zakon o radu, posledice, kritike i (retke) pohvale

[Dagmar]

Pa dobro, uopštih u zadnjem koraku. Kapiram da ima ljudi, bez zezanja, koji neće doći u pomoć baba tetki udovici bez dece koja se šlogirala, kupovati joj hranu i plaćati račune koje ona ne može, kao i drugim ljudima među rođacima kojima povremeno treba pomoć. Stvarno kapiram. Ali u međuvremenu, svaki taj rez je mojoj porodici direktno izbijanje iz džepa, dok se porezi ne smanjuju, a komšinica iz agencije mog životnog uzrasta će verovatno i dalje moći da iskešira nov stan svake dve godine kao i do sad, još je ona mali igrač.

[April]

Kapiram da ima ljudi, bez zezanja, koji neće doći u pomoć baba tetki udovici bez dece koja se šlogirala, kupovati joj hranu i plaćati račune koje ona ne može, kao i drugim ljudima među rođacima kojima povremeno treba pomoć.

Kakav odsečan, presuđujući ton...e pa vidiš, on otkriva jednu vrstu sretnog neznanja. Ja sam negovao šlogiranog oca. Ne dugo: četiri meseca. Lično sam dva puta uspeo da mu razbijem glavu tako što mi je ispadao iz ruku na stepenicama i da mu jednom ispred Urgentnog centra pokidam kateter u pokušaju da ga ubacim u moj automobil, neadekvatan za prenos nepokretnih. Tada su mi u bolnici objasnili da se od porodice očekuje da neguje takve bolesnike. Ja to ne mislim. I dan danas sam ubeđen da su takvim bolesnicima neophodni posvećeni profesionalci, a ne rodbina koju više i ne prepoznaju.I da ne mislite da sam se pogubio u trolovanju: u presipanju izbušenog državnog budžeta ionako neće učestvovati kategorije kojima sam pripadam. Ali od onih koji ostanu na državnom kolaču, pre sam za veći komad stvarno nemoćnima i u tom smeru sam napisao moju ličnu priču. Ovde se izgleda traži nova porcija solidarnosti sa onima sa kojima smo solidarni od kada sam počeo da gledam Dnevnik, a ima tome trideset godina: hajde još malo, hajde još godinu, hajde još jedan kredit; a za to vreme će se neki novi starci rušiti po stepenicama.

[Dagmar]

Ne znam šta da ti kažem na ovo blaženo neznanje, imali smo u nezi i starije ljude, i šlogove, ipak ništa to nije u poređenju sa tim kad ti oboli mlađi član porodice, ima već više od 15 godina. Ipak, kako da ti kažem, učiteljica je svojih 40 hiljada zaradila. Što se tiče borbe protiv korupcije, očistavanja Srbije, 25 sati kopanja dnevno, podržaću svakako kad/ako krene borba protiv toga, ovo sad nije to.

[Anduril]

Slazem se uglavnom sa ovima sto kritikuju zakon jer jednostavno nije fer.Sva prava, bez obzira da li ona bila ekonomska ili radnicka su zapravo politicka, tj. ultimativno ljudska prava koja cine jedan jedinstveni sistem.Selektivna liberalizacija zato rezultuje pre svega diskriminacijom i drustvenom nejednakoscu sto je globalni fenomen.Sta ti vredi liberalizacija radnog trzista ako je citava ekonomija kartelizovana? To zapravo samo pogorsava situaciju i vodi u suprotnost koju bi liberalizacija trebala da donese. Zato i ne cudi da tzv. liberalizaciju globalno i kod nas pre svega zagovaraju desnicari/etatisti kojima je slobodno, socijalno i prosperitetno drustvo kao celo obicno poslednja rupa na svirali.Kada bi Radulovic/Vucic zaista bili zainteresovani da sprovedu neku smislenu liberalizaciju ekonomije onda bi ovakve zakone donosili zajedno u paketu sa drugim liberalnim zakonima koji pogadjaju podjednako razlicite drustvene grupe a pogotovo one najprivilegovanije. U Evropi se obicno kao primer navodi Agenda 2010 u Nemackoj (ili reformski paketi u skandinavskim zemljama) mada ona nije bila idealna - no, to je recimo primer jednog celokupnog paketa reformi koji se odnosio na zakon o radu ali i mnoge druge oblasti od poreske politike do obrazovanja.I sa real-politickog stanovista je takva reforma mnogo smislenija jer kada imas sistem reformi ne moras svaki zakon pojedinacno da objasnjavas nego sve mere u paketu da bi svakome bilo jasno da se radi o reformi celokupnog drustva a ne iskljucivo o oduzimanju privilegija jednoj drustvenoj grupi i makijavelistickog balansiranja izmedju zrtvenih jaraca i tih grupa. Zato se i ovi Vucicevi eksperimenti nece dobro zavrsiti kao uostalom ni bilo sta drugo iz te (putinovske) kuchinje.

[Turnbull]

Teška vremena došla kad potpisujem svaku Andurilovu reč :)

[pacey defender]

šta jedan, daj pet potpisa!To je to.

[Budja]

Slazem se uglavnom sa ovima sto kritikuju zakon jer jednostavno nije fer.Sva prava, bez obzira da li ona bila ekonomska ili radnicka su zapravo politicka, tj. ultimativno ljudska prava koja cine jedan jedinstveni sistem.Selektivna liberalizacija zato rezultuje pre svega diskriminacijom i drustvenom nejednakoscu sto je globalni fenomen.Sta ti vredi liberalizacija radnog trzista ako je citava ekonomija kartelizovana? To zapravo samo pogorsava situaciju i vodi u suprotnost koju bi liberalizacija trebala da donese. Zato i ne cudi da tzv. liberalizaciju globalno i kod nas pre svega zagovaraju desnicari/etatisti kojima je slobodno, socijalno i prosperitetno drustvo kao celo obicno poslednja rupa na svirali.Kada bi Radulovic/Vucic zaista bili zainteresovani da sprovedu neku smislenu liberalizaciju ekonomije onda bi ovakve zakone donosili zajedno u paketu sa drugim liberalnim zakonima koji pogadjaju podjednako razlicite drustvene grupe a pogotovo one najprivilegovanije. U Evropi se obicno kao primer navodi Agenda 2010 u Nemackoj (ili reformski paketi u skandinavskim zemljama) mada ona nije bila idealna - no, to je recimo primer jednog celokupnog paketa reformi koji se odnosio na zakon o radu ali i mnoge druge oblasti od poreske politike do obrazovanja.I sa real-politickog stanovista je takva reforma mnogo smislenija jer kada imas sistem reformi ne moras svaki zakon pojedinacno da objasnjavas nego sve mere u paketu da bi svakome bilo jasno da se radi o reformi celokupnog drustva a ne iskljucivo o oduzimanju privilegija jednoj drustvenoj grupi i makijavelistickog balansiranja izmedju zrtvenih jaraca i tih grupa. Zato se i ovi Vucicevi eksperimenti nece dobro zavrsiti kao uostalom ni bilo sta drugo iz te (putinovske) kuchinje.

Nisam siguran da je o tome ovde rec i otuda polemika.Da je paket potreban, to stoji.Medjutim, iz argumenata koji se ovde upotrebljavaju jasno je ni da paket ne bi dobio nikakvu podrsku. Zapravo, nikakav sveukupni paket koji bi liberalizovao ekonomiju nije moguc.Ovde na PPP se vec odustalo od solidarnosti medju levo orijentisanim forumasima, a svaki takav paket bi nuzno naceo javni sektor (privilegije se paketom moraju oduzeti) pa bi se kukalo do neba. Ne postoji paket koji bi koristio svima vec se radi efikasnosti i pravednosti moraju balansirati razlicite mere.Meni ne smeta kritika zakona na nacin na koji to cini Gagorder, ali mi smeta, recimo, nacin kritike Dabovica, Evi i Miralema.Cak i kada bi se done paket, potegao bi se argument "Ovo je Srbija."O tom stanju duha je ovde rec vise nego o samom zakonu.

[pacey defender]

Ne mora to da bude neki "liberalni" paket. Dovoljno je da liberalizacija bude samo jedna od komponenti. A da ovo ostalo bude u vezi sa smanjenjem korupcije, popravljanju pravosuđa, itd.Verovatno ne bi bilo oduševljenja paketom i svakom merom u paketu, ali bi krug tihih podržavalaca bio nešto veći. Takođe, broj aktivnih protivnika bi bio manji.

[ajgor]

Miše Vasića više nema u "Danasu", ni u matičnom listu baš ne piše previše, pa je ovo završilo na stranicama hrvatskog T-portala:Mlađi pozornik Miloš Vasić

SKALPEL MILOŠA VASIĆAPa pa, proleteri – evo i Srbiji novog zakona o raduŠljakerima se i u Srbiji loše piše. Opet će bokci plaćati prvobitnu akumulaciju za oporavak bogataša od svjetske financijske krize koju su bogataši i izazvali svojom pohlepom. Pritom će sirotinja opet gore proći jer radništvo, najamna radna snaga, razvijenih industrijskih zemalja ima jake sindikate i bolje prihodeNacrt novog zakona o radu Srbije pojavio se još 16. listopada 2013. Odmah je izazvao grintanje ono malo sindikata i podršku udruga poslodavaca, iako neki među njima misle da je mogao biti i oštriji. Ukratko, taj nacrt predviđa pogoršanje položaja radničke klase u Srbiji do ispod razine postignute, na primjer, u Francuskoj 1936. godine, za vlade Narodnog fronta. Ispada da će se zarađivati deset plaća godišnje, umjesto 12 (na onu trinaestu mogu zaboraviti svi osim Uprave za kontrolu leta, koja svoje ogromne novce pošteno zarađuje preko Eurocontrola); naknade za noćni, prekovremeni i smjenski rad također možemo zaboraviti; naknade za minuli rad odnosit će se samo na vrijeme provedeno kod poslodavca koji vam daje otkaz, a ne više i na cjelokupni radni staž; radnici na bolovanju i trudnice dobivat će manje. Najopasnija odredba ovog nacrta zakona odnosi se na otpuštanje, koje je liberalizirano do samovolje. Rad na ugovor i privremeni rad mogu trajati zauvijek (zvuči poznato?); najmanja cijena rada bit će jedan euro na sat (115 dinara). Na četrdesetsatni radni tjedan možemo također zaboraviti (i to vam zvuči poznato?). Drastično smanjenje plaće za godišnjeg odmora, o čemu je bilo riječi u javnosti, ministar gospodarstva Saša Radulovićdemantirao je. I to je nešto...Sindikalna mukaZnači li to da će novi zakon otkloniti one jade koji su do sada mučili najamnu radnu snagu u Srbiji? Neće. Do sada su glavni problemi bili: da se plaće ne daju po više godina, da se doprinosi (mirovinski i zdravstveni) ne uplaćuju također godinama, da se pravomoćne i izvršne presude po radnim sporovima ne izvršavaju itd. - i sve to nekažnjeno. Uzalud su sindikati tražili da se za neplaćanje mjesečne plaće kazneno odgovara (kao u stanovitim zemljama) te da se slično tretira izostanak uplate doprinosa.Naravno da će sve akcije sindikata biti uzaludne. Sindikati u Srbiji slabi su i nemoćni (osim dva-tri sindikata policije i još nekoliko sindikata zaposlenika u državnim službama). Kako može biti jak sindikat u zemlji čije je gospodarstvo upropašteno pljačkaškim privatizacijama i pretvorbama i gdje se jedva nešto uopće proizvodi? Lako je bilo radničkoj klasi industrijskih zemalja izboriti se za radnička prava: štrajk je značio izravni i mjerljivi gubitak poslodavca, pa da vidimo kako ćemo se dogovoriti. Snaga sindikata rasla je od vremena Komunističkog manifesta usporedno s rastom industrije i produktivnosti. Radnička je klasa bila solidarna i motivirana za ozbiljnu borbu sve do generalnog štrajka (današnjeg pustog sna ljevice), puške winchesterke i rudarskog dinamita. Čak ni u SAD-u nije moguće otpustiti predsjednika sindikalnog lokala (podružnice) nekog od jačih sindikata.To što povremeno na televiziji vidite radnike kako blokiraju križanje Nemanjine i Kneza Miloša (gdje je zgrada Vlade) nije ni štrajk niti sindikalna akcija (mada se sindikati tu nešto trse, kao da su važni); to je bijedno puzanje sirotinje pred gospodom i traženje milosrđa. Vlast ih je naučila da se problem rješava blokiranjem prometa pred Vladom i kuknjavom, umjesto štrajka i pritiska na poslodavca, na terenu, na licu mjesta. Takav pritisak bio bi besmislen, jer je poslodavca baš briga, a vlast i država svemoćni su. Nije bez neke da sve više radničkih protesta završava pozivom Aleksandru Vučiću, ‘prvom’ potpredsjedniku vlade i najmoćnijem političaru u Srbiji, da intervenira, da dođe kod prosvjednika i nešto im obeća. Tako je to kad se gradi kult ličnosti: Vučić ih je tome naučio.Marx i GlembajeviZakon o radu, ovakav kakav je predložen, samo je legalizacija postojećeg stanja i logični nastavak ‘tranzicije’ iz socijalizma u feudalizam. Dobro: hajd’mo reći – repriza ranog razbojničkog kapitalizma, model Glembayevih. Molim: imamo li kleronacionalističke režime na vlasti, imamo li neoliberale glembajevskog tipa koji su jamili što su jamili i sada nam popuju o obiteljskim vrijednostima? Imamo. Imamo reprizu onoga što je radnički pokret od 1848. do 1990. uz velike muke suzbijao, tražeći neku ravnotežu i kompromis između rada i kapitala, demokracije i tiranije.Tu sada dolazimo do tragikomične priče: naime, glavno opravdanje za ovakav zakon složno nude poslodavci i ministar gospodarstva Saša Radulović, lice nestranačko koje je s posla stečajnog upravitelja po zanimanju (neugodne asocijacije) doveo upravo Aleksandar Vučić, populist. To opravdanje svodi se na dvije teorije: prva - da je kriza i da novca nema (dobro jutro!) i druga - da će ovaj zakon ‘olakšati zapošljavanje’. Pritom i poslodavci i ministar jako vode računa da ne kažu ključni razlog: da će tek otpuštajući jedne, moći zaposliti druge – kad bude potrebe, to jest. Eto nas natrag kod klasika marksizma: bitno je održavati ‘rezervnu armiju rada’, tj. nezaposlenih koji će konkurirati zaposlenima kada ovi zatraže veće plaće ili kraći radni tjedan ili duži godišnji odmor. Iz te rezervne armije regrutirat će se, dakako, štrajkolomci u slučaju potrebe. Gdje smo, dakle, prispjeli? Na kraj 19. stoljeća, hvala lijepa.Neće, međutim, biti lako progurati takav nacrt zakona o radu kroz srbijanski parlament. Prije svega zbog izvanrednih općih izbora koji postaju sve izvjesniji u veljači ili ožujku. Trebat će glasačko tijelo umiriti i anestezirati prije toga, pa se može očekivati odlaganje tog zakona za kasnije, kada se nova – nadaju se neki dvo- ili trostranačka – vlada stabilizira. Kada Aca Vučić uredno uknjiži vlastitu populističku popularnost i postane prvi premijer umjesto prvog potpredsjednika vlade, tek tada imat će mandat da jedan takav zakon provuče kroz poslušni parlament.

[gagorder]

kačio je neko negde već ovaj tekst.[inače, ja ne bih prevodila tekst u srpskim novinama sa hrvatskog na, je l', srpski i vice versa. nije ekonomično, sve se razume, potpuno mi je to bez veze. u par cro i ser naučnih časopisa viđala sam da prevedu apstrakt, a ostave tekst, a jednom sam prisustvovala debati o potrebi da se u domaćem časopisu prevede tekst crnogorskog autora (tekst pisan ijekavicom, od prevoda se odustalo kad su neki shvatili da se time implicitno priznaje postojanje mne jezika, a to im se nikako nije sviđalo - to luta, to ne zna što čini, to samo u svoje zamke upada ...)]

[Budja]

Ne mora to da bude neki "liberalni" paket. Dovoljno je da liberalizacija bude samo jedna od komponenti. A da ovo ostalo bude u vezi sa smanjenjem korupcije, popravljanju pravosuđa, itd.Verovatno ne bi bilo oduševljenja paketom i svakom merom u paketu, ali bi krug tihih podržavalaca bio nešto veći. Takođe, broj aktivnih protivnika bi bio manji.

Ja u to uopste nisam siguran.

[Bojan]

Уопште није смешно, али се вазда заборавља. Џаба пораст продуктивности, кад наплата траје па траје, те за набавку сировина за следећи круг мора да се зајми од банке (а тим горе кад су банке узрок кашњења, увек воле да се што дуже играју туђим парама) или се једва има за порез (а држава плаћа са још горим закашњењем). Тј можеш ти да будеш не знам како предузетан, да си уложио сопствене бубреге (оба пара) у производњу, кад раднике, трошкове и порез мораш да платиш и кад теби не плаћају.

Taj unutrašnji dug je ovde već duže problem (kao i nelikvidnost uopšte). Bilo je nekih naznaka da će se to sanirati posle 5. oktobra, ali je sve nanovo generisano, uglavnom iz javnog sektora i preduzeća kojima je upravljala država. U toj situaciji i Miškoviću nije bilo teško da izjavi/zaključi kako "ako duguješ 100 eura mogu i da te optuže, ali ako duguješ 10 miliona onda si partner".

[Bojan]

Sveobuhvatniji paket reformi se ovde ne može sprovesti jer već dugo vremena nemamo šefa Vlade. Vučić je svestan da bi posle sledećih izbora on mogao to da postane. Tada bi imao i pun kapacitet i legitimitet za sprovođenje reformi. Međutim, u ekonomiji je bitan taj momentum. Ako si nešto krenuo, ne valja stati, pa nastaviti; pogotovo ako se imaju u vidu pokazatelji i trendovi. Mislim da su iz Nemačke Vučiću poručili da nije dobro da sada ide na izbore. Rastrzan između ove dve opcije on juče i kaže: "ako bude izbora, to će se odigrati veoma brzo".

[April]

Taj unutrašnji dug je ovde već duže problem (kao i nelikvidnost uopšte). Bilo je nekih naznaka da će se to sanirati posle 5. oktobra, ali je sve nanovo generisano, uglavnom iz javnog sektora i preduzeća kojima je upravljala država. U toj situaciji i Miškoviću nije bilo teško da izjavi/zaključi kako "ako duguješ 100 eura mogu i da te optuže, ali ako duguješ 10 miliona onda si partner".

Ovde moram da se ogradim, jer mi se letos desila stvar netipična za naše prilike; svi se sećate zakona da fakture ne smeju biti starije od 60 dana. Zakon je donet proletos i niko ga nije shvatio ozbiljno u prvom trenutku. Negde u maju su nas zvali iz jedne opštine da prikupimo sve dugove na jednu fakturu,, a onda su ih očistili zaključno sa julom. I svoje dugove i dugove prethodne opštinske DS garniture. Nikoga u opštini nismo ni poznavali, niti se družili.Posle smo čuli da im je neko neposredno po donošenju zakona poslao finansijsku u Opštinu i stvari su krenule. Sa redovnim plaćanjem nastavili su do kraja sezone.U toj opštini, na vlasti je garnitura SNS-URS-SPS. Ne znam da li će i dalje biti ažurni, posebno posle odlaska Slovenca iz Poreske uprave, ali eto, hteo sam da iznesem da postoje i ovakva iskustva.edit: redovnost plaćanja se popravila i u poslovanju sa nekoliko velikih firmi. Da li to ima veze sa Zakonom, pojma nemam. Edited January 7, 2014 by April

[Hamlet Strašni]

Država je napravila program u koji moraju da se unose fakture sa valutom plaćanja. Kada protekne 60 dana neko iz trezora dobije signal i onda se preti ukidanjem transfera. Bar je bilo tako u dinkićevo vreme ministrovanja.Naravno, rešenje za to može da bude i da se fakture ne unose u program i onda nema problema...