zakon o radu, posledice, kritike i (retke) pohvale

[pacey defender]

Actually, this is it. We Already Tried Libertarianism - It Was Called Feudalism

Teza je:

That modern-day libertarianism of the Nozick-Rand-Rothbard variety resembles feudalism, rather than some variety of modern liberalism,

Bilo bi lepo da je autor usaglasio terminologiju; da li libertarijanizam "resembles" feudalism ili je feudalizam. . To da libertarijanizam nema mnogo zajedničkog sa onim što se u americi danas naziva liberalizmom je otkrivanje tople vode. Ako moderni liberalizam opišeš na sledeći način:

And last, there’s a role for governments in the market for providing public goods, checking market failure, and providing a social minimum.

Dolazi se do jedne, u osnovi milion puta ponovljee teze koju libertatrijanci takođe zastupaju, da su libertarijanizam i moderni liberalizam veoma udaljeni.

[Turnbull]

Ne, teza je mnogo jača od toga, libertarijanizam nije deo liberalne političke tradicije, jer nije u stanju da opravda osnovne liberalne institucije, pre svega političku moć kao javnu moć, a ne sistem privatnih ugovora. Po tome libertarijanizam je mnogo bliži upravo sistemu kojem se liberalizam istorijski suprotstavljao, a to je feudalizam.

[Aion]

ok to je nesto drugo, zacudilo me je da ima jos nekog poreza na platu osim standardnog na zaradu. ako ce te utesiti i u svajcarskoj se zaposlenom odbija za penziono, invalidsko i nezaposlene i poslodavac placa jedan deo penzionog. zdravstveno placa zaposlen, ali posebno, nema veze sa platom.edit: ako ti nije tesko ili neko drugi, bilo bi lepo ako bi napisao sta se tacno odbija od bruto plate i koliki su pojedinacni procenti i sta od toga placa poslodavac.

ovo sto sam nasao, nije mi potpuno jasno. radnik ima platu (bruto), od te plate mu se odbije pio, zdravstveno, nezaposlenost i porez. ono sto ostane (neto) mu se isplati. sta tu placa poslodavac? ili ja tu nista ne razumem. i porez na sta? platu? zasto se to uopste odbija na taj nacin, zar nije logicnije da se porez placa posebno, prosto na sveukupna primanja na kraju godine - plata l bilo koja druga primanja?

Mislim da sam negde vec napisao, ali da ponovim. Postoje tri razlicite plate:(1) bruto kao trosak poslodavca(2) bruto plata koja se dobija kad se od (1) odbiju porez i deo doprinosa koji ide na teret poslodavca(3) neto plata - ono sto zaposleni dobije, dobije se kad se od (2) odbije deo doprinosa koji ide na teret zaposlenog (ovo isto uplacuje poslodavac)Na zapadu (a i kod nas u nekim inostranim firmama) palata se ugovara kao (2), u nasim firmama kao (3)I kod nas postoji godisnji porez na prihode u ciju osnovicu pored plate ulaze i druga (ne sva) primanja. Placa se tek kad godisnja primanja predju neku sumu (mislim oko 20.000 evra), postoje poreske olaksice i ovaj porez je progrsivan (sto vise zaradjujes veci je procenat poreza).Kada smo kod vlasnika firmi, prihodi od kapitala (dividende) ne ulaze u ovaj godisnji progresivni porez vec se oporezuju po jedinstvenoj stopi od 15%. S obzirom da je i porez na dobit preduzeca 15%, ispada da je trosak isplate dividendi oko 40% (preracunato na neto). Ovo je znatno vece nego do pre godinu dana (kad je bio dvadeset i nesto %).

[Ayatollah]

ovo sto sam nasao, nije mi potpuno jasno. radnik ima platu (bruto), od te plate mu se odbije pio, zdravstveno, nezaposlenost i porez. ono sto ostane (neto) mu se isplati. sta tu placa poslodavac? ili ja tu nista ne razumem. i porez na sta? platu? zasto se to uopste odbija na taj nacin, zar nije logicnije da se porez placa posebno, prosto na sveukupna primanja na kraju godine - plata l bilo koja druga primanja?

Imaš bruto 1 i bruto 2.Bruto 1 je neto zarada radnika + porez na teret radnika (10 %) + doprinosi za zdravstveno, penzijsko i nezaposlenost na teret radnika (19,9 %). Radnik dobija na račun / ruke samo neto zaradu i naknade, ostale stvari vidi na platnom listiću.Bruto 2 je bruto 1 + doprinosi na teret poslodavca (17,9 %). Ovaj iznos radnik nikada ne vidi na svom platnom listiću, i on predstavlja stvaran trošak poslodavca za angažovanje zaposlenog.Procenti možda nisu ažurni, mrzi me da sada tražim.

[Aion]

Ne, teza je mnogo jača od toga, libertarijanizam nije deo liberalne političke tradicije, jer nije u stanju da opravda osnovne liberalne institucije, pre svega političku moć kao javnu moć, a ne sistem privatnih ugovora. Po tome libertarijanizam je mnogo bliži upravo sistemu kojem se liberalizam istorijski suprotstavljao, a to je feudalizam.

Mislim da bi pod hitno trebalo da izeditujes clanak u wikipediji:http://en.wikipedia.org/wiki/Libertarianism

[panta rhei]

Imaš bruto 1 i bruto 2.Bruto 1 je neto zarada radnika + porez na teret radnika (10 %) + doprinosi za zdravstveno, penzijsko i nezaposlenost na teret radnika (19,9 %). Radnik dobija na račun / ruke samo neto zaradu i naknade, ostale stvari vidi na platnom listiću.Bruto 2 je bruto 1 + doprinosi na teret poslodavca (17,9 %). Ovaj iznos radnik nikada ne vidi na svom platnom listiću, i on predstavlja stvaran trošak poslodavca za angažovanje zaposlenog.Procenti možda nisu ažurni, mrzi me da sada tražim.

ja se izvinjavam ako vas gnjavim, ali mi stvarno nije potpuno jasno a voleo bih da razumem a bilo bi lepo ako bi se razjasnilo pogresno baratanje terminima. kako se plata ugovara to je irelevantno. sta spada u tih 17.9%? zasto to radnik ne vidi? da li je to deo plate ili ne?edit: zaboravih, zasta je tacno taj porez? kako se tacno zove, porez na...? Edited January 1, 2014 by panta rhei

[pacey defender]

Ne, teza je mnogo jača od toga, libertarijanizam nije deo liberalne političke tradicije, jer nije u stanju da opravda osnovne liberalne institucije, pre svega političku moć kao javnu moć, a ne sistem privatnih ugovora. Po tome libertarijanizam je mnogo bliži upravo sistemu kojem se liberalizam istorijski suprotstavljao, a to je feudalizam.

ALi ovaj autor je redukovao feudalizam na sistem privatnih ugovora, našao zajendičku stvar sa libertarijanizmom i izvukao zaključak da su oni isti (naslov) i da sliče (tekst).Otprilike, kao kada libertarijanac kaže socijalisti da mu je platforma ista kao hitleru jer i jedni i drugi smatraju da država treba da gradi puteve. Ili kada Foksovci Obamu nazovu staljinistom zbog Obamacare.Jednako redukcionistički pristup. Zapravo, ovakvi levičari se hrane libertarijanizmom ( i konzervativcima), i obratno. Edited January 1, 2014 by pacey defender

[Turnbull]

Daj Pejsi, nemam mišta protiv da se ne slažeš, ali nisi ni probao da razumeš argument, nego ga na brzinu otpisuješ sa tom pričom o dva ekstremizma.Ovo je samo sumiranje, a detaljni argument je kod Frimena, i nije ni najmanje redukcionistički, nego izuzetno nijansiran, pa ako te ne mrzi, baci pogled.

[pacey defender]

U redu, pročitaću kada budem imao vremena. Samo mi razjasni, šta čitam. Odbranu teze da smo isprobali libertarijanizam (odnosno, da libertarizam je feudalizam)? Ili pak da samo sliče, odnosno da se autor fokusira na te sličnosti. U tom slučaju, šta radi sa razlikama? Zanemaruje ih? Uvažava?

[Turnbull]

Ne, naravno da libertarijanizam nije isto što i feudalizam, iz više očiglednih razloga, teza je da je libertarijanizam po nekim osnovnim odlikama - načinu koji koncipira političku moć, pre svega (a to je, složićeš se. vrlo temeljna osobina jedne ideologije, nije Hitlerovo građenje puteva, itd) mnogo bliži feudalizmu nego liberalizmu, te da je feudalizam ili nešto njemu vrlo slično zapravo jedna sasvim moguća instancijacija libertarijanizma, kao što je to i robovlasništvo, jer nema ničega u načinu na koji libertarijanci koncipiraju osnovna prava što bi moglo da spreči otklizavanje u tom smeru. (Svojevoljna prodaja sebe u ropstvo, ili barem u neku vrstu kmetovskog položaja, sasvim je okej za libertarijance sve dok je obavljena svojevoljno).

[pacey defender]

Ok, tenks.Opaska o građenju puteva takođe je samo ilustracija jedne temeljne osobine jedne ideologije, koja takođe može imati različite instancijacije. Ali ovde ću se zaustaviti. Pogledaću tekst.

Edited January 1, 2014 by pacey defender

[hazard]

Mislim da je zakonska regulativa u Srbiji takva da softverske firme ne mogu da rade po zakonu. Ne radi se samo o zakonu o radu, to je samo deo problema.

Ja radim 100% po zakonu. Sad, ako mene laze moj knjigovodja-konsultant za administrativna pitanja, lazem i ja vas. Ja placam sve na belo, postujem svako slovo ugovora, i nikada nisam dan zakasnio sa uplatama poreza i doprinosa.Jedino sto mozda necu uraditi po zakonu je to sto cu, ako budem otpustio jednog radnika tj. ako mu ne budem dao novi ugovor za par meseci (sto nema veze sa zakonom o radu vec sa njegovim radom za mene), je to sto cu mu isplatiti nekakvu "otpremninu" na crno, iz svog dzepa, na kes u ruke, jer mi je tako administrativno najlakse da izvedem.

Po sadasnjem zakonu ugovor na neodredjeno se dobija nakon godinu dana, ja sam shvatila da se hazard tog dela ne drzi niti da namerava.

Ja ne drzim radnike na ugovorima o radu na odredjeno vec na ugovorima o autorskom delu.

Hazarde, sam si rekao da nikom ne dajes stalni ugovor niti ces, a da radnike placas fer iako ne bi morao. Sta si se onda ostrvio toliko na dosadasnji zakon, po cemu ti toliko smeta kad ga ne postujes niti ce te bilo ko naterati da ga postujes? Ti realno promenom zakona nista ne dobijas jer ionako radis kako ti odgovara?

Ja sam kivan na zakon o radu sistemski gledano jer je generator velike nezaposlenosti i niskih zarada. I daleko sam kivniji kao potencijalni buduci zaposleni (ako mi firma propadne) nego kao sadasnji preduzetnik-poslodavac. Jer trenutni zakon koji kao treba da stiti radnike u mojoj (ali ne samo mojoj) bransi perverzno stvara obrnut efekat: trziste rada u kom su poslodavci ti koji odlucuju o svemu, tzv. employer's market. Jer da nisam usao u otvaranje sopstvenog biznisa ja bi mozda bio taj koji bi ziveo na ugovorima o autorskom delu od meseca do meseca...

[hazard]

Desetak godina vec radim sve moguce poslove i nemam zvanicno ni dan radnog staza. Na nagovor mojih, vec cetiri godine samostalno uplacujem doprinos za penziju. Nije mi uvek pravo, i povremeno predstavlja veliki namet za kucni budzet, no kad sam vec poceo...

Oftopik licni savet jer pretpostavljam da smo sličnih godina: nemoj. Mislim da ti je bolje da taj iznos uplaćuješ na oročenu štednju u banci ili tako već nešto, ako već hoćeš da štediš. Ja po zakonu moram svakog meseca da uplatim na minimalac doprinos za PIO fond, i žali Bože tih 5-6 hiljada dinara koje dam svakog meseca. Još mi nekako bude gore kada za zaposlenog uplatim 15-16 hiljada, umesto da mu to dam u neto plati. Ja od toga ,,fonda'' ne očekujem ništa u budućnosti, i zabole me koliko imam ,,upisanog radnog staža'' kod njih. Za ljude koji su prevalili 50. i imaju par godina do penzije, naravno to je drugačije, ali za mene i tebe...

[расејан]

Kada smo kod vlasnika firmi, prihodi od kapitala (dividende) ne ulaze u ovaj godisnji progresivni porez vec se oporezuju po jedinstvenoj stopi od 15%. S obzirom da je i porez na dobit preduzeca 15%, ispada da je trosak isplate dividendi oko 40% (preracunato na neto). Ovo je znatno vece nego do pre godinu dana (kad je bio dvadeset i nesto %).

А? 0,85*0,85=0,7225, дакле укупан порез на добит је 27,75%. Како си добио 40? А, прерачунато на нето... на сваких 100 динара профита које туриш у џеп, држава ти је већ узела 38,41. За плату узима и много више, тако да је овако мања штета.

Ja sam kivan na zakon o radu sistemski gledano jer je generator velike nezaposlenosti i niskih zarada.

Није закон генератор тога, или ако јесте, он ти је кућни агрегат у поређењу са великим генераторима у Ђердапу. Пре свега имаш систем великих монопола, лоповску државу, приватно-јавне ортаклуке, порез на све (у ствари вишеструки порез, требало би израчунати колико динара држава узме на сваки динар који потрошиш), друге трошкове државе (дозволе, таксе, губљење радних дана на папирологију, губљење сати на логоровање разних инспекција у фирми и припрему папира за њих, доцњу кад држава плаћа, лоше преведене законе), у ком је јако тешко радити било шта и зарадити. Ако још имаш и раднике, то изађе прескупо. Да је то једини трошак који држава направи, па ђене ђене, али није... и поврх свега закони су такви да није питање да ли си урадио било шта против неког закона, него да ли ће нешто да ти нађу и колико ће то да те кошта. Е, да, и ако те неко ојади, како ће правни систем да те штити, имаш ли шансе да извучеш штету, за које време, и колико ће то да те кошта.Па ти онда запошљавај.

[Ayatollah]

ja se izvinjavam ako vas gnjavim, ali mi stvarno nije potpuno jasno a voleo bih da razumem a bilo bi lepo ako bi se razjasnilo pogresno baratanje terminima. kako se plata ugovara to je irelevantno. sta spada u tih 17.9%? zasto to radnik ne vidi? da li je to deo plate ili ne?edit: zaboravih, zasta je tacno taj porez? kako se tacno zove, porez na...?

Evo kako bi to trebalo da bude :Zarada između poslodavca i zaposlenog bi trebala da se ugovara u bruto iznosu (premda je to u Srbiji izuzetak, već se ugovara neto, ali da sada ne komplikujem). Ta zarada koju ugovore poslodavac i zaposleni je tzv. osnovna zarada zaposlenog za standardni radni učinak i vreme provedeno na radu.Na tu osnovnu zaradu se dodaju uvećanja za bolji radni učinak i više vremena provedenog na radu (prekovremeni, itd.) ili se od nje oduzimaju umanjenja za lošiji radni učinak ili manje vremena provedenog na radu. Takođe, na nju se dodaju topli obrok, regres, minuli rad, naknada zarade za vreme bolovanja, godišnjeg odmora, praznika, itd. Kada se sve ovo sabere i oduzme dobije se tzv. bruto 1.Bruto 1 predstavlja osnovicu za obračun i plaćanje poreza (10 %), i doprinosa na teret zaposlenog (19,9 %), koji se odbijaju od bruta 1, i iskazuju na platnom listiću. Na ovaj način se dobija neto zarada, uz koju se posebno isplaćuje i prevoz, koji ne ulazi u gornju matematiku.Bruto 1 takođe predstavlja osnovicu za obračun i plaćanje doprinosa na teret poslodavca (17,9 %). Ovaj iznos se ne odbija od bruta 1, niti iskazuje na platnom listiću, već ga poslodavac vodi samo u svom računovodstvu. Zbir bruta 1, doprinosa na teret poslodavca i prevoza daje bruto 2, odnosno realni trošak angažovanja zaposlenog.Primera radi - osnovna ugovorena zarada zaposlenog i poslodavca je 900 evra bruto za standardno vreme i učinak. Na tih 900 evra se doda još npr. 100 evra za topli obrok, regres, minuli rad, i dobije se bruto 1 iznos od 1000 evra. Na taj iznos zaposleni plaća 100 evra porez i 199 evra doprinosa, i dobije neto zaradu od 701 evra, a na račun 722 evra (zbog prevoza od npr. 21 evra), što se sve vidi na listiću. Istovremeno, poslodavac plaća dodatnih 179 evra doprinosa na svoj teret, kao i 21 evro prevoz, tako da ga zaposleni košta ukupno 1200 evra mesečno. To znači da od ukupnog iznosa od 1200 evra, zaposleni dobije 722 evro (oko 60 % ukupnog iznosa), a država i fondovi 478 evra (oko 40 % od ukupnog iznosa).Ovaj račun se može dodatno zakomplikovati zbog bolovanja, odmora, itd, ali nadam se da je princip jasan.EDIT : Zaboravio sam da iz gornje matematike isključim neoporezivi iznos, na koji se ne plaća porez od 10 %, a koji iznosi oko 80 evra. Mrzi me da sada menjam račun. Edited January 1, 2014 by Ayatollah