zakon o radu, posledice, kritike i (retke) pohvale

[Indy]

Pa to je valjda ekonomski i socijalno najpametnija odluka. Zar ima nečeg problematičnog u racionalnom i promišljenom ponašanju?

Da zakljucim moje participiranje na toj podtemi podsecanjem da se u nas jako lako zaboravlja negotovinska pomoc koja se prima od porodice, prijatelja i mreze ponznanstava. Skoro svako koga znam da je proveo 2 decenije van Srbije to mu prvo bode oci u vezi sa onime kako ljudi u Srbiji percepiraju svoju situaciju. Oni jednostavno ne misle nista o tome sto im tetka cuva decu, ali zato im necija plata na zapadu od 3k dolara izgleda velika. Nista da provere posto je npr. cuvanje dece. I tome slicno.

[đorđe geprat]

neće izaći na dobro, ali ne na neki dramatičan način, već će to biti tužno i sporo opadanje. jako mi je neobično da se od ljudi koji žive od plata očekuje da staloženo diskutuju o tome da li njihova prava treba ili ne treba da budu smanjena. čak se ozbiljno očekuje i da se slože sa time. takvo traganje za konsenzusom je izvanredno perverzno i, mislim, nezabeleženo u istoriji

slažem se da neće da izađe na dobro i da će da bude kako kažeš. srbija nije u tunelu iz koga može da izađe bilo hodom napred bilo povratkom. ona je u bunaru, voda je do ramena a ne vidim ko bi hteo/mogao da joj dobaci konopac.slažem se i sa ovim drugim delom posta, niko nije staloženo prihvatio ikakvu diskusiju/predlog o smanjenju stečenih prava. ni onih od kojih mislim da bi smanjivanje trebalo da krene. hoće li se antić ili bajatović mirno odreći i jednog od svojih prihoda? Edited January 5, 2014 by djordje geprat

[Miralem]

Pa neobicno je ako kao ti pretpostavis a priori da je neko pravo dobro za tog koji zivi od plate.Govorimo sada hipoteticki - ako pretpostavimo da lakse otpustanje znaci lakse zaposljavanje i da ce povecati ukupnu zaposlenost (dakle ajde da ne ulazimo u raspravu da li je stvarno tako ili nije za potrebe ovog misaonog eksperimenta), da li je cudno traziti od zaposlenih da se sloze sa laksim otpustanjem samih sebe? Ako imas jedan sistem, gde je relativno tesko izgubiti posao, ali naravno ipak mozes da ga izgubis, pa kad ga izgubis jako je tesko naci drugi, i imas drugi, gde je dosta lakse ostati bez posla, ali onda i mnogo lakse naci novi posao, da li je toliko cudno i necuveno traziti od zaposlenih da se sa tim sloze i to podrze?Problem sa tvojim rezonovanjem je sto si se vec vrednosno odlucio sta "smanjivanje prava" donosi, i ne dozvoljavas drugaciji ishod, stoga i tvoje cudjenje o perverznostima nezabelezenim u istoriji.

problem sa tvojim rezonovanjem je da je slepacko i vrlo glupo. prvenstveno jer podrazumeva da su svi ljudi isti, te ce svi naci lakse posao ako se olaksa otpustanje radnika. i onaj od 25 sa univerzitetskim obrazovanjem ce sutra naci posao, i nekvalifikovani od 50. samo ih je potrebno isloboditi od korporativnih stega, jelda. zatim, balega ti je i ovo o lakoci i tezini nalazenja posla in general. u nekim zemljama je, jelte, bilo lako naci posao i ako su radnicka prava na vrlo visokom nivou, dok ce u srbiji biti tesko naci posao pa makar pootpustao sve radnike sutra.naravno, sve ti ovo znas i razumes ali se foliras jer trenutno ne odgovara tvojoj guzici.

[Аврам Гојић]

hoće li se antić ili bajatović mirno oderi i jednog od svojih prihoda?

bas o tome govorim. trazi se od radnika da pristanu na stezanje kaisa, cak da odusevljeno participiraju u tome, a onda se Zvezdi od para Dunav osiguranja, drzavne kompanije da koja desetina hiljada evra, eto onako, da imaju momci da odu na pice. jebeni Alan Ford.

[Lancia]

Pritom, naravno da se ne radi o istim pojedincima. Nekima ce biti mnogo lakse izgubiti posao, to nece nuzno biti isti (stavise, vecim delom nece) oni kojima ce biti mnogo lakse da ga nadju. Naravno, ko ih yebe. Vazno da je profit veci i da je gazdama dobro. Jel' nije tako?

jos kad se umesa jebena statistika, pa kaze npr, po novom zakonu posao je izgubilo 21% a zaposleno je 23, 2%. divnog li uspeha, samo dok se ne procita sitnim slovima, da je gro onih koji su izgubili posao bilo pod ugovorom na neodredjeno vreme, a da su novozaposleni u ogromnoj vecini sa temporalnim ugovorom. (primer iz spanije, pardon na trollu).

[Turnbull]

da zakucam josh jednom, da se ne zaboravi.sto je najgore, to nije neshto sto propagiraju ti mladi i zdravi bez dece, dakle lako seljivi, oni se i tako ne pitaju nishta. to istich. to chak veoma nadmeno, sa jednim vishkom znanja (ne mislim pri tome na forum, mislim na drzavne strukture i pojavljivache po novinama razne fele), serviraju ljudi dubko ukorenjeni u svoju imovinu i lokaciju, savetujuci praktichno pokretljivost drugim ljudima kao imperativ normalnog zivota. ako hocesh da zivish, a ti se seli, nije ti djedo ostavio da zivish. pri tome se sama njihova pokretljivost veze za letovanja, zimovanja i seminare na pozeljnim destinacijama, i na tako je svuda u svetu. pri tome se zaboravlja da ljudi (ah neminovno) dodju u neke godine kad im se bash nekako zivo jebe za seljakanje po srbiji/planeti i kad bi mozda zeleli da znaju gde im je kuca, gde god da rashe da je to, chak i ako su se pre toga selili kao shashavi. chak i ako su nemci. ali to ne, nama se servira slikao o evropskim hordama koje tumaraju tamo vamo, a po evropi zapravo tumaraju erasmus mundusi, od evropskih para i zato sto su mladi, i istochna sirotinja, zato sto toliko nemaju da nije potrebno da se bilo shta objasnjava. nije to srpska slika, to je svetska slika koja se kroz srpsku prizmu ruzno prelama. kao i sve druge slike, da ne budem bash nepravedna prema ovoj.ja ne razumem kako niko ne vidi nesamerljivost ove ekonomije sa ljudskim zivotom (ove, one, svake koja je danas na delu i svake koja nam se nudi). ove ekonomije su integrisale jednu feudalnu surovost kao normalnu, i serviraju je kao normalnu, samo malo zamazanu nekim socijalim dobrobitima koje ce ochigledno takodje da odmru. meni to nije dobro. nije dobro globalno i nece izaci na dobro. kmetovi nisu vezani za posed, kmetovi moraju da se sele, inace ce dobiti batine.

[Dagmar]

Pri tom u Srbiji i nema neke potrebe za seljenjem sem u BG, da napomenem, nije da nam ekonomija zahteva seljivost u mala mesta jer će ta silna radna mesta u Vranju ostati nepopunjena. Pomenuću opet onog direktora Siemensa koji je kukao kako je iscrpeo "subotički basen radne snage" a ne može da privuče radnike, odem ja na simensov sajt a tamo stoji 0 poslova u Srbiji, na infostudu jedno tri posla ukupno u celoj Subotici, nijedan za Siemens. Pa ono, ako ima problem da nađe radnike mogao bi i neki oglas da stavi, inače se ne čudim kako to ima problem da popuni svoja konspirativna misteriozna radna mesta...Kod nas u Šumadiji nema posla ni za domaće a kamoli potrebe za nekim migrantima koje ćemo da navabimo našim opštinskim prosekom od 200 evra... Konkretno našu firmu tata je popunio rodbinom i komšijama, nije morao ni do vrha ulice da stigne i već je našao radnike koji su mu trebali. Kome to treba mobilni Vranjanac???Čemu onda cela ta priča o mobilnosti?(sem kao ilustracija inertnog srpskog mentaliteta koji je kao takav sam sebi kriv što loše živi, nisu krivi nikako političari koji nam uništavaju konstantno ekonomiju, kriv je Pera iz Ljiga koji neće da ide u Lebane da živi i radi od 10 hiljada koje mu niko ni ne nudi, uzgred budi rečeno).

Edited January 5, 2014 by Evi_

[gospa buba]

neće izaći na dobro, ali ne na neki dramatičan način, već će to biti tužno i sporo opadanje. jako mi je neobično da se od ljudi koji žive od plata očekuje da staloženo diskutuju o tome da li njihova prava treba ili ne treba da budu smanjena. čak se ozbiljno očekuje i da se slože sa time. takvo traganje za konsenzusom je izvanredno perverzno i, mislim, nezabeleženo u istoriji

ima tu dve tuzne stvari, izmedju ostalih tuznih stvari.prva je da su za neka od tih upitnih prava neki ljudi izgubili glave. izmedju brojne boranije koja je ginula za ovo i ono, znajuci i ne znajuci uzroke svoje propasti, manje ili vishe zavedene ideologijama (a kao nekad nije bilo zavodjenja ideologijama, i u buducnosti ih nece biti), neki veoma ozbljni ljudi promishljali su buducnost chovechanstva i njegovu dobrobit i ulozili svoj zivot u to. ah zavedene budale. u poslednjem cugu nekim proleterima nije bilo lepo, a njihovim potomcima se danas servira pricha da treba da zrtvuju razna stechena prava zarad boljeg sutra. ja se izvinjavam, ali to je bilo bolje sutra. i nikad necu razumeti budalu koja pokushava da objasni sirotinji da je za njih najbolje da im deca i unuci budu jednako siromashni, a najbolje da i tu bedu zrtvuju za neshto drugo. vazi, sta drugo, hajde da ruiniramo vertikalnu pokretljivost, a da favorizujemo horizontalnu. vazi, nema problema, ali to je vec bilo,ne jednom, nego 300 puta... vazi, dajmo decu u predionice, jer svako mora da zaradi svoj dinar <_<druga tuga je kad sretnesh strance svog obrazovanja, svoje struke i svog socijalnog miljea, i oni ti isprichaju tvoju sopstvenu prichu, i tvojih prijatelja i tvoje brace iz emigracije. samo da se vratish u svoj brlog da tugujesh <_<edip. ja sam veoma konfuzna (verbalno, iznutra znam shta mislim vrlo precizno). to je posledica toga shto sam shockirana svojim saznanjima u susretu sa belim svetom svoje vrste. mi smo svi odreda budale, i unutra i napolju, a nashu buducnost dizajnira superhik :o Edited January 5, 2014 by thermal bug

[Leia]

Da zakljucim moje participiranje na toj podtemi podsecanjem da se u nas jako lako zaboravlja negotovinska pomoc koja se prima od porodice, prijatelja i mreze ponznanstava. Skoro svako koga znam da je proveo 2 decenije van Srbije to mu prvo bode oci u vezi sa onime kako ljudi u Srbiji percepiraju svoju situaciju. Oni jednostavno ne misle nista o tome sto im tetka cuva decu, ali zato im necija plata na zapadu od 3k dolara izgleda velika. Nista da provere posto je npr. cuvanje dece. I tome slicno.

ljudi u srbiji su nekako by default fokusirani na ono sto je negativno, a bez realne slike kako je negde drugde, ukratko +1stanovi otkupljeni za 100 marki dok se napolju pola zivota otplacuje kredit, vec spomenuti besplatni babysitting itd itdmada takva postavka stvari ne odgovara svakome, prvenstveno ne nekom ko zeli da bude samostalan i zivi od svoje plate kako sam odluci, bez upliva svih tih pomagaca cija pomoc na kraju dodje na naplatu u nekom obliku. meni je jezivo da matori ljudi s decom zive sa svojim roditeljima u dvosobnom stanu, verujem da bi mnogi mnogo radije prihvatili i emigraciju u nepoznato kad bi im bilo izvodljivo.

[pacey defender]

Što se tiče ekonomske samostalnosti i ovdašnjeg tržišta rada, kapiram da je bitan faktor obrazovna struktura stanovništva. U principu, sa malim brojem obrazovanih ljudi, šanse da se pojavi ponuda dobro plaćenog posla (U Beogradu, Vranju, Lebanu, gde god) srazmerno su manje.Male su šanse da se pomeriš iz Lebana (porodične kuće, mreže "in-kind" pomoći koju pominje Indy) u, recimo, Smederevo, za platu od 24.000 dinara neto u Železari, od čega treba izdvojiti trećinu plate za rentu neke garsonjere (pretpostavljam da bi to bio okvirni iznos).Ali ako ti se ponudi da u toj Železari budeš, šta znam, šef nečega za 150.000 dinara, pa verovatnije je da ćeš se odseliti iz Lebana, zar ne?E sad, ovih prvih ima daleko više nego ovih drugih. U celoj Srbiji. Prosto, ponuda posla je takva, da je prilagođena obrazovnoj strukturi stanovništva (uz one sve druge faktore, političke prirode).Kako stoje stvari u drugim, razvijenijim državama? Da li su obrazovaniji više mobilni (uz pretpostavku da postoji trend da nivo zarade raste sa stepenom obrazovanja)?

[Leia]

Što se tiče ekonomske samostalnosti i ovdašnjeg tržišta rada, kapiram da je bitan faktor obrazovna struktura stanovništva. U principu, sa malim brojem obrazovanih ljudi, šanse da se pojavi ponuda dobro plaćenog posla (U Beogradu, Vranju, Lebanu, gde god) srazmerno su manje.

nije problem u malom broju obrazovanih ljudi nego u nikakvoj ponudi ne dobro nego uopste ikako placenog posla. inace kako bismo objasnili tzv odliv mozgova / masovnu bezaniju fakultetski obrazovanih iz srbije?inace cini mi se (utisak iz moje okoline, mozda gresim) da se nikad ranije nije ovoliko islo na mastere i doktorate a bez da se juri akademska karijera - cisto da se radi nesto u struci i da se ne gubi vreme ako vec (placenog) posla nema.

[Dagmar]

inace cini mi se (utisak iz moje okoline, mozda gresim) da se nikad ranije nije ovoliko islo na mastere i doktorate a bez da se juri akademska karijera - cisto da se radi nesto u struci i da se ne gubi vreme ako vec (placenog) posla nema.

To kad je moja sestra ostala bez posla mama je imala neku mudroliju tipa dobro eto, upisala je doktorat da ne gubi vreme :D Jebi ga, pokušavaš nekako da se utešiš i racionalizuješ situaciju u kojoj ti se dete našlo.

[hazard]

ti pozivas zaposlene da se odreknu stecenih prava radi nekog papirnog fantazma.

nije papirni fantazam nego nesto sto je vise puta dokazano u praksi.http://en.wikipedia.org/wiki/Flexicurityhttp://www.imf.org/external/pubs/ft/wp/2012/wp1264.pdf

This paper contributes to the empirical literature on the effect of labor market institutions inthree respects. First, while almost of all these studies have mostly focused on a subset ofOECD industrial countries, our paper uses a broad sample of data of 97 countries over theperiod 1980-2008.Our findings indicate that, after controlling for othermacroeconomic and demographic variables, increases in the flexibility of labor marketregulations and institutions have a statistically significant negative impact both on the leveland the change of unemployment outcomes (i.e., total, youth, and long-term unemployment).Among the different labor market flexibility indicators analyzed, hiring and firing regulationsand hiring costs are found to have the strongest effect.Overall the results of the paper suggest that policies that enhance labor market flexibilityshould reduce unemployment. At the same time, this raises the issue of the design andpossible sequence of such reforms, and the adoption of policies aimed also to improve thequality of employment and to minimize possible negative short-term effects, not investigatedin this paper, on inequality and job destruction.While data available for our large set ofcountries lack the necessary level of details to answer this question, micro- and macro-studieson OECD countries over the decade showed that it is important to protect workers, ratherthan jobs, by coupling of unemployment benefits with pressure on unemployed to take jobsand measures to help them (Blanchard, 2006). Moreover, employment protection should bedesigned in such a way to internalize social costs and not inhibit job creation and laborreallocation. Artificial restrictions on individual employment contracts should also beavoided.

http://www.voxeu.org/article/unemployment-labour-market-flexibility-and-imf-advice

ConclusionsIt is a difficult task to design labour-market institutions so they enhance micro and macro flexibility while protecting workers. Our view is that to have micro flexibility, workers should be protected more through unemployment insurance rather than high employment protection. Dual employment protection should be avoided. Macro flexibility depends critically on the collective bargaining structure. A combination of national and firm-level bargaining seems like an attractive solution to the needs for both flexibility and coordination. But the implications of alternative structures of collective bargaining are not well understood, suggesting that the IMF should tread carefully in its policy advice in this area. Moreover, trust among social partners appears to be just as important in bringing about macro flexibility as the structure of collective bargaining (see Figure 4). This suggests that trusting partners can make widely differing combinations of institutions work well.

Gledajuci gornji grafikon, zemlje u kojima je trziste rada fleksibilnije (SAD, Kanada, Danska, itd.) imaju veci priliv nezaposlenih tj. vecu stopu otpustanja (vertikalna osa) ali zato i kratko trajanje nezaposlenosti kod prosecnog radnika (horizontalna osa). Zemlje sa rigidnijim trzistem rada (Italija, Belgija) imaju manji priliv nezaposlenih ali zato daleko duze trajanje nezaposlenosti. Takodje, toga na ovom grafikonu nema, ali i kada se poredi ukupna nezaposlenost, zemlje sa fleksibilnijem trzistem rada stoje u proseku bolje, tj. manja im je nezaposlenost.

[Аврам Гојић]

Ok, hajde da preformulišem, ja ne želim da me lakše otpuštaju sa ovog posla koji sada imam.

[bergasa19]

U vremenu velike ekonomske krize menjanje zakona o radu kroz bajke o većoj zaposlenosti preko lakšeg otpuštanja je jednostavno prodavanje muda za bubrege.