.

bolji je bio onaj svet u kojem su građani participirali u politici, kroz stranke, sindikate itd, kada je opozicija zasita bila alternativa vlasti i kada su se posle promena na čelu država mogle očekivati velike političke, ekonomske i društvene reforme. interakcija suprotstavljenih strana je bila dobra za sve, desnicu je uverila u to da je izgradnja države blagostanja neophodna a levicu da demokratski politički proces nema alternativu. danas, kada nema razlike između levice i desnice i kada je normalna stvar da dve najveće i suprotstavljene stranke u jednoj državi (recimo CDU i SPD) posle izbora prave koaliciju, nema ni političke dinamike, niti ideja i hrabrosti da se traži put iz kurca u kojem se svi zajedno nalaze.

Da li smo sigurni da se igra odmotava na istom nivou (nacionalne države)? Ulozi su veći nego onda, globalizacioni procesi su vertikalno strukturirali svet do mere da su male zemlje (Evrope u našem slučaju) manje-više nebitna politička pojava. G8, G20, BRICS, EU samiti sa Merkosurom, ASEANOM, razvoj TTIP-a, sve to na neki način izdiže političke deobe, sukobe i previranja izvan etabliranog vestfalskog sistema suverenih država. Kao da smo u čudnom mixu i Fukujame i Hantingtona, gde velika većina sveta živi po normama liberalne demokratije ili se barem kreće ka tome, dok pitanja identiteta i kultura zauzimaju sve veći prostor. I to identiteta kontinentalnog nivoa, "evropske norme" sa levo/liberalnog stanovišta i odbrana hrišćanstva npr sa desnog stanovišta (i desnica je u Evropi slična od zemlje do zemlje), preko fraktura u islamskom svetu, Kineza i Japanaca koji se, svako za sebe, osećaju sve usamljenije itd. Nacionalne države u Evropi su u velikoj meri ispražnjene od moći, prosto ne postoje više tolike teme za podelu.Moje 2 pare bacam na ono što je Anduril opisao kao transnacionalni korporativistički trend iza koga može vrebati i specifična vrsta neofašizma.

Politički pa i ideološki sukob u posleratnoj Evropi je, između ostalog, znatno doprineo tom procesu dekolonizacije.edit et radagast

Edited October 9, 201311 yr by Arbeitmann

na veliko litvansko vojvodstvo

Сигуран сам да несуђени велики литвански војвода и његова велика госпоџа свако вече једнако усрдно као ви на овом топику зазивају ренесансу комунизма и још један круг на месарском рингишпилу васпостављања светске правде према Марксу и Лењину.Остатку света (не рачунајући Лују Прашког) је ипак мало боље него у давно прошлим временима.

moguće je i da mu se svuda priviđaju boljševičke horde koje bi da ukinu brak, sruše sve bogomolje i otmu pošteno zarađeni kapital.

Па ваљда су то већ обавили.

Čekaj bre, Prasline, ali zar nije bilo najbolje pod Karađorđevićima, kad smo uživali blagodat?

Evo ja da sekundiram Praslinu i da pozovem™ da se ne pravi (lažna) binarna konstrukcija o tome da se mora biti bar socijaldemokrata (a poželjno je biti još levlje) da se ne bi bilo na slipery slope-u koji kad-tad vodi u fašizam.Može se biti i kapitalista, zastupnički demokrata, slobodar™ itd i efektivno biti protiv fašizma, kako je do dobar deo sveta i pokazao '30-ih i '40-ih.

...

Edited October 9, 201311 yr by McCabe

Čekaj bre, Prasline, ali zar nije bilo najbolje pod Karađorđevićima, kad smo uživali blagodat?

То ви фашисти причате, да је било боље у некој златној прошлости док је био Тито, величате југословенску нацију и томе сличне фашистичке керефеке изводите. Ми либерали сматрамо да ће најбоље тек бити под Карађорђевићима.едит: иначе, +1 за буфало билов пост, само што се плашим неке врсте неокомунизма а не неофашизма, јер ће системски бити одстрањени хришћанство и нација.

Edited October 9, 201311 yr by Праслин

Politički pa i ideološki sukob u posleratnoj Evropi je, između ostalog, znatno doprineo tom procesu dekolonizacije.edit et radagast

Sto se tice politicke participacije gradjana, postoji teza da je ona u procesu nestajanja, ali i teza da klasicna forma participacije - sindikati i stranke - u stvari biva zamenjena individualnijim formama angazovanja, povezanim organizacijama aktivista bez striktne hijerarhije. Proslo je vreme kada su ljudi citavog zivota glasali za istu stranku i osecali se obaveznim da slede partijsku liniju u svim pitanjima.

Buffalo, pogledaj ovaj poziv jednog finog gospodina, degoliste doduše, ali aktivnog učesnika u pisanju Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima 1948 (tj, kako bi Biljana S rekla dokumenta koji postoji već više od stooo godina! ). Njegova poenta je u tome da je takav dokument mogao biti proguran samo dok su rane od fašizma bile sveže, jer bi vrlo brzo masovna osuda izostala. Veoma dobra poenta, što se mene tiče.http://therearenosunglasses.files.wordpress.com/2011/01/cry-out_.pdf

само што се плашим неке врсте неокомунизма а не неофашизма, јер ће системски бити одстрањени хришћанство и нација.

hm. ovo je dosta smela tvrdnja. naročito drugi deo. od strane koga?

То ви фашисти причате, да је било боље у некој златној прошлости док је био Тито, величате југословенску нацију и томе сличне фашистичке керефеке изводите. Ми либерали сматрамо да ће најбоље тек бити под Карађорђевићима.

Svakako misliš u seksualnom smislu. Pošto je politički prosto besmisleno.

Edited October 9, 201311 yr by Syme

Da li smo sigurni da se igra odmotava na istom nivou (nacionalne države)? Ulozi su veći nego onda, globalizacioni procesi su vertikalno strukturirali svet do mere da su male zemlje (Evrope u našem slučaju) manje-više nebitna politička pojava. G8, G20, BRICS, EU samiti sa Merkosurom, ASEANOM, razvoj TTIP-a, sve to na neki način izdiže političke deobe, sukobe i previranja izvan etabliranog vestfalskog sistema suverenih država. Kao da smo u čudnom mixu i Fukujame i Hantingtona, gde velika većina sveta živi po normama liberalne demokratije ili se barem kreće ka tome, dok pitanja identiteta i kultura zauzimaju sve veći prostor. I to identiteta kontinentalnog nivoa, "evropske norme" sa levo/liberalnog stanovišta i odbrana hrišćanstva npr sa desnog stanovišta (i desnica je u Evropi slična od zemlje do zemlje), preko fraktura u islamskom svetu, Kineza i Japanaca koji se, svako za sebe, osećaju sve usamljenije itd. Nacionalne države u Evropi su u velikoj meri ispražnjene od moći, prosto ne postoje više tolike teme za podelu.Moje 2 pare bacam na ono što je Anduril opisao kao transnacionalni korporativistički trend iza koga može vrebati i specifična vrsta neofašizma.

naravno. globalna strukture i razvodnjeni sistem političkog upravljanja, sa 100 različitih nivoa vlasti, kompetencija i odgovornosti dovode do toga i da građani gube interesovanje za politiku i da, samim tim bivaju de facto razvlašćeni, ali i do toga da se pitanja identiteta, što kulturnog, što nacionalnog, što verskog postavljaju kao glavni problem današnjice a ne to što se perfidno uništavaju tekovine poluvekovne političke borbe. društvo blagostanja je postalo neodrživo, multikulturalizam neuspešan eksperiment a istovremeno se enormni gubici privatnika preko eurobirokratije svaljuju na leđa građana, tog istog Džona koji ne zna da li će sutra imati penziju ili Mustafe koji je 40 godina sklapao Audije pa mu je sad rečeno kako se nije uklopio u hrišćansku Evropu. wtf?