zakon o radu, posledice, kritike i (retke) pohvale

[đorđe geprat]

e, da, minuli rad u nekoj formi postoji, bar u mojoj bransi, za druge ne znam. postoji sistem od devet tzv. stufa (stepeni?). meni su u startu dali, na osnovu rada i iskustva iz srbije, treci stepen. u visi stepen se moze preci nakon minimum dve godine, ali ne po automatizmu nego to mora da predlozi tvoj neposredni sef, uz saglasnost njegovog sefa. svaka stufa nosi vecu platu za (u mojoj firmi) od oko 150 do 250€.

ma te skale postoje. postojali su i ovde i platni razredi i slovne oznake (kod mene je bilo A;B;C;D;E), zvanja...... pitam za to da poslodavac MORA da ti dine platu (ovde 0.5%) zato što imaš godinu dana staža više. da to nema veze sa kvalitetom rada.

[fonTelefon]

senjoriti nikad nije ni imalo nigde veze sa kvalitetom rada

Edited January 5, 2014 by fonTelefon

[Ayatollah]

Delimicno si u pravu, ali ne sasvim. Imaju gde da odu (naravno ne u mnogo velikom broju, ali imaju) - npr. valjda je forumas Ayatollah tako otisao iz Beograda u Vrsac (?).Migracija u Beograd i iz Beograda se u Srbiji dobrim delom gleda kao statusni simbol. Moja drugarica koja je asistent na Univerzitetu u Beogradu, rodjena beogradjanak, krugodvojkas, ni mrtva ne bi otisla da nakon zavrsetka doktorata bude profesor na univerzitetu u Novom Sadu (o Nisu ili Kragujevcu i da ne pricamo). U neki Notingem ili neku francusku poluzabit bi mozda i otilsa da je teska muka natera, ali u NS ili KG nikako, pa ne znam za kakvu platu. Takvih ljudi ima dosta...i jos vise oni koji nisu tako kategoricni, ali se tako ponasaju dok mogu.

Da, ja sam otišao iz Beograda u Vršac pre nešto više od osam godina. Još uvek radim pretežno u Vršcu, mada obično dva dana nedeljno radim u Beogradu (ponedeljak i petak), što je bila moja molba poslodavcu da bih provodio više vremena sa porodicom (supruga vodi sina svakodnevno na logopedske i terapeutske tretmane kojih nema u Vršcu, pa je onda prešla za Beograd kod mojih). Da nemam takvu porodičnu situaciju, pet dana nedeljno bih radio u Vršcu - grad je više nego dobar za miran porodični život, opušteniji i lagodniji od Beograda svakako.Međutim, moram reći da je to bila posledica tadašnjeg menadžmenta kompanije, koji je insistirao na tome da centralizuje sve aktivnosti u Vršcu, pa sam ja morao da se selim ili putujem svaki dan po 160 kilometara na i sa posla (bez razmišljanja sam odlučio da se preselim). I tada su većina bili likovi kojima nije padalo na pamet da se presele u Vršac, pa smo tako imali kolege koji putuju na posao iz Novog Sada, Obrenovca ili Smedereva, iako su im troškovi prevoza bili veći nego kirija u najboljem stanu u Vršcu, gubili su od dva do četiri sata u prevozu, a oni sami nisu bili posebno vezani za ranije mesto prebivališta, po mojim standardima (npr. da imaju zaposlenog supružnika u mestu u kojem žive, nepokretne roditelje, itd.).Sadašnji menadžment ne insistira na tome za zaposlene na poslovima kojima se ja bavim i na kojima lokacija nije toliko važna (tehnolog u proizvodnji ipak ne može da radi van pogona). Uočio sam da samo meni i jednoj koleginici nije bitno gde radimo - beogradski deo sektora (njih troje, uključujući i novu direktorku) se mršti i na samu pomisao da bi nekada mogli da žive i rade u Vršcu (štaviše, svi su rekli da bi u tom slučaju sigurno otišli iz kompanije), vršački deo sektora (četvoro kolega) ima recipročan odnos u pogledu mogućnosti da žive i rade u Beogradu. Pri ovome, svako od njih zarađuje dovoljno da bi mogao sebi da priušti pristojan smeštaj, a većina od njih nije posebno vezana za mesto u kome su sada, u smislu kako sam ga gore opisao.Slično je i na ženinom poslu (Specijalna psihijatrijska bolnica u Vršcu), 8 - 9 lekara svaki dan dolaze kolima u Vršac iz Beograda i svaki dan se vraćaju, iako na 200 metara od bolnice imaju pristojne stanove za iznajmljivanje, za 150 - 200 evra mesečno - niko od njih i ne pomišlja da, makar privremeno, živi u Vršcu. Stoga mi se sve više čini da je mobilnost radne snage u Srbiji u jako velikoj meri determinisana i mentalitetom, i da su ljudi krajnje statični kada trebaju da se sele unutar Srbije. Lakše im je da promene državu, pa i kontinent, nego grad u zemlji, iako i onda mogu sasvim pristojno da žive.

[Indy]

Delimicno si u pravu, ali ne sasvim. Imaju gde da odu (naravno ne u mnogo velikom broju, ali imaju) - npr. valjda je forumas Ayatollah tako otisao iz Beograda u Vrsac (?).

Pa, dobro, i jedan od mojih najboljih drugova je jos poodavno otisao iz rodnog BG-a u Zrenjanin. Ali, jedna lasta ne cini prolece. (A ni dve).

[pacey defender]

A jesu li ti što se ne raduju preseljenju u Vršac single? Ili imaju partnere i porodicu koji su eventualno profesionalno vezani za BG?Poznajem devojku, oko 30, single. Nije joj palo na pamet da prihvati da se preseli u mesto 100-120 km južno kada se krene ibarskom. Odlazila je tamo zato što je morala, prvu dobru priliku za promenu posla je iskoristila, samo da ostane u BG.

[Indy]

Stoga mi se sve više čini da je mobilnost radne snage u Srbiji u jako velikoj meri determinisana i mentalitetom...

Naravno da je i to faktor. I to veoma jak.Ali, mentalitet ne pada sa neba, a dokazano nije ni u genima, vec je rezultat odredjenih "objektivnih" okolnosti. Kako ti isti Srbi(janci) kad odu u beli svet, sele se kao bele lale, kad god zatreba. Tj. selimo se. (Mada je meni licno dosta, resio da ostavim kosti u Melburnu).Moj rodjeni otac je sa svega 14 dosao u BG, tako da mi je tesko da na nekom supstancijalnom nivou prihvatim tezu da Srbi(janci) ne zele da se sele (posebno ne iz roditeljskog gnezda). Zele, kada imaju rasta.PS. Ovo sto spominjes za "commuters" u Vrsac (i druga slicna mesta) - sve bi to bilo daleko bezbolnije kada bi Srbija imala puteve kakve dolikuju Evropi 21. veka, zar ne.

[Budja]

Ja sam preko od firme imala punu cenu prevoza, povećanje plate sa stažom (u Nemačkoj je čini mi se još ekstremniji, sve ti izboduju kad ti određuju platu, i koliko si godina iskustva imao, i čak i koliko si pauze u radu imao pa ti snize platu ako si tri godine ranije npr imao više od tri meseca pauze između dva posla), hranu moja firma nije plaćala (neke druge plaćaju), regres nisam sigurna šta je, ja sam još imala od firme plaćen sport i kurseve koje sam upisivala, imala sam pola plate za odmor, i trinaestu platu u decembru. I Božićni poklon od firme naravno.

Osim normalne plate za vreme odmora, nista od toga. Drzavni univerzitet, Britanija.

[Budja]

danas svako ima 5000-6000 evra viska, ali eto srbi nece da se voze dobrim kolima (da parafraziram 1 veliku misao vec pomenutog decaka vase).jes da si pogresno razumeo onog belog budjonija, al sto mislis da je holandija specificna?

Sto "belog"?

[Indy]

jes da si pogresno razumeo onog belog budjonija, al sto mislis da je holandija specificna?

Ne znam mnogo o NL, pa cenim da cu ispasti (dodatno) glup u tvojim ocima. Ali, recimo, da imam utisak da im je tamo osecaj za dobrobit drugih u drustvu jace izrazen nego u vecini ovih anglo-zemalja (koje bolje poznajem).

[đorđe geprat]

@za miralemaholanđani imaju pametnija posla od hvatanja zjala u kafanama tokom radne nedelje pa zato lazarevac(ili aranđelovac) imaju više točećih mesta od gaude. i, moji holandski prijatelji su bili frapirani brojem kladionica ovde.@za ostalenepokretljivost je jedna od osobina ovdašnjeg puka. valjda je posledica one poslovice: "bolje vrabac u ruci.........".inače, znam ljude vršnjake, čije je potomstvo u podstanarstvu ili se guši sa roditeljima (ilustracija je ona reklama kombanke) a ovima ne pada na pamet da selidbom, razmenom, doplatom, mrdnu dupe iz prostora u kome žive. da ne pričam o kolegama po statusu koji ne mrdaju iz beograda iako imaju kuće u zavičaju.

[Indy]

nepokretljivost je jedna od osobina ovdašnjeg puka

Mislim, (pored ignorisanja svega sto sam npr ja napisao) treba imati u vidu kome vi uporno ponavljate ove tvrdnje. Edited January 5, 2014 by Indy

[Ayatollah]

A jesu li ti što se ne raduju preseljenju u Vršac single? Ili imaju partnere i porodicu koji su eventualno profesionalno vezani za BG?Poznajem devojku, oko 30, single. Nije joj palo na pamet da prihvati da se preseli u mesto 100-120 km južno kada se krene ibarskom. Odlazila je tamo zato što je morala, prvu dobru priliku za promenu posla je iskoristila, samo da ostane u BG.

Jednoj koleginici je budući muž advokat koji ima kancelariju u Beogradu, tako da to mogu donekle i da razumem. Druga koleginica je potpuno single, živi zajedno sa roditeljima i bratom, kolega je sveže oženjen, ali mu je žena nezaposlena (ne znam sa kim oni žive, da li samostalno ili u porodičnoj zajednici). Oboma su članovi porodice zdravi i imaju nekakve prihode, tako da niko u ovom trenutku ne zavisi od njih.Inače, ovo o čemu pričaš mi je poznato. Moj sadašnji poslodavac je pre osam godina gotovo odustao od angažovanja nekog na mom mestu, jer u Vršcu nije mogao da nađe odgovarajući profil, a niko van Vršca nije hteo da dođe da radi, iako je ponuđena plata bila bukvalno tri puta veća od tadašnje plate sudijskog saradnika. Tačnije, našli su jednog kolegu iz Beograda koji je radio bukvalno jedan dan - došao je samo da im saopšti da je našao posao u Beogradu i da raskine radni odnos. Kada sam im rekao da nije nikakav problem da radim u Vršcu (da nisam prelomio da sam spreman da neko vreme radim ovde, ne bih ni dolazio na razgovor), skoro da nisu mogli da veruju.

[Indy]

Zanimljivo je gledati kako se stvaraju mitovi, prakticno pred nasim ocima. Za jedan od najemigrantskijih naroda na svetu (proporcionalno broju pripadnika) uporno se ponavlja kako se nizasta ne bi odselili od kuce.

[Ayatollah]

Naravno da je i to faktor. I to veoma jak.Ali, mentalitet ne pada sa neba, a dokazano nije ni u genima, vec je rezultat odredjenih "objektivnih" okolnosti. Kako ti isti Srbi(janci) kad odu u beli svet, sele se kao bele lale, kad god zatreba. Tj. selimo se. (Mada je meni licno dosta, resio da ostavim kosti u Melburnu).Moj rodjeni otac je sa svega 14 dosao u BG, tako da mi je tesko da na nekom supstancijalnom nivou prihvatim tezu da Srbi(janci) ne zele da se sele (posebno ne iz roditeljskog gnezda). Zele, kada imaju rasta.PS. Ovo sto spominjes za "commuters" u Vrsac (i druga slicna mesta) - sve bi to bilo daleko bezbolnije kada bi Srbija imala puteve kakve dolikuju Evropi 21. veka, zar ne.

Nisam bio dovoljno precizan kada sam rekao da je u pitanju samo mentalitet, pre će biti da je u pitanju kombinacija mentaliteta i prihvaćenih društvenih vrednosti. Primera radi, dan danas je u Srbiji jedan od najznačajnijih milestone-ova u životu sticanje sopstvene nekretnine, to je posebno životno postignuće, a biti "svoj na svome" je jedna od najčešće spominjanih vrednosti. Meni žena uši probi da kupimo svoj stan, iako u Vršcu živimo u kompanijskom stanu od 70 kvadrata u ganc novoj zgradi i sa beneficiranom kirijom, koja me ne košta ni 30 % rate bilo kakvog kredita. O tome da bi me kupovina stana zakucala za Vršac, da i ne govorim, ne pada mi na pamet da gubim slobodu izbora posla i mesta rada zbog stana (primarno mi je gde se nalazi izvor prihoda, a ne neka imovina) . Nažalost, vidim da gro mojih kolega i prijatelja ne deli takav sentiment, tako da su masovno pouletali u stambene kredite od po 35 godina, i zakopali se do penzije, pa sada ne mogu da menjaju mesto rada, a bogami i drhte da ne izgube posao.Ova cela priča oko nekretnina je samo ilustracija onoga što mislim neko vreme, a to je da je srpskom društvu imanentna statičnost pojedinaca i potreba da se bude na jednom mestu duži period, ako to mesto obezbeđuje kakav - takav život (otuda i priče "svoj na svome", o ugašenim ognjištima i slična nacionalna patetika), premda svakako da pojedinačnih izuzetaka ima. Posedovanje nekretnine vrlo nepovoljno utiče na mobilnost pojedinca u potrazi za poslom, i ako je to jedna od glavnih prihvaćenih društvenih vrednosti, onda mobilnost pojedinca u okviru zemlje postaje kolateralna šteta ovakvog shvatanja. Sa druge strane, kada naši ljudi napuste ovu zemlju, i odu u drugu zemlju u kojoj vladaju neke druge vrednosti, obično nemaju nikakve probleme da se na njih priviknu dok su tamo - ja lično imam rođake koji su se u inostanstvu (USA, Južna Afrika, itd.) selili i po pet puta, dok im je veliki problem da u Srbiji prodaju roditeljski stan i presele se u drugi deo Beograda, u bolji stan.Što se tiče loših puteva, ne bih želeo da pokrećem tu temu ovde i sada, jer joj nije ni vreme ni mesto, a vrlo me pogađa, jer redovno ubijam svaki mesec 1000+ kilometara po razlokanim putevima. Reći ću samo da bih ja možda živeo u BGD-u i radio u Vršcu, kada bih mogao da na Vukovom spomeniku sednem u voz i budem za 40 minuta u Vršcu, ili kada bih mogao da izađem na auto-put, i sjurim se za takođe 40 minuta do Vršca. Ovako, kada trebam da pređem Pančevac, Pančevo i 5 sela, sa 3 radara i 10 traktora usput, i za to mi ode sat i po u jednom pravcu, ne pada mi na pamet da to radim svaki dan. Naše nemačke gazde su bile šokirane stanjem srpskih puteva kada su prvi put došli, kažu da nisu ni znali da putevi mogu biti tako loši.

[Indy]

Slazem se ja da su nasi ljudi staticni, samo se razlikujem u misljenju zasto je to tako (naime, ono sto im se nudi drugde nije privlacno). To je retka prilika da mogu za nas svet da kazem da se ponasa sasvim racionalno. Nemojte izgubiti iz vida koliko je kod nas znacajna podrska porodice i prijatelja, mreze poznanstava. (To se najlakse vidi kad se ode negde veoma daleko i tamo bude sasvim sam). Mislim da samo network prosecnog stanovnika Srbije vredi tom pojedincu 1000 eura mesecno u onome sto se zove "in-kinds". (Ili barem veliki broj stotina eura). Odbaciti to zarad nekakve dubiozne platice na sasvim suprotnom kraju Srbije je jednostavno neracionalno.

Edited January 5, 2014 by Indy