zakon o radu, posledice, kritike i (retke) pohvale

[panta rhei]

@ayatollahhvala na odgovoru. medjutim mene je mnogo vise zanimalo nesto drugo i to sve zbog pocetne teze kako poslodavac mora da plati sve poreze i doprinose. ispostavilo se da ne mora, ali nije to vazno, jasno mi je nerazumevanje i zabuna kako poslodavca tako i radnika o bruto i neto pojmovima. ali dobro, da zanemarimo to za trenutak. mene vise interesuje sta to poslodavac placa u tih 17.9%, u tvom bruto 2. dakle, primera radi: 1% zdravstveno, 3% penziono itd. sta je to sto se zaposlenom odbija i ako se odbijaju iste stvari zasto se tako komplikuje? mora da ima nekog razloga zasto je bruto 1 i bruto 2 i zasto to ne ide na platni list i zasto se za istu stvar odbija na 2 razlicita nacina, ako je za istu stvar? i na sta je taj famozni porez?pokusavam da razumem. meni su svi ti pojmovi oko regresa, toplog obroka, minulog rada i ttd. potpuna enigma i nije mi jasno sta tu poslodavac ima sa tim. ali dobro, da ne sirim. ono sto je meni poznato je moja plata. ja od te plate moram po zakonu da platim penziono, 2 stepena (da ne komplikujem), invalidsko, osiguranje za nesrecu na radu i van (isti 'fond') i pomoc za nezaposlene - samo ako to platim mogu i da koristim te 'fondove' pod odredjenim uslovima. to je u procentima. i ti procenti su za sve isti, bez obzira na visinu plate i radno mesto. fiksno placam jedan deo penzionog (2. stepen) i istu tu sumu koju ja placam, uplacuje mi i poslodavac i ona moze biti razlicita, od poslodavca do poslodavca. sva ta moja placanja mi se direktno odbijaju od plate, kako ovo procentualno, isto tako i fiksno. ali to je deo moje plate, to je moja plata. ovaj deo koji poslodavac fiksno uplacuje, nije moja plata i on time ne nagradjuje moj rad to je njegova zakonska obaveza zbog takve organizacije penzionog osuguranja (da ne idem u detalje, daleko bi nas odvelo) i nema veze sa placanjem mog rada. zdravstveno osiguranje nema nikakve veze sa platom, kao ni bilo koji porez (ima kod nekih tipova vize i radnih dozvola, ali to je neka druga tema). isto tako i poslodavca ne zanima sta cu i kako cu ja jesti ili doci na posao i sta sam radio pre nego sto sam dosao kod njega. to zanima drzavu koja daje povlastice pri placanju poreza za one kojima je dugacak put do radnog mesta i koji mora da se hrani van kuce.tako da je moja plata i platna lista u principu vrlo jednostavna, ja u svakom momentu znam sta mi se odbija od plate i koliko cu od toga 'profitirati' u datim okolnostima - penzija, nezaposlenost... to su stvari od kojih ja imam nesto a ne poslodavac i zato su to sastavni deo moje plate, poslodavac mora samo redovno da me placa, jedan deo (neto) na jedan racun, drugi deo ('doprinosi') na drugi (moj) racun.

[Aion]

Ja radim 100% po zakonu. Sad, ako mene laze moj knjigovodja-konsultant za administrativna pitanja, lazem i ja vas. Ja placam sve na belo, postujem svako slovo ugovora, i nikada nisam dan zakasnio sa uplatama poreza i doprinosa....Ja ne drzim radnike na ugovorima o radu na odredjeno vec na ugovorima o autorskom delu....

Nadam se da shvatas da su ova dva iskaza u kontradikciji i da jako rastezes pojam autorskog dela da bi rad svojih radnika podveo pod njega. To sto je tvoj knjigovodja siguran da se poreznici nece preganjati oko toga (pogotovo ako lepo osmislis nazive tih "autorskih dela") ne znaci da poslovanje po zakonu.Medjutim, nisam pricao o tome. Problem je tretman softvera kada je predmet izvoza. Podleze li softver redovnom carinskom postupku kada se izvozi? Ako ne podleze, kako dokazati da je isporucen - teret dokazivanja u slucajevima kada se sumnja na pranje novca pada na osumnjicenog. Ako ugovore sklapas kao usluge, automatski se odrices svih prava na softver koji si napravio, a uzgred jos vise potkopavas osnovanost ovih ugovora o autorskom delu.Ovo za placanje ljudi preko autorskih dela je akademska rasprava, ne znam da je iko imao problema oko toga, medjutim ovo drugo uopste nije. Bilo je oko toga ozbiljnih problema, istina u vreme kada je kontrola bila u nadleznosti deviznog inspektorata.

[Bojan]

@panta rheiU praksi sve doprinose (poreze) plaća poslodavac. Vidim da neke strane firme ovu stvar tretiraju malo drugačije, pokušavajući, verovatno, da bolje primene i razumeju ono što je pisac propisa hteo da kaže, ali se i to svodi na isto. Kao što je ayatolah objasnio od ukupnog iznosa radnik dobija 60%, dok 40% otpada na doprinose (od kojih se neki zovu "na teret poslodavca" a neki "na teret zaposlenog"). Ovo je sve zaista bespotrebno zakomplikovano dotle da jedan preduzetnik uopšte nije u stanju sam da uradi kalkulaciju i papirologiju, te je prinuđen da angažuje stručno lice. Koliko znam u nekim razvijenim zemljama je to sasvim jednostavna stvar (kao što i sam opisuješ).Što se Zakona o radu tiče mislim da je veća mobilnost radne snage dobra stvar, posebno za siromašnu zemlju kao što je Srbija.

[Zaz_pi]

Privatizacija, jeftini krediti i sl, samo znaci da ce se , kaso sto si primetio stvoriti baloni, a ne profitabilna preduzeca koja kreiraju vrednost.Sto bi se reklo, investiranje u engativne NPV projekte i bele slonove. Kratkorocni efekat na rast koji na dugi rok ubija privredu.Zasto neko zeli da ponovi SFRJ model krajem sedamdesetih nije mi jasno.Koji ce andrk subvencije gradjevinskoj industriji u Srbiji kada stanovi zvrje prazni?Da se novac pametnije ulago umesto u gradjevinski DInkicev balon (koji isti opet zagovara) mozda bi struktura privrede izgledala zdravije.

Marks te ceka. Boom-bust ciklusi su sasvim normalni i neophodni u kapitalizmu. Problem su moderni ciklusi koji postaju previse destruktivni zbog nasledja koje su nam ostavili Regan i Tacerka(preuzeli "levicari" Bler i Klinton) koji su povezani sa velikim leverage-om(mislim da se ovo u kontekstu na srpskom kaze poluga) na finansijskom trzistu itd. Nisam slucajno pomenuo Fannie Mae-Federal National Mortgage Association. Stvoren od strane drzave SAD tokom '30ih(Velika depresija) kako bi se pokrenuo bum nekretnina-Americki san je kuca za svaku nasu porodicu bla, bla... I to je tako bilo 70 godina. Na kraju su pukli zbog recenog na pocetku. Ali to sada nije bitno. Dugo vremena su bili izuzetno znacajan pokretac americke enonomije. Danas FED ima program QE koje je sustinki vezan za smanjivanje raznih kamata, pre svih 10yr T-bonds jer su oni vezani i za hipoteke i velike dug, kako bi se ponovo ostvario bum u nekretninama, pre svegaJe l' si proverio strane i javne dugove zapadnih zemalja? Koliko ono Holandija, Nemacka, Danska imaju stranog duga?-Preko 100% BDP. Javni im je blizu 100% BDP. Znas ko ima nizak dug?-Rusija. I to se desilo u poslednjih 15ak godina, kada im je javni dug pao sa 100% na 10%. Ali to je povezano sa cenom energenata i odredjenim reformama u industriji(pre svega nafte) i fiskalnoj/monetarnoj reformi. Sa tim u vezi, Srbiji bi jako pomoglo kada bi imala nizu cene energenata, to je jedan od najvecih stimulansa za privredu. Ne idu dzaba Amerikanci sa NA oko Bliskog istoka, nisu oni glupavi.Zakon o radu nece sam po sebi podici ekonomski rast, to je najvaznije kao sto i Radulovic kaze. Koliko se secam, do 2008 je Srbiji bilo potrebno da ima rast BDP 3% godisnje da bi nezaposlenost padala. Sada nam treba i vise. U Srbiji ce Zakon o radu doneti otpustanja da bi se sekli gubici a ne ostvarivo znacajan profit kako bi se ponovo zaposljavalo. Ovde nedostaje novca za funkcionisanje privrede da se investira u nove kapacitete, tehnologije, gradnju...firme pokusavaju da se izvuku iz dugova jer osecaju pad traznje i skuplji novac na trzistu zbog rasta kamata.

[Filipenko]

Nadam se da shvatas da su ova dva iskaza u kontradikciji i da jako rastezes pojam autorskog dela da bi rad svojih radnika podveo pod njega. To sto je tvoj knjigovodja siguran da se poreznici nece preganjati oko toga (pogotovo ako lepo osmislis nazive tih "autorskih dela") ne znaci da poslovanje po zakonu.Medjutim, nisam pricao o tome. Problem je tretman softvera kada je predmet izvoza. Podleze li softver redovnom carinskom postupku kada se izvozi? Ako ne podleze, kako dokazati da je isporucen - teret dokazivanja u slucajevima kada se sumnja na pranje novca pada na osumnjicenog. Ako ugovore sklapas kao usluge, automatski se odrices svih prava na softver koji si napravio, a uzgred jos vise potkopavas osnovanost ovih ugovora o autorskom delu.Ovo za placanje ljudi preko autorskih dela je akademska rasprava, ne znam da je iko imao problema oko toga, medjutim ovo drugo uopste nije. Bilo je oko toga ozbiljnih problema, istina u vreme kada je kontrola bila u nadleznosti deviznog inspektorata.

Uze mi reč iz usta. Doduše, nisam znao za istorijat i nadležnosti deviznog inspektorata po tom pitanju, ali 95% softveraša u ovoj zemlji radi na otprilike opisani način. Daleko bilo da ja želim da ne rade ili da ne mislim da su, baš kao i svi ostali u ovoj zemlji, zakinuti za neke osnovne stvari za koje su svi preduzetnici zakinuti, ali ono, zaista bih voleo da vidim "podatke o izvozu". Da ne ulazim sada u to koliko ih ima otvorene račune po Mađarskoj i drugim zemljama. Ne mislim da treba da se krene sa uvođenjem reda od njih, naprotiv, naravno da treba krenuti od Đokovića i drugih koji posluju sa Sejšela, Monte Karla i Devičanskih ostrva. Takođe, iz nekog da kažemo okruženja vidim da se o uvođenju PayPala toliko sralo prevashodno da bi se laganica obavljale transakcije mimo svake kontrole, makar kada su softveraši u pitanju.

[Aion]

Daleko bilo da ja želim da ne rade ili da ne mislim da su, baš kao i svi ostali u ovoj zemlji, zakinuti za neke osnovne stvari za koje su svi preduzetnici zakinuti, ali ono, zaista bih voleo da vidim "podatke o izvozu".

Ne shvatas, ja pricam o tome da placas sve sto treba da placas (nikakvi madjarski racuni i sl.), a da neko moze da ti zakuca na vrata i da ti trazi potpuno besmislene stvari - dokaz da si ono sto ti je placeno stvarno i izvezao.Poreska evazija, o kojoj ti pricas, nema nikakve veze sa tim, niti je nesto sto je srpski specijalitet.

[Блок_64]

А? 0,85*0,85=0,7225, дакле укупан порез на добит је 27,75%. Како си добио 40? А, прерачунато на нето... на сваких 100 динара профита које туриш у џеп, држава ти је већ узела 38,41. За плату узима и много више, тако да је овако мања штета.Није закон генератор тога, или ако јесте, он ти је кућни агрегат у поређењу са великим генераторима у Ђердапу. Пре свега имаш систем великих монопола, лоповску државу, приватно-јавне ортаклуке, порез на све (у ствари вишеструки порез, требало би израчунати колико динара држава узме на сваки динар који потрошиш), друге трошкове државе (дозволе, таксе, губљење радних дана на папирологију, губљење сати на логоровање разних инспекција у фирми и припрему папира за њих, доцњу кад држава плаћа, лоше преведене законе), у ком је јако тешко радити било шта и зарадити. Ако још имаш и раднике, то изађе прескупо. Да је то једини трошак који држава направи, па ђене ђене, али није... и поврх свега закони су такви да није питање да ли си урадио било шта против неког закона, него да ли ће нешто да ти нађу и колико ће то да те кошта. Е, да, и ако те неко ојади, како ће правни систем да те штити, имаш ли шансе да извучеш штету, за које време, и колико ће то да те кошта.Па ти онда запошљавај.

Тачно.Држава треба да буде ветар у леђа а не камен око врата.

[Aineko]

@panta rheiU praksi sve doprinose (poreze) plaća poslodavac. Vidim da neke strane firme ovu stvar tretiraju malo drugačije, pokušavajući, verovatno, da bolje primene i razumeju ono što je pisac propisa hteo da kaže, ali se i to svodi na isto. Kao što je ayatolah objasnio od ukupnog iznosa radnik dobija 60%, dok 40% otpada na doprinose (od kojih se neki zovu "na teret poslodavca" a neki "na teret zaposlenog"). Ovo je sve zaista bespotrebno zakomplikovano dotle da jedan preduzetnik uopšte nije u stanju sam da uradi kalkulaciju i papirologiju, te je prinuđen da angažuje stručno lice. Koliko znam u nekim razvijenim zemljama je to sasvim jednostavna stvar (kao što i sam opisuješ).Što se Zakona o radu tiče mislim da je veća mobilnost radne snage dobra stvar, posebno za siromašnu zemlju kao što je Srbija.

ni ja ne razumem ovo oko bruta 2 (a htela bih da razumem, ako je ikako moguce :D ). ista stvar mi nije jasna kao i panti - na sta je taj bruto dva porez koji poslodavac placa? jel to neki "imas dodatnog radnika, znaci dobor ti ide - plati porez drzavi" porez? ili nesto drugo? kapiram bruto 1, to su sve stvari koje radnik placa za nesto sto se njega/nje tice (bilo porez na zaradu bilo te ostale potrepstine). ali kakve veze ovaj bruto 2 ima sa radnikom, zasto ga poslodaac placa po radniku?

[Filipenko]

Ne shvatas, ja pricam o tome da placas sve sto treba da placas (nikakvi madjarski racuni i sl.), a da neko moze da ti zakuca na vrata i da ti trazi potpuno besmislene stvari - dokaz da si ono sto ti je placeno stvarno i izvezao.Poreska evazija, o kojoj ti pricas, nema nikakve veze sa tim, niti je nesto sto je srpski specijalitet.

Više sam mislio na kombinaciju ta dva faktora. Kao što rekoh u prethodnom postu, "da ne ulazimo sad još i u to i to", kada iskombinuješ ta dva faktora dobiješ situaciju da dotična industrijska grana i velika izvozna šansa Srbije zapravo predstavlja jedan veliki znak pitanja.

[hazard]

Nadam se da shvatas da su ova dva iskaza u kontradikciji i da jako rastezes pojam autorskog dela da bi rad svojih radnika podveo pod njega. To sto je tvoj knjigovodja siguran da se poreznici nece preganjati oko toga (pogotovo ako lepo osmislis nazive tih "autorskih dela") ne znaci da poslovanje po zakonu.

Pa pazi, ja sam prilicno siguran da sam na dobroj strani zakona - "autorsko delo" u smislu softvera zaista postoji, zaposleni radi na vrlo definisanom softverskom proizvodu (dakle nije random programer), sve u ugovoru stoji kako jeste, poreska uprava uredno vec godinu dana svakog meseca dobija ispuenjene obrasce i ne pravi problem. Ako bi mi neki pravnik rastumacio pricu do kraja, bio bi jako zahvalan - jer zaista ne zelim da radim takve stvari mimo zakona.

Medjutim, nisam pricao o tome. Problem je tretman softvera kada je predmet izvoza. Podleze li softver redovnom carinskom postupku kada se izvozi? Ako ne podleze, kako dokazati da je isporucen - teret dokazivanja u slucajevima kada se sumnja na pranje novca pada na osumnjicenog. Ako ugovore sklapas kao usluge, automatski se odrices svih prava na softver koji si napravio, a uzgred jos vise potkopavas osnovanost ovih ugovora o autorskom delu.

OK, shvatam sada na sta mislis. Mene to ne kaci jer u sustini radim autsorsing, tj. izvozim racunarske usluge - ugovor o tim uslugama izricito navodi da se po placanju fakture meni ja odricem svih autorskih i bilo kakvih ostalih prava na softver u korist kupca. Ugovor o autorskom delu takodje izricito navodi da se autor, nakon isplacivanja naknade, takodje odrice svih takvih prava. On se odrekne u korist mene, ja se odreknem u korist inostrane musterije.Btw, sad mozda nazirem zasto vecina softverskih firmi nastoji da ti proda svoj proizvod kao uslugu, tj. trazi da prihvatis one uslove koriscenja gde pise da je sam softver i dalje vlasnistvo firme koje ga je napravila, a da je on tebi samo ustupljen na koriscenje uz odredjene uslove (nesto sto mene licno kao korisnika jako nervira).

Није закон генератор тога, или ако јесте, он ти је кућни агрегат у поређењу са великим генераторима у Ђердапу. Пре свега имаш систем великих монопола, лоповску државу, приватно-јавне ортаклуке, порез на све (у ствари вишеструки порез, требало би израчунати колико динара држава узме на сваки динар који потрошиш), друге трошкове државе (дозволе, таксе, губљење радних дана на папирологију, губљење сати на логоровање разних инспекција у фирми и припрему папира за њих, доцњу кад држава плаћа, лоше преведене законе), у ком је јако тешко радити било шта и зарадити. Ако још имаш и раднике, то изађе прескупо. Да је то једини трошак који држава направи, па ђене ђене, али није... и поврх свега закони су такви да није питање да ли си урадио било шта против неког закона, него да ли ће нешто да ти нађу и колико ће то да те кошта. Е, да, и ако те неко ојади, како ће правни систем да те штити, имаш ли шансе да извучеш штету, за које време, и колико ће то да те кошта.Па ти онда запошљавај.

Zakon jeste jedan od generatora toga, zaboravih da napisem - jedan od. Naravno za sve ostalo se skroz slazem sa tobom.

[hazard]

ni ja ne razumem ovo oko bruta 2 (a htela bih da razumem, ako je ikako moguce :D ). ista stvar mi nije jasna kao i panti - na sta je taj bruto dva porez koji poslodavac placa? jel to neki "imas dodatnog radnika, znaci dobor ti ide - plati porez drzavi" porez? ili nesto drugo? kapiram bruto 1, to su sve stvari koje radnik placa za nesto sto se njega/nje tice (bilo porez na zaradu bilo te ostale potrepstine). ali kakve veze ovaj bruto 2 ima sa radnikom, zasto ga poslodaac placa po radniku?

Bruto 2 je zapravo prilicno jednostavan, to je "matching" doprinosa od strane poslodavca. Dakle zakon definise1) koliko se od plate odbija radniku za doprinose i2) da je poslodavac duzan da uplati jos onoliko doprinosa, koje je vec uplatio radnik.Uprosceno: imas bruto platu 100 evra (to je bruto 1). Od tih 100 evra po zakonu recimo duzan da platis 10 evra doprinosa (za zdravstvo, PIO, bla bla). Poslodovac je onda duzan da on, u tvoje ime i u tvoju korist, uplati jos 10. Dakle bruto 2 je 110.Pravi procenti su naravno drugaciji, ali princip je isti.Bruto 2 i nije plata - to je tacnije receno, ukupan trosak poslodavca. Znaci imas neto, bruto, i ukupan trosak poslodavca.E sad, to je tako zakonski. Poslodavac naravno gleda svoj ukupan trosak - to je ono sto radnik njemu mora da zaradi (tj. i malo vise) da bi mu se taj radnik isplatio. Zato je bruto plata (ili ti bruto 1) "papiroloska" bruto plata, dok je ukupan trosak poslodavca (tj. bruto 2) de fakto ili "prava" bruto plata. Edited January 2, 2014 by hazard

[Aineko]

aaaa, jasno sad. sto jednostavno kad moze komplikovano - tako mi izgleda cela ta bruto 1 i 2 prica.

[hazard]

to je vas problem. ako ne umete da procenite radnika, trpite posledice svoje odluke.

Isto tako moze da se kaze - ako radnik ne ume da proceni poslodavca, pa mu zapadne neki los, nek trpi posledice svoje odluke...

može biti gore. samo jedna sitnica: sa povećavanjem broja ljudi izvan stalnog radnog odnosa, povećavaće se i cena kreditnog zaduživanja koja je i inače astronomska. banke ne haju mnogo za liberalne mantre, one vole kontrolisano tržište rada u kome njihov klijent teško gubi posao. međutim, preletevši preko par Hazardovih postova, čini mi se da ni kritičari zakona ne vide širu sliku, tj. da se tzv. sindikati fokurisaju na stvari koje su važne samo javnom sektoru. donošenje novog, liberalnog Zakona o radu u ambijentu u kome se masovno ne poštuje ni postojeći zakon (da ne govorimo o veoma zanimljivoj Radulovićevoj izjavi da se "nerazuman porez ne može uterati", misleći na doprinose i drugih nameta na rad...ja sam mislio da se porez mora plaćati, jbg) imaće ogromne benefite za one koji ni sada ne poštuju zakone, a neće doneti ništa dobro tržištu rada. prvo pravna država, pa onda razgovor o regulativi, ne može kontra.

Da ponovim - banke ne priznaju zaposlene koji rade na odredjeno. Nema kreditnih kartica, nema pozajmica, nema nista, mozes da se slikas i da dobijes debitnu karticu i to je kraj tvog ucesca u finansijskom sistemu. Otpisan si.[/size]

Sto se tice banaka - one se ponasaju tako iz jednog jedinog razloga - jer im se moze. Zakon je stvorio te dve kategorije zaposlenih, posto ovih sa zakonski osiguranim poslovima ima dovoljno, banke mogu da ignorisu ove ostale. Kada bi se ukinula kategorija "stalno zaposlenih" potpuno (sto ovaj zakon, btw, i ne radi - samo olaksava njihovo otpustanje), mislis da bi banke ukinule kreditiranje gradjana i time prestale da ono, postoje? Malo sutra...prilagodile bi se novoj situaciji.U Svajcarskoj rad na odredjeno moze da traje do 6 godina kod jednog poslodavca, nakon toga on mora da ponudi stalan ugovor (ili da postojeci ne produzi). Da li je problem dobiti recimo kreditnu karticu i sa ugovorom na odredjeno od jedne godine? Nije. Preko okeana, u Kanadi, mozes da dobijes kreditnu karticu i kao student bez redovnih (ili cak ikakvih) prihoda. Da se vratimo u Srbiju. Da, mozda ce olaksano otpustanje radnika zaposlenih na neodredjeno povecati u ocima banaka njihov kreditni rizik te kamatu koju placaju - ali ce najverovatnije takodje i povecati broj ljudi koji ce preci sa ugovora na odredjeno na ugovore na neodredjeno, i ti ljudi ce onda imati pristup tim kreditima (a ranije, kao sto kazes nisu), a onda ce veci broj kreditiranih verovatno ublaziti skok kamata.

Inace ovaj clan je hardkor :Hail:da pojasnim, ovo je apsolutno u suprotnosti sa Zakonom o zabrani diskriminacije. sama primena ovog clana zakona konstituise prekrsaj, tj. povredu Zakona o zabrani diskriminacije, gde se decidno zabranjuje diskriminacija na osnovu starosti.[/size]

Ovaj clan mi nije jasan, uopste. Mozda postoji neka dobra ili bar logicna namera koja stoji iza njega, ali vidim daleko vise prostora za zloupotrebu. A mozda je jednostavno obest poslodavaca. Ako ovo prodje skupstinu, nadam se da ce ovaj clan ustavni sud oboriti.Inace, sto se tice Raduloviceve izjave koje mu neces nikada oprostiti (o nemogucnosti uterivanja nerazumnih poreza), mislim da se hvatas za potpuno pogresnu izjavu. Prvo, daleko gora iz tvoje perspektive (i jedina za koju ja smatram da je besmislena i neprimerena trenutnoj Srbiji, i da je, zapravo, skandalozna, i zameram mu je zestoko) je ona kada kaze da loseg poslodavca radnici treba da beze, i kada time manje-vise otvoreno zvuci kao da preporucuje da je to ako ne jedini, onda glavni lek protiv loseg poslodavca. Drugo, kada on govori o nemogucnosti uterivanja nerazumnih poreza, on niti propagira niti odobrava neplacanje poreza (naprotiv), vec jednostavno govori fenomenoloski o realnom stanju: moler koji pogodi mesecni posao za 300 evra nece uplatiti od toga 100 evra (trecinu!) drzavi (to je btw, porez sa doprinosima na minimalac), i ne postoji poreska policija koja ce uterati: ili ce moler raditi na crno, ili nece raditi uopste. To je kao kad bi brzinu na autoputu ogranicio na 30 km/h: ljudi bi to ili masovno ignorisali, ili se ne bi vozili autoputem. Nije dovoljno reci "porez mora da se placa" - mora, naravno. I svako ko ne placa, mora da snosi posledice, naravno. I mislim da Radulovic nije dovoljno ostar u naglasavanju te strane price, i mislim da mu se to moze zameriti. No, opet treba gledati i ono sto ti pokusavas da ostvaris nekim zakonom, sta je cilj. Ekonomisti su odavno dokazali: ako je porez iznad neke stope koju je vecina ljudi spremna da tolerise, ili ljudi krenu da ga izbegavaju i rade na crno, ili je trosak uterivanja tog poreza (poreski inspektor u svakoj firmi svakog meseca) toliki da zapravo nemas neto dobitak, ili ljudi odlucuju da postuju zakon tako sto zakljuce da im se sa tom stopom oporezivanja posao ne isplati i privredna aktivnost opada. To je Raduloviceva poenta.Mislim da nije fer da Radulovicu, koji nonstop govori i pljackaskoj privatizaciji, i koji menja zakon o stecaju tako da povecava prava radnika u stecajnom postupku te onemogucuje izvlacenje para kroz povezana pravna lica (itd.), ucitavas stav da je zakon kao takav nesto sto je problem i sto ne treba postovati.

[hazard]

Inače ovo sa volontiranjem, nisu se samo Srbi toga dosetili, u Italiji npr je to sad potpuni hit, žalila mi se koleginica Italijanka na to da od njenoih vršnjaka tamo skoro niko nema plaćen posao, a i u pristojnijim zemljama ima toga koliko voliš.U UK neke branše čitam u novinama standardno imaju 50% neplaćene radne snage, radi se za iskustvo. Ovde jednoj drugarici ponudili da radi besplatno, popizdela i odbila ali kaže imaju u toj firmi ljude koji su na to pristali (radi se mahom o omladini ali svejedno, ubijaju radno mesto nekom drugom). I kao vrhunac, jedna devojka drugaricina drugarica radi postdok na neplaćeno, jer joj je profesor rekao da će para biti od Nove Godine, ali ako želi tu poziciju treba odmah da počne da radi u labu.Samo kad krene grudva... to se kotrlja i raste i raste, dok ne pukne lavina negde.

Italija, je inace, koliko je meni poznato, zemlja sa vrlo restriktivnim radnim zakonodavstvom, kao recimo i Francuska (ili je bar bila pre krize, ne znam sta je u medjuvremenu tamo reformisano i koliko).

To meni i jeste tragedija liberalizacije tržišta rada, u vremenu viška radne snage to jezivo, ali jezivo ubija broj plaćenih radnih mesta, a cinično se protura kako će to ustvari čak dovesti do njihovog povećanja. Tuga. Nekad sam jako pesimistična u pogledu buućnosti gledajući to :(

Mislim da to nije tacno. Pod jedan, rigidno trziste rada upravo u vremenima krize proizvodi veliki broj neplacenih radnih mesta, jer se firme boje da nekog zaposle u kriznom ambijentu, ako im on po zakonu predstavlja potencijalni teret koga ce se tesko otarasiti ako se ispostavi da im je nepotreban. Pod dva, kada se trazi lakse otpustanje, to se uglavnom trazi zbog otpustanja, a ne mogucnosti da prevedes radnika u volontere. Pod tri, lakse/teze otpustanje i volontiranje/staziranje se mogu regulisati potpuno odvojeno.Ako mene pitas, zaposliti i otpustiti bi trebalo biti jednostavno i "liberalno", ali volonterski, neplacen rad, trebalo bi da bude dozvoljen samo 1) u neprofitnim organizacijama 2) za studente, ukoliko rade praksu 3) za ljude koji imaju manje od 6 meseci iskustva u poslu kojem se trenutno bave. Za ove pod 3) bi taj volonterski rad bio ogranicen vec po definiciji na 6 meseci, za ove pod 2) bi se mogao ograniciti na godinu dana zakonom. I naravno radna inspekcija bi morala da proverava da li neki i ovakav zakon zloupotrebljava (konstatno "rotiranje" volontera na nekom radnom mestu).I nije problem samo u volontiranju - problem moze da bude i probni rad. Probni rad od 3 meseca zvuci sasvim razumno, zar ne? Zvuci. I mislim da je to neka OK mera (mesec dana je premalo). Ali postoje poslovi (fizikalisanje, rad na kasi, jednostavne usluzne delatnosti) gde je i nedelju dana dovoljno da neko nauci posao skroz. I tu postoji problem da neko moze da zloupotrebljava probni rad i svaka 3 meseca menja kasirke, npr. No to je opet posao za neku radnu inspekciju, ne znaci da zbog toga treba ukinuti probni rad.

[hazard]

Ne bih rekao da je to političko neiskustvo. Pazi, to je neverovatan bezobrazluk i nepoštovanje institucija u koje se kleo dok je pisao na blogu.

Radulović upada nogom u vrata u resore drugih ministarstava i brani ovaj zakon iako formalno nije njegov predlagač, pa se onda čudi otporu. Zašto bi sindikati uopšte pristali da sa ministrom privrede pregovaraju o zakonu o radu? Brzo je naučio vučićev način vladanja.

Od svih kritika Radulovica u vezi sa zakonom o radu ova mi je mozda najdebilnija, a nonstop se provlaci.Zamisli, ministar privrede imas nesto da kaze o zakonu o radu...wow! Necuveno!Jer rad i privreda nisu ni u kakvoj uzrodicno-posledicnoj vezi. Mislim, gde rade ti radnici, ako ne u privredi? Ko im stvara radna mesta, i isplacuje plate, ako ne privreda? Osecam se kao debil sto to uopste moram da objasnjavam.To je sad kao donesemo novi zakon i propisemo novi doprinos za kulturu da bi finansirali pozorista, muzeje i sta vec, a onda ne damo ministru privrede (a privreda treba te doprinose da placa) i ministru finansija (cije ministarstvo te doprinose treba da naplacuje) da zucnu bilo sta na tu temu, jer, jelte, to nije njihov resor. Nadlezan je samo ministar kulture. Opet se osecam kao debil sto moram da pisem ovakve stvari.A sto se tice institucionalne procedure, ona je, kao sto si sam primetio, ispostovana skroz. Ministarstvo rada je predlagac ovog zakona.Na stranu sto se ovakvim kritikama forsira neka nerealna slika stvarnosti - drustvo u celini nije set potpuno odvojenih diskretnih domena koje mozemo zatvoriti u zidove jednog ministarstva. Stvari se preplicu i uticu jedne na drugu i kod mnogo manje povezanih pojava nego sto su - pazi - rad i privreda. Na stranu jos genijalnost nekoga koji je te dve stvari odvojio u 2 razlicita ministarstva.