jugoslavija od nemila do nedraga

[Radoye]

Ovi S-I-d su zapravo bili samo probna serija i trebali su da sluze za obuku posada dok ne stignu naruceni S-I-j (gde je 'j' od Jugoslavija, jel'te) u cijoj konstrukciji su uzete primedbe koje je jugoslovenska strana imala na originalni S-I-d - top od 47mm, jaci oklop, jaci motor, i naravno veca tezina, kako to vec ide. Ovo bi bilo vec sasvim ozbiljno oklopno vozilo, no izradjena su samo dva prototipa, koji na kraju nisu isporuceni kao ni narucena i nikad zapoceta serija, jer su Cehoslovacku preuzeli Nemci i stopirali sve isporuke ratnog materijala trecim zemljama. Kasnije su oni Mesersmiti bili delom placeni kao kompenzacija za nikad ispunjene narudzbe iz ceskih fabrika (tenkovi, kamioni, teski mitraljezi, protivoklopna orudja, brdski topovi...)

[namenski]

Ovi S-I-d su zapravo bili samo probna serija i trebali su da sluze za obuku posada dok ne stignu naruceni S-I-j (gde je 'j' od Jugoslavija, jel'te) u cijoj konstrukciji su uzete primedbe koje je jugoslovenska strana imala na originalni S-I-d - top od 47mm, jaci oklop, jaci motor, i naravno veca tezina, kako to vec ide. Ovo bi bilo vec sasvim ozbiljno oklopno vozilo, no izradjena su samo dva prototipa, koji na kraju nisu isporuceni kao ni narucena i nikad zapoceta serija, jer su Cehoslovacku preuzeli Nemci i stopirali sve isporuke ratnog materijala trecim zemljama. Kasnije su oni Mesersmiti bili delom placeni kao kompenzacija za nikad ispunjene narudzbe iz ceskih fabrika (tenkovi, kamioni, teski mitraljezi, protivoklopna orudja, brdski topovi...)

To o produzetku saradnje i nabavci nove, poboljsane serije nisam znao, ja sam ovu Skodu zakacio povodom nekih tehnickih^tm pitanja: zna li se nesto vise o predvidjenm/zeljenom broju novih masina?

 

Inace, intersantan je jugoslovenski izbor bas ove ceske masine, mada sumnjam da je zasnovan na iole izgradjenoj doktrini koje istini za volju nije ni bilo: nema sumnje da su na odluku uticala i spanska iskustva kojih je u to vreme vec bilo, jer se razvoj tanketa negde tih godina poceo da definitivno odvija u 2 osnovna pravca, a sve iz prvobitne namere da se napravi tenk za sirotinju.

Prvi, italijanski model lakih i pokazalo se - osim na Balkanu - neupotrebljivih tanketa koje jednostavno nisu imale sta da traze ni u prvim fazama WW2, i drugi, ovaj ceski - uslovno tezih, teskih tanketa koje su - tehnicki sasvim sigurno - prethodnici takozvanih lovaca tenkova, naprava koje su Nemci, a narocito Sovjeti razvili do u nebesa.

Nisam nigde u jugoslovenskim dokumentima/literaturi nasao ni u tragovima ideje o upotrebi ovih naprava, mislim narocito na neisporucenu, poboljsanu seriju koju si pomenuo: tesko da su Jugosloveni imali na umu lov na tenkove ili bilo kakav oblik borbe protiv tenkova koji bi se oslanjao na njih, jer to, uostalom, tada nisu na umu imali ni Nemci ni bilo ko drugi.

Da li su koncepcijski bile zamisljene kao podrska pesadiji - inace glavna uloga tanketa u to doba - ili su trebale da budu nesto vise od toga verovatno necemo nikada saznati, a WW2 je za onu Jugoslaviju prekratko trajao da bi se videlo da li bi vremenom doslo do njihove upotrebe na neke druge nacine.

U svakom slucaju, jedno stoji: ovo je bila prvoklasno izabrana naprava, najbolja za svoje vreme i koja je imala ogromne mogucnosti upotrebe.

[Radoye]

S-I-d je bio klasicna tanketa, malo i lagano, S-I-j je vec trebalo da bude nesto drugo - samohodni protivoklopni top, sto bi Svabe rekle Sturmgesic, a Talijanci Semovente. Po konceptu bi mozda ponajvise licio na talijanske samohotke na bazi tenka L40 (Semovente 40/32). Ovo je bilo vec sasvim ozbiljno oklopno vozilo za taj period, mada kao sto znamo razvoj tenkova tokom rata je isao takvim tempom da bi vec negde 1943 top od 47mm postao potpuno neadekvatan za borbu sa najmodernijim tenkovima. Navodno je narucena bila serija od ukupno 108 S-I-j, ali kao sto rekoh to je bilo stopirano od strane Nemaca nakon aneksije Ceske.

 

Nije jugoslovenska predratna strategija nabavki vojne opreme bila toliko haoticna kao sto to na prvi mah deluje. U pocetku se oslanjala na Francusku (dosta toga je nasledjeno od francuskih snaga stacioniranih u regionu na kraju Velikog rata - otud i prvi FT-17 tenkovi. Ovi su bili vec zesce izraubovani i koristeni su samo za treining, dok nije nabavljeno jos (isto polovnih, ali u boljem stanju, iz Poljske i Francuske). Kasnije su nabavljeni Reno-Kegres, sto je prakticno isti tenk kao FT-17 samo modernizovana verzija sa novim gusenicama, i onda R35 koji je bio pristojan laki tenk za ono vreme, doduse pre svega kao vozilo za podrsku pesadiji jer je kratki 37mm top bio neadekvatan za borbu protiv tezih tenkova.

 

Polovinom tridesetih je napravljen strateski dogovor izmedju zemalja Male Antante da se vojna oprema kupuje u Cehoslovackoj, i onda su krenuli pregovori oko S-I-d, S-I-j i drugih oklopnih vozila, onda je nabavljena licenca za proizvodnju Praginih kamiona, poceo je program modernizacije i standardizacije artiljerije (kako poljske tako protivtenkovske i protivavionske)... No, sve to pada u vodu kada su Nemci uleteli u Cehoslovacku.

 

E tada Jugoslavija pocinje panicno da kupuje ono sto joj je falilo sa svih strana - tako su 47mm protivoklopni topovi kupljeni polovni u Spaniji, prave se narudzbe kod Francuza, Britanaca, Italijana... Nemci nude kompenzaciju za robu vec placenu Cesima (tako dobijamo nemacke avione i licencu za proizvodnju Dornijea u DFA). Onda izbijanje rata u Evropi zaustavlja i te poslove, prvo zato sto proizvodnja za sopstvene potrebe dobija primat nad izvozom, a onda je i Francuska kapitulirala, pa se na kraju narucuje od Amerikanaca (izmedju ostalog i Sevroletovi kamioni, lovci P-40) no slabo toga stize pre Aprila '41 i ta roba zavrsava kod Engleza.

 

Interesantno je da je u tom periodu 1939. - 1940. Jugoslavija takodje i izvozila vojnu opremu Francuskoj - konkretno aviobombe od 106 kg.

 

Dakle, strategija je postojala, samo se pod nastalim okolnostima raspala i onda smo docekali April 1941. ne samo iznutra razjedinjeni i bez jasne politicke vizije nego i u raskoraku sa preoruzavanjem. Vec za nekih 6 meseci bi situacija (barem na polju naoruzanja) bila znacajno drugacija - ne kazem da bi Jugoslavija takva kakva je bila mogla uspesno da se nosi sa Nemcima, malo ko na svetu je to mogao u to vreme, ali bi barem imali adekvatno protivoklopno oruzje da se pruzi kakav-takav otpor, bila bi zavrsena modernizacija artiljerije pa orudja ne bi bila po depoima i radionicama nego bi bila vracena u jedinice, stiglo bi jos modernih lovackih aviona... Ono, mozda se ne bismo raspali za 2 nedelje nego bi potrajali makar k'o Poljaci mesec dana.

[vathra]

Da li su koncepcijski bile zamisljene kao podrska pesadiji - inace glavna uloga tanketa u to doba - ili su trebale da budu nesto vise od toga verovatno necemo nikada saznati, a WW2 je za onu Jugoslaviju prekratko trajao da bi se videlo da li bi vremenom doslo do njihove upotrebe na neke druge nacine.

U svakom slucaju, jedno stoji: ovo je bila prvoklasno izabrana naprava, najbolja za svoje vreme i koja je imala ogromne mogucnosti upotrebe.

 

Š-I-d је била у формацији коњичких јединица, исто би било и са њеним наследником Š-I-j.

[namenski]

Ma to OK, ali bi bilo interesantno videti sta bi se i kako dogodilo s njima u praksi - da je prakse iole bilo  :( - sa beskorisnom konjicom koja bi u roku od odmah postala pesadija i u kojoj bi ove naprave ostale jedino pokretno sredstvo.

Ili, recimo, da li bi, kada i kako neko skontao da u rukama ima potencijalno efikasno sredstvo za borbu protiv tenkova s obzirom da im u vreme nastanka ta uloga nije bila ni u naznakama predvidjena, kao uostalom nigde drugde.

[bigvlada]

Šta je onda bilo prisutno od pvo artiljerije? Da je nekome to palo na pamet, pa da postojeću gvožđuriju upotrebi na način sličan nemačkim 88-cama (dualna pvo-protivoklopna upotreba) izradom odgovarajuće municije. 

[vathra]

Šta je onda bilo prisutno od pvo artiljerije? Da je nekome to palo na pamet, pa da postojeću gvožđuriju upotrebi na način sličan nemačkim 88-cama (dualna pvo-protivoklopna upotreba) izradom odgovarajuće municije. 

 

Коришћено је наравно. Ту су били Шкодини топови 75мм М37 и 76,5мм М36.

Добар део од преко 100 погинулих немачких тенкиста је тако настрадао.

Међутим они нису погодни за такви употребу (као ни 88-ца).

[namenski]

Seremo , kolektivno .

U vreme kada su ove cehoslovacke naprave nabavljane nije bilo, niti je moglo da bude reci o lovcima na tenkove: ta ce sorta da se rodi tek na Istocnom frontu i to u poprilicno poodmakloj fazi.

Skoda je trebalo da pruza podrsku, razbije po neku tacku otpora i da se, pre svega, a po ondasnjim kriterijumima, krece brzo i da moze da prati konjicu na primer.

Za protiv tenkova se spremalo nesto drugo:

 

Ovaj nemacki PAK35 na primer.

 

Inace, vreme nabavki ovih Skoda gore pada po Jugoslovene dosta nezgodno: Spanija jos uvek traje i vec je navukla Sovjete na pogresne zakljucke o ulozi i mogucnostima tenkova, zakljucke koji su doveli do rasformiranja velikih tenkovskih jedinica sto ce skupo da ih kosta u leto '41, obaska sto su Sovjeti, skupa sa Nemcima, bili avangarda bas u toj oblasti.

Spanija je mnoge zavela/navela na slepi kolosek, a sto se borbe protiv tenkova tice ostalo je da se utvrdi lekcija da je najveci neprijatelj tenku - drugi tenk.

Vatra je u pravu sto se tice nemackog 88: njegova slava je uglavnom posleratna i najvecim delom, ako ne i iskljucivo, nastala na temeljima njegove izvikanosti u Africi i na Zapadnom frontu, izvikanosti koja nema mnogo veze sa takozvanim stvarnim stanjem, ali ima veze sa dizanjem sopstvene cene.

 

Kad smo vec na Off: topovska cev za borbu protiv tenkova je imala pre svega da se izduzuje  , cak i ako je kalibar ostajao isti: to su brzo naucili Nemci kada je na Istocnom frontu zagustilo, pa je tako kicma njihovog oklopa i njihov glavni tenk, na stranu svi Tigrovi i Panteri - PzIV tokom rata evoluirao od:

 

 

do:

 

Ovog beogradskog koga je neki genije obojio dalekobilo...

 

Interesantno je da su - sva nemacka tehnika koja je, kao sto znamo, najbolja na svetu -_- - Sovjeti bili sto se artiljerije tice superiorniji od Nemaca i to skroz, tokom celog rata i tehnoloski i takticki i kako 'oces.

Pa je tako ova naprava obelezavana kao 76-мм дивизионная пушка образца 1942 года (ЗИС-3):

bila, verovatno, najbolja artiljerijska naprava WW2 i to na svetskom nivou, sledeci slavu jedne druge naprave iz prethodnog rata.

 

Nije dzaba stara kurva Cercil savetovao/sugerisao^tm Montgomeriju neposredno uoci preuzimanja komande na 8. armijom da ce se general koji uspe da vrati staru slavu artiljeriji upisati u velike; drug Staljin je to takodje znao odlicno.

 

Off na Off, tek epoha takozvane klasicne artiljerije se verovatno zavrsila negde polovinom 50-ih godina 20. veka, napravom koju je smislio signore general Fuscaldi i koja je bila i ostala predmet zavisti svih zainteresovanih, OTO Melara, l'obice da montagna M56:

 

 

I, da se vratimo na Jugoslaviju, 1 dobro zamisljena naprava iz ove sorte:

 

M-48, nastao u vreme kad su posleratni bili dovoljno taze i znali sta im je falilo, a predratni to znali i umeli da naprave.

[čekmeže]

Zašto je 88 izvikan?

[Radoye]

U vreme kada su ove cehoslovacke naprave nabavljane nije bilo, niti je moglo da bude reci o lovcima na tenkove: ta ce sorta da se rodi tek na Istocnom frontu i to u poprilicno poodmakloj fazi.

 

Zavisi sta podrazumevas pod tenkom i pod lovcem na tenkove.

 

Ako gledas kasne verzije pancer trojki i cetvorki, pantere, tigrove, T-34, KV, IS, Sermane i ostale Cercile, Komete i Centurione, onda zaista vozila poput S-I-d i slicnih tu nemaju sta da traze.

 

Ali s kraja 30-tih godina tenkovima su se smatrali i pancer 1, Vikersov sestotonac i njegovi derivati, i gomila svakojakog dreka koje su S-I-d i slicna vozila naoruzana topovima 37 - 47 mm busili kao od sale.

 

Recimo, formacijski u izvidjackim oklopnim jedinicama u Poljskoj, protivoklopnu komponentu cinile su tankete TKS preoruzane topom od 20 mm sa pancirnom municijom. Da li su ovo lovci na tenkove poput sturmgesica, Jagtigera ili SU-85 i slicnih s kraja rata - pa sigurno da ne. Ali im je funkcija bila upravo da love tenkove, onakve kakvi su vecinom bili u to vreme, i to su radili sasvim OK.

 

Slicna vozila imali su i Francuzi (oklopljeni kamioni sa topom od 47mm montiranim pozadi), Belgijanci su imali specijalizovana protivoklopna vozila na bazi VCL tanketa, Nemci su svoj prvi pancerjager izbacili jos 1940. na bazi pancer 1 (dakle malo, lagano, do 6 t), Italijani su proizveli citav galimatijas semovente samohotki na bazi svojih (prilicno jadnih) tenkova u pokusaju da ih pretvore u vozila adekvatna za protivoklopna dejstva tokom operacija na severu Afrike, Amerikanci su otpocetka svog ucesca u ratu imali doktrinom definisane jedinice unistitelja tenkova, u pocetku naoruzane vozilima na bazi oklopnih transportera polugusenicara, kasnije sa mnogo ozbiljnijim vozilima, Britanci su to pokusavali da rese specijalizovanim verzijama standardnih tenkova gde si imao verziju naoruzanu malokalibarskim protivoklopnim topom i isto to naoruzano kratkim topom / haubicom veceg kalibra za dejstva po pesadiji i drugim "mekim" ciljevima...

 

I sve to poprilicno rano u ratu, i ne na istocnom frontu.

 

Dakle, ideja vozila specijalizovanog za protivoklopnu borbu je itekako postojala, sa topovima do 50mm i pancirnom municijom, upravo poput ovih ceskih tanketa u jugoslovenskoj sluzbi. Vozila za proboj / pruzanje podrske bila bi drugacije naoruzana.

[namenski]

Zašto je 88 izvikan?

Zato sto su ga se dohvatili novinari zapadnih medija, pre svega.

Daleko od toga da se radilo o nekvalitetnom orudju, ali se dokazalo i pokazalo i bilo reklamirano na Zapadnom frontu i u Africi pre toga u uslovima, pre svega terenskim, koji su mu, onako nezgrapnom i nenamenskom - radilo se o PA topu - omogucili da se istakne protiv tenkova koji su na tom istom Zapadnom frontu bili nesto sasvim drugo nego na Istoku.

Ima jos razloga: na Zapadu Nemci, jos od Normandije nisu - osim Ardena, pa i to kratko - radili nista sa iole krupnim oklopnim sastavima kao jednom od sredstava/nacina za borbu sa Zapadnim saveznicima.

Prvo, zato sto je skoro sav oklop bio preko potreban na Istoku, a drugo sto vazdusna nadmoc saveznika nije ostavljala ni minimalne mogucnosti za tako nesto: pod takvim uslovima, jedino sredstvo, iole delotvorno, bio je 88 koga je, em bilo dovoljno, em je bilo osoblja koje je bilo obuceno da ga koristi.

Obaska sto su mu, kao sto rekoh, terenski uslovi isli na ruku za razliku od Istoka gde bi bio - kao sto i jeste - zbrisavan promptno, narocito u kasnijim fazama rata.

 

Na Istoku se to, kao sto rekoh, moralo da radi suptilnije^tm

[namenski]

Zavisi sta podrazumevas pod tenkom i pod lovcem na tenkove.

 

Ako gledas kasne verzije pancer trojki i cetvorki, pantere, tigrove, T-34, KV, IS, Sermane i ostale Cercile, Komete i Centurione, onda zaista vozila poput S-I-d i slicnih tu nemaju sta da traze.

 

Ali s kraja 30-tih godina tenkovima su se smatrali i pancer 1, Vikersov sestotonac i njegovi derivati, i gomila svakojakog dreka koje su S-I-d i slicna vozila naoruzana topovima 37 - 47 mm busili kao od sale.

 

Recimo, formacijski u izvidjackim oklopnim jedinicama u Poljskoj, protivoklopnu komponentu cinile su tankete TKS preoruzane topom od 20 mm sa pancirnom municijom. Da li su ovo lovci na tenkove poput sturmgesica, Jagtigera ili SU-85 i slicnih s kraja rata - pa sigurno da ne. Ali im je funkcija bila upravo da love tenkove, onakve kakvi su vecinom bili u to vreme, i to su radili sasvim OK.

 

Slicna vozila imali su i Francuzi (oklopljeni kamioni sa topom od 47mm montiranim pozadi), Belgijanci su imali specijalizovana protivoklopna vozila na bazi VCL tanketa, Nemci su svoj prvi pancerjager izbacili jos 1940. na bazi pancer 1 (dakle malo, lagano, do 6 t), Italijani su proizveli citav galimatijas semovente samohotki na bazi svojih (prilicno jadnih) tenkova u pokusaju da ih pretvore u vozila adekvatna za protivoklopna dejstva tokom operacija na severu Afrike, Amerikanci su otpocetka svog ucesca u ratu imali doktrinom definisane jedinice unistitelja tenkova, u pocetku naoruzane vozilima na bazi oklopnih transportera polugusenicara, kasnije sa mnogo ozbiljnijim vozilima, Britanci su to pokusavali da rese specijalizovanim verzijama standardnih tenkova gde si imao verziju naoruzanu malokalibarskim protivoklopnim topom i isto to naoruzano kratkim topom / haubicom veceg kalibra za dejstva po pesadiji i drugim "mekim" ciljevima...

 

I sve to poprilicno rano u ratu, i ne na istocnom frontu.

 

Dakle, ideja vozila specijalizovanog za protivoklopnu borbu je itekako postojala, sa topovima do 50mm i pancirnom municijom, upravo poput ovih ceskih tanketa u jugoslovenskoj sluzbi. Vozila za proboj / pruzanje podrske bila bi drugacije naoruzana.

И јеси и ниси у праву: једно је борба против тенкова, формацијска да тако кажем, и виђена очима планера у европским војскама уочи Другог светског рата. Та делатност^тм се сматрала само једним, па и то не најважнијим, од послова које си навео, а значај тенкова онако како су они употребљени у рату се ни издалека није схватао поготово не на надлежним местима у војскама какве су биле југословенска, француска, пољска...

Било би претерано, уз неспорно мудар избор чехословачке направе о којој причамо, југословенским ђенералштапцима приписати баш толику далековидост.

Покушавам да кажем да је од ове Шкоде до направа као што су Самоходная (артиллерийская) установка и разни Jagd-ovi био далек и никако праволинијски пут.

Шкода на том путу јесте била добар, мудро и далековидо одмерен потез, али је ипак била и ценим да би остала само танкета, слепо црево хоћу рећи, оклоп за сиротињу у најбољем случају.

Биће, сложи

[vathra]

Zašto je 88 izvikan?

 

Флак 88 није подесан за борбу против тенкова јер је исувише висок. Има случајева из Африке где су их Британци на време уочили и уништили артиљеријом. Прави ПТ топ мора да има врло низак профил да би се лако сакрио.

То што су постизали успехе у ПТ улози до краја рата је било захваљујући вештини посада, тактичкој ситуацији и честом неискуству противника.

 

Као ПА топ је убрзо застарео, савезници су почели да лете на већим висинама где он није био толико ефикасан. Зато су увели 105-цу и 128-цу које су биле ефикасније.

[Radoye]

Било би претерано, уз неспорно мудар избор чехословачке направе о којој причамо, југословенским ђенералштапцима приписати баш толику далековидост.

 

Za ovaj T-32 iliti S-I-d kao sto je isporucen si sasvim u pravu, to jeste klasicna tanketa samo eto malo jace naoruzana, umesto teskog mitraljeza kao sto je to obicaj stavljen je top od 37 mm koji je adekvatan i za protivoklopna dejstva.

 

Ali onaj nesudjeni S-I-j je vec nesto drugo, top od 47 mm je i vise nego adekvatan da se nosi sa svim osim najteze oklopljenim tenkovima tog vremena, uz skoro dupliran oklop u odnosu na T-32 i jaci motor - ovakvo vozilo koje je dizajnirano upravo prema primedbama jugoslovenske strane na originalni S-I-d. Ovo je u rangu sa italijanskim Semovente L40 47/32 iz 1942. koji je od pocetka dizajniran da bude lovac na tenkove i nista drugo. Jako slican top (i ceski i italijanski 47mm imaju zajednickog pretka), skoro identican oklop (isto spreda i sa strane, S-I-j nesto minimalno jaci odozgo i odozdo), slicna tezina (oko 6 t oba - Italijan nesto tezi), slicna brzina i pokretljivost...

 

Znas kako kazu, ako izgleda kao patak, pliva kao patak, i kvace kao patak, onda je verovatno patak.

 

E sad, sasvim je drugo pitanje na koji nacin bi oni bili upotrebljavani. Ali vozilo kao vozilo jeste samohodni protivtenkovski top.

 

Cak to sto su ovi S-I-d formacijski stavljeni pod konjicu bi moglo da implicira nameru da budu primarno upotrebljavani za borbu protiv tenkova. Kao sto je poznato, jugoslovenski djeneralstapci su se u svemu ugledali na Francuze (doduse, uz veliko kasnjenje u usvajanju novotarija, i daleko manje organizovano). Upravo kod Francuza, koji su do 1940. vec raskrstili sa konjicom u smislu vojnika u sedlu, a slicno je bilo i kod Britanaca, tenkovi predvidjeni za protivoklopnu borbu (protivoklopni topovi do 50 mm sa pancirnom municijom) su formacijski podredjeni konjici, dok su tenkovi za podrsku pesadiji (drugacije naoruzani jakako, kratkim topovima kalibra 75mm i vecim, sa visokoeksplozivnom municijom) formacijski bili podredjeni pesadiji. Slicno je bilo i kod Amerikanaca sa njihovim odvojenim bataljonima unistitelja tenkova (specijalizovana vozila, dugi top 76mm - 90 mm) i oklopnim bataljonima (klasicni tenkovi sa kratkim topom 75 mm ili haubicom 105 mm) koji su trebali da sluze za podrsku pesadiji.

 

Naravno, ovakva lepo zamisljena doktrina ima jedan veliki problem, a to je da na terenu cesto tamo gde imas samo lovce na tenkove treba ti vozilo za podrsku pesadiji i obrnuto. Zato su Rusi i Nemci imali prednost razvijajuci univerzalne tenkove koji su mogle podjednako dobro da rade i jedan i drugi posao, i pride ih organizovali u nezavisne formacije koje nisu potcinjene ni pesadiji ni konjici vec su sam svoj majstor. Kasnije su se i ostali dosetili istog, no to je vec druga prica.

 

Uglavnom, na osnovu svega sto sam procitao (a procitao sam puno toga), ja verujem da su S-I-j naruceni sa namerom da budu protivoklopna vozila / samohodni PT topovi / lovci na tenkove, zovi ih kako hoces. Kao takvi, bili su namenjeni za borbu sa onim sto je postojalo u okruzenju (Italijani, Madjari, Bugari, pa i Rumuni i Grci sa kojima smo bili saveznici) i za ono sto su oni imali u inventaru S-I-j bi bio vise nego dobar. O nekim jacim igracima poput Nemacke i slicnih mislim da u to vreme u djeneralstabu niko nije ni razmisljao, ne verujem da je do aprila 1941. njima uopste i padala na pamet mogucnost da bi mogli zaratiti s Nemcima.

 

VKJ takva kakva je bila uz sve manjkavosti i probleme bila je vise nego dovoljna za odbranu od vecine zemalja u okruzenju 1:1, osim protiv Italije gde su nam garantori bili Francuzi, a i sa Italijanima se moglo nositi (narocito zato sto bi protiv njih i Hrvati bili u fulu motivisani da se bore, jer su Italijani bacili oko na hrvatske krajeve). Ipak za zauzdavanje italijanskih teritorijalnih pretenzija u Dalmaciji i Crnoj Gori trazio se saveznik medju velikima (nakon pada Francuske, i britanskog odgovora da nisu sposobni da garantuju nas teritorijalni integritet, upravo zbog ovoga se islo na pakt s Hitlerom u nadi da ce on da iskontrolise Musolinija - opet, neka druga prica). Za bilo sta jace od Italijana VKJ je bila neadekvatna, no istini za volju sve jace od Italijana imalo je status svetske sile i za vecinu evropskih zemalja rat protiv Nemacke / SSSR / Britanije / Francuske znacio bi sigurnu propast.

 

Zato kada ocenjujemo borbenu gotovost VKJ to ne treba ciniti na osnovu ucinka u Aprilskom ratu (koji jeste sramotan, iz vise razloga) jer ona nije ni bila sposobna da vodi takav rat, nego je treba porediti sa neposrednim komsilukom. Onda neke stvari koje u sukobu sa Nemcima deluju nelogicno postaju jasnije. Postojala je ideja, samo sto je njeno sprovodjenje islo tipicno balkanski haoticno i dezorganizovano. Do pada Cehoslovacke (i Francuske) ratne nabavke za potrebe VKJ su sasvim logicne, nakon toga se panicno kupuje sve sto moze da se kupi, vodi se krajnje trapava diplomatija koja nas je okrenula i protiv Saveznika i protiv Osovine i protiv SSSR, i na kraju je april 1941. docekan spustenih gaca i potpuno nespremno...

[bigvlada]

И јеси и ниси у праву: једно је борба против тенкова, формацијска да тако кажем, и виђена очима планера у европским војскама уочи Другог светског рата. Та делатност^тм се сматрала само једним, па и то не најважнијим, од послова које си навео, а значај тенкова онако како су они употребљени у рату се ни издалека није схватао поготово не на надлежним местима у војскама какве су биле југословенска, француска, пољска...

Било би претерано, уз неспорно мудар избор чехословачке направе о којој причамо, југословенским ђенералштапцима приписати баш толику далековидост.

Покушавам да кажем да је од ове Шкоде до направа као што су Самоходная (артиллерийская) установка и разни Jagd-ovi био далек и никако праволинијски пут.

Шкода на том путу јесте била добар, мудро и далековидо одмерен потез, али је ипак била и ценим да би остала само танкета, слепо црево хоћу рећи, оклоп за сиротињу у најбољем случају.

Биће, сложи

 

Imali su literaturu, samo što nije bila popularna.