Kritika savremenog ateizma

[betty]

:)

Možda zato što su snažna osećanja deo individualnog doživljaja koji pokreće introspektivne tektonske sile a razum nadilazi tu individualnu ravan, kreće se u sferi opšteg i kategorisanog, pomalo bezličnog? Ono što je lično bi po tome ima veliku snagu a ono što je nadindividualno postaje energetski slabo...i na koncu dosadno.

 

tako nekako. a ja licno nikad nisam bila poklonik te ideje o nedvosmislenoj podeli na racionalno i emotivno, pa otud i interesovanje i za ovo pitanje. 

[Indy]

Mi smo juznjaci, nama je i kao ateistima tesko da ne budemo emotivni, ili barem da se jako vantaziramo (kao Tesla). Kod njih (severozapadnjaka*) su i vernici 'ladni (i promisljeni/sracunati) k'o androidi. :misko:

 

*Irish excepted.

[расејан]

То да верник и неверник немају о чему да причају је само донекле тачно. Имали би, али би се тешко разумели, осим ако је бар један од њих до прекјуче био с друге стране.

 

Као што је мени несхватљиво да неко може кључне одлуке у животу да доноси не на основу свог разума и искуства него на веру, тако је овом, пак, несхватљиво да ја могу да живим без те врсте ослонца. Онда ја опет тврдим да је тај ослонац липов клин, а он онда мисли да мени нешто фали у глави кад у њој нема места за то, и можемо да се ћерамо летњи дан до подне. Прекид на везама.

 

Део те тишине је и до њиховог уверења да имају монопол на духовност, тј да нема праве патње без клавирске пратње нема другог духовног садржаја осим верског, да је ментални простор који код њих испуњава имагинарни пријатељ и братија му код нас напросто без намештаја. То напросто није тачно, али се не да саопштити преко оних прекинутих веза.

 

Ја не видим како би ту било шта могло да се промени. Њима доктрина тако каже, а њихова суштина је у томе да верују у доктрину и да јој, следствено, верују све што каже - верујеш или не, нема баш места за треће.

[Bujodrag]

То да верник и неверник немају о чему да причају је само донекле тачно. Имали би, али би се тешко разумели, осим ако је бар један од њих до прекјуче био с друге стране.

 

 

 

Ako bi želeli da jedno drugog ubede a da ostanu dosledni sopstvenim stavovima, ne bi imali o čemu da pričaju, ne bi imali dodirnih tačaka.

Što b' rek'o Kolakovski, pravovernom ateisti sam Bog da se javi, lično & personalno, ovaj bi poricao i objašnjavao to racionalno.

S druge strane vernik će svaki argument ateiste prevesti u Božije delo, Božiju volju ili će se pozvati na spasonosno: Čudni su putevi božji.

 

Dalje, strogo dosledni vernik i ateista  će, pre ili kasnije, morati da odustanu od tolerantnosti. Samo shvatanje da poseduju Istinu te da je onaj drugi u zabludi  nagoniće ih da onom drugom pomognu, ako treba, i na silu, za njegovo dobro.

Srećom, većina vernika i ateista nisu ni svesni sopstvenih nedoslednosti.

 

Je l' spominjan, u ovom topic-u, ovaj dokumentarac? Nije loš, solidno informativan i generalno pozitivan, čini mi se

 

[Leia]

 

Dalje, strogo dosledni vernik i ateista  će, pre ili kasnije, morati da odustanu od tolerantnosti.

 

 

tolerancija je zapravo jedino civilizovano resenje koje im preostaje, zasto bi na silu bilo ko pokusavao da drugog ubedi u nesto i promeni mu nacin zivota i razmisljanja/verovanja, jer misli da je njegov bolji? live and let live

[Bujodrag]

tolerancija je zapravo jedino civilizovano resenje koje im preostaje, zasto bi na silu bilo ko pokusavao da drugog ubedi u nesto i promeni mu nacin zivota i razmisljanja/verovanja, jer misli da je njegov bolji? live and let live

Civilizacija im nameće toleranciju, kao pristojno rešenje koje će ih sprečiti da se pobiju, medjutim, vernik koji zna da je njegova vera jedini put u spasenje ne sme dopustiti  da  njegov brat, nevernik, propadne u svom neznanju. Pazi, Večno i apsolutno spasenje je u igri, ozbiljne stvari. Tu nema mesta za hiljadu cvetova.

Dalje, zamisli da su svi ljudi na planeti srećni vernici koji, eto, koliko sutra, odlaze u raj a samo jedan čovek još uvek zastupa nekakav ateizam. I pored sve tolerancije i samilosti koje ti bi ti vernici mogli da nadju u svojim srcima, na kraju mu ne bi dozvolili da se ne spase. Morali bi da ga poprave. U obrnutoj situaciji, ateisti bi svoje "popravljanje" vernika pravdali zdravim razumom, ospravljenjem zabluda i slično. Ako je Istina Dobra, jbg, ne smem je čuvati za sebe, štaviše, moram je deliti, šta više, moram je nametnuti i onom ko ne zna da su neki lekovi gorki.

Svakako, to se odnosi na avramske religije i zadrte ateiste, stari mnogobošci su bili mnogo tolerantniji.

Nekakav optimistički agnosticizam je, takodje, pogodan za toleranciju.

[Turnbull]

Da, to je ona Lešekova pohvala nedoslednosti. Nije me baš ubedio. Uopšte ne mislim da je tu problem doslednosti i nedoslednosti.

 

Uz to, ateisti i religiozni ljudi ne žive na različitim planetama, nego su komšije, sugrađani, pa često i pripadnici istih porodica. To pokazuje da itekako mogu da se slože, i da se slažu oko većine bitnih pitanja koja čine suživot mogućim. Ako počnemo od svakodnevnog života koji dele, filozofska neslaganja nam se ukazuju kao afterthought, različite konceptualizacije zapravo vrlo sličnog iskustva, koje, ukoliko su iole otvorene i sposobne za refleksiju, moraju da nađu mesta u svojim kontsrukcijama i za razumno neslaganje između razumnih ljudi. Nije dakle problem u doslednosti ili nedoslednosti, nego u spremnosti da se temeljni principi čitaju u svetlu savremenih moralnih i drugih pitanja.

 

Zato se neki vidovi, pre svega religijskog, ali i drugih fantizma, brane tako što se izvajaju u posebne, skoro izolovane zajednice, škole, pa čak i naselja. Ali i to sa sve slabijim uspehom.

[Bujodrag]

Yep, doslednost nije problem,  doslednosti nema.

:)

 

I, dokle god su filozofsko-religijska neslaganja samo afterthought aktuelnog suživota, ima nade za sirotu toleranciju, slabašnu tekovinu cizivilovanog življenja, afterthought jalovih afterthought-ova.

[Bujodrag]

Da, to je ona Lešekova pohvala nedoslednosti. Nije me baš ubedio. 

 

 

Nikako da tom čoveku posvetim malo vremena.

Hm, spisak stvari kojima bi trebalo da posvetim bar malo vremena postaje sve veći i nepregledniji.

I tome bi trebalo posvetiti malo vremena.

[расејан]

Dalje, strogo dosledni vernik i ateista  će, pre ili kasnije, morati da odustanu od tolerantnosti. Samo shvatanje da poseduju Istinu te da je onaj drugi u zabludi  nagoniće ih da onom drugom pomognu, ako treba, i na silu, za njegovo dobro.

 

Не видим чему. Одустаје се од разговора.

 

Један такав покушај ми се завршио скроз блентаво. Кренуло је од тога што је госн верник тврдио да је такво и такво хришћанство (не сећам се више које је ^рж користио) учинило невероватно много за положај жена. Завршило се тиме што ме је он питао "а шта ти радиш поводом" не сећам се већ чега. Кад сам му одговорио, његова реакција је била "погледај се мало, свака реченица ти је ја па ја - ја ово, ја оно". Нисам ни покушао да му кажем да га јебо његов енглески који не уме ни на пишање да оде без личних заменица, него сам напросто престао да разговарам са њим.

[Bujodrag]

Jebemumiša, vernik i ateista nemaju o čemu da pričaju, ma koliko se trudili.

 

 

(........) него сам напросто престао да разговарам са њим.

My point exactly.

:)

[расејан]

My point exactly.

:)

 

Укриво си убо тај свој шиљак. Рекао си да немају о чему да разговарају - е па разговарали смо две недеље, док он није решио да се изглупира тако јефтиним триком.

 

Но, тип је нестао са тог форума неки месец касније, и неколико година је било затишје на ту тему. Од прошле године имамо једног правог библиотрескара^рж,  који је у форумској чантраоници (остатак форума је програмерски) добио тему о религији и избор да се у својим нападима ограничи на ту тему или да се сели са форума. Не пратим баш, јер сам га ставио на ИЛ у року од два месеца због увреде, али повремено видим понеки талас кад му се приређује топли зец - и то претежно од стране оне верничке половине форума.

[Bujodrag]

 

 

библиотрескара

 

Na faksu sam se družio sa par likova koji su filozofiji prilazili iz vrlo religiozne perspektive i, svakako, imali smo o čemu da "pričamo", no, kad bismo se približili "onom najvažnijem" tj, preobraćanju, tu bi dolazilo do mimoilaženja i "mlaćenja prazne slame". U tom trenutku shvatiš da ono prethodno nije bio raz-govor, razmena uz razumevanje, nego samo ćaskanje  da se ubije vreme. Dve nedelje si straćio na tog lika. Mogao si i gore proći.

Par puta sam pio s nekim likovima s Bogoslovskog fakulteta. Žestoki momci, bilo mi je teško da ih pratim. U piću, mislim. 

U raspravi su bili vešti, ali, i oni su u razgovor ulazili bez namere da ikad odstupe od svojih stavova.

 

Al', evo, ispravka: ateista i vernik nemaju  o čemu konstruktivno da pričaju.

Al' zato, uz meze i pivo, usta ne zatvaraju.

[Lord Protector]

Moram sa dragim ateistima da podelim jedan utisak...primetio sam da dosta njih ime Gospodnje ne uzimaju bespotrebno kada govore o Bogu, koriste reč bob ili druge supstitute što se poklapa sa trećom Božijom zapovesti da ne treba uzimati ime Božije uzalud... možda je ateizam u suštini predvorje istinske religioznosti, iskaz inteligentne, racionalne sumnje koja će postati gorljiva, utemeljena vera, neopterećena farisejskim slabostima.

[расејан]

 

U tom trenutku shvatiš da ono prethodno nije bio raz-govor, razmena uz razumevanje, nego samo ćaskanje  da se ubije vreme. Dve nedelje si straćio na tog lika. Mogao si i gore proći.

Par puta sam pio s nekim likovima s Bogoslovskog fakulteta. Žestoki momci, bilo mi je teško da ih pratim. U piću, mislim. 

U raspravi su bili vešti, ali, i oni su u razgovor ulazili bez namere da ikad odstupe od svojih stavova.

 

Њима то вежба, после полажу колоквијум из тога и још има да приложе анализу бележака које су написали чим су се отрезнили, а можда и пре :). (ово је како мали Перица замишља, нем' пОјма у ствари)

 

С њима се је и иначе тешко носити, јер штогод да ти падне на ум, теби је ново а њима је то градиво које се скупљало две миленије (женско од миленијума), и то су учили заједно са противнападом.

 

Зато сам углавном одустао, јер не може се логиком против система који почива на одрицању од логике. Credo quia absurdum est никад није избачено; конструкт бога је истесан и углачан управо тако да се не може ни доказати ни побити. Уосталом, кад би могао да се докаже, веровање би постало непотребно, а вера би изгубила смисао.

 

Ал' волим да их пецнем кад почну да користе логику... што им ем не иде, ем би требало да им је страно. Али у ствари у расправу не улазим док не будем лично погођен или увређен, колико да неутрални посматрачи (ако такви уопште постоје) не помисле да су духовна осећања неверника мање вредна од верничких, премда нас не штити никакав закон. Дакле кад патријарх, рецимо, устврди да ја не могу бити Србин, или кад тај библиотрескар (морам ово да запамтим... сад ми се већ свиђа :)) устврди да ја у животу и шире нисам имао ниједну своју мисао него ми је све дотурао његов замишљени другар, то су већ увреде. Или кад крену да својатају заједнички простор.

 

Al', evo, ispravka: ateista i vernik nemaju  o čemu konstruktivno da pričaju.

Al' zato, uz meze i pivo, usta ne zatvaraju.

 

 

Занимљиво су они друштво, док не крену са пропагандом. Ја им се у ствари дивим на храбрости... ослањати се на тај липов клин је отприлике као и ослањати се на српски сигурносни уређај ("ма, неће, бре!"), а они то раде. Или бар тврде да то раде... никад не знаш ко од њих стварно верује а ко блефира, и у којој мери.