zakon o radu, posledice, kritike i (retke) pohvale

[Budja]

Marks te ceka. Boom-bust ciklusi su sasvim normalni i neophodni u kapitalizmu. Problem su moderni ciklusi koji postaju previse destruktivni zbog nasledja koje su nam ostavili Regan i Tacerka(preuzeli "levicari" Bler i Klinton) koji su povezani sa velikim leverage-om(mislim da se ovo u kontekstu na srpskom kaze poluga) na finansijskom trzistu itd. Nisam slucajno pomenuo Fannie Mae-Federal National Mortgage Association. Stvoren od strane drzave SAD tokom '30ih(Velika depresija) kako bi se pokrenuo bum nekretnina-Americki san je kuca za svaku nasu porodicu bla, bla... I to je tako bilo 70 godina. Na kraju su pukli zbog recenog na pocetku. Ali to sada nije bitno. Dugo vremena su bili izuzetno znacajan pokretac americke enonomije. Danas FED ima program QE koje je sustinki vezan za smanjivanje raznih kamata, pre svih 10yr T-bonds jer su oni vezani i za hipoteke i velike dug, kako bi se ponovo ostvario bum u nekretninama, pre svegaJe l' si proverio strane i javne dugove zapadnih zemalja? Koliko ono Holandija, Nemacka, Danska imaju stranog duga?-Preko 100% BDP. Javni im je blizu 100% BDP. Znas ko ima nizak dug?-Rusija. I to se desilo u poslednjih 15ak godina, kada im je javni dug pao sa 100% na 10%. Ali to je povezano sa cenom energenata i odredjenim reformama u industriji(pre svega nafte) i fiskalnoj/monetarnoj reformi. Sa tim u vezi, Srbiji bi jako pomoglo kada bi imala nizu cene energenata, to je jedan od najvecih stimulansa za privredu. Ne idu dzaba Amerikanci sa NA oko Bliskog istoka, nisu oni glupavi.Zakon o radu nece sam po sebi podici ekonomski rast, to je najvaznije kao sto i Radulovic kaze. Koliko se secam, do 2008 je Srbiji bilo potrebno da ima rast BDP 3% godisnje da bi nezaposlenost padala. Sada nam treba i vise. U Srbiji ce Zakon o radu doneti otpustanja da bi se sekli gubici a ne ostvarivo znacajan profit kako bi se ponovo zaposljavalo. Ovde nedostaje novca za funkcionisanje privrede da se investira u nove kapacitete, tehnologije, gradnju...firme pokusavaju da se izvuku iz dugova jer osecaju pad traznje i skuplji novac na trzistu zbog rasta kamata.

Uopste ne razumem koja ti je poenta.Je li valja veliku dug (Nemacka) ili ne valja (Rusija)?Je li valja QE zbob kratkorocnog umanjivanja baznih kamatnih stopa ili ne valja zbog generisanja buma, i posledicne recesije?

[Budja]

Inace, sto se tice Raduloviceve izjave koje mu neces nikada oprostiti (o nemogucnosti uterivanja nerazumnih poreza), mislim da se hvatas za potpuno pogresnu izjavu. Prvo, daleko gora iz tvoje perspektive (i jedina za koju ja smatram da je besmislena i neprimerena trenutnoj Srbiji, i da je, zapravo, skandalozna, i zameram mu je zestoko) je ona kada kaze da loseg poslodavca radnici treba da beze, i kada time manje-vise otvoreno zvuci kao da preporucuje da je to ako ne jedini, onda glavni lek protiv loseg poslodavca. Drugo, kada on govori o nemogucnosti uterivanja nerazumnih poreza, on niti propagira niti odobrava neplacanje poreza (naprotiv), vec jednostavno govori fenomenoloski o realnom stanju: moler koji pogodi mesecni posao za 300 evra nece uplatiti od toga 100 evra (trecinu!) drzavi (to je btw, porez sa doprinosima na minimalac), i ne postoji poreska policija koja ce uterati: ili ce moler raditi na crno, ili nece raditi uopste. To je kao kad bi brzinu na autoputu ogranicio na 30 km/h: ljudi bi to ili masovno ignorisali, ili se ne bi vozili autoputem. Nije dovoljno reci "porez mora da se placa" - mora, naravno. I svako ko ne placa, mora da snosi posledice, naravno. I mislim da Radulovic nije dovoljno ostar u naglasavanju te strane price, i mislim da mu se to moze zameriti. No, opet treba gledati i ono sto ti pokusavas da ostvaris nekim zakonom, sta je cilj. Ekonomisti su odavno dokazali: ako je porez iznad neke stope koju je vecina ljudi spremna da tolerise, ili ljudi krenu da ga izbegavaju i rade na crno, ili je trosak uterivanja tog poreza (poreski inspektor u svakoj firmi svakog meseca) toliki da zapravo nemas neto dobitak, ili ljudi odlucuju da postuju zakon tako sto zakljuce da im se sa tom stopom oporezivanja posao ne isplati i privredna aktivnost opada. To je Raduloviceva poenta.Mislim da nije fer da Radulovicu, koji nonstop govori i pljackaskoj privatizaciji, i koji menja zakon o stecaju tako da povecava prava radnika u stecajnom postupku te onemogucuje izvlacenje para kroz povezana pravna lica (itd.), ucitavas stav da je zakon kao takav nesto sto je problem i sto ne treba postovati.

Kada je rec o postovanju zakona nije rec samo o porezu. Rec je na primer i o kontroli cena (sto zavrsi nestasicom robe), fisknom kursu koji se ne moze braniti (sto zavrsi crnim trzistem i korupcijom), itd...Meni je prosto neverovatno da tako neke ocite stvari mroaju da se crtaju.Normalna rasprava bi trebalo da bude koja je to marginalna stopa koja nanosti vise stete nego koristi i u smislu poreskih prihoda i u smislu rasta, a ne da takva stopa ne postoji. Recimo, da li je marginalna 75% stopa na licni prihod u Francuskoj suva demagogija koja ce (ili nece) oterati bogatune jos vise u off shore i transfer biznisa ili je mera koja nece ostetiti privredu a pomoci ce budzetu.Sto se Radulovica tice, po meni stoji zamerka da je reforma zakona o radu besmislena bez paralelne poreske reforme i reforme socijale. I tu se slazem sa kriticarima.

[bergasa19]

Od svih kritika Radulovica u vezi sa zakonom o radu ova mi je mozda najdebilnija, a nonstop se provlaci.Zamisli, ministar privrede imas nesto da kaze o zakonu o radu...wow! Necuveno!Jer rad i privreda nisu ni u kakvoj uzrodicno-posledicnoj vezi. Mislim, gde rade ti radnici, ako ne u privredi? Ko im stvara radna mesta, i isplacuje plate, ako ne privreda? Osecam se kao debil sto to uopste moram da objasnjavam.To je sad kao donesemo novi zakon i propisemo novi doprinos za kulturu da bi finansirali pozorista, muzeje i sta vec, a onda ne damo ministru privrede (a privreda treba te doprinose da placa) i ministru finansija (cije ministarstvo te doprinose treba da naplacuje) da zucnu bilo sta na tu temu, jer, jelte, to nije njihov resor. Nadlezan je samo ministar kulture. Opet se osecam kao debil sto moram da pisem ovakve stvari.A sto se tice institucionalne procedure, ona je, kao sto si sam primetio, ispostovana skroz. Ministarstvo rada je predlagac ovog zakona.Na stranu sto se ovakvim kritikama forsira neka nerealna slika stvarnosti - drustvo u celini nije set potpuno odvojenih diskretnih domena koje mozemo zatvoriti u zidove jednog ministarstva. Stvari se preplicu i uticu jedne na drugu i kod mnogo manje povezanih pojava nego sto su - pazi - rad i privreda. Na stranu jos genijalnost nekoga koji je te dve stvari odvojio u 2 razlicita ministarstva.

Au brate Hazarde. Nije ministarstvo privrede predlagač več ministarstvo rada i socijalne politike. I tu dolazim do poente. Zašto ministarstvo privrede brani zakon? Po tebi bi trebalo ukinuti ministarstvo rada i socijalne politike.Toliko o vučićevskim manirima i mojoj debilnoj primedbi. Edited January 2, 2014 by bergasa19

[Muwan]

Ministarstvo privrede brani zakon jer je Radulović, kao nestranački ministar koji ne mora da brine o cenzusu, sa Vučićem dogovorio da preuzme na sebe svu pljuvačinu i bes javnosti, a da se zauzvrat neke sistemske promene proguraju u skupštini. Dobri čovek Rasim niti bi umeo da javnosti objasni neophodnost sistemskih promena, niti bi mu palo na kraj pameti da sebi otfikari promil glasova dok ga kuso i repato čereči po medijima.Edit: tako meni sve ovo izgleda, ne tvrdim da je 100% provereno.

Edited January 2, 2014 by beowl

[Aion]

Pa pazi, ja sam prilicno siguran da sam na dobroj strani zakona - "autorsko delo" u smislu softvera zaista postoji, zaposleni radi na vrlo definisanom softverskom proizvodu (dakle nije random programer), sve u ugovoru stoji kako jeste, poreska uprava uredno vec godinu dana svakog meseca dobija ispuenjene obrasce i ne pravi problem. Ako bi mi neki pravnik rastumacio pricu do kraja, bio bi jako zahvalan - jer zaista ne zelim da radim takve stvari mimo zakona.

Naravno da je softver autorsko delo. Rad na izradi softvera je vec pitanje. Recimo, nikako, ni po jednom tumacenju ne bi moga da nekoga ko testira softver (koji nije sam napisao) da placas po autorskom delu. A sto se tice poreske uprave mozes da budes potpuno miran. Oni sigurno nece ulaziti u ovo. Njih jedino interesuje da li si dobro obracunao porez i doprinose i da li si ih na vreme uplatio.Meni je samo zaparala usi izjava da poslujes 100% po zakonu. Jedno je poslovati potpuno po zakonu, sasvim nesto drugo ne ciniti stvari zbog kojih mozes da snosis zakonske sankcije - ono sto knjigovodje smatraju da je "postovanje" zakona. Zapravo njihova (mislim na ove sto imaju racunovodstvene agencije, ne one koji su stalno zaposleni u preduzecu) definicija "postovanja zakona" je jos mnogo rastegljivija. Sticajem okolnosti upoznao sam jako mnogo (na desetine, mozda na stotine) vlasnika knjigovodstvenih agencija i ne znam ni jednog koji bar nacelno pokusava da ispostuje "Zakon o racunovodstvu i reviziji". Advokati su po ovom pitanju jedino gori od njih.

[panta rhei]

Bruto 2 je zapravo prilicno jednostavan, to je "matching" doprinosa od strane poslodavca. Dakle zakon definise1) koliko se od plate odbija radniku za doprinose i2) da je poslodavac duzan da uplati jos onoliko doprinosa, koje je vec uplatio radnik.Uprosceno: imas bruto platu 100 evra (to je bruto 1). Od tih 100 evra po zakonu recimo duzan da platis 10 evra doprinosa (za zdravstvo, PIO, bla bla). Poslodovac je onda duzan da on, u tvoje ime i u tvoju korist, uplati jos 10. Dakle bruto 2 je 110.Pravi procenti su naravno drugaciji, ali princip je isti.Bruto 2 i nije plata - to je tacnije receno, ukupan trosak poslodavca. Znaci imas neto, bruto, i ukupan trosak poslodavca.E sad, to je tako zakonski. Poslodavac naravno gleda svoj ukupan trosak - to je ono sto radnik njemu mora da zaradi (tj. i malo vise) da bi mu se taj radnik isplatio. Zato je bruto plata (ili ti bruto 1) "papiroloska" bruto plata, dok je ukupan trosak poslodavca (tj. bruto 2) de fakto ili "prava" bruto plata.

aha, sada sam skapirao princip. logiku jos uvek ne.ovaj tvoj poslednji pasus mi se uopste ne svidja, radnik je prodavac a poslodavac kupac, koliko je meni poznato cak ni u srbiji niko ne prisiljava pod pretnjom oruzija da kupis nesto sto ti ne treba.toliko dobro gledaju da li mu se radnik isplati, tako da dodju do zakljucka da mu se mogo vise isplati ako ne uplacuju nikakve doprinose. pa oni kojima nikad ne bi palo na pamet da u normalnim, sredjenim drzavama budu poslodavci, u srbiji se svi utrkuju da to postanu pa imamo paradoksalnu situaciju, ni nesredjenije i nestabilnije drzave ni vise poslodavaca/privatnika. pa umesto da se bore da se ti uslovi poprave, srede i stabilizuju, jer (pravom) kapitalu takvi uslovi trebaju, oni su zapravo bas zbog tih i takvih uslova i postali poslodavci/privatnici i znaju da pod sredjenim uslovima ostadose oni bez svojih 'firmi'.cast izuzecima, ako ih ima.

[Aion]

toliko dobro gledaju da li mu se radnik isplati, tako da dodju do zakljucka da mu se mogo vise isplati ako ne uplacuju nikakve doprinose. pa oni kojima nikad ne bi palo na pamet da u normalnim, sredjenim drzavama budu poslodavci, u srbiji se svi utrkuju da to postanu pa imamo paradoksalnu situaciju, ni nesredjenije i nestabilnije drzave ni vise poslodavaca/privatnika. pa umesto da se bore da se ti uslovi poprave, srede i stabilizuju, jer (pravom) kapitalu takvi uslovi trebaju, oni su zapravo bas zbog tih i takvih uslova i postali poslodavci/privatnici i znaju da pod sredjenim uslovima ostadose oni bez svojih 'firmi'.

Ma hajde! Ako pod ovim "sredjene drzave" mislis na zapad, apsolutno nisi u pravu. Kod njih itekako postoji praksa zaposljavanja na ugovor, pri cemu te poslodavci prisiljavaju da se registrujes kao preduzetnik, a onda s tobom sklapaju ugovor kao sa pravnim licem (a ne ugovor o radu).

[panta rhei]

Ma hajde! Ako pod ovim "sredjene drzave" mislis na zapad, apsolutno nisi u pravu. Kod njih itekako postoji praksa zaposljavanja na ugovor, pri cemu te poslodavci prisiljavaju da se registrujes kao preduzetnik, a onda s tobom sklapaju ugovor kao sa pravnim licem (a ne ugovor o radu).

naravno da ima i licno ih poznajem. jedno su losi propisi a drugo je da se zelja za biti sopstveni gazda sprovodi na zloupotrebi radnika. pre sam mislio na postovanje tudjeg rada, postovanje propisa sebe i radnika radi a ne inspekcija radi. postovanje rada i radnika zbog uzajamnog, dvosmernog doprinosa a ne isplativosti. stvaranje klime uzajamnog postovanja e ne traziti rupe i krivine i opravdanja kako radnika zajebati.posto ja definitivno ne poznajem i ne razumem srbiju, uz izvinjenje se povlacim iz ove price.

[Prospero]

Dušan Pavlović:

Nemačka reforma tržišta rada

Reforma tržišta radne snage izvršena je u periodu 2003-2005. godine. Najvažniji deo reforme odnosio se na smanjenje beneficija koje radnici dobijaju nakon što ostanu bez posla. Pre reforme postojale su dve nadoknade — federalna nadoknada za nezaposlene (Arbeitsloshilfe) i socijalna zaštita za nezaposlene (Socialhilfe). Novi zakon je bukvalno ukinuo ovu prvu i ostavio samo ovu drugu (nadoknada u iznosu od 374 evra mesečno.) Osim toga, vreme trajanje nadoknade je skraćeno na 12-18 meseci (u zavisnosti od godina starosti).Kakvi su bili efekti te reforme? U trenutku poslednjeg čina reforme, stopa nezaposlenosti je iznosila 11,5%. Ali pogledajte grafikon na kraju bloga: stopa nezaposlenosti (obeležena plavom krivom za Nemačku) naglo je počela da pada posle 2005. godine kada je primenjen poslednji deo reformskog paketa (Kurtz IV). Čak ni svetska finansijska kriza nije uspela da uzdrma nemačko trižište radne snage. Ako se izuzme 2009. godina, kada je kriza bila najoštrija, stopa nezaposlenosti je nastavila da pada sve do danas.Mogu li se efekti te reforme objasniti teorijom racionalnog izbora? Reforma je uspela jer je smanjila visoke beneficije koje obeshrabruju ljude da traže posao. Ako ljudima koji izgube posao date izdašnu socijalnu pomoć, veliki deo njih prestaće aktivno da traži posao. Ako im smanjite tu nadoknadu i ograničite vreme njenog primanja, ljudi će početi više da se trude oko pronalaska novog posla. Nakon 1. januara 2005. godine, nezaposleni u Nemačkoj su počeli ozbiljnije da traže posao, jer su znali da će uskoro izgubiti beneficije koje su imali ako ga ne nađu. Ukratko, nemačka reforma tržišta rada je uspela, jer je eliminisala moralni hazard.Reforma je izvršena u poslednjih nekoliko godina vladavine socijalističko-zelene vlade Gerharda Šredera. Teorija racionalnog izbora je neumoljiva. Nemačka reforma pokazuje da većina ljudi racionalno reaguje na podsticaje bez ozbira da li se na vlasti nalazili socijalisti, liberali ili konzervativci.Stopa nezaposlenosti u Nemačkoj iznosila je u oktobru 2013. godine 5,2%.PS: Ukidanje beneficija za nezaposlene nije sastavni deo tekuće reforme radnog zakonodavstva u Srbiji. Ovaj blog ne sugeriše implicitno da se te beneficije ukinu.

Thursday, January 2, 2014

[Dagmar]

Pa ne znam ni šta bi to mogao da sugeriše da se ukine? Znači u Nemačkoj je socijala 374 evra. Ako velikodušno podelimo sa dva, koliki je korektivni faktor za ono što se za te pare može kupiti u Srbiji, dobijamo 180 evra mesečno. Samo u Srbiji niko nezaposlenima i socijalno ugroženima ne daje ove pare. Ne znam šta mu znači taj ps koji je stavio, il je trebalo da ostavi samo priču o Nemačkoj, a ako je već hteo da se bavi Srbijom mogao je da kaže kolika je nadoknada kod nas i da je uporedi sa ovom nemačkom destimulativnom, i da se npr osvrne na to li se i ta nadoknada u Srbiji uopšte u praksi odobrava ljudima radno-sposobnog doba koji nemaju decu, sve iako nemaju posao i prihode npr.

[Аврам Гојић]

Meni se svidja ova potpuna diskonektovanost od realnosti. Dakle, dobra volja nezaposlenih magicno stvara nova radna mesta :) dovoljno je da stvarno jako pozelis, i eto posla koji te ceka negde iza duge.

Ako ljudima koji izgube posao date izdašnu socijalnu pomoć, veliki deo njih prestaće aktivno da traži posao. Ako im smanjite tu nadoknadu i ograničite vreme njenog primanja, ljudi će početi više da se trude oko pronalaska novog posla. Nakon 1. januara 2005. godine, nezaposleni u Nemačkoj su počeli ozbiljnije da traže posao, jer su znali da će uskoro izgubiti beneficije koje su imali ako ga ne nađu. Ukratko, nemačka reforma tržišta rada je uspela, jer je eliminisala moralni hazard.

Edited January 2, 2014 by Marko M. Dabovic

[Turnbull]

PAzi, ja verujem da u Nemačkoj ekonomiji takve mere nisu bez efekta, ali pričati o smanjenju nezaposlenosti u Srbiji u terminima volje za traženje posla, znači biti Dragan Varagić, ili ko već beše predlagao onaj futoški kupus, više se i ne sećam.Mislim, možda sve ovo stvarno i nema nikakve veze sa Srbijom, ali onda ne razumem zašto ga je Bafalo stavio ovde.

[Dagmar]

^^Pa u Nemačkoj koja radnu snagu uvozi manje ili više zadnjih 50 godina, takvo rezonovanje i ima smisla. Kapiram da je ovom reformom malo smanjen broj Poljaka, Turaka i SrboHrvata koji će doći u Nemačku da rade te poslove, jer su ih uzeli Nemci koji su do tad primali solidniju naknadu za nezaposlene. Ali pošto je jasno da blog cilja na neko poređenje sa Srbijom to je onako još jedna sitničica koju nije stavio u blog da uporedi Srbiju i Nemačku, kad je već sam pomenuo jel. Ne znam koji to stranci nagrću u Srbiju kao u Nemačku na gastarbajterisanje?I zašto to naziva smanjenjem moralnog hazarda? Jel to ne raditi ako je socijala bolje rešenje u nekom trenutku neko nemoralno ponašanje??

Edited January 2, 2014 by Evi_

[Turnbull]

Što reče Mej pre nekog vremena, otkad je otkrio teoriju racionalnog izbora, DP je poput čoveka sa čekićem kome sve liči na ekser, i koji onda ide unaokolo zakucavajući vaze, tanjire, kuce, mace i malu decu.

Edited January 2, 2014 by Syme

[Dagmar]

Pogledah ostatak bloga brzinski, neka budala, ne vredi trošiti vreme.