The Smiths

[Tsai]

Bio sam zaljubljen nekoliko godina u jednu devojku sa kojom na kraju nikad nisam ni bio. Al eto tako.. još nije bilo ni iPoda, tek su izašli oni mali mp3 plejeri od 128 i 256mb. Lutao sam noću po njenom kraju, vozio se GSPom tamo vamo, šetao do Petlovog brda i nazad prolazivši kroz Cerak i sve u nekoj nadi da ću slučajno naleteti na nju. Kapiram da bih ispao najveća budala ovog sveta da slučajno jesam naleteo na nju tih večeri. Pa onda kad sam položio vožnju, vozikao se matorim jugićem po Ceraku, Vidikovcu i svim Brdima. Pravio žurke samo da bi ona došla, glupirao se, pravio budalu od sebe. Počinjao da pratim sportove koje je ona volela samo da bih imao izgovor da gledamo nešto zajedno. Vraćao se sa mora ne javivši se ortacima da bi išli zajedno na beerfest. Oblačio se kao majmun. Zaboga, čak sam pokušao i da slušam Van Gogh. Ne brinite, nisam uspeo da ih zavolim. Zamišljao sam kako 2056. sedimo u staračkom domu i čekamo da nam unuci dodju u posetu. Prošlo me je to odavno. Zvučim kao matorac, ali i dan danas kad se setim nekako kao da mi je drago što sam toliko propatio. Simpa mi je to vreme mnogo.Sad počinje fikcija. Raspali ja u još raspalijem 'a-la Vorholova fabrika' mestu. Svaki dan tu izlazim, nikad se nisam ženio. Imam već 45, svi u ekipi me zovu deda, ali gotive me. Ona se udala i živi na Novom Zelandu i super joj je. Na nekom krš projektoru u fabrici, klinci organizuju karaoke veče. Deda dolazi, u išaranom sakou i farmerkama, na njega je red, pušta matricuhttp://www.youtube.com/watch?v=ZLsl0hzNBWYTipikal miTipikal miTipikal miTipikal miTipikal miTipikal miZatamnjenje i padajuća špica.A vi kako 'te ?

[Ravanelli]

slušao ih nešto poslednjih godinu dana. ok sve samo mi je to suviše samosažaljivo. nejebački bend, što se vidi iz otvarajućeg posta. trebao si sluati više repa. ono što je henry rollins rekao o morisiju

Edited July 9, 2013 by Ravanelli

[Tsai]

De si Fabrizio ;)Meni je gotivije ono što je Morisi rekao o Tačerki :)

[Hella]

Bio sam zaljubljen nekoliko godina u jednu devojku sa kojom na kraju nikad nisam ni bio.

oho. čime je to zaslužila?

[Tsai]

oho. čime je to zaslužila?

Kad me tako pitaš, zaista pojma nemam.Imala je tu dozu slobode i opuštenosti koju nikad nisam dostigao, a trudio sam se.Celo tinejdž doba sam se ložio na bitnike i hipike, a nikad nisam mogao da budem dovoljno ne-pička pa da zaista rizikujem nešto ozbiljno. Uvek sam išao manje više na sigurno, a ona ne. Verovatno je to presudilo, neka suprotna polovina koja me dopunjuje.I da, ličila je na indijku

[kobni zelaya]

Česta situacija iz moje mladosti:http://www.youtube.com/watch?v=700I5J_305I

[Ravanelli]

ima ona dobra priča kako je nastao panicA story circulated as the basis for the song is that days before recording the song, Marr and Morrissey were listening to BBC Radio One when a news report announced the Chernobyl disaster. Straight afterwards, disc jockey Steve Wright played the song "I'm Your Man" by pop duo Wham!. "I remember actually saying, 'What the fuck does this got to do with people's lives?'" Marr recalled. "We hear about Chernobyl, then, seconds later, we're expected to jump around to 'I'm Your Man'". While Marr subsequently stated that the account was exaggerated, he commented that it was a likely influence on Morrissey's lyrics.^[4] The band even commissioned a t-shirt featuring Wright's portrait and the phrase "Hang the DJ!"^[5]

[Прслин]

Celo tinejdž doba sam se ložio na bitnike

Прочитах "бикиније" У једноставно време осамдесетих, између панка и техна, комплетан дијапазон пубертетских и адолесцентнских осећања су покривали Смитси, Џој Дивижн и Ник Кејв. Ко је баш инсистирао на некој посебности могао је у први план да гурне Тома Вејтса, Џонатана Ричмена, Р.Е.М, пре Мадр Милк Пеперсе, Фемсе или неке друге Амере, покупљене од старијег брата или сестре. Било је и живела је само једно лето легенди попут Калта, али ту се бар 80% списка завршава. Осталих 20% је одлазило на потпуне случајности које су се за већину (бар у Београду) музички освешћених сводиле на рендом преслушане плоче из новоформирајуће збирке новонасталог радија Б92, па се ту налетало на Стоун Розес, рани Прајмал Скрим или трешеве попут Џејмса.Смитси су мене скинули са панка једном једином песмом.http://www.youtube.com/watch?v=HUMh8GQnDW8

[Прслин]

Пардон, заборавих малопре металце али то су били углавном небитни ликови који су најчешће слушали и народњаке.

[Tsai]

Pa metalci uglavnom redom po pravilu obožavaju narodnjake i dan danas. Ali ne Tomu Zdravkovića i Miroslava Ilića, nego one najtvrdje i najogavnijeČudan fenomen, zaista.

[dillinger]

Prasline ali i metalci su se navlačili na How Soon is Now :lolol:To je nekako od svih im hitova naj-nesmitskija stvar. Kao da su pobedili anksioznost, pucaju od samopouzdanja

Edited July 9, 2013 by dillinger

[yolo]

[morgana]

meni je uvodni post ko vera pavladoljska :)

Edited July 9, 2013 by morgana

[kobni zelaya]

Još jedna znamenita obradahttp://www.youtube.com/watch?v=SD4vkQMdg3s

[Turnbull]

Prasline ali i metalci su se navlačili na How Soon is Now :lolol:To je nekako od svih im hitova naj-nesmitskija stvar. Kao da su pobedili anksioznost, pucaju od samopouzdanja

http://www.youtube.com/watch?v=x-nWnf3_w40

Bio sam zaljubljen nekoliko godina u jednu devojku sa kojom na kraju nikad nisam ni bio. Al eto tako.. još nije bilo ni iPoda, tek su izašli oni mali mp3 plejeri od 128 i 256mb. Lutao sam noću po njenom kraju, vozio se GSPom tamo vamo, šetao do Petlovog brda i nazad prolazivši kroz Cerak i sve u nekoj nadi da ću slučajno naleteti na nju. Kapiram da bih ispao najveća budala ovog sveta da slučajno jesam naleteo na nju tih večeri. Pa onda kad sam položio vožnju, vozikao se matorim jugićem po Ceraku, Vidikovcu i svim Brdima. Pravio žurke samo da bi ona došla, glupirao se, pravio budalu od sebe. Počinjao da pratim sportove koje je ona volela samo da bih imao izgovor da gledamo nešto zajedno. Vraćao se sa mora ne javivši se ortacima da bi išli zajedno na beerfest. Oblačio se kao majmun. Zaboga, čak sam pokušao i da slušam Van Gogh. Ne brinite, nisam uspeo da ih zavolim. Zamišljao sam kako 2056. sedimo u staračkom domu i čekamo da nam unuci dodju u posetu.Prošlo me je to odavno. Zvučim kao matorac, ali i dan danas kad se setim nekako kao da mi je drago što sam toliko propatio. Simpa mi je to vreme mnogo.Sad počinje fikcija. Raspali ja u još raspalijem 'a-la Vorholova fabrika' mestu. Svaki dan tu izlazim, nikad se nisam ženio. Imam već 45, svi u ekipi me zovu deda, ali gotive me. Ona se udala i živi na Novom Zelandu i super joj je. Na nekom krš projektoru u fabrici, klinci organizuju karaoke veče. Deda dolazi, u išaranom sakou i farmerkama, na njega je red, pušta matricuhttp://www.youtube.com/watch?v=ZLsl0hzNBWYTipikal miTipikal miTipikal miTipikal miTipikal miTipikal miZatamnjenje i padajuća špica.A vi kako 'te ?

Super ti je priča!