zakon o radu, posledice, kritike i (retke) pohvale

[čekmeže]

Ja isto znam i za takve u inostranstvu, i to ne ex-yugoviće. Par primera da ljudima prosto odgovara da žive sa roditeljima, drugarica koja je solidno zarađivala ali joj je bilo ok kod roditelja i nije htela da živi samostalno, drugarica koja je solidno zarađivala i živela odvojeno od roditelja dok je bila u jednom graduz, a onda sa 30+ našla posao u home town-u i vratila se da živi u kući kod roditelja. Niko nema siromašne roditelje tu, vole ljudi i vani ponekad da žive sa roditeljima. Mislim vole ljudi razne stvari, velika mudrost. Ipak ne možeš porediti Srbiju gde velika većina nema te pare da slobodno odlučuje sa EU gde velika većina ima.

Dal se tu nešto i roditelji pitaju?

[Miralem]

O jebo vas dečak Vasa, naravno da je samostalan život za mnoge preskup ali stoji ovo što je ranije rečeno; imam u svom okruženju 35+ ljude koji vole da žive sa roditeljima i pored sasvim solidne plate. Ne osuđujem njihov izbor, neka rade šta god žele, samo konstatujem očigledno; da im kinta ne predstavlja problem. Daju kevi 20.000 dinara mesečno da ne moraju da se bakću sa čišćenjem i održavanjem gajbe i da pokriju deo računa. Vole da ih sačeka kevina klopa kada se vrate sa posla i to je to.Ima i onih koji bi mogli da priušte samostalan život ali to ne rade jer njihovi roditelji ne bi mogli da finansiraju svoj samostalni život, zbog niskih penzija Tu je situacija drugačija.

znam ja jednog sto se odselio tako sto je pregradio stan (mada mora da deli wc sa roditeljima), ali to je poprilicno nebitno. uzrast u kome se ljudi osamostaljuju je obrnuto proporcionalan kolicini novca i stambenog prostora. ako ovog poslednjeg ima, mentalitet, vaspitanje i ostale tradicionalne vrednosti nestanu u roku od odmah. mislim, malo je glupo bojati se u 35oj da ti keva kad privedes nesto upadne u sobu da vidi dal si se pokrio.

[Bojan]

И то да за пензијски стаж није битно да си сваког боговетног дана био запослен, него да си редовно уплаћивао. Код Амера, рецимо, тромесечје ти се броји ако си у њему пријавио зараду од минимум $900 (по бројкама од пре десетак година) и на то да ти је уплаћено. Да ли си ти те паре зарадио за један дан или си одрадио осамдесет дана, никог не занима.

Praktično, vrlo. Ovde su trendovi vrlo loši i ako ne dođe do rasterećenja/pojednostavljenja poreza i obračuna zarada, budućnost je vrlo sumorna. Svi ovi koji odu u penziju sa minimalca ili iz sive zone, moći će, bez preterivanja da se priključe narodnim kuhinjama ili da pregledaju kontejnere (uzima se prosek ostvarenih zarada, ali i to će biti loše). Raste i starosna struktura, te će i penzioni fond (koji je budžetska stavka) biti dodatno opterećen.

[hazard]

Drugo gde je to netacno u principu je da se Beograd naselio onima koji su otisli od roditelja (sto da studiraju, sto da rade). Vi verovatno gledate (zaposlene, visokoobrazovane) Beogradjane, oni i nemaju gde da odu, osim u inostranstvo. To je veoma los (u smislu netipican) uzorak za Srbiju.

Delimicno si u pravu, ali ne sasvim. Imaju gde da odu (naravno ne u mnogo velikom broju, ali imaju) - npr. valjda je forumas Ayatollah tako otisao iz Beograda u Vrsac (?).Migracija u Beograd i iz Beograda se u Srbiji dobrim delom gleda kao statusni simbol. Moja drugarica koja je asistent na Univerzitetu u Beogradu, rodjena beogradjanak, krugodvojkas, ni mrtva ne bi otisla da nakon zavrsetka doktorata bude profesor na univerzitetu u Novom Sadu (o Nisu ili Kragujevcu i da ne pricamo). U neki Notingem ili neku francusku poluzabit bi mozda i otilsa da je teska muka natera, ali u NS ili KG nikako, pa ne znam za kakvu platu. Takvih ljudi ima dosta...i jos vise oni koji nisu tako kategoricni, ali se tako ponasaju dok mogu.

[stoka]

Ma, opušteno, ovaj zakon je još dobar u odnosu na ono šta poslodavac može da učini na osnovu ugovora koji su zaposleni prinuđeni da potpišu ukoliko ne žele da se suoče sa šut-kartom. Najnoviji primer nam dolazi iz Amerike:http://www.rts.rs/pa...e "Boinga".htmlNema štrajka, nema penzija ... Pretpostavljam da je pravo građanina SAD da štrajkuje zagarantovano i ustavom i zakonima, ali ugovor je ovde najjači ... U ovom konkretnom slučaju, napravljen je krupan korak ka feudalnom sistemu, sa tendencijom ka robovlasničkom ...Sad će neko reći: Pa, niko ih ne tera da potpisuju ugovor, niko ih ne tera da rade!Ta rečenica je najsramotnija podvala u istoriji neoliberalizma, koja pretpostavlja da se novi posao nalazi na ulici i da ga samo treba pokupiti ...

Edited January 4, 2014 by stoka

[Bojan]

O jebo vas dečak Vasa, naravno da je samostalan život za mnoge preskup ali stoji ovo što je ranije rečeno; imam u svom okruženju 35+ ljude koji vole da žive sa roditeljima i pored sasvim solidne plate. Ne osuđujem njihov izbor, neka rade šta god žele, samo konstatujem očigledno; da im kinta ne predstavlja problem. Daju kevi 20.000 dinara mesečno da ne moraju da se bakću sa čišćenjem i održavanjem gajbe i da pokriju deo računa. Vole da ih sačeka kevina klopa kada se vrate sa posla i to je to.Ima i onih koji bi mogli da priušte samostalan život ali to ne rade jer njihovi roditelji ne bi mogli da finansiraju svoj samostalni život, zbog niskih penzija Tu je situacija drugačija.

+1Ima i ekonomske opravdanosti živeti u zajednici; stvar je i vaspitanja, a mogu biti i emocije u pitanju. U krajnjoj liniji lična stvar.

[pacey defender]

Slažem se da je uzorak nereprezentativan, to sam odmah napisao.10 puta bih razmislio da li bih prihvatio posao negde izvan Beograda. Prosto, ako se budem selio, to će biti neki grad sa više raznovrsnih prilika za kvalitetno korišćenje slobodnog vremena. U Srbiji takav grad ne postoji. Jedino ako bi kinta bila baš baš veća ali to se teško događa u mojoj branši (a kapiram i u 90% drugih). Kinta se nalazi u Beogradu i zato je postojeći trend (smer) migracija jedini očekivan u datim okolnostima.

Edited January 4, 2014 by pacey defender

[Dagmar]

Dal se tu nešto i roditelji pitaju?

Pa ne znam šta roditelji misle o tome, ali mislim da bi se ovi odselili kad bi im roditelji to tražili, svakako mogu sebi da priušte stanarinu. Opet imam i ovu drugaricu kojoj roditelji trenutno pomažu da otplaćuje hipoteku za njen stan. Lako je dogovoriti se i naći neki modus vivendi, sam ili sa roditeljima, potpuno samostalno ili uz njihovu pomoć kad treba da se pogura, samo kad se ima sredstava za to. Jedino što još nisam videla je da roditelji iz neproblematične srednjeklasne porodice izbace dete od 18 na ulicu da provide for himself, kako su mi neki rođaci u Srbiji objašnjavali da to funkcioniše u inostranstvu.Inače i ovde drugi prijatelji koji su se odselili od roditelja i iznajmljuju stan sa dečkom/devojkom komentarišu ovu kakva je kad živi kod roditelja ^_^ Još jedna ilustarcija suštinski drugačijeg mentaliteta u inostranstvu (pri čemu naravno da postoji drugačiji mentalitet, ali kad su porodične stvari u pitanju sve manje uspevam da nađem razlike).

[Dagmar]

Migracija u Beograd i iz Beograda se u Srbiji dobrim delom gleda kao statusni simbol. Moja drugarica koja je asistent na Univerzitetu u Beogradu, rodjena beogradjanak, krugodvojkas, ni mrtva ne bi otisla da nakon zavrsetka doktorata bude profesor na univerzitetu u Novom Sadu (o Nisu ili Kragujevcu i da ne pricamo). U neki Notingem ili neku francusku poluzabit bi mozda i otilsa da je teska muka natera, ali u NS ili KG nikako, pa ne znam za kakvu platu. Takvih ljudi ima dosta...i jos vise oni koji nisu tako kategoricni, ali se tako ponasaju dok mogu.

E i ovo imaš i vani. Pomenuta nezaposlena drugarica kojoj roditelji pomažu sa hipotekom trenutno priča sa drugom kako ima neki opening u jednom manjem mestu na jugu za njen profil, ali neće da se prijavi. I ja istovremeno pitam što se ne prijavi, dok druga kaže Pa naravno, nećeš valjda tamo da živiš?!Ja se prijavljujem i po tim njihovim Lebanima, ali ja ne mogu sebi da priuštim da biram.

[Bojan]

Ma, opušteno, ovaj zakon je još dobar u odnosu na ono šta poslodavac može da učini na osnovu ugovora koji su zaposleni prinuđeni da potpišu ukoliko ne žele da se suoče sa šut-kartom. Najnoviji primer nam dolazi iz Amerike:http://www.rts.rs/pa...e "Boinga".htmlNema štrajka, nema penzija ... Pretpostavljam da je pravo građanina SAD da štrajkuje zagarantovano i ustavom i zakonima, ali ugovor je ovde najjači ... U ovom konkretnom slučaju, napravljen je krupan korak ka feudalnom sistemu, sa tendencijom ka robovlasničkom ...Sad će neko reći: Pa, niko ih ne tera da potpisuju ugovor, niko ih ne tera da rade!Ta rečenica je najsramotnija podvala u istoriji neoliberalizma, koja pretpostavlja da se novi posao nalazi na ulici i da ga samo treba pokupiti ...

Zar nije, po onom člaknku što je Syme objavio, to libertarijanizam?

[Miralem]

E i ovo imaš i vani. Pomenuta nezaposlena drugarica kojoj roditelji pomažu sa hipotekom trenutno priča sa drugom kako ima neki opening u jednom manjem mestu na jugu za njen profil, ali neće da se prijavi. I ja istovremeno pitam što se ne prijavi, dok druga kaže Pa naravno, nećeš valjda tamo da živiš?!Ja se prijavljujem i po tim njihovim Lebanima, ali ja ne mogu sebi da priuštim da biram.

to sve zavisi od infrastrukture i velicine zemlje. u holandiji nije problem raditi u drugom gradu/ selu, u vecini slucajeva put traje manje od 1h. tako da ne moras ni da se selis.ali i ta inertnost nije uvek posledica snobizma il neceg slicnog. nije sve u novcu, tj poslu. djaba ti plata od 4000 evra ako nakon nje odes kuci, buljis pola sata u tv jer u celom mestu postoje 2 kafane gde obitavaju lokalne pijandure, a potom padnes u depresiju i obesis se na tavanu.

[Indy]

nije sve u novcu

Ko je hackovao Miralemov nalog?!

[Filipenko]

Ovim izmenama uvodi se princip koji je dobar i ova promena o naknadi je u tom duhu: poslodavac je slobodan u sustini da otpusti radnika kad god hoce, razlika je u tome da li je otkaz dosao krivicom radnika (nije radio svoj posao) ili ne (npr. tehnoloski je visak). Kod prvog slucaja ti poslodavac ne duguje nista sto te je otpustio, kod drugog ti duguje naknadu (otpremninu itd.).

Zekiš, jel? Pa i do sada se razlikovao slučaj otpuštanja usled neizvršavanja radnih obaveza (u kom slučaju poslodavac ne duguje ništa) i usled tehnološkog viška i sl. (kada ti isplaćuje otpremninu). Šta je tu novi zakon novo uveo u suštinskom smislu po ovome što si rekao, sem što će iznosi biti drugačiji?Dalje:

A sta ako je otpusteni radnik radio na crno, ili je radio honorarno ali nije otisao u filijalu Fonda PIO da taj staz upise u radnu knjizicu, ili ako je bio u inostranstvu gde ne postoji lak nacin da se dobije uvid u to sto je radio, ili jednostavno, namerno nije hteo da trazi drugi posao jer je cekao isplatu zaostalih zarada sudskim putem, tj. inatio se?

A šta ako se gazda inatio pa ga otpustio eto tako iz obesti? Šta ako je gazda lenština pa je njegovom nesposobnošću, a ne nezalaganjem radnika, pao prihod firme? Šta ako radnik mora da čeka na sudsku presudu mesecima a poslodavac izvrdava svoje obaveze?Mislim, razumeš, ima i druga strana "šta ako" priče.Evo ti jedan vrlo prost primer, moj otac je otpušten nakon što je banda Koštunica-Đinđić-Batić omogućila bitangama da kupe njegovu firmu za bagatelnu cenu, iako je vrednost dugova bila višestruko manja samo od vrednosti zemljišta koje je firma imala u vlasništvu. Plan firme je bio da proda pola zemljišta, isplati plate zaposlenima, vrati dugove i pokrene ponovo proizvodnju - nije davano zabranama iz ministarstva i u vreme tzv. premijera Đinđića i u vreme tzv. premijera Koštunice. Sud je mom ocu dodelio izvesnu otpremninu, koju on nema šanse da vidi i do današnjeg dana (naravno, 40% te otpremnine je inflacija pojela u međuvremenu, efektivno i veći procenat).Da, postoje sudovi, zakoni i rokovi, gde ga vrte u krug. Niži sud je poslao žalbu, viši sud je nije primio, pa tako 2 godine. Kada dođe rešenje za naplatu odjednom izroni žalba koja je držana u nekoj fioci po kojoj mora da se odlučuje. I tako ukrug. Evo sada već vidim da će tražiti ponavljanje postupka kad se donese zakon o radu (što neće uticati na iznos zbog toga što se računa samo radni staž kod poslednjeg poslodavca, jer je moj otac ceo radni vek tamo proveo, ali dobro dođe kao povod za novo odlaganje). Firma je iz Beograda, mogu misliti kako to sve u praksi izgleda po unutrašnjosti. Ne bih se nimalo iznenadio da gazde i partije jedu i po 50-80% tog novca što kao "ide na otpremnine".

[Dagmar]

to sve zavisi od infrastrukture i velicine zemlje. u holandiji nije problem raditi u drugom gradu/ selu, u vecini slucajeva put traje manje od 1h. tako da ne moras ni da se selis.ali i ta inertnost nije uvek posledica snobizma il neceg slicnog. nije sve u novcu, tj poslu. djaba ti plata od 4000 evra ako nakon nje odes kuci, buljis pola sata u tv jer u celom mestu postoje 2 kafane gde obitavaju lokalne pijandure, a potom padnes u depresiju i obesis se na tavanu.

Pa ova devojka bas nije s od snoba, nego bi joj zivot tamo bio tako nekako kako opisujes.

[hazard]

Zekiš, jel? Pa i do sada se razlikovao slučaj otpuštanja usled neizvršavanja radnih obaveza (u kom slučaju poslodavac ne duguje ništa) i usled tehnološkog viška i sl. (kada ti isplaćuje otpremninu). Šta je tu novi zakon novo uveo u suštinskom smislu po ovome što si rekao, sem što će iznosi biti drugačiji?

Naravno da postoji, ali je zakonska procedura komplikovana. Evo Dusan Pavlovic objasnio u svom blogu (neko je linkovao ranije, mislim buffalo bill):

2) Pronalaženje novog radnog mesta. Pretpostavimo da poslodavac ima dovoljno novca da plati sve godine radnog staža unazad, ili da je jednostavno zaposlio nekog ko nema dugačko radno iskustvo. Sada se javlja novi trošak. Po sadašnjem zakonu otpuštanje radnika je moguće samo ako poslodavac prethodno preduzme mere za novo zapošljavanje viška zaposlenih (članovi 154-155). Da bi otpustio radnika, poslodavac mora da prođe kroz komplikovanu proceduru koja podrazumeva: premeštanje radnika na druge poslove, obezbeđenje dokvalifikacije i prekvalifikacije, ili pronalaženje radnog mesta kod drugog poslodavca. Sve to poslodavac mora pismeno da obrazloži zaposlenom, pa potom pismeno obavesti sindikat i republičku organizaciju za zapošljavanje, a onda sačeka njihovo mišljenje. Tek ako sve to ne može da uradi, i ako se svi s time slože, poslodavac sme da otpusti radnika. Ali ako otpusti radnika, a propusti da uradi neki od koraka u okviru komplikovane procedure, radnik može da tuži poslodavca. Teret dokazivanja je na poslodavcu (još jedan trošak), dok radnik ne mora ništa da dokazuje. Sudovi po pravilu presuđuju u korist radnika i vraćaju ga na posao, a poslodavac potom mora da mu isplati sve propuštene zarade za vreme koje nije proveo na poslu. Kako vidimo, otpuštanje radnika može puno da košta poslodavca. Da bi izbegao takav potencijalni trošak, poslodavac će ga pre držati na crno ili ga uopšte neće zaposliti. Predlog novog zakona sadrži promenu: poslodavac nema obavezu da donosi program rešavanja viška zaposlenih, što mu dodatno snižava trošak po radniku, što može da dovede do većeg zapošljavanja.

dalje:

A šta ako se gazda inatio pa ga otpustio eto tako iz obesti?

Osim ako nije u pitanju nekakva rasna, polna, nacionalna, verska itd. itd. diskriminacija, gazda treba da bude u mogucnosti da otpusti radnika po svom nahodjenju. Jedino treba da se uredi zakonom da li mu duguje otpremninu ili ne.

Šta ako je gazda lenština pa je njegovom nesposobnošću, a ne nezalaganjem radnika, pao prihod firme?

Onda je radnik pogresno izabrao gazdu. Isto i kada gazda zaposli radnika lenstinu, moze da ga otpusti ali mora da mu isplati zarade za vreme koje je proveo na poslu. Kada se zaposlis kod nekoga, stavljas sebe u njegove ruke; imas poverenja u njega da ce on uspeti da obezbedi taj posao koji radis. Mislim, uopste ne razumem zasto postavljas ovo pitanje. Svaka firma moze da propadne, svaki gazda da bankrotira. To ti je valjda taj kapitalizam.

Šta ako radnik mora da čeka na sudsku presudu mesecima a poslodavac izvrdava svoje obaveze?Mislim, razumeš, ima i druga strana "šta ako" priče.

Naravno da razumem, ali to je problem u sudstvu, a ne u zakonu o radu. Ako pisemo svaki zakon uz pretpostavku katastrofalnog sudskog sistema, necemo daleko dogurati.

Evo ti jedan vrlo prost primer, moj otac je otpušten nakon što je banda Koštunica-Đinđić-Batić omogućila bitangama da kupe njegovu firmu za bagatelnu cenu, iako je vrednost dugova bila višestruko manja samo od vrednosti zemljišta koje je firma imala u vlasništvu. Plan firme je bio da proda pola zemljišta, isplati plate zaposlenima, vrati dugove i pokrene ponovo proizvodnju - nije davano zabranama iz ministarstva i u vreme tzv. premijera Đinđića i u vreme tzv. premijera Koštunice. Sud je mom ocu dodelio izvesnu otpremninu, koju on nema šanse da vidi i do današnjeg dana (naravno, 40% te otpremnine je inflacija pojela u međuvremenu, efektivno i veći procenat).Da, postoje sudovi, zakoni i rokovi, gde ga vrte u krug. Niži sud je poslao žalbu, viši sud je nije primio, pa tako 2 godine. Kada dođe rešenje za naplatu odjednom izroni žalba koja je držana u nekoj fioci po kojoj mora da se odlučuje. I tako ukrug. Evo sada već vidim da će tražiti ponavljanje postupka kad se donese zakon o radu (što neće uticati na iznos zbog toga što se računa samo radni staž kod poslednjeg poslodavca, jer je moj otac ceo radni vek tamo proveo, ali dobro dođe kao povod za novo odlaganje). Firma je iz Beograda, mogu misliti kako to sve u praksi izgleda po unutrašnjosti. Ne bih se nimalo iznenadio da gazde i partije jedu i po 50-80% tog novca što kao "ide na otpremnine".

Opet, sve je to meni jasno, ali konkretno, ovo sto pricas je problem1) opet sudskog sistema2) zakona o privatizaciji i celog tog postupka.Radulovic je izmedju ostalog progurao i novi zakon o privatizaciji i stecaju, koji treba da spreci ovakve stvari da se desavaju u buducnosti. Hocu reci, ovo o cemu ti pricas je nebitno za to da li se duguje otpremnina X ili otpremnina Y, problem je u samim sudovima i sto do naplate ne dolazi, a drugi problem je vezan sa samom fizickom naplativoscu, koji ima veze opet za privatizacijom i stecajem.