zakon o radu, posledice, kritike i (retke) pohvale

[Budja]

Čoveče, Tehnomanija je klasičan primer bloatovane firme koja je zagrizla mnogo više nego što realno može da izdrži, i onda zakida na radnicima. Retko gde ćeš naći bolji primer u Srbiji. Klasična srpska IT prodajna priča, avioni, kamioni, desetine i stotine radnji, magacini od nekoliko kvadratnih kilometara (ko je bio u magacinu Tehnomanije na Novom BGD-u zna o čemu pričam; ono NE MOŽE da se isplati da se prodaje u Srbiji) a zapravo ispod svega stoji pokrivenost kapitalom od 0,00001% jer se apsolutno sav keš koji postoji iznosi preko desetina i stotina agencija i agencijica i permanentni damoklov mač u vidu kredita, nakon kojih sve pada u ruke banaka (ili je već palo). I to je još dobro dok država nije garant takvih enormnih kredita.Nego ti postavljaš stvari tako da je alternativa opšta propast i ulica. Zapravo, da država vrši svoj posao, takve firme bi davno propale, a njihov promet bi bio disperzovan među ostalim firmama, pa bi i za te radnike bilo prostora, neretko po mnogo boljim uslovima nego onamo. Ali se namerno održava takav gigant kako bi ubijao konkurenciju, naročito cenama, i onda niko ne može da ispliva ispod njega, iako ovaj posluje i nezakonito i nekonkurentski i nepromišljeno.Meni je skandalozno da država treba da finansira alavost i (ne)zajažljivost preduzetnika. Ako si zagrizao više nego što ti sleduje, izvoli propasti. Ako ne razumeš tokove poslovanja, promene u načinima funkcionisanja, izvoli propasti. Jedino što država ne sme da dozvoli je da se propada zbog nelojalne konkurencije, da spreči dogovornu ekonomiju gde će četiri menadžera da unapred dogovore i utanače ceo kanal i cene, i da toleriše privilegovanim pojedincima sve od neprijavljivanja radnika do nelegalno građenog prostora. A upravo se takve stvari tolerišu u Srbiji.P.S. Šijan i njegove ćerke su, prema mojim skromnim saznanjima, ipak samo paravan. Ali da ne idemo dalje u tu priču...

Hvala na objasnjenju o Tehnomaniji. Korisno je, zaista.Ali ne razumem jedno.Valjda banke finansiraju tu firmu a ne drzava?Zasto banke odobravjau kredite vec prezaduzenoj firmi koja ocigledno (po tvojoj prici) nema poslovne perspektive?Koje su to banke?Podruznice inostranih ili srpske banke?Ako su ove prve onda mi nije jasno.A sa druge strane, skupi krediti za ostale preduzetnike.I, sa druge strane, u neuredjenom zakonodavstvu postoji prilika da proglase bankrot i smugnu sa svim tim kreditima.I naravno da za takve lopovske firme nema opravdanja za neposotovanje radnika. Ja govorim o onima koje su do sada postovale sva prava, imaju korektne odnose sa radnicima ali u jednom trenutku treba da biraju izmedju zatvaranja radnje i zakidanja nekih zakonskih prava radnicima.Ja sam sasvim siguran da bi radnici, u dijalogu sa gazdom, shvatajuci situaciju, podneli teret privremene zrtve radije nego da izgube posao.U cemu je takva situacija drugacija od one u kojoj sindikati i veliki poslodavac (drzavni ili privatni, svejedno) sednu za sto i kazu, kriza je, smanjujemo plate, jer je to bolje nego da se radnici otpuste?

[Budja]

Ovaj, nadam se da si svestan da banke izdaju kredite na osnovu garancija, koje dolaze sa tih, tih i tih mesta, neretko i od države (tj. partijaca kojima je to dobrodošao način isisavanja novca a jedini interes im je uzeti procenat i zadovoljiti stranku), kao i da nezakonito postupanje prema radnicima (na primer, masovan rad na crno i neplaćanje doprinosa) dramatično menja strukturu prihoda i stanje firme, što doprinosi nerealističnim finansijskim procenama i de facto prevarama čije su između ostalih žrtve i banke, te da na kraju krajeva mi zato danas ne možemo da dobijemo kredit po kamati manjoj od 18% umesto da kamata bude npr. duplo manja?

Kako je moguce da ti znas za sistem prevare a banke ne znaju?Nije mi ubedljiva prica da banke ne znaju sta se iza brda valja, vec da tu ima neka druga mutna veza. Zato sam u prethodnom postu i pitao ko daje pare recenoj Tehnomaniji.Edit: A iz finansijskih izvestaja se vidi prezaduzenost.2012 (u 000 dinara)Kapital: 221,385Dugorocni krediti: 154,501Kratkorocne finansijske obaveze: 524,966Obaveze iz poslovanja: 1,372,837(Doduse i zalihe su velike: 1,069,221, normalno za trgovce) Edited January 10, 2014 by Budja

[Budja]

Inače, lepo je videti jednog liberala koji propagira to da zakon treba poštovati samo onda kada je mirno more, a da kada krenu teškoće to nije potrebno, a kamoli obavezno :)

Promasaj!Liberal ce ti reci da se zakon ne postuje jer je sumanut, kreira korupciju, distorzije i privredni subjekti ga izbegavaju formalno postujuci zakon ali trazeci rupe u njemu (pa je sve cisto) ili ce jednostavno vote with their feet pa zakon zapravo za posledicu ima upravo suprotno od onoga sto zeli.Dakle, bolje da zakona nema.

[Budja]

ja već radim u firmi iz kategorije dva (i 95% ljudi koji rade kod privatnika)ne, ne bih da mi zatvore firmu, ali stvar je u tome da firma ne bi propala kad bi se prevela u treću stavku prve kategorije.

Dakle, ako apstrahujemo razlike u velicinama firmi, impliciras da su 95% privatnika lopovi?Sto se drugog tice, da li imas podatke da to tvrdis ili je u pitanju licni utisak?

[Sestre Bronte]

Kako je moguce da ti znas za sistem prevare a banke ne znaju?Nije mi ubedljiva prica da banke ne znaju sta se iza brda valja, vec da tu ima neka druga mutna veza. Zato sam u prethodnom postu i pitao ko daje pare recenoj Tehnomaniji.

Na sastanku u jednoj banci, koja je poprilično prisutna u Srbiji, smo kao firma bili predmet analize - posmatrala se struktura prometa.Tu smo bili ubeđivani kako ima jedna super firma koja je iz našeg dela i da je greota što ne radimo.Mi smo se samo pogledali, tipa, ko je ovde lud. Za dotičnu firmu nije bilo pitanje da li će, nego kada će. Oko godinu dana posle pomenutog sastanka, situacija je sledeća: Ukupan iznos blokade: 4,802,899,823.74 Dani nelikvidnosti u protekle tri godine: Od do Broj dana 23.10.2013. - 79 Ukupno: 79

[Budja]

Na sastanku u jednoj banci, koja je poprilično prisutna u Srbiji, smo kao firma bili predmet analize - posmatrala se struktura prometa.Tu smo bili ubeđivani kako ima jedna super firma koja je iz našeg dela i da je greota što ne radimo.

Dakle, kreditno odeljenje banke je potpuno nekompetentno?Moguce, ali onda daj da se time pozabavimo.Koji je razlog tome?Da li nekompetentnost i nenaplativa potrazivanja pokrivaju velikom kamatom?Ako je tako, da li je moguce da nema nijedna banka koja bi boljom kreditnom analizom spustila kamatne stope i razbila konkurenciju?

[Sestre Bronte]

Dakle, kreditno odeljenje banke je potpuno nekompetentno?Moguce, ali onda daj da se time pozabavimo.Koji je razlog tome?Da li nekompetentnost i nenaplativa potrazivanja pokrivaju velikom kamatom?Ako je tako, da li je moguce da nema nijedna banka koja bi boljom kreditnom analizom spustila kamatne stope i razbila konkurenciju?

pa razlog je jedan jedini, izgleda da živimo na dve različite planete i nadam se da će ova pitanja ovde jednog dana biti smislena

[lazni]

Nije loša struktura datih kredita baš isključivo srpski specijalitet. Lokalne specifičnosti potiču iz visokih targeta stranih podruznica iz 2007-09, precenjenih vrednosti nekretnina koje su bile obezbedjenje, i delom finansiranja političkih projekata, delom kroz jp, delom kroz firme bliske vlasti tipa farmakom.Inače, ljudi van bg bi bubreg dali da se zaposle u pošti, bez obzira na rigidne uslove poslovanja i mizerne plate od 35-40.000.

[radisa]

Buđo, što se kreditnih odeljenja banaka tiče u Srbiji, imaš tri razloga (za koja znam pozdano da su se desila) odobravanja kredita koji se ne mogu vratiti.1. Politički pritisak da se nekome vezanom sa nekim političarem ili strankom da kredit. Banka je svesna da taj kredit neće naplatiti skoro sigurno. Ali zauzvrat dobije neku pogodnost, kojom to kompenzuje na drugoj strani. Kada političar ili stranka koje su izdejstvovale taj kredit zglajzju, možda se pokrene postupak prinudne naplate. Osoba koja je dobila taj kredit, naravno, nema na svom imenu ni sopstvene gaće. Piši propalo.2. Pošto se se odluke o kreditu najčešće donosile ne osnovu kreditnih portfolija i kreditne istorije, te bez neke jače provere firme (ovo pišem na osnovu iskustva rada u banci i mojih pitanja odeljenju za vođenje portfolija, ako lažem ja, lagali su i mene), za dosta kredita je bilo dovoljno samo podmititi onoga ko kreditnom odboru šalje dokumentaciju. Kasnije (recimo od 2010-11, kad je kriza udarila), počele su dubinske provere na više nivoa, ali do tada se odobravalo dosta lako. Naravno, ti ljudi sad nemaju ništa na sebi. Piši propalo.3. U bankama rade nekompetentni ljudi, koji ne razmeju osnovne stvari, kao što je kolega gore već objasnio. Svoje odluke baziraju na nekim statistikama i programima, koji su puni pogrešnih zaključaka (ovo jeste na drugu stranu pogrešna odluka, ali moram da je pomenem, da je skupo plaćen software odbio da prikaže direktora banke kao pogodnog za davanje kredita, jer parametri nisu bili dobro definisani, i ovo je, naravno, isplivalo tek posle nekog vremena korišćenja, ko zna šta je program sve zaključio u međuvremenu).

[đorđe geprat]

Znam i ja dosta takvih priča ali da li je to ipak opšte pravilo? (pitam pošto znam i za dosta suprotnih primera u kojima se vlasnici ponašaju više nego korektno prema svojim radnicima, do granice nekakvog bizarnog očinskog odnosa)Jedna od najvećih "zasluga" srpske "elite" je ta što su između privatnog i javnog sektora, odnosno između radnika i privatnih poslodavaca uspeli da stvore atmosferu mržnje koja je realno zrela za izbijanje ozbiljnih oružanih sukoba. Što zbog sveprisutne korupcije, što zbog medija koji su civilizacijska bruka i sramota, stvorena je društvena atmosfera koja kompletno počiva na ekstremnim predrasudama poput one da su svi zaposleni u javnom sektoru lenštine koje čak ne moraju ni da dolaze na posao a primaju velike plate i uživaju punu sistemsku zaštitu, ili one po kojoj je svaki vlasnik privatnog biznisa arhikriminalac koji pije krv svojih radnika i njihove dece.Vlasnici i radnici prirodno imaju i treba da imaju suprotstavljene interese ali u Srbiji se to pretvorilo u mržnju koja samo čeka da uzme svoj danak u krvi. A sve to je lepo pripremila i uredila elita™ na vlasti.

morao bih da dodam još jednu ekipu koja doprinosi ovom stvaranju mržnje. mislim na sindikalnu "elitu" koja je u fokus stavila ukidanje ili smanjenje povoljnosti koje su mahom bile i privilegija zaposlenih u javnom sektoru. tu su udruženi s političkom "elitom". što veće plate i više uaposlenih to je veći priliv od sindikalne članarine, to je veći broj sigurnih glasova na izborima.i, kad već pričam o fokusu zbog koga je sindikat odbio razgovor o zakonu (protiv čega PPV nema ništa protiv), može da se debatuje da li dati dve ili tri plate kod odlaska u penziju. može i oko toga da li za minuli rad treba dati 0.4% ili 0.5%. ali je sigurno da nije stimulans za ikeu, lidl, dženeral motors ili aseu da dođu u valjevo, naprave postrojenje i prime obavezu da povećaju platu za 10% zaposlenima koji su 20 godina proveli u krušiku, srbijanki ili pivari. i, da im u slučaju da posao ne ide moraju da isplate otpremninu i za rad u bivšim firmama. sindikati bi morali da se pozabave pričom pointtejkn o tehnopmaniji i sličnim firmama i uslovima rada, da se konfrontiraju oko ugovora o delu koji se sklapaju sa penzionerima, o vlolontiranju, o radu na crno, neisplaćenim zaradama.............inače, ja se dobrim delom slažem s buđom, on samo gleda racionalno iz ugla poslodavca koji mora da ostvari profit. država kao poslodavac ne mora. ona se jednostavno zaduži i prebaci otplatu na glupu masu.

[Miralem]

za mene bi idealan zakon bio da svako moze da bira da li ce manju platu i sve one beneficije iz postojeceg zakona (tesko otpustanje, otpremnine itd), ili ce vecu platu i da se odrekne beneficija. pitam se koliko bi ljudi takodje zelelo da ima ovakav izbor, ne bi me cudilo da je jako malo.

naravno da je jako malo, jer bi tu spadali samo oni koji ionako planiraju da se ne zadrze mnogo na tom poslu i potpuni moroni (ovo drugo kaze debeli zeljko). odredjene beneficije su civilizacijsko dostignuce i ne smeju biti ostavljene pojedincima da o njima odlucuju. uvek ce biti bednika koji ce hteti da rade ispod minimalca 12 casova i ne idu na odmor, ali ozakonjavanje tog bi vratilo svet 200 godina u nazad. zato se pojedinci i ne pitaju svugde o svemu.

Znam i ja dosta takvih priča ali da li je to ipak opšte pravilo? (pitam pošto znam i za dosta suprotnih primera u kojima se vlasnici ponašaju više nego korektno prema svojim radnicima, do granice nekakvog bizarnog očinskog odnosa)

ovo je potpuno irelevantno i ne znam zasto skrecemo na taj radnici vs gazde fajt. svaka cast dobrim gazdama, zakon treba da postoji za one druge. i za te dobre koji se vremenom probahate i postanu previse gramzivi.

[Filipenko]

Kako može sindikat da natera privrednike da poštuju zakon? I čime tačno? To je posao države.

[rajka]

nisam uopste spominjala minimalac i radno vreme. nego vise para odmah vs. eventualne otpremnine u slucaju otkaza. ja sam uvek za vise izbora vs manje, i protiv onih koji bi da zabranjuju izbor drugima. takodje sam za universal basic income koji bi obesmislio celu ovu pricu, posto bi doneo daleko vecu moc obicnom coveku (radniku), nego bilo koji sadasnji zakon ili sindikat. najbolja pozicija zaposlenog je ona u kojoj on ne zavisi od posla i radnog mesta. takodje, omogucava ljudima slobodu i izbor, za koju se zalazem (kako zaposlenima, tako i poslodavcima)

[Miralem]

ako krenemo da se raspravljamo oko evt otpremnina, zasto ne bi smo i oko ostalih stvari? radnici su neka prava ostvarili grupno, preko sindikata ili izbora, i tako treba i da ostane- pojedinac generalno ima preslabu poziciju i nikad ne moze da izboksuje onoliko koliko udruzen. zato se izbor prepusta predstavnicima. inace bi radnik na kraju zavrsio sa vrlo losim ponudjenim alternativama.ne znam sta ti je taj universal basic income, a jos manje znam ko ce to da plati. ili ko ce da natera lenjivce da traze posao.

[rajka]

ahh, pozivas se na slippery slope argument, ok.sta je universal basic income, sigurno mozes da izguglas ako te interesuje. dalje, ako te interesuje, mozemo i da prodiskutujemo ,ko ce to da plati'. sto se tice 'lenjivaca' ja mislim da nije neophodno da svako radi. sa modernim robotima i vestackom inteligencijom, definitivno nece biti neophodno, vazno je samo da se dogovorimo kako cemo raspodeliti to sto je proizvedeno. a ja mislim da je UBI mnogo bolji nacin, nego preko restriktivnih zakona i bullshit poslova, na kojima ljudi bespotrebno trunu.