zakon o radu, posledice, kritike i (retke) pohvale

[Budja]

PAzi, ja verujem da u Nemačkoj ekonomiji takve mere nisu bez efekta, ali pričati o smanjenju nezaposlenosti u Srbiji u terminima volje za traženje posla, znači biti Dragan Varagić, ili ko već beše predlagao onaj futoški kupus, više se i ne sećam.Mislim, možda sve ovo stvarno i nema nikakve veze sa Srbijom, ali onda ne razumem zašto ga je Bafalo stavio ovde.

Pavlovicev clanak je zaista nebuloza u smislu primene na Srbiju. Evi je objasnila i zasto.

[aram]

nebuloza je i jer je naprosto netacan, frhost objasnio

[Budja]

Nisam siguran da fenomen o kome Pavlovic govori ima veze samoralnim hazardom. Moralni hazard je agent-pincipal problem, ugovorni problem gde je opasnost da ugovoreni ne radi u interesu principala (onog koji ga je ugovorio) i rec je o preuzimanju veceg rizika nego sto je to u interesu principala.Ko je ovde principal a ko agent i koji je ugovorno odnos pojma nemam i koji je rizik, pojma nemam.

[Budja]

Ma i ako je samo tehnički opet pitanje šta reč moral traži u njemu. Zna se šta je moral, i zašto bih sad priznavala nečije neoliberlane definicije pa sve i da je reč moral u ovom kontekstu meaningless a termin opšteprihvaćen. Fuck them, imo.

:isuse:A HISTORY OF THE TERM “MORAL HAZARD”David RowellLuke B. ConnellyABSTRACTThe term “moral hazard” when interpreted literally has a strong rhetoricaltone, which has been used by stakeholders to influence public attitudes toinsurance. In contrast, economists have treated moral hazard as an idiomthat has little, if anything, to do with morality. This article traces the genesisof moral hazard, by identifying salient changes in economic thought, whichare identified within the medieval theological and probability literatures. Thefocus then shifts to compare and contrast the predominantly, normative conceptionof moral hazard found within the insurance-industry literature witIt was not until the mid-nineteenth century that concept of moral hazard was recognizedand the idiom first appeared within the insurance-industry literature. In1850, a former attorney-general of Pennsylvania, Horace Binney [1780–1875] gavean address in which he spoke “. . . of moral as well as of physical phenomena” (Binney,1888, supra note, at p. 393 in Baker, 1996, p. 252) to distinguish those eventsattributable to the behavior of people from those attributable to nature. In 1853 theLondon Bankers Magazine, wrote “risk of a moral as well as a mathematical character”(J. Smith Homans 1853, as cited in Baker, 1996, p. 249). Then in 1865, the first recordeduse of the idiom moral hazard appeared in The Practice of Fire Underwriting, whereinmoral hazard was defined as:. . . the danger proceeding from motives to destroy property by fire,or permit its destruction. (Ducat, 1865, pp. 164–165 in Baker, 1996,p. 249)http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1539-6975.2011.01448.x/pdf

[Budja]

Zato što pokazuje u kom će smeru ići debata o radnom zakonodavstvu i pratećim paketima mera. Upravo suprotno od onoga što je stavio u PS-u kandiduje se 1 tema, PPV-u će se stalno ponavljati "tako su to uradili Nemci", u etosu mera štednje ovim se svakave vrste sitne pomoći nezaposlenima dovode pod znak pitanja.Edit: u tom smislu uopšte nije bitno koliko je to realno u srpskoj ekonomiji već da se makar načne kao debata, pozivajući se na primer uspešnih.Ja realno nemam pojma na šta bi to izašlo, uzdržavam se od stava, samo politički čitam predložene ekonomske mere.Sorry i što nisam odmah napisao komentar ispod teksta, upali mi gosti u stan i tek sad sam ih isterao :)

U tom smislu da li mislis da ce PPV naprasno pozvati Pavlovica u goste (kao sto je zvao Prokica), tj. tekst je napisan u ovkru kampanje, ili je (po meni verovatnije) DP napistao sta misli (dosledno u smislju njegovog opusa) pa ce neko tekst dostaviti PPV da ga ovaj rabi?Mislim da cinjenica da PPV mudro cuti oko zakona o radu govori da se politicke mogucnost jos vagaju i da je 50%/50% sansa da zakon prodje ili da sutnu ministra.

[Budja]

Kao i u svakoj javnoj raspravi, trazi se najgori primer iz zapadnog zakonodavstva i generalizuje na "tako je svuda u svetu". Time se javna rasprava obesmisljava buduci da se pozicija gradi argumentum ab auctoritate (reci to na srpskom™, argument autoriteta?), pri cemu se cesto polazna argumentacija izmislja u skladu sa unapred odabranim zakljuccima.Preuzeti primer iz Nemacke je, naravno, glupost. Osim sto je nepismen (nije Socialhilfe, nego Sozialhilfe; nije Arbeitsloshilfe, nego Arbeitslosenhilfe), odgovara faktickom stanju koliko i prosecan Symetov post na Filmu. Danas se u Nemackoj nadoknada za nezaposlenost ne dobija kao benefit, nego kao steceno pravo uplacivanjem osiguranja protiv nezaposlenosti. Nadoknada (Arbeitslosengeld) se isplacuje nezaposlenom u trajanju od najduze godinu dana, i to u iznosu od 66% od poslednje plate (60% za singlice). Iznos je limitiran na, cini mi se, 1800 evra mesecno. Osim ovog osiguranja, otpusteni radnici cesto dobijaju dodatne pakete od poslodavca. Dakle, svakako da smanjenje nezaposlenosti nije posledica smanjenja finansijske sigurnosti nezaposlenih.

O osiguranju protiv nezaposlenosti sam pisao na ovom topiku. I bez primera Nemacke ekonomska logika je jasna. Slicno kao sto su penzije stecena kategorija.I tu socijalnu komponentu Radulovic pominje.I da pomenem 100 put, bez poreske reforme i reforme socijale ovaj zakon nece doneti nista.No, kazes FrHoste "najgori primer". Zasto najgori?

[MayDay]

Ma i ako je samo tehnički opet pitanje šta reč moral traži u njemu. Zna se šta je moral, i zašto bih sad priznavala nečije neoliberlane definicije pa sve i da je reč moral u ovom kontekstu meaningless a termin opšteprihvaćen. Fuck them, imo.

Nije nikakva neoliberalna definicija, nego mainstream ekonomski koncept.Evo sad cu da objasnim ukratko pre nego sto odem da zacepim krvne sudove nezdravom hranom. Ovo sto je Budja napisao nije tacno u prvom delu druge recenice. :D

Nisam siguran da fenomen o kome Pavlovic govori ima veze samoralnim hazardom. Moralni hazard je agent-pincipal problem, ugovorni problem gde je opasnost da ugovoreni ne radi u interesu principala (onog koji ga je ugovorio) i rec je o preuzimanju veceg rizika nego sto je to u interesu principala.Ko je ovde principal a ko agent i koji je ugovorno odnos pojma nemam i koji je rizik, pojma nemam.

Problem asimetricnih informacija (jedan agent informisaniji od drugog) se javlja u dva oblika:1. jedan zna svoj tip, a drugi ne zna (da li je produktivan i sposoban kao u slucaju izbora radnika ili menadzera od strane vlasnika, da li je ispravan kao u slucaju izbora polovnog automobila, itd); problem koji nastaje je tzv adverse selection...cuveni problem market for lemmons.2. jedan agent ne moze da proveri koje tacno akcije preduzima drugi agent (osiguravajuce drustvo ne zna da li se osiguranik pazi ili ne, vlasnik ne zna da li menadzer ulaze dovoljno truda u posao ili juri privatne beneficije...) i tu nastaje moral hazard problem. Jeste vrednosno odredjen termin ipak.Ni jedan od ova dva termina nije neoliberalan, nego akademski ekonomski i oba su manifestacija problema u funkcionisanju slobodnog trzista.Dakle, Budjo, agencijski problem je samo jedan od primera gde trziste trokira kada ne mozes da verify actions druge ugovorne strane, pa ne mozes ni da napises ugovor u skladu sa tim. Dusan ladno nije normalan. :D Misssiiiim, covek je uzeo najbumicnije godine u poslednjih mnogo decenija i smanjenje nezaposlenosti objasnio ovime. Naravno da unemployment benefits vrlo lako mogu da obeshrabre trazenje posla, narocito kad se naprave ko u Francuskoj, ali on covek nije ekonomista po obrazovanju i to se vidi svaki put.

[Аврам Гојић]

e ovo se zove precizno objasnjenje moralnog hazarda. idem ja da izucavam Uvod u jagnjenje (grupa autora) ili tako vec nesto

[aram]

I da pomenem 100 put, bez poreske reforme i reforme socijale ovaj zakon nece doneti nista.

ne bas sasvim tacno, donece nesto losiji polozaj zaposlenima. tako da cenim da od poreske i socijalne reforme nece biti nista, jer ce ovim zakonom svi koji imaju realnu moc i/ili mogucnost da uticu na centre moci biti sasvim dovoljno zadovoljni.

[Budja]

Dakle, Budjo, agencijski problem je samo jedan od primera gde trziste trokira kada ne mozes da verify actions druge ugovorne strane, pa ne mozes ni da napises ugovor u skladu sa tim.

Da budemo precizniji nisam napisao nista netacno vec suzeno (fokusirajuci se na agent-principal problem, kao u menadzer-radnik, vlasnik-menadzer) dok agent principal nije i odnos osiguravac-osiguranik, gde je termin i nastao.Dakle, nisam napisao nista mileading, samo nedovoljno uopsteno.

[Prospero]

U tom smislu da li mislis da ce PPV naprasno pozvati Pavlovica u goste (kao sto je zvao Prokica), tj. tekst je napisan u ovkru kampanje, ili je (po meni verovatnije) DP napistao sta misli (dosledno u smislju njegovog opusa) pa ce neko tekst dostaviti PPV da ga ovaj rabi?Mislim da cinjenica da PPV mudro cuti oko zakona o radu govori da se politicke mogucnost jos vagaju i da je 50%/50% sansa da zakon prodje ili da sutnu ministra.

Tekst svakako predstavlja ono što on misli, a opet predstavlja deo javne™ debate (net prepucavanja po par blogova uz retke medijske istupe) i nekog šireg stava grupe ljudi oko Radulovića. Ne vidim da iko sem sindikata mnogo bučno napada predlog zakona, prvi kandidati za to su svakako PUPS i SPS a ovaj poslednji će biti verovatno glavna meta PPVovih napada kao pretposlednja stranka koju nije okrnjio sa pozicije vlasti (DSS je poslednji).PPV realno nema nikakva ekonomska uverenja, poverovaće u ono što mu se u datom trenutku učini smislenim ali i korisnim. Videvši način na koji je priglrio etos štednje mogu da zaključim da će spojiti spojiti učenja™ Radulovićeve ekipe (ipak to zvuči sveže, novo, ne može se tek tako diskreditovati pošto još ne znamo skor oeprativnog vođenja takve ekonomske politike) sa političkom korisnošću (težnjom da se distancira od SPS-a ako dođe do izbora).Nemam razloga da mislim da ovaj zakon neće proći, ovde i sada, osim ako nešto ne iskoči iz šina.Kao što rekoh, mahom se uzdržavam od jakih stavova prema zakonu: Nemam iluzija da će biti primenjivan u većoj meri od tekućeg a razlike u sudbini zaposlenih su drastične te ne znam kako će to novi zakon da pojednostavi i niveliše.

[Dagmar]

Baš naprotiv. Možda visok stepen migracija stanovništva utiče na veći stepen geografske pokretljivosti naše radne snage, ali unutrašnje tržište radne snage karakteriše pored niske zaposlenosti i nizak stepen aktivnosti, naročito među mlađom populacijom i ženama. (analiza od pre par godina).

Ti naravno shvataš da je tvrditi kako imamo jedan od najviših stepena emigracije i istovremeno najmanju spremnost za pokretljivost unutar zemlje potpuna besmislica da ne upotrebim neku težu reč. Koliko vidim uzeli su podatke zavoda za statistiku. Možeš li da mi pokažeš gde se u njihovom izveštaju svstavaju ljudi koji rade na crno, kojih u našoj zemlji ima oko 20% ukupno zaposlenih, za razliku od EU zemalja gde je ovaj % dosta niži? Jesu li oni ubrojani u zaposlene, neaktivne, aktivne, i kako, pošto njihov tačan broj nije poznat? Šta je sa prijavom prebivališta, pošto koliko mi je poznato U Srbiji puno ljudi ima prebivbalište u matičnim opštinama a rade i žive npr u Beogradu? Koje podatke su uzeli za to, zvanične ili realne?

[Dagmar]

Nije nikakva neoliberalna definicija, nego mainstream ekonomski koncept.Evo sad cu da objasnim ukratko pre nego sto odem da zacepim krvne sudove nezdravom hranom. Ovo sto je Budja napisao nije tacno u prvom delu druge recenice. :DProblem asimetricnih informacija (jedan agent informisaniji od drugog) se javlja u dva oblika:1. jedan zna svoj tip, a drugi ne zna (da li je produktivan i sposoban kao u slucaju izbora radnika ili menadzera od strane vlasnika, da li je ispravan kao u slucaju izbora polovnog automobila, itd); problem koji nastaje je tzv adverse selection...cuveni problem market for lemmons.2. jedan agent ne moze da proveri koje tacno akcije preduzima drugi agent (osiguravajuce drustvo ne zna da li se osiguranik pazi ili ne, vlasnik ne zna da li menadzer ulaze dovoljno truda u posao ili juri privatne beneficije...) i tu nastaje moral hazard problem. Jeste vrednosno odredjen termin ipak.Ni jedan od ova dva termina nije neoliberalan, nego akademski ekonomski i oba su manifestacija problema u funkcionisanju slobodnog trzista.Dakle, Budjo, agencijski problem je samo jedan od primera gde trziste trokira kada ne mozes da verify actions druge ugovorne strane, pa ne mozes ni da napises ugovor u skladu sa tim.Dusan ladno nije normalan. :D Misssiiiim, covek je uzeo najbumicnije godine u poslednjih mnogo decenija i smanjenje nezaposlenosti objasnio ovime. Naravno da unemployment benefits vrlo lako mogu da obeshrabre trazenje posla, narocito kad se naprave ko u Francuskoj, ali on covek nije ekonomista po obrazovanju i to se vidi svaki put.

I na kraju može li uopšte ovaj termin da se upotrebi na država/nezaposleni ugovorm, npr pod dva gde je hazard recimo pretpostavka da će nezaposleni zaista pokušati da nađe posao u gradskom komunalnom da bi se skinuo sa socijale?

[Bojan]

Ti naravno shvataš da je tvrditi kako imamo jedan od najviših stepena emigracije i istovremeno najmanju spremnost za pokretljivost unutar zemlje potpuna besmislica da ne upotrebim neku težu reč.Koliko vidim uzeli su podatke zavoda za statistiku. Možeš li da mi pokažeš gde se u njihovom izveštaju svstavaju ljudi koji rade na crno, kojih u našoj zemlji ima oko 20% ukupno zaposlenih, za razliku od EU zemalja gde je ovaj % dosta niži? Jesu li oni ubrojani u zaposlene, neaktivne, aktivne, i kako, pošto njihov tačan broj nije poznat? Šta je sa prijavom prebivališta, pošto koliko mi je poznato U Srbiji puno ljudi ima prebivbalište u matičnim opštinama a rade i žive npr u Beogradu? Koje podatke su uzeli za to, zvanične ili realne?

Jasno je da nije besmislica, niti neka teža reč, ukoliko podvučemo razliku između geografske i strukturne pokretljivosti, a zatim tome dodamo da dobar deo ljudi migrira zbog siromaštva. Inače ovaj papir govori i o tome da se migracioni potencijal Srbije u posmatranom periodu smanjio.Što se podataka tiče primedba o nepotpunosti izgleda prihvatljivo. Ne treba ipak potceniti statistiku Nacionalne službe za zapošljavanje koja barata sa nekom prosečnom cifrom (za dati period) od oko 800.000 ljudi koji traže posao. Ova statistika se može uzeti i kao relevantan pokazatelj fluktuacija na tržištu rada. Iz toga je izvučeno da je veliki broj onih koji traže posao više od godinu dana, kao i udeo mladih među nezaposlenima. Ovo prvo je i jak argument u korist slabe mobilnosti.No, ako već nemamo potpune podatke, na osnovu čega ti tvrdiš da je pokretljivost među većim u Evropi?

[Indy]

Nije nikakva neoliberalna definicija, nego mainstream ekonomski koncept.

Hm, zar nije sam neoliberalizam mejnstrim?