Planinarenje i hajking

[Mil@n]

Pogotovu kad ih pohode glupavi ljudi. Dok si se izgubio, nisi se dobro pripremio. Ako te uhvatio mrak, nisi na vreme krenuo nazad. Ljudski faktor je ključan.

[Anonymous]

Ma dobro ovo su neki klinci, navukli se na propagandu. Srećom se dobro završilo, ja već pomislio gotovo, Beljanica je zaista veliko prostranstvo. Noć u planini u decembru, ne dao ti bog, ukoliko nemaš vrhunsku opremu i ne umeš da napraviš vučju jamu.

 

Ovo sad svaki vođa ture da navodi kao primer napaljenim klincima.

 

 

Edited December 20, 2020 by Anonymous

[3opge]

jel imao taj car zimske gume?

 

[Anonymous]

Ko će ga znati? Čitave koronarne godine bombarduju gradsku decu oko boravka u prirodi i čarima Srbije, što je OK, ali to rade debili koji ni sami ne znaju šta je boravak u prirodi.

[Frile]

1 hour ago, Anonymous said:

Toliko o bezopasnim srpskim planinama, što me neki put ubeđuju. Beljanica je pitomina, ali svaka planina može da se pretvori u pakao.

 

Pa nisu ni planinarili, zaglavili su se na Brezovici u Pežou 207 

edit: meni je zanimljiva pozadina iza njihovog "nestanka"
U Srbiji se obično ne diže buka niti podiže helikopter zbog punoletnih ljudi koji se ne vrate kući na vreme. Da je nađen auto u podnožju nekog Rtnja, pa da bude "otišli su gore, spasavaj"; nego u ovom slučaju nije se znalo ni gde im je auto niti da li su u nečijoj vikendici ili u šumi, a helikopter je uveliko leteo.

 

Edited December 20, 2020 by Frile

[Anonymous]

6 minutes ago, Frile said:

 

Pa nisu ni planinarili, zaglavili su se na Brezovici u Pežou 207 

 

Quote

Stric Stefana Rusova, Marko Rusov, kaže za N1 da se desilo da su krenuli na jedan od vrhova i da su se, kada su videli da je put loš, vratili nazad i ukucali u navigaciji koji im je najkraći put. 

 

[Anonymous]

Tek je ta navigacija posebna priča.

[Anonymous]

18 minutes ago, Frile said:

U Srbiji se obično ne diže buka niti podiže helikopter zbog punoletnih ljudi koji se ne vrate kući na vreme. Da je nađen auto u podnožju nekog Rtnja, pa da bude "otišli su gore, spasavaj"; nego u ovom slučaju nije se znalo ni gde im je auto niti da li su u nečijoj vikendici ili u šumi, a helikopter je uveliko leteo.

 

Pa kad smi mi i Crna Gora jedna od malobrojnih država gde ti takvu zajebanciju neće naplatiti papreno. Na Grebaji su mi pričali o nekom planinaru iz Albanije, imao je nesreću da se skrši sa njihove strane, morao je kuću da prodaje posle.

[Frile]

8 minutes ago, Anonymous said:

Tek je ta navigacija posebna priča.

 

Ako je uopšte istina to što stric priča... kakav genije mora neko biti da se u decembru, u pežou 207, zaputi na "neki od vrhova" tim putem, oslanjajući se samo na "navigaciju". Verovatno su išli preko Pasuljanskih livada. Taj makadam čak i nije tako loš, ali blato + sneg + decembar + 207 + nikom ne javiš gde si = katastrofa

(Doduše ne pomaže ni to što su, koliko čujem, od Straže izvukli asfalt do blizu Brezovice. Biće još ovakvih slučajeva.)

[Anonymous]

Ma. Mene pre par godina društvo nagovori da pođemo na 'rajačku turu koja nije klasična'. Lik skinuo rutu sa staze bogaze. Tu rutu je izgleda pravio lud čovek, a ovom mom geniju nestale baterije u nekom trenutku. Februar mesec, 4 popodne. Srećom se to desilo na Suvoboru, pa sam znao put nazad, ove budale naravno nisu. Kažem 'alo da li ste svesni šta radite?', ovi ladno ''šta može da se ružno desi na Rajcu?' Zvali me ponovo pre mesec dana, oterao sam ih u pičku materinu, budale bog čuva.

[Frile]

Baš su na planinarskoj fb grupi neki komentarisali gubljenje u magli, navodeći Rajac kao naizgled sasvim bezazleno mesto, gde su se prvi put upoznali sa tom pojavom.

A u sasvim drugoj diskusiji na istoj grupi se pluvali trekove sa wikiloca kao "nepouzdane" za razlkiku od trekova sa SiB koji su sigurni i provereni

Od kada ovim prostorima kruži CD sa skeniranim topografskim kartama, ne pada mi na pamet da idem bilo gde bez TK terena na koji idem. OK je trek sa neta, OK je da me vodi neko o čijem znanju nemam pojma, ali neka bude karta (papirna, elektronska, svejedno) u rancu za nedajbože.

Edited December 20, 2020 by Frile

[Anonymous]

Ja sam se, sa našom grupom, po magli bio izgubio tamo, promašili čitav vrh ko kreteni (a dvoje iz grupe su bili na Mon Blanu, ozbiljni likovi). Ali to je bilo u septembru u 10 ujutro, pa je ispala dobra zajebancija.

 

Treba imati respekt prema planini i izvestan strah, kakva god da je.

[iDemo]

Ko se nikad nije izgubio u planini i ko nije neplanirano zanocio u planini - neka se pripremi... To ce pre ili kasnije da mu/joj se desi. 

Vec sam pisao (pre 4-5 godina) - ko moze da nadje a nije citao "Nevarnosti v gorah" Pavle Shegula - vredi svaku paru. Na slovenackom je al' to i nije razlog da se ne procita. Sto se tice rezimea - gostovali su krajem osamdesetih ovi iz ekipe koja je isla na K2, Lotse, u Patagoniju - jedan od njih Peter Podgornik. On i brat (blizanac?) Pavel su, izmedju ostalog, bili clanovi ekspedicije na Lhotse (1981). Zverovi™ k'o i cela ta ekipa - ko je imao srece da ih vidi ili da negde ide sa njima i slicno... 

LM, taj Pavel je krenuo nekog letnjeg dana 1982. godine sa Tamarom Likar (i ona alpinistica™ solidna) na neki Mali Koritnishki Mangrt (gde god da je to u odnosu na onaj™ Mangrt), neplanirano su ostali u steni i do jutra bili rahmetli - da li zato sto su ostali predugo na uzetu ili su se smrzli (juni mesec) ili nesto trece - ne secam e detalja. Klasican primer iz one knjige gore - nije rezime, nije iskustvo, nije cak ni sreca nego uvek i svuda totalni respekt za planinu ( kao sto kaze gore kolega @Anonymous ) i sve sto uz to ide - i opet ne znas da l' si sve uradio 'po knjizi' i kako treba jer se uvek desi nesto neplanirano... A ko ce da najebe nego neko ko ne zna gde je krenuo i neko ko mnogo zna al' je resio da ide precicom, da svakako ima dovoljno vremena i taj rad... 

@Frile, kolega Caf je (jos uvek) instruktor u AO Zeleznicar - mislim da je donedavno imao neki materijal bash na tu temu negde na netu - ako nadjem - stavicu link. To se uvek valja...  

 

 

[ivy]

svuda se moze izgubiti...na Fruskoj Gori se mozes sasvim fino izgubiti i ako nemas srece pa biras bas pogresne staze i strane mozes satima da lutas,umoris se,povredis se...

 

a u Srbiji,posle ove godine i sta je pokazala, treba oformiti profesionalnu sluzbu za spasavanje i poceti naplacivati helikopter i izlazak sluzbe

[iDemo]

19 minutes ago, ivy said:

profesionalnu sluzbu za spasavanje

Ja se secam price koju sam cuo od nekih drugara - u ona™ vremena je postojao GSS po republikama - kod nas u Beogradu a izgleda bilo i u Nishu. E, ekipa iz Nish (zemljaci, da ne bude nesto po toj liniji) - bili u Aljazevom domu, znacke GSS 'na vidnom mestu' - dok neko nije utrcao i pitao prisutne je l' moze jedna ekipa da se popne uz neku Nemshku ili Slovensku ili sta god vec smer da 'skine' par klinaca koji su se zaglavili (pa ni gore ni dole). Ovi (navodno) samo poskidali znacke i spakovali u dzepove. Mozda je urbana legenda al' sasvim jasno opisuje razlike u potrebnom nivou 'tehnickog' znanja. Organizacija je svakako vazna i helikopteri i psi i ostalo al' - sto bi rekli - neki red mora da se zna...

Ne znam kako stoji sa AOBom i sa GSSom pri Planinarskom savezu Beograda/Srbije - a ne znam ni da li su bash svuda te sluzbe (osim pilota i vodica pasa) profesionalne u smislu da su placene. Pa cela Australija zivi na dobrovoljnim vatrogascima - svi oni hektari i kilometri kvadratni pozara su 'na zemlji' gasheni snagom i voljom dobrovoljaca i logistikom na kojoj je drzava gledala da ushtedi koliko je i mogla...