Ja biti ponosna na predakove, topik o porodici i aktivnostima građanina Karađorđevića

[ficfiric]

Gle samo kako Alek imitira Aleka

[Turnbull]

И, бре, Симе... Ништа се ниси променио током мог одсуства: и даље си исти доброћудни али површни благоглагољиви критичар свега, дарован - између осталог - једним суштинским неразумевањем мене и, генерално, свега осталог.Арбајтман ме није притиснуо, већ ме је погрешно разумео. Тачно је да сам након објашњења које сам му понудио добио једно наизглед иследничко "ок" због кога сам се, искрено, мало лецнуо али на које нисам реаговао јер сам са Арбајтменом попио довољно пива (не много, али довољно) да знам да је то откуцао знајући да не мора све да ми објашњава у ситна цревца као ја теби сада.Што се мог лајф-стајл чојса, како кажеш, тиче наравно да ми је јасно да је у питању нешто што је мој приватни избор а не нешто што би требало наметнути као универзални модел понашања. Оно што теби није јасно је да је такав став заправо доследно поштовање православне догме за коју слобода избора представља један од најважнијих принципа. О томе детаљније може да те информише Васа пошто ћеш њега слушати без свих ових предрасуда које се попут ауто пилота укључе када причаш са мном.'Ај'мо даље: Срби и православље и подбацивање. Да си читао форум на вју њу контент приметио би да ме је Филипенко врло срдачно и (у прихватљивим свађалице моја мала границама) иронично поздравио са "Бог помогао" када је видео да сам се вратио на форум. Пошто знаш за моје дубоке антипатије према Титу и комунистима, а симпатије према скоро свим људима на форуму разумећеш зашто ми је баш Филипенко био на памети када сам откуцао "другачије" а не "боље" место уз квот фотке из баш његовог поста. Видиш, ја уопште нисам сигуран да би Филипенко био монархиста и православац да га је ћале водио да сече бадњак али би бар имао разумевање за нешто што је интиман и леп тренутак између оца и сина. Зато "другачији" а не "бољи", а и зато што православље није само секира о младицу храста (ено ти Којотов пост за детаље; Којите, под "већина" мислим на форумску већину која добрим делом није сама ни у биоскоп отишла а не зими у шуму пре свитања). Такође, Симе, да не буде опет забуне, сматрам да би Србија била неупоредиво боља када би сви Срби као и сви остали који то пожеле искористили свој чојс тако што би се окренули православном лајф стајлу. Али, од тога на жалост нема ништа чак ни код оних који се декларишу као православци, почевши од мене.Што се сумње у неке изборе које заступам тиче, драги Симе, ако мислиш да је немам када видим Престолонаследника крај власника Мегатренда онда ме доживљаваш као дебила али ако мислиш да је то ишта другачија сумња од сумње у демократију која се роди када људи изаберу Милошевића онда не разумеш да је сумња свакодневница свакоме ко одговоре тражи уместо што их гута сервиране. Али, као што није проблем у демократији већ у Милошевићу, можда није проблем у монархији већ у Престолонаследнику па му зато добри Бог (не мислим на Филипенка мада ће он извесно помислити на себе и себи сличне) није ни поверио Србију на чување.Шта смо још имали? Екологију? Наш бадњак је био између великог храста који би га спречио да напредује јер је био под његовом крошњом и нешто мањег који није био под крошњом великог али није ни имао довољно простора да се размахне.Живео Краљ!

Ma, okej, u pravu je onaj Hamletov drugar, stvarno sam smorio. :)Ali ipak:

Видиш, ја уопште нисам сигуран да би Филипенко био монархиста и православац да га је ћале водио да сече бадњак али би бар имао разумевање за нешто што је интиман и леп тренутак између оца и сина.

Intiman trenutak na koji je slučajno nalutao fotograf Telegrafa , daj, što rekla Morgana, ne zajebaj.

[Filipenko]

:ss1:Fino, fino... Srbija, puzevim korakom postaje pravna drzava. Eh, da se vrati svo oteto, kud bi joj bio kraj.Ali, kako kaze Vucina, kruna je u Beogradu, glava je u Beogradu, jos samo da krunu stavimo na glavu...(i da 95% foruma izvrsi harikiri, hihihi :s_c: )Aj, uzdravlje!

Samo da je veselo. Pre svega, to im je "oteo", kao što napisah gore, tzv. kralj Petar II. Dalje, oteta im je ledina sa nekim kućerkom, a vraćena predata cela vila, izgrađena pedesetih godina od državnog novca. O tome se naširoko pisalo, ali brzo nestaje u hrpi članaka gornjeg tipa, ulizivačkih prema građanskoj porodici Karađorđevića. Ovo je tipična tranziciona pljačka, lov u mutnom, sve pod izgovorom ispravljanja nepravde nanesene od strane, oh, kukavno srpstvo ugašeno, mrskih komunista. Živo me zanima da su ih sve streljali na granici kao što je vojska (kraljevine Jugoslavije) htela zbog izdaje, na koga bi se onda sve svaljivalo.

Intiman trenutak na koji je slučajno nalutao fotograf Telegrafa , daj, što rekla Morgana, ne zajebaj.

Pa to je ta vrsta kraljevske intime. Naiđe novinar, pokuca, puste ga u kuću, nahrane i napoje, pozovu da slika malo kad je već tu...Sličan recept:Ni on nije išao u šumu, pa ne vidim da su deca manje srećna zbog toga... Edited January 9, 2014 by Filipenko

[Roger Sanchez]

Kad je ta monarhija tako dobra, zasto je ne uvedete vi u Njujorku.

Ima i takovih ideja

[Turnbull]

Што се сумње у неке изборе које заступам тиче, драги Симе, ако мислиш да је немам када видим Престолонаследника крај власника Мегатренда онда ме доживљаваш као дебила али ако мислиш да је то ишта другачија сумња од сумње у демократију која се роди када људи изаберу Милошевића онда не разумеш да је сумња свакодневница свакоме ко одговоре тражи уместо што их гута сервиране. Али, као што није проблем у демократији већ у Милошевићу, можда није проблем у монархији већ у Престолонаследнику па му зато добри Бог (не мислим на Филипенка мада ће он извесно помислити на себе и себи сличне) није ни поверио Србију на чување.

Daj, Prasline, mora da se zezaš. Pa naravno da kada jedna demokratija izglasa Miloševića jeste problem i u toj i takvoj demokratiji, odnosno nekom institucionalnom set-up-u. Konkretno, problem sa Miloševićem nije bio to što je bio izabran, nego kako je izabran, i kako se kasnije održavao na vlasti. A to je činio zapravo gazeći i rušeći ono što je u svakoj savremenoj ustavnoj demokratiji najznačajnije - checks and balances.Od onih koji su ga nasledili očekujemo upravo da uspostave takve checks and balances, i institucije koje će onemogućiti samovlašće kakvo je uspostavio Milošević. U meri u kojoj oni to ne čine, oni izneveravaju sam demokratski projekat. Naravno, ni te institucije nisu svemoćne, čak i kad su na mestu - pa one su samo ljudske. Kada zakažu, pokušamo da razumemo zašto su zakazale i da izgradimo bolje. Savršenog rešenja nema, ali ima boljih i gorih, i razloga za to što neke smatramo boljim a neke i gorim, i načina da se približimo boljim, a da izbegnemo gore.Šta međutim imaš u monarhiji? Ako je European style savremena parlamentarna monarhija, tu je kralj samo ukras, to su zapravo demokratije po svemu osim po imenu, tako da nije ni bitno. Kralj nije suveren.Ali ako veruješ u divine right of kings, onda imaš problem koji se u demokratiji uopšte ne postavlja. Kralj crpi svoj legitimet prosto iz činjenice da je je rođen kao to što jeste, i to nema veze sa tim da li je dobar ili loš, glup ili pametan, ili kako obavlja svoj posao. Prosto kralj je zato što je kralj, ima prava da vlade prosto rođenjem, i to je to. Tačka, kraj. I onda ti ostaju samo ove teodikeje - dobri Bog ga pustio, dobri Bog ga nije pustio.Ti naravno, nikako da odlučiš šta zapravo misliš i tvrdiš - da kralj treba da vlada u jakom smislu, ili da bude ukras. Ovo prvo je zbogom pameti, to je svakako i tebi jasno. Ovo drugo je već stvar ukusa a ne politike, kao i svaki drugi izbor ukrasa. Ako tvrdiš ovo drugo - široko ti polje. Ne slažem se, iz nekih praktičnih razloga, ali u stvari ne vidim zašto bi iko o tome ozbiljno razgovarao. Ako tvrdiš ovo prvo... pa nije valjda tvrdiš ovo prvo? Edited January 9, 2014 by Syme

[đorđe geprat]

ja sam čuo neke šumove o tome da aleksandar I uopšte nije deda aleksandru II

[gospa buba]

...Kralj crpi svoj legitimet prosto iz činjenice da je je rođen kao to što jeste...

o zaboga necemo valjda opet o tome.ja sam rodjen tamo na salalashuuuu...

[Прслин]

http://www.royalfamily.org/files/on_liberty_lat.pdf

[Turnbull]

Super! :)Eto, Petar I je onda kralj koji pokazuje kako treba izaći iz monarhije. Zaratustra srpske monarhije, takoreći, čija je glavna lekcija upravo to da ne treba slediti njega, već sebe. Poslušaj ga.Šteta što nije preveo i On Representative Government, pa onda moram na engleskom:

<a name="top">Such are not merely the natural tendencies, but the inherent necessities of despotic government; from which there is no outlet, unless in so far as the despotism consents not to be despotism; in so far as the supposed good despot abstains from exercising his power, and, though holding it in reserve, allows the general business of government to go on as if the people really governed themselves. However little probable it may be, we may imagine a despot observing many of the rules and restraints of constitutional government. He might allow such freedom of the press and of discussion as would enable a public opinion to form and express itself on national affairs. He might suffer local interests to be managed, without the interference of authority, by the people themselves. He might even surround himself with a council or councils of government, freely chosen by the whole or some portion of the nation; retaining in his own hands the power of taxation, and the supreme legislative as well as executive authority. Were he to act thus, and so far abdicate as a despot, he would do away with a considerable part of the evils characteristic of despotism. Political activity and capacity for public affairs would no longer be prevented from growing up in the body of the nation; and a public opinion would form itself not the mere echo of the government. But such improvement would be the beginning of new difficulties. This public opinion, independent of the monarch's dictation, must be either with him or against him; if not the one, it will be the other. All governments must displease many persons, and these having now regular organs, and being able to express their sentiments, opinions adverse to the measures of government would often be expressed. What is the monarch to do when these unfavourable opinions happen to be in the majority? Is he to alter his course? Is he to defer to the nation? If so, he is no longer a despot, but a constitutional king; an organ or first minister of the people, distinguished only by being irremovable. If not, he must either put down opposition by his despotic power, or there will arise a permanent antagonism between the people and one man, which can have but one possible ending. Not even a religious principle of passive obedience and "right divine" would long ward off the natural consequences of such a position. The monarch would have to succumb, and conform to the conditions of constitutional royalty, or give place to some one who would. The despotism, being thus chiefly nominal, would possess few of the advantages supposed to belong to absolute monarchy; while it would realise in a very imperfect degree those of a free government; since however great an amount of liberty the citizens might practically enjoy, they could never forget that they held it on sufferance, and by a concession which under the existing constitution of the state might at any moment be resumed; that they were legally slaves, though of a prudent, or indulgent, master. It is not much to be wondered at if impatient or disappointed reformers, groaning under the impediments opposed to the most salutary public improvements by the ignorance, the indifference, the intractableness, the perverse obstinacy of a people, and the corrupt combinations of selfish private interests armed with the powerful weapons afforded by free institutions, should at times sigh for a strong hand to bear down all these obstacles, and compel a recalcitrant people to be better governed. But (setting aside the fact, that for one despot who now and then reforms an abuse, there are ninety-nine who do nothing but create them) those who look in any such direction for the realisation of their hopes leave out of the idea of good government its principal element, the improvement of the people themselves. One of the benefits of freedom is that under it the ruler cannot pass by the people's minds, and amend their affairs for them without amending them. If it were possible for the people to be well governed in spite of themselves, their good government would last no longer than the freedom of a people usually lasts who have been liberated by foreign arms without their own co-operation. It is true, a despot may educate the people; and to do so really, would be the best apology for his despotism. But any education which aims at making human beings other than machines, in the long run makes them claim to have the control of their own actions. The leaders of French philosophy in the eighteenth century had been educated by the Jesuits. Even Jesuit education, it seems, was sufficiently real to call forth the appetite for freedom. Whatever invigorates the faculties, in however small a measure, creates an increased desire for their more unimpeded exercise; and a popular education is a failure, if it educates the people for any state but that which it will certainly induce them to desire, and most probably to demand. I am far from condemning, in cases of extreme exigency, the assumption of absolute power in the form of a temporary dictatorship. Free nations have, in times of old, conferred such power by their own choice, as a necessary medicine for diseases of the body politic which could not be got rid of by less violent means. But its acceptance, even for a time strictly limited, can only be excused, if, like Solon or Pittacus, the dictator employs the whole power he assumes in removing the obstacles which debar the nation from the enjoyment of freedom. A good despotism is an altogether false ideal, which practically (except as a means to some temporary purpose) becomes the most senseless and dangerous of chimeras. Evil for evil, a good despotism, in a country at all advanced in civilisation, is more noxious than a bad one; for it is far more relaxing and enervating to the thoughts, feelings, and energies of the people. The despotism of Augustus prepared the Romans for Tiberius. If the whole tone of their character had not first been prostrated by nearly two generations of that mild slavery, they would probably have had spirit enough left to rebel against the more odious one. There is no difficulty in showing that the ideally best form of government is that in which the sovereignty, or supreme controlling power in the last resort, is vested in the entire aggregate of the community; every citizen not only having a voice in the exercise of that ultimate sovereignty, but being, at least occasionally, called on to take an actual part in the government, by the personal discharge of some public function, local or general.

Edited January 9, 2014 by Syme

[Прслин]

Критикује деспотизам, а не парламентарни монархизам. Део који не цитираш је онај у коме говори да народи који нису довољно зрели и који немају слободу штампе морају да пронађу свог Карла Великог - ако таквог још увек има, који ће их повести ка слободи друштва. Ми смо под комунистима пали у сваком смислу. После петог октобра смо добили шансу коју нису искористили ни најбољи међу нама. Зашто ти толико смета што ја оно мало наде што имам да ће ово друштво кренути ка слободи полажем у Краља, па нећу ваљда у Дачића и Вучића? Немам чак ни илузије о висини шансе да ће се тако нешто десити, депресиван сам већ годинама јер се уместо ослобађања Србије цео свет сурвава у неки нови тоталитаризам који са старим моделима дели само генерисање страха и гажење приватности и онда мене исмеваш што мислим да нас од тог мрака само Бог може да спаси? Твоје право. А да волим СПЦ, Карађорђевиће, Звезду и Србију - то је моје право. И та права је твојим и мојим прадедовима, самим тим и нама, дао преводилац књиге коју сам линковао. Са тим се чак и Филипенко слаже, не да то нешто значи ;)Едит: додао Звезду на списак, 'ладан ме зној облио када сам схватио да сам је прескочио.

Edited January 9, 2014 by Праслин

[Turnbull]

Критикује деспотизам, а не парламентарни монархизам. Део који не цитираш је онај у коме говори да народи који нису довољно зрели и који немају слободу штампе морају да пронађу свог Карла Великог - ако таквог још увек има, који ће их повести ка слободи друштва.Ми смо под комунистима пали у сваком смислу. После петог октобра смо добили шансу коју нису искористили ни најбољи међу нама. Зашто ти толико смета што ја оно мало наде што имам да ће ово друштво кренути ка слободи полажем у Краља, па нећу ваљда у Дачића и Вучића? Немам чак ни илузије о висини шансе да ће се тако нешто десити, депресиван сам већ годинама јер се уместо ослобађања Србије цео свет сурвава у неки нови тоталитаризам који са старим моделима дели само генерисање страха и гажење приватности и онда мене исмеваш што мислим да нас од тог мрака само Бог може да спаси? Твоје право. А да волим СПЦ, Карађорђевиће и Србију - то је моје право. И та права је твојим и мојим прадедовима, самим тим и нама, дао преводилац књиге коју сам линковао. Са тим се чак и Филипенко слаже, не да то нешто значи ;)

Opa, sa Mila na Hajdegera u dva laka koraka! Bravo!Što se tiče Mila, nisi pažljivo čitao, monarh za njega jeste despot. Constitutional king je prosto Toma Nikolić. Pozicija ti je logički neodrživa - ili je kralj kralj, i ne mora da sluša narod, ili pak sluša narod, ali onda nije kralj in anything but name.Mada je za Mila čak i takav kralj problem jer pod njim ljudi osećaju da je njihova sloboda stvar njegove dobre volje.

What is the monarch to do when these unfavourable opinions happen to be in the majority? Is he to alter his course? Is he to defer to the nation? If so, he is no longer a despot, but a constitutional king; an organ or first minister of the people, distinguished only by being irremovable. If not, he must either put down opposition by his despotic power, or there will arise a permanent antagonism between the people and one man, which can have but one possible ending. Not even a religious principle of passive obedience and "right divine" would long ward off the natural consequences of such a position. The monarch would have to succumb, and conform to the conditions of constitutional royalty, or give place to some one who would. The despotism, being thus chiefly nominal, would possess few of the advantages supposed to belong to absolute monarchy; while it would realise in a very imperfect degree those of a free government; since however great an amount of liberty the citizens might practically enjoy, they could never forget that they held it on sufferance, and by a concession which under the existing constitution of the state might at any moment be resumed; that they were legally slaves, though of a prudent, or indulgent, master.

Međutim, zanimljivije je kako ti vidiš ulogu tog srpskog Karla Velikog - pa on ti je u stvari kao neki Đinđić, ne? Njegova uloga nije da uspostavi monarhiju, nego upravo da uspostavi demokratiju. On svoju apsolutnu moć koristi da bi stvorio institucije koje će onemogućiti apsolutnu moć.E, sad, prvo, jasno je da ovo nije nikakav principijelni monarhizam nego taktički, takoreći tranzicioni, despotizam (za koji i Mil ostavlja prostora, pod uslovom da ima kratko i jasno određeno trajnje- I am far from condemning, in cases of extreme exigency, the assumption of absolute power in the form of a temporary dictatorship. Free nations have, in times of old, conferred such power by their own choice, as a necessary medicine for diseases of the body politic which could not be got rid of by less violent means. But its acceptance, even for a time strictly limited, can only be excused, if, like Solon or Pittacus, the dictator employs the whole power he assumes in removing the obstacles which debar the nation from the enjoyment of freedom.) čiji je cilj da naciju uvede u demokratiju.Drugo, ako je stvar taktička, zašto bi taj srpski Karlo Veliki uopšte morao da bude iz bilo kakve kraljevske loze? Zašto bi morao da ima ikakve veze sa Karađorđevićima? (ili Obrenovićima, for that matter). Zašto ne bi bio Đinđić? Ili - perish the thought - mlađani Alek? Ono što ga čini dobrim despotom nije poreklo, nego to da li će i kako uspešno izvesti zadatak demokratizacije zemlje. To sa istorijskom monarhijom, Acom Gicom i njegovim sinčičima, nema nikakve veze. Treba ti prosto best man for the job. Ko je taj, i po kojim parametrima ga treba birati, možemo da raspravljamo, ali to što je praunuk Petra Karađorđevića nema nikakve veze sa tim.Konačno, to što se diviš nekim monarsima, poput Petra I, ne čini te monarhistom. Možeš da smatraš da je on bio odličan vladar, dobar političar, vrstan intelektualac, talentovan vojskovođa, i sve to nema nikakve veze sa tim da li njegov praunuk danas zbog toga treba da dobije apsolutnu vlast.Daklem, u praksi tvoj se monarhizam grana na dve logički nepovezane tvrdnje:1) Najbolji put za izgradnju demokrtskih institucija u Srbiji je prosvetljena despotija.2) Bilo je zanimljivih i dobrih monarha u prošlosti i ti ih voliš i poštuješ.Prva je politička, ali zapravo uopšte nije monarhistička, a druga uopšte nije politička, odnosno ne implicira bilo kakav stav po pitanju savremenog političkog uređenja. Edited January 10, 2014 by Syme

[Прслин]

На Ђинђића сам, а и на Коштуницу, и мислио када сам рекао да ни најбољи међу нама нису искористили шансу после петог октобра. А мој монархизам се спаја у ове две логички повезане тврдње:1) најбољи пут за изградњу демократских институција у Србији је просветљена деспотија2) јеб'o те пичкоусти :P Пусти ову причу, боље иди гледај Верховенову 'Црну књигу' на Синеманији, има више преокрета него Мемет да је писао

[Turnbull]

U, pa gledao, super film. A inače nemam Sinemaniju :(

Edited January 10, 2014 by Syme

[Filipenko]

Критикује деспотизам, а не парламентарни монархизам. Део који не цитираш је онај у коме говори да народи који нису довољно зрели и који немају слободу штампе морају да пронађу свог Карла Великог - ако таквог још увек има, који ће их повести ка слободи друштва.Ми смо под комунистима пали у сваком смислу. После петог октобра смо добили шансу коју нису искористили ни најбољи међу нама. Зашто ти толико смета што ја оно мало наде што имам да ће ово друштво кренути ка слободи полажем у Краља, па нећу ваљда у Дачића и Вучића? Немам чак ни илузије о висини шансе да ће се тако нешто десити, депресиван сам већ годинама јер се уместо ослобађања Србије цео свет сурвава у неки нови тоталитаризам који са старим моделима дели само генерисање страха и гажење приватности и онда мене исмеваш што мислим да нас од тог мрака само Бог може да спаси? Твоје право. А да волим СПЦ, Карађорђевиће, Звезду и Србију - то је моје право. И та права је твојим и мојим прадедовима, самим тим и нама, дао преводилац књиге коју сам линковао. Са тим се чак и Филипенко слаже, не да то нешто значи ;)Едит: додао Звезду на списак, 'ладан ме зној облио када сам схватио да сам је прескочио.

Праслине, где бре упадаш у стару замку надања и уздавања у некога или нешто што ће нас као магијом извући из понора. То не бива тако, премда 98% Срба искрено мисли да ће се појавити господин Икс који ће нас маћијском мером и господским пером у пар потеза усрећити.Количина забуне се најбоље огледа у стварима које тобоже волиш - СПЦ, Карађорђевиће, Звезду и Србију. Карађорђевиће, који су укинули Србију, па и демократију. Да маћедонска рука издајничка није пресудила твоме краљу у Марсеју, он би владао још пар десетина година диктатуром земљом Југославијом у којој би живели искључиво Југословени уз пар процената (занемарљивих, наравно) мањина. Да не улазим у сотонски долазак на престо масовним покољем 125 Обреновића, стар си човек, ко зна како ти је срце.СПЦ је југословенски политички пројекат, настао 1920. године. До тада је било доба покрајинских цркава, где се по црквеним општинама бирало свештенство и њихово старешинство. Нећеш ми рећи да је боље сада када болесници из Београда постављају своје послушнике и по најудаљенијим епископијама. Зато се данас и ту све распада.Црвена звезда - наравно, сви смо ми помало комунисти. То је у души нашег народа, у словенској је природи, ми смо Срби, од сораба, најбројније класе народа Рашана, неко би рекао сељака и радника, по којој смо и име добили. Међутим, не разумем како унутар твог вредносног система функционише љубљеније Партизанске петокраке.Србија - слажем се, али како се то спаја са династијом која је Србију укинула и заменила је Југославијом, српство југословенством а српско југословенским?Закључак - под комунистима је и било Србије, и било највише Срба у и око Србије, и највиши је доходак био, и највећи је степен еманципације био, и највиши степен образовања, здравства, куртуле™, чега год. Није обичном Србину било толико сјајно под краљем колико се то романтизира, него оној клики око краља, која је могла све. А српско село патило у Србији исто попут тамо неког крша богу иза ногу. Уосталом, ваљда ти је Радош отворио очи?

[Indy]

Ima i takovih ideja

Gee... Ocevi-osnivaci mora da se okrecu u grobu.