Malkine, opet nista od Gesinka. A i De Gendt vec van GCa :(

Šta je bilo sa Gesinkom, nije valjda napustio trku? Ako nije, nema brige--on je ovog puta tu da radi za Molemu.

1. i 2. jul 1903. Pariz-Lion, 467km.U tačno 15:16 prvog jula 1903. je startovao prvi Tour de France. Polazište: Pariz, kafe Reveil-Matin. Prvi gradovi domaćini Tura su bili, redom: Pariz, Lion, Marsej, Tuluz, Bordo i Nant. Ukupno 2428 kilometara podeljenih u šest etapa, na jednobrzincima, uglavnom po neasfaltiranim putevima, sa minimalnom podrškom pratećih timova.Otac Tura, Anri Degranž je zamislio trku kao vrhunski test ljudske snage i izdržljivosti. Otud su etape u proseku bile duge danas nezamislivih 404km. Nije čudo što je trku završio tek jedan od trojice startera (ukupno 21). Da trka bude još teža od prvobitno planirane zaslužna je činjenica da se do nedelju dana pre starta za učešće prijavilo svega 15 takmičara. Degranž je zato trku skratio sa planiranih pet nedelja na svega 18 dana—bez skraćivanja planiranih etapa—i ponudio dnevnicu od pet franaka prvoj pedesetorici prijavljenih učesnika. Upalilo je: Šezdeset biciklista je započelo prvu od šest etapa prvog Tura.Najbržem biciklisti na prvoj etapi u istoriji Tura trebalo je 17 sati i 45 minuta vožnje, po danu i po noći, da stigne od Pariza do Liona. Moris Garin je odneo pobedu svega 55 sekundi ispred svog mladog timskog kolege i protežea Emila Pažia. Garin, strastveni pušač i odžačar po zanimanju, vodio je u trci sve do samog kraja i 19. jula je overio trijumf pobedom na poslednjoj etapi, na Jelisejskim poljima pred dvadeset hiljada gledalaca. Ostavio je drugoplasiranog u generalnom plasmanu, Lisjena Potjea, čitavih 2 sata i 59 minuta iza sebe, što je najveća razlika između prva dva u generalnom plasmanu ikada. Arsen Mijošo je imao nezgodnu čast da bude upamćen prvi fenjeraš na Turu, i to sa neverovatna 64 sata, 57 minuta i 8 sekundi iza Garina.Popularni™ „Odžačar“ je za pobedu na prvom Turu dobio 6125 franaka i taj novac je uložio u kupovinu benzinske pumpe na kojoj je radio do kraja života. I dan danas na tom mestu stoji benzinska pumpa. Pre neku godinu, njeni zaposleni nisu znali ni ko je bio vlasnik prvobitne pumpe na toj lokaciji niti zbog čega je njegovo ime bitno.

znaci Malkin

Kad smo već kod istorije, negde sam pročitao da niko nije smeo da pomaže biciklisti u popravkama bicikla, niti je smelo da bude promene bicikla, inače bi sledila diskvalifikacija. Recimo, ako pukne ram, biciklista može da ode u kovačnicu da popravi kvar, ali tamo mora sve da radi sam, ne sme kovač da mu pomogne, itd. Mislim, daleko od toga da su današnji biciklisti razmažene vulvice, ali u to vreme nije bilo mnogo ljudi koji bi mogli da završe Tur.

Šta je bilo sa Gesinkom, nije valjda napustio trku? Ako nije, nema brige--on je ovog puta tu da radi za Molemu.

Tu je, nego je izgubio nekih 8 minuta na trecoj etapi :(De Gendt 17 na drugoj.

Kad smo već kod istorije, negde sam pročitao da niko nije smeo da pomaže biciklisti u popravkama bicikla, niti je smelo da bude promene bicikla, inače bi sledila diskvalifikacija. Recimo, ako pukne ram, biciklista može da ode u kovačnicu da popravi kvar, ali tamo mora sve da radi sam, ne sme kovač da mu pomogne, itd. Mislim, daleko od toga da su današnji biciklisti razmažene vulvice, ali u to vreme nije bilo mnogo ljudi koji bi mogli da završe Tur.

tako je. poznata je prica za Eugene Christophea, prvog coveka koji je obukao zutu majicu na touru. svojevremeno su on i neki belgijanac vazili za najvece favorite Toura, krenula je najteza etapa, belgijanac je imao oko 5min prednosti. Christophe ga je razbio, dosao sa sat vremena prednosti na Tourmalet, i onda mu je pukao ram... covek je stavio bicikli na rame, setao preko 10km do najblizeg sela, tamo nasao kovacnicu, i morao sam da popravi svoj bicikli da ne bi bio diskvalifikovan!

Ta najranija faza Tura pravo doba heroja. Ima nečeg nesumnjivo nadljudskog u tome kako su se tadašnji učesnici nosili sa vremenskim uslovima, užasnom infrastrukturom, ograničenjima u konstrukciji bicikala, strogim pravilima i suludim etapama. Evo u Pirinejima Krostofa, Tisa, Bujsea i Garigua te 1913. o kojoj je freak pisao:Voleo bih da vidim ko bi iz današnjeg pelotona završio etapu od 326km preko Obiska, Turmalea, Aspena i Pejresurda u ovakvim uslovima. Jens Voigt i niko više, eto ko. :DI sve to na jednom zupčaniku, na biciklu od oko 20kg Spuštanje niz planine je bilo suludo teško u početku jer pre 1906. nisu mogli da idu nizbrdo bez okretanja pedala (nije korišćen freewheel). Tek negde oko 1910. su počeli da voze bicikle sa zadnjim točkovima koji su sa svake strane imali po zupčanik; kad bi došli do vrha uspona okrenuli bi zadnji točak i stavili lanac na manji zupčanik da bi se lakše spustili u podnožje. I kao da sve to nije dovoljno, nego su mučenici morali, u ranim godinama, da se bore sa publikom koja je umela da se organizuje u prave bande i gradi barikade na kojima će čekati rivale svojih omiljenih biciklista i fizički ih napadati. 1904. su zvaničnici Tura morali u nekoliko navrata da pucaju u vazduh kako bi rasterali huligane. A i ako bi izbegli barikade i napade, skoro sigurno bi bili žrtve učestalih sabotaža--posejanih eksera je bilo duž čitave trase. (Nije loše setiti se ovoga kada budemo gledali u Alpima i Pirinejima kako se Frum i Kontador probijaju kroz masu i osuđujemo gledaoce koji se previše primiču biciklistima i ometaju ih. To nije ništa spram onoga sa čime su morali da se nose njihovi junačni preci.)Najzad, kao i svi heroji, rani učesnici Tura su bili svojeglavi, ne baš sasvim moralni, nagli i preki, i sustizala ih je tragična sudbina. Luj "Tru-Tru" Truselije je tu dobar primer. Pobednik Tura 1905. je tokom jedne od etapa stigao do kontrolnog punkta na kome je svaki vozač trebalo da se upiše. Truselije se potpisao i onda polupao mastionicu kako oni koji dolaze za njim ne bi mogli da se potpišu. Na kraju Tura, svih svojih krvavo zarađenih 6950 franaka je u jednoj noći propio i prokockao sa prijateljima. Narednog jutra, opako mamuran i sasvim švorc vratio se nazad u svoj vojni odred koji je napustio da bi učestvovao na Turu.U vojnim odredima i rovovima prvog svetskog rata smrt su našli pobednici Turova Lisjen Pti-Breton (1907. i 1908.), Oktav Lapiz (1910.) i Fransoa Faber (1909.).

peloton vijuga niz put kroz Francusku--ja srećan :)ne pamtim kad sam propustio ovoliko vezanih etapa Tura. Bolje bi im bilo da danas bude uzbudljiv finiš, opako sam se uželeo dobrog trkanja.

Pošto je finiš etape u Marseju, moram da napišem koju o jednoj od boljih epizoda iz jednog od najboljih Turova ikada.Marsej, 12. etapa Tura 1971.Ovo su Merksove godine. Ali Tur 1971. je sve samo ne tipičan Tur za Kanibala. Na jedanaestoj etapi je veliki Luis Okanja ostavio Zetemelka, Merksa, Tevenea, Petersona, Van Impea i ostale glavne rivale čitavih 8, 9 minuta za sobom. Na dvanaestoj etapi Merks je rešio da nadoknadi što je više vremena moguće.Etapa je bila duga 300km i Merks je već posle prvih dvadesetak kilometara organizovao beg sa timskim kolegama Vagtmansom, Aimarom, Armanijem i Hujsmansom. Još četvorica iz drugih ekipa su im se pridružili i krenula je duga borba bega i pelotona po velikim brzinama i još većoj vrućini. Merks se nije krio u zavetrini, nego je, u svom stilu, batalio svaki oprez i taktiziranje i velikim delom sam vukao grupu. Prednost je dugo bila između jednog i dva minuta, ali je zatim počela da raste. Organizovani rad Merksovih rivala u pelotonu kao da nije davao rezultata. Međutim, vožnja po valovitom terenu je podrazumevala mnogo uspona i spustova pa je Merksov ludački tempo doveo do toga da se nekolicini njegovih kolega u begu desilo da im na spustu kočnice zagreju točkove toliko da se ramovi izobliče i gume iz njih ispadnu. Jedan za drugim su tako otpadali Merksovi pomoćnici i on je morao da nastavi sa znatno oslabljenim begom. Uprkos tome, stigao je dva minuta pre grupe sa žutom majicom.Međutim, Merksov beg dug pet i po sati je trku učinio toliko bržom (prosečna brzina je bila rekordna: 45,35 km/h) da su i beg i peloton stigli na cilj u Marseju dobrih sat vremena pre najoptimističnijih prognoza za taj dan. Televizijske ekipe nisu bile spremne da snime kraj trke, a ni dobar deo publike se još nije pojavio. Gradonačelnik Marseja Gaston Defer se zakleo da Tur više nikada neće proći kroz Marsej, i to obećanje je stajalo dobrih 18 godina--tek 1989., tri godine nakon Deferove smrti, Tur se vratio u Marsej.Danas bogami opet prilaze Marseju velikom brzinom. Lucenko ftw!

Nisam josh procitao ovih par postova, to ostavljam za gustanje veceras, ali za sad - De Gendt ftw!

chutevaljda je Rolan OK...

Evo ete famozne 12. etape snimane iz helikopterahttp://www.ina.fr/video/CPF86639948

Kav. Skroz sam pogrešno pročitao ovu etapu, mislio sam da će ono poslednje brdo da napravi probleme čistim sprinterima i pogoduje kasnim begovima.Rolan opet na zemlji.loš sprint Grajpela, mnogo rano je krenuo. mada je moguće da mu je ekipa zeznula stvar, dosta je haotičan bio leadout.

Edited July 3, 201311 yr by malkin

Van Den Broeck pao :(Cav rutinski dobio. Steta za Lutsenka i Rezu...