Vi ste profesori...

[SleeperSleep]

To uopšte nije tako loša ideja.Mada se meni više sviđala ideja pokojnog Ljubiše Ristića, da se od svih srpskih univerzitet napravi jedan, jer otprilike kvalitetnog kadra ima za jedan, a da se ostali raspuste, pa da počnemo ispočetka.

sasvim bi izvesno najbolji zavrsili na tom jednom univerzitetu.

[badenac]

inace Badenac je pre dve godine predlagao petogodisnje zatvaranje Beogradskog univerziteta.

Naravno,i ostajem pri tom predlogu.Medjutim,opet si pogrešno preneo.Na 5 godina da se zatvore Mredicinski,Pravni,Stomatološki,Farmaceutski,a da se Ekonomski više nikada i ne otvori.To ne znači da treba se ukinu profesije koje izlaze sa tih fakulteta,već samo da se pročiste ili počiste oni koji aminuju buduće diplomceMa koliko danas bio loš prosečan pravnik,filolog ili lekar,te profesije će i dalje biti stub svakog,pa i srpskog društva.Maneken ili udovica mafijaša koja skriva atentatora na premijera nisu ,niti će to ikada biti.

[Ryan Franco]

Ma okej, s tim nemam problem, smao mi se čini da ovde postoji drugačiji problem, koji si i sam dobro opisao u prethodnom postu kada si rekao da je PR oblast koja se neće samoregulisati.Edit: Ne PR nego advertajzing.

Prostora za etička pitanja ima i postavljaju se stalno ali advertajzing je posledica političkih i ekonomskih odnosa. Ne možeš da očekuješ da neko odbije da reklamira npr puške u Tescou ukoliko se te puške prodaju uz državni amin. U krajnjoj liniji, ja bih, hipotetički, da radim u advertajzingu upravo prizivao neku nadstrukturu koja bi arbitrirala u tom smislu, a ne da ja uzimam da vagam, da li će puškama neko nekoga da izroka.Naravno da stvari nisu crno-bele i da će svaka individua pa i hipotetički ja razmisliti manje ili više i doneti neku svesnu odluku ali ja prosto nemam tu odgovornost. Niti sam je tražio. Ono gde možeš da otvoriš priličnu polemiku o etici u advertajzingu jeste olako frljanje stereotipima i predrasudama kao i uopšte povlađivanje jednom "zakon brojnijeg" ukusu ciljne grupe.

[pt 2.0]

Koliko si boljih radnika od sebe oterao iz tvoje firme?

pravo pitanje je da li će on (preduzetnik) ili neko drugi snositi posledice njegovih loših odluka.ako hoće on sam - onda ti je pitanje, čini mi se, izlišno.trol u spojleru

dva momka sa kojima sam bila na istom smeru na faksu, a od kojih mi je jedan RL drugar, su se, jedan željeno a drugi sticajem životnih okolnosti, našli u SAD-u polovinom devedesetih i tamo postali partneri u firmi. prvi je bio tvorac inovativnog prozivoda, pomalo neuravnotežen i zaljubljiv u razne ljude kojima bi potom slepo verovao. drugi (drugar) je bio vrlo solidan u struci, ali manje povodljiv a sa više osećaja za klimu tržišta i predviđanje budućih trendova. zaradili su ogromne novce i za naše, a bogami, i tamošnje uslove. potom su pukli zbog toga što nisu sledili pravi tok i unutarnjeg rascepa mišljenja o tome kuda dalje, pri čemu je nadjačalo loše.loših odluka ima uvek i što se više penješ na lestvici rukovođenja, to te (po mom zaista laičkom opažanju) više ukopavaju sopstvene crte ličnosti, a manje znanje. sveobuhvatno znanje ionako ne možeš imati.

Edited July 13, 2013 by PointTaken

[harper lee]

sve. pre toga sam im pobio majke i sestre i silovao kucice.

Eto loseg preduzetnika, ne zna ni koga treba da siluje a koga da likvidira. Drugarice i drugovi, ovakvi nama kroje sudbinu. <_<

[Turnbull]

Prostora za etička pitanja ima i postavljaju se stalno ali advertajzing je posledica političkih i ekonomskih odnosa. Ne možeš da očekuješ da neko odbije da reklamira npr puške u Tescou ukoliko se te puške prodaju uz državni amin. U krajnjoj liniji, ja bih, hipotetički, da radim u advertajzingu upravo prizivao neku nadstrukturu koja bi arbitrirala u tom smislu, a ne da ja uzimam da vagam, da li će puškama neko nekoga da izroka.Naravno da stvari nisu crno-bele i da će svaka individua pa i hipotetički ja razmisliti manje ili više i doneti neku svesnu odluku ali ja prosto nemam tu odgovornost. Niti sam je tražio.Ono gde možeš da otvoriš priličnu polemiku o etici u advertajzingu jeste olako frljanje stereotipima i predrasudama kao i uopšte povlađivanje jednom "zakon brojnijeg" ukusu ciljne grupe.

Da, da, razumemo se. Mislim pokušavam sad da izvučem ikakvo smisleno jezgro iz Rajninog zapomaganja i čini mi se da je to, kada se svede račun, upravo to. Trijumf bullshit-a.Ona tu onda ubacuje razne gluposti, tipa ljudi koji rade u XY oblastima nisu bili dovoljno vredni da završe fakultet (cvrc! pa svako ko bez fakulteta, ili sa fakultetom radi kod privatnika sigurno radi duže, teže i mučnije nego većina ljudi sa fakultetom u državnoj službi) i tako dalje. Ali zapravo problem je u tome da ti dominantne narative ne prave ljudi koji to rade aiming for the truth (naučnici, profesori, etc), nego oni koji to rade aiming for profit. Čak iako se nikakva konkretna etička načela pritom ne krše (a krše se, naravno), sama činjenica da društvom dominira bullshit je nešto vrlo problematično.http://www.youtube.com/watch?v=AtK_YsVInw8 Edited July 13, 2013 by Syme

[harper lee]

Jos jedan ljubitelj Dzordza Karlina. Postao si moj najomiljeniji forumas smesta. :0.6:

[Shan Jan]

Ovde neki i dalje ne razlikuju vlasnika i menadzera.

[SleeperSleep]

Ovde neki i dalje ne razlikuju vlasnika i menadzera.

u malim, a cesto i u srednjim preduzecima, to i jeste najcesce jedna ista osoba

[svashtabezneshto]

o ovome nisam imala pojma i, iskreno, ostavilo me bez teksta. čak i moje bedno srednjoškolsko izučavanje književnosti, a u gimnaziji koja je bila matematičkog usmerenja, podrazumevalo je boldovan pristup. (lični komentar - poa naročito volim još od tinejdžerskih dana).obojeni su onda pre svega neznanjem, nerazumevanjem koje proističe iz nepotpunog i iskrivljenog znanja. tužno je to.vidim da termin "ruski uticaji" pišeš velikim slovom, pa me zanima da li je to neki konkretan pojam sa specifilnim značenjem? jedino što meni pada na pamet jesu uticaji ruske književnosti ili kulture, ali onda tu nema potrebe za velikim slovom, pa sam malo zbunjena.edit. ja želim da postanem MSP. imam ideju i sve, čak i novac bi se našao. moj potencijalni poslovni partner, međutim, kaže da mu se jebe za preduzetništvo u državi koja se ponaša tako kako se ponaša, te da će radije svojim hitech znanjima da kao ilegalac zaradjuje po 1000 evra za 4 dana rada mesečno, a ostalo vreme da igra tango i zajebava mene što trunem u kancu.

Moja, prilično nezgrapna, ilustracija novih pravopisnih tendencija koje promovišu (pojedini, ne svi) profesori ffkao i njihova politička agenda.Zanimljivo mi je da sve ovo sa ff promiče oku javnosti već više od decenije.Agendu ''Krezubih nacoša'' prilično neometano sprovode visokoobrazovana ''deca'' sa svojim profesorima.Branimir Nešić i Boško Obradović su bili uspešni studenti ff, kao i dobar deo članova snp 1389.

[Turnbull]

Pa ne samo to.

Saradnik "Pravoslavlja" Boško Obradović Dobitnik nagrade „Miloš Crnjanski“ U svečanoj sali Udruženja književnika Srbije u Beogradu 9. novembra 2005. godine uručena je nagrada „Miloš Crnjanski“ za 2003-2005. godinu, koju dodeljuje zadužbina Miloša Crnjanskog. Među laureatima nalazi se i Boško Obradović, profesor književnosti iz Čačka i član redakcije našeg lista. Visoko priznanje za najznačajnija književna dela u oblastima u kojima se ogledao najveći srpski književnik 20. veka, Miloš Crnjanski, dodeljeno je jubilarni, deseti put.Obradović je nagradu dobio za najbolju knjigu eseja na srpskom jeziku u protekle dve godine. Reč je o knjizi „Miloš Crnjanski i novi nacionalizam“ koja je izašla 2005. godine u izdanju „Hrišćanske misli“ iz Beograda. Odluku je jednoglasno doneo žiri u sastavu: Nikola Milošević, predsednik Zadužbine i predsednik žirija, Srba Ignjatović, predsednik Udruženja književnika Srbije i Dimitrije Tasić, sekretar Zadužbine. Po zaveštanju Vidosave Crnjanski, „Nagrada Miloš Crnjanski“ dodeljuje se od 1981. godine, dvogodišnje, i do sada ju je dobilo 50 autora. Nagrada se sastoji od novčanog dela, povelje i medalje (bronzanog odlivka sa likom Crnjanskog).U obrazloženju žirija, između ostalog, stoji: „Svojom esejističkom raspravom Miloš Crnjanski i novi nacionalizam, Boško Obradović pruža jedan vredan doprinos izučavanju srpske međuratne književne istorije, i to tako što on među našim novim, retkim književnim istraživačima, otvara, i bez ideoloških predrasuda osvetljava one književno-istorijske stranice koje pripadaju, kako će naš laureat odrediti svojim podnaslovom, književnoj desnici u 30-im godinama 20. veka. Ali, imajući Crnjanskog kao glavnog junaka svoje knjige, Boško Obradović termin književna desnica preciznije označuje kao novi nacionalizam, u Crnjanskovom duhu, izraženom u njegovom nedeljniku Ideje 1934/35. godine... kao afirmisanje nacionalne kulturne istorije i novog nacionalnog programa, a protiv „poplave tuđinštine“ i „marksističke religije“. Međutim, ove stranice su u našem postrevolucionarnom književnom izučavanju bile ili potpuno zatvorene, tj. prećutkivane, kao tamna strana meseca naše književne istorije, ili grubo politički anatemisane, zajedno sa njihovim autorima, među kojima je stradao i Crnjanski, kao izgnanik koji je još za života bio proglašen „mrtvim pesnikom“. Knjiga Boška Obradovića je, međutim, uverljiv književno-istraživački glas koji našem nacionalnom pamćenju vraća prave vrednosti naše književnosti i kulture.“

[Ryan Franco]

Da, da, razumemo se. Mislim pokušavam sad da izvučem ikakvo smisleno jezgro iz Rajninog zapomaganja i čini mi se da je to, kada se svede račun, upravo to. Trijumf bullshit-a.Ona tu onda ubacuje razne gluposti, tipa ljudi koji rade u XY oblastima nisu bili dovoljno vredni da završe fakultet (cvrc! pa svako ko bez fakulteta, ili sa fakultetom radi kod privatnika sigurno radi duže, teže i mučnije nego većina ljudi sa fakultetom u državnoj službi) i tako dalje. Ali zapravo problem je u tome da ti dominantne narative ne prave ljudi koji to rade aiming for the truth (naučnici, profesori, etc), nego oni koji to rade aiming for profit. Čak iako se nikakva konkretna etička načela pritom ne krše (a krše se, naravno), sama činjenica da društvom dominira bullshit je nešto vrlo problematično.

Ako bullshit dominira on nema polazište u advertajzingu ni ostalim pobrojanim profesijama, već advertajzing može biti samo jedna od njegovih manifestacija.Opet se vraćam na prvi moj post. To je u osnovi set komunikacijskih alata upotrebljenih da se nešto bolje proda. Šta ćeš da prodaješ i kako, stvar je koju neko drugi mora da reguliše. Edited July 13, 2013 by McCabe

[Turnbull]

Pa da, ali ako ti je cilj da prodaš a ne da kažeš nešto što smatraš istinitim, to je već bullshit. Naravno da bullshit comes in all shapes and sizes, i da ga ima u raznoraznim oblastima, ali advertajzing je u samoj svojoj osnovi bullshit - govor koji ne cilja ni na istinu ni na laž već na nešto što sa ovima nema nikakve veze.Dakle da sumiram - ono po čemu se PROFESORI razlikuju od PR-ova nije ni po ličnom poštenju, ni po vrednoći, ni sposobnosti, ni po intelgenciji (ako razlike ima ona možda ide u korist PR-ova, kao što je Benksi već primetio, mada govoreći o umetnicima :)), nego po tome što prvi aim for the truth, a drugi aim for profit, i ima nečeg zaista uznemirjućeg u činjenici da ovi drugi dominiraju. Ne da imaju veće plate ili štagod već Rajna nabraja, nego da dominiraju javnom sferom.

[MayDay]

Pa ja se baš i ne bih složila. Ne pušim Benksijevu priču da najpmaetniji/najtalentovaniji odlaze u industriju, da tako kažem.Mislim da se zanemaruju drugi drajveri odluka, osim love. Neko želi da bude kula od slonovače ili želi da nema ograničenja (od strane tržišta) kada stvara i ta potreba može vrlo lako da izdominira lovu koja se nudi u industriji.

[morgana]

syme, gdje su novinari u odnosu na pr?mislim na realne novinare a ne teorijske.