, ako bas hoces, prema uct, zato sto sa uct implicitno kazes ljudima da im verujes da ce sami znati da rade u interesu svoje dece. ali nemam nista protiv da bude cct ako radi bolje.

[Budja]

ma dobro, stvarno necu da se raspravljam, samo sam reagovala, na ono sto sam percipirala kao tvoju samouverenu tvrdnju o posledicama uct.ja imam liberalan bent, ako bas hoces, prema uct, zato sto sa uct implicitno kazes ljudima da im verujes da ce sami znati da rade u interesu svoje dece. ali nemam nista protiv da bude cct ako radi bolje.

Ma ok, verujem da je ovde posredi samo sum u komunikaciji koji nastojim da otklonim.Inace, slabo sam razmisljao, u smislu ogranicenja slobode, u vezi CCT. Gde prestaje sloboda za roditelja?Sto se determinanti odluke rad-skola tice, osim onoga da majke nesto vise preferiraju investiranje u obrazovanej, te stoga odluka o slanju u skolu moze da zaivi od relativne moci u porodici, ne znam druge determinante. Nisam listao literaturu na tu temu.Pretpostavljam da je i iniciranje CCT programa bilo bazirano na nekoj empiriji o preferencijama.

[Tresko]

Однос је већ сад одређен тиме што као цивилизација дозвољавамо да једни буквално умиру од глади, другима на пуко преживљавање оде читав дан, а трећи имају форе да пишу есеје о томе које су наочари хипстерскије од осталих, или како да прометну још коју милијарду кроз своју задужбину да изврдају порез.Гаранција егзистенцијалног минимума би била цивилизацијско достигнуће.

Ali, priznaćeš da je lepše umreti od gladi kad znaš da se tvoj komšija lepo odnosi prema tebi, zar ne?Biće lepše, jer evo rekla je ministarka da će svi dobiti po 100 Eura. U suštini, samo je pomerila zarez od Dinkićevih 1.000 Eura. Oni su dobri u pomeranju zareza.Ali, saznali smo i da su u stvari najveći neprijatelji sindikati, jer po Zakonu koji predlaže stečajni upravnik, neće automatski dobijati članarinu. I onda shvatiš da je to sve vreme bio problem. Članarina.

[đorđe geprat]

ovo sa članarinom jeste jedan od razloga za bunu vrha sindikata. kada ljudima ostaviš da biraju oni se preračunavaju i izaberu. slično je bilo kada je odobreno firmama da isplaćuju zaposlenima naknadu za prevoz umesto da kupuju u GSP markice pa ih onda dele.ovo ima da prepolovi članstvo u sindikatu (i prihod) ali i da natera vrh sindikata da zaista radi u korist članstva.

[pacey defender]

ALi članstvo u sindikatu nije obavezno, zar ne? Ako neko ne želi da plaća sindikalnu članarinu, odnosno ako ne želi da bude član sindikata, on i sada može da ode kod sindikalnog lidera, popuni ispisnicu i kaže računovodstvu da obustave transfer dela plate ka sindikatu. Zar ne?Naravno, uvek je bolja opt-in opcija kao podrazumevajuća, da se pravila postave tako da dobijaš platu u celosti, pa da onda sam odlučiš želiš li da ti deo plate usmerava ka sindikatu.

[fonTelefon]

ALi članstvo u sindikatu nije obavezno, zar ne? Ako neko ne želi da plaća sindikalnu članarinu, odnosno ako ne želi da bude član sindikata, on i sada može da ode kod sindikalnog lidera, popuni ispisnicu i kaže računovodstvu da obustave transfer dela plate ka sindikatu. Zar ne?Naravno, uvek je bolja opt-in opcija kao podrazumevajuća, da se pravila postave tako da dobijaš platu u celosti, pa da onda sam odlučiš želiš li da ti deo plate usmerava ka sindikatu.

Tako je vec sad. Ja nisam clan nijednog sindikata i ne placam nijednu clanarinu, ovo je samo jedna buva od smutlivca koji je postao ministar. Covek bi da sve menja, pocece i zakon o braku za pedere da pise.P.S. Svajcarci ce valjda da glasaju na leto za minimalnu platu za sve. Edited January 14, 2014 by fonTelefon

[InvisibleLight]

ja vec 8 godina nisam clan sindikata, isclanila se jer nas nisu hteli zastupali kada nam protivzakonito nisu bile isplacene neke pare, sto da ih placam kada me ne zastupaju? apsolutno nikakvu svrhu nisam videla da placam clanarinu koja se raspodeljuje na decije paketice za novu godinu i neku glupost za 8.mart jer mi ne treba ni jedno ni drugojel ovaj novi zakon ukida jubilarne nagrade, treba u martu da dobijem, ako da, hoce li biti usvojen do tad?

[đorđe geprat]

sindikalna članarina na ovaj način je ostatak iz mrskog samoupravnog socijalizma kada je i ovo što se sada zove menadžment bilo članstvo. članarina je bila među obustavama pa, ako si želeo da budeš sindikalno neorganizovan (ne sindikalno pasivan) trebalo je da popuniš ispisnicu iz sindikata (neizbežno podizanje obrva sindikalnog poverenika i "a zaštooo?") pa se s tim a overnim odlazilo u raunovodstvo da se da na znanje. to je bilo moje iskustvo s kraja devedesetih.jasno je da je jednostavnije otpisati tu siću, reći sindikalcima da ............ štagod. ali, u sindikalnu kasu kaplje i tvoja članarina.EDIT: ovo će da bude udar na kase sindikata, možda ni polovina neće hteti da popunjava izjavu da im se % od plate šalje sindikatu.s duge strane, možda je ovo podmukla namera vlade da eliminiše sindikat kao relevantnog pregovarača.

Edited January 14, 2014 by djordje geprat

[Bojan]

Ne radi se tu o "meri", vec o potrebi. Mozes gotovo da je vidis kao fiziolosku potrebu (i to nije netacno). Ta potreba postoji i postojace dokle god ne postoji full employment (uposlenost celokupnog radno sposobnog stanovnistva). A full employment ne postoji zato sto to nekome odgovara. (Pricam tu, naravno, o normalnim zemljama, ne o Severnoj Koreji). Odrzavanje odredjenog pocenta nezaposlenosti je prakticno ekonomsko-socijalni inzinjering, iz razloga koje sam vec pominjao (big business, etc.) (U Australiji postoji pri univerzitetu Newcastle, centar za istrazivanje pune zaposlenosti, autori odatle su izbacili ovu knjigu, koju priznajem da nisam citao, ali zvuci zanimljivo). To je sve, naravno, dosta kejnezijanski, ali sta fali.

Naslućujem da nam autori na neki način ukazuju kako iza svega zapravo stoji ideologija (naročito po nazivu ovog poglavlja – The Troublesome NAIRU: The Hoax That Undermined Full Employment), iako se mnogi ponašaju kao da smo ušli u „postideološki raj“, gde se barata samo empirijskim podacima. A onda se recimo, na ideološkim osnovama, precrtava Marks kao značajan ekonomski mislilac.Pozdravljam ako im je pošlo za rukom da ospore mit o nekoj „prirodnoj stopi nezaposlenosti“ ili stopi nezaposlenosti u okviru koje se inflacija drži pod kontrolom. Ako su pokazali da je puna zaposlenost održiva na duže staze to je onda dobra stvar.

[Bojan]

Однос је већ сад одређен тиме што као цивилизација дозвољавамо да једни буквално умиру од глади, другима на пуко преживљавање оде читав дан, а трећи имају форе да пишу есеје о томе које су наочари хипстерскије од осталих, или како да прометну још коју милијарду кроз своју задужбину да изврдају порез.Гаранција егзистенцијалног минимума би била цивилизацијско достигнуће.

Civilizacijska tekovina je to da svi imamo jednaka prava, a ne da se svima podeli 100-200 eura.Sam si uočio da se nepravda reflektuje na globalnom nivou. Otuda ne vidim kako se utiče na ispravljanje ove nepravde ako se program sprovede u zemlji sa visokim nacionalnim dohotkom. Ako želi da odgovori na ovu potrebu BI mora nastupiti kao globalni projekat. Prosto računajući - da bi 5 milijardi ljudi dobilo po, recimo, 200 dolara mesečno, neophodno je obezbediti 1.000 milijardi ili 12.000 milijardi (ne onih Bačevićevih) na godišnjem nivou. Razumno je zapitati se kakav bi uticaj imalo ubacivanje ove količine keša na stranu tražnje. Onda se u tom smislu treba izmeriti efekat i održivost.Ako se već smatra da je BI dobar kandidat za civilizacijsku tekovinu, onda su, po meni, subvencije u poljoprivredi još bolji.

[bergasa19]

Zanimljivo je kako lako prolazi radulovićeva laž o 24000. sindikata.