Planinarenje i hajking

[zmanic]

Ja sam se gubio na Staroj planini pre dvadesetak godina. Na potezu na kojem smo desetak godina, uzastooce, sa istom ekipom, brali borovnice. Znali smo svaki žbun. Jednostavno, padne magla da ne vidiš ništa, ali baš ništa.
Posle sat čekanja krenuli nizbrdo, do prvog potoka, pa niz potok do prvog sela...
Promašili smo "aerodrom" za 8km, već pala noć...
Zajebano je to sa visinama preko 2000m. Moraš nizbrdo kroz gustu šumu i šipražje, a kad pada kiša svaka vododelnica ti zaliči na šumski put.
Kad smo kasnije uzeli karte i analizirali šta se desilo, ispade da smo promašili put za nekih 100-200m, na vrhu, odnosno, sišli na susednu stranu. U pogrešno selo.

[iDemo]

1 minute ago, zmanic said:

ispade da smo promašili put za nekih 100-200m

Ima neka (urbana) legenda o nekoj grupi koja je isla negde na Prokletije (ili tako neki nash kraj) - zima/sneg, pa krenuo sneg da pada pa polako pada mrak. Ljudi opremljeni & profesikonalci - kad su videli da nema 'leba od doma - nadju dobro mesto, iskopaju zemunicu/e i prespavaju. Do jutra se rashcistilo, sunce, milina - nije ni zima - oni izasli - gledaju okolo - provale da su prespavali odmah pored doma - jednim delom se naslonili na zid a drugi deo ispod krova ili tako nesto... 

Nije drama kad se covek pripremi al' moze lako da se najebe i po lepshim vremenima.

 

Ja naletim jednog kasnog juna do Stanicevod doma - on sav blindiran a papir zataknut 'dolazim za pola sata'. Ja sa devojkom (hoce al' ne zna) - ne ide se ni meni ni njoj dalje (na Kredaricu) - dom ne moze da se obije, bivak isto zakatancen - provalimo posle nekakvu 'shtenaru' iza - zimska soba, samo cebici, onako - nije mnogo cisto al' nije hladno... Drugar sledecu noc zanoci tu po istom receptu - on i devojka - zimska soba. Skoro pa #romantika...  Jurili se sledecih par dana - nasli se na Vrshicu.

[aram]

pa da li ste sumljali

[ivy]

@iDemo 

naravno da su volonteri bitan deo ali postoji granica dokle 1 volonterizam moze da ide

kada sam rekla profesionalna sluzba vise sam mislila na organizovanu sluzbu sa opremom i vozilima u svakoj nekoj odredjenoj planinskoj oblasti koja bi se npr odredila i podelila jer npr u Novom Sadu imaju 2-3 clana GSS-a koji samo slucajno zive i rade tu pa ih se zove kada se neko povredi na Fruskoj a onim moraju da nalaze vozilo,jer eto neko od njih nema svoj auto,pa da pozajmljuju okolo auto da idu sami da nalaze osobe po bespucima Fruske i sami da organizuju izvlacenja i pomoc...

[Mil@n]

Za svojih malo više od decenije ozbiljnijeg planinarenja nije mi se desilo da se zagubim. 

Delom jer gledam da idem sa proverenim vodičima, a i kada sam išao solo, gledao sam da se dobro pripremim. Uvek je dobro krenuti što pre i ostaviti vremena više nego što je potrebno za uspon baš zbog nepredviđenih okolnosti kojih u planinama može da bude na pretek, da ne pričam zimi kada mrak pada jako brzo.

 

Najviše najebavaju oni nakurčeni što sve znaju, za sve su sposobni, i sve mogu. Ovi što su svesni rizika, poštuju planinu, drže se i to malo pravila što znaju, dosta ređe.

[iDemo]

Ja sam 2-3 puta masovno™ zalutao i svaki put je bilo sa velikim grupama na nekakvim 'smeshnim' turama - pola dana na Homoljskim planinama (svi 'znaju' gde treba da se ide) i/ili Pohorje kad se nas 7-8 (od grupe od 50ak) zagledalo u ledja lokalnom vodicu a on siroma (po magli i kishi) - zalutao...

A na Vlashicu nas je tip (lokalac) vodio od kamena do kamena po magli gde nije moglo da se vidi vishe od 10ak metara - dakle - odveo nas (opet 50-60) decko na vrh pa nas vratio nazad. Taj je mogao tu turu da vodi i bez gledanja - cenim ja... 

[ivy]

mi smo na Cvrsnici nocili napolju pored doma jer dom radi samo vikendom a bio je cetvrtak...ali je bilo leto i sasvim ok noc na 1900mnv,mi smo imali vrece i lozili smo neku gradju koja je ostala od gradnje doma,jbga..pored je bila neka kucica u kojoj smo pokusali da namestimo za spavanje ali kada smo nalozili smedrevac kom smo prethodno popravili odzak izaslo je stotinu skorpija pa smo ipak izasli napolje

i na Homoljskim planinama nas je uhvatio mrak i silazili smo niz neke stene po mraku nekoliko sati..

 

a na Fruskoj se ,,kontrolisano,,  izgubimo svaki vikend ali ne jako

[placenik]

18 hours ago, Anonymous said:

, ukoliko nemaš vrhunsku opremu i ne umeš da napraviš vučju jamu.

 

 

Verovatnoća da ima snega za jamu po našem niskogorju je mizerna. Golomrazica je mnogo češća, a i opasnija

 

Edip: GSS je kod nas volonterski, i jako je šaren po sastavu, jer ne može baš mnogo da se bira. Ima mnooogooo dobrih alpinista, ali i zalutalih koji su u GSS samo zbog crvene uniforme na Kopu.  Od pre neku godinu nije više pod kapom PSS-a. 

Edited December 21, 2020 by placenik

[Anonymous]

Ja se nikad nisam izgubio, ali me na Orjenu napao poskok. 

 

E to se ne zaboravlja nikad.

[3opge]

2 minutes ago, Anonymous said:

Ja se nikad nisam izgubio, ali me na Orjenu napao poskok. 

 

E to se ne zaboravlja nikad.

kako napao? naskocio?

 

[Anonymous]

Bez zezanja. Pisao sam o tome tada na CG topiku. Koja trauma.

[3opge]

12 minutes ago, Anonymous said:

Bez zezanja. Pisao sam o tome tada na CG topiku. Koja trauma.

daj link

[Anonymous]

Samo što je fotka crkla.

[Bambula]

Gubili se ljudi po magli u lovu i u sred Banata  pa još nisu poznavali teren pa iz Orlovata stigli do Sutjeske,pa kad su videli silnu vodu jedan mislio da su stigli do mora  

[I*m with the pilots]

Ja sam sa mojim skolskim planinarskim drustvom imala dva ne tako zgodna slucaja. Jedan je bio gubljenje, mislim na Rudniku, gde je pao bas valjan mrak dok nekako vodic nije uspeo da stupi u kontakt sa domom u koji smo isli. Cini mi se da je padao sneg od jutra. Drugi je bila nagla promena vremena na Durmitoru u aprilu i...uragan koji je poceo da duva. Mene je vetar tako poneo, vukao i bacio na neku stenu, da sam rasekla deo ruke od dlana do lakta - uopste nisam imala pojma sta i kako se desilo. A onda, bilo je i nekih ljudi koji su posli potpuno nepripremljeni (za to su glavni krivci pre svega te vodje koje nisu proverile sa roditeljima, pa i pred sam put su mogli da odluce da ta deca ne podju ili da im se dobavi adekvatna obuca) pa je bilo i njih u starkama koji su zavrsili sa izvrnutim zglobovima. Noga ili dve su bile i slomljene ali mislim da je to bilo od nas dobro pripremljenih koji prosto nisu imali srece u toj ludoj situaciji.

Ja se secam da je profesorka-vodic i tokom puta rekla nesto takvo da je planina nepredvidiva i da se promene cetiri godisnja doba u istom danu, a onda ih je iznenadilo to sve sta se desilo + dakle to sto nisu proverili u cemu deca idu.

Edited December 21, 2020 by I*m with the pilots