GMO - Monsanto at the door

[MancMellow]

jednostavno, potrebno je manje panike i emotivnog pristupa a vise istrazivanja i hladne glave. ako bi se vodili idejom "i sama mogucnost potencijalnih negativnih efekata je dovoljna da se upotreba zabrani" mogli bi da se oprostimo od dobrog dela danasnje prehrambene industrije a o medicini da i ne pricam.

+1

[Dagmar]

Pa više istraživanja i jeste ono što bi bilo lepo videti. I u počecima farmaceutske industrije supstance su se prosto stavljale u promet, pa je vreme pokazalo da je potrebno uvesti rigoroznije kontrole. Pri tome kad se radi o farmaciji i nemamo baš alternativu, a kad se radi o hrani uopšte nisam ubeđena da je neophodno uvoditi novotarije. Prinosi hrane su već takvi da cela planeta može da se nahrani, a GMO izgleda baš i ne doprinosi smanjenju cena hrane. Tako da bih ja kad je hrana u pitanju birala konzervativni pristup, da me neko pita tj.

[Aineko]

Prinosi hrane su već takvi da cela planeta može da se nahrani, a GMO izgleda baš i ne doprinosi smanjenju cena hrane.

o ovome nemam mnogo pojma ali od nekih ljudi koji se u to bolje razumeju (a nemaju nikakve veze sa gm) sam cula da kako danas proizvodimo hranu nema sanse da na odrziv nacin prehranimo rastucu ljudsku populaciju. koliko tu gm moze da pomogne, ne znam, ali u sustini nemam bas nista protiv kontrolisanog uvodjenja gmo u hranu. samo se plasim da je monsanto tu dugorocno zeznuo stvar svojim delovanjem.

[Dagmar]

o ovome nemam mnogo pojma ali od nekih ljudi koji se u to bolje razumeju (a nemaju nikakve veze sa gm) sam cula da kako danas proizvodimo hranu nema sanse da na odrziv nacin prehranimo rastucu ljudsku populaciju. koliko tu gm moze da pomogne, ne znam, ali u sustini nemam bas nista protiv kontrolisanog uvodjenja gmo u hranu. samo se plasim da je monsanto tu dugorocno zeznuo stvar svojim delovanjem.

Pa u jednom trenutku će nas biti previše. Možda bez monsanta možemo da hranimo 10 milijardi, a sa monsantom 15, a šta će biti kad dostignemo 17? Ono što je najbitnije - sad nas nije previše, a problem gladi i dalje postoji. Zašto onda, ako je poenta u količini hrane koju planeta pravi, a trenutno je ima dovoljno, i dalje hiljade umiru od gladi? GMO kao odgovor na nehranjenu populaciju danas, i onu koju ćemo sutra imati usled rasta populacije mi je kao da neko kaže evo je meta, treba da je oborimo da bismo rešili problem, a vlasnik fabrike se okrene na stranu i krene da puca na zeca koga je ionako želeo uz komentar: Pa eto, možda zrno rikošetira i baš pogodi metu u centar.

[Aineko]

ja uporno pokusavam da pricu o gmo odvojim od mosantna ali to je izgleda nemoguce (sam topik je postavljen kao gmo = monsanto), sto samo ide u prilog mojoj strepnji da je monsanto potpuno upropastio ideju gmo.

[bigvlada]

Rešenje za ljude koji ni na jedan način ne žele da jedu spanać sa genima šarana će biti urbane farme - zatvoreni ekološki sistemi gde će se u posebno dizajniranim zgradama od po dvadesetak spratova gajiti voće i povrće. Desetak takvih zgrada je dovoljno da pokriju potrebe Novog Beograda za hranom. Pedesetak bi bile dovoljne za ceo grad. Imamo institute za pšenicu i kukuruz u kojima se čuvaju semena. Ako bude trebalo, žitarice ćemo gajiti u hangarima. Ja svesno GMO hranu jesti neću. Na Beobuildu sam davno otvorio temu o urbanoj poljoprivredi, pa koga zanima lako će je naći. Što se tiče kopirajta, evo jednog predloga reforme sistema patentiranjahttp://www.copyrightreform.eu/A ovako su počinjali.

[Aineko]

Rešenje za ljude koji ni na jedan način ne žele da jedu spanać sa genima šarana će biti urbane farme - zatvoreni ekološki sistemi gde će se u posebno dizajniranim zgradama od po dvadesetak spratova gajiti voće i povrće. Desetak takvih zgrada je dovoljno da pokriju potrebe Novog Beograda za hranom. Pedesetak bi bile dovoljne za ceo grad. Imamo institute za pšenicu i kukuruz u kojima se čuvaju semena. Ako bude trebalo, žitarice ćemo gajiti u hangarima. Ja svesno GMO hranu jesti neću.

Boldovano je svakako tvoje pravo, kao sto je moje da nemam nikakav sustinski problem sa gmo, ali kad smo vec na topiku gde se o tome raspravlja, mene jako interesuje zasto tacno nikad ne bi jeo npr pirinac koji ima gen za vitamin A ubacen tako da se u velikim kolicinama ekspresuje u zrnu, koji je prosao ispitivanja (a jeo bi bez problema psenicu nastalu hiljadama godina ljudske intervencije koja veze nema sa svojim 'prirodnim' korenima)?Moguce da ja masim temu i da je ovo topik o monsantu a ne o gmo - ne znam kako da odgovaram na postove gde se kaze monsanto a misli gmo, jer se ja o monsantu sve slazem sa Evi npr, ali gmo je neuporediva sira prica, koja se i ne tice samo hrane.

[morgana]

estel, sve hocu da te pitam, zasto si demografski pesimista? zasto bismo pretpostavili, ako cak i uzmemo da ce da se ostvare nepovoljnije projekcije (a uvijek ih se radi nekoliko) rasta stanovnistva, da ce se ljudski rod slabije i sa losijim ishodom nego danas tehnologijom nositi sa brojnoscu tj problemom nedostatka hrane.

[morgana]

istekao mi je edit, pas mu materna racun uvodnog posta, i uostalom clanka sa b92, dozvola za promet gmo nije automatski dozvola za uzgoj gmo. srbija ima mogucnost da ne dozvoli uzgoj, ili da ga dozvoli na odredjenom % povrsine.ako ima gdje da proda i izveze gmo hranu, ok mi je da srbija dozvoli i uzgoj gmo. naravno, ako je isplativiji od tzv prirodnih kultura.ne vjerujem da je kontrola u toj oblasti losija od kontrole poljopriv. proizvoda inace. ne da imam dokaze da je drugacije, naravno.nije mi jasno ovo sto se potencira da iza gmo ne mogu da rastu druge sorte. jel apsolutno ne postoji nacin za to ili je samo teze, pa dodaje na trosku?edit, sto se tice rize obogacene provitaminom a, ovo mi je dosta simpaticno:

Free licenses for developing countries were granted quickly due to the positive publicity that golden rice received, particularly in Time magazine in July 2000. Golden rice was said to be the first genetically modified crop that was unarguably beneficial. Monsanto Company was one of the first companies to grant free licences.^[40]The cutoff between humanitarian and commercial use was set at US$10,000. Therefore, as long as a farmer or subsequent user of golden rice genetics does not make more than $10,000 per year, no royalties need to be paid. In addition, farmers are permitted to keep and replant seed.

Edited December 25, 2012 by morgana

[eoten]

mogu da gaje druge sorte posle gmo, barem posle onih čija je prednost otpornost na jedan herbicid. eventualno se napravi jedna ili dve godine pauze, kada se seje gmo bez korišćenja "njegovog" herbicida već običnih.takođe, za taj tip gmo semena trovanje herbicidima je često manje nego kod običnih hibrida koji se takođe prskaju i po nekoliko puta mixom raznih preparata. neodgovoran proizvođač ne čini manje štete ako prska tri druga herbicida u povećanim količinama.

Edited December 25, 2012 by eoten

[morgana]

mogu da gaje druge sorte posle gmo, barem posle čija je prednost otpornost na jedan herbicid. eventualno se napravi jedna ili dve godine pauze, kada se seje gmo bez korišćenja "njegovog" herbicida već običnih.

aha, hvala :)ja sam pomislila na rotaciju kultura, sjecam je se iz prirode i drustva :D. samo sto o poljoprivredi znam tek tolko da je to aktivnost na otvorenom, osim kad nije, pa rekoh da se ne izlecem. Edited December 25, 2012 by morgana

[gone fishing]

kada država jednom da dozvolu za slobodan uzgoj gmo hrane više nema povratka nazad, kada farmeri osete povećanje prinosa a samim tim i keša koji zarađuju od bavljenja ratarstvom, ljudski je predpostaviti da će kao narkomani tražiti još gmo semena i za naredne setve- i pre 5-6 god. smo mogli čuti u vestima da je uništeno xy njiva sa gm sojom, kada je bilo cimanje da se takvo seme nabavi, kada ga bude bilo u slobodnoj prodaji svako će hteti da ga barem proba, što će dovesti do propasti još nekih institucija naše poljoprivrede, ovoga puta ne zbog tajkunizacije već zbog zastarelosti i akonkurentnosti mosantu&co- estel je pogodila suštinu, niko se ne potresa oko silnih aditiva koji se dodaju u prehrambenoj industriji u cilju poboljšanja ukusa ili produženja roka trajanja proizvoda, gde se takođe experimentiše sa novim aditvima jer su stari dobri provereni, dokazano aškodljivi skupi za upotrebu- svakako to se prvo ispita na pacovima ako je za utehu :D

[Tale]

Nisam čitao sve, samo sam primetio da je GM proizvoda odavno na sve strane na našim pijacama, a niko ne diže frku. Samo se za soju ovde davno strašne stvari pričale i njive uništavale. U čemu je suštinska razlika između gm soje i mandarina bez semenki?

[Ariel]

Samo da se saglasim sa estel tj. da pohvalim doprinos temi. I još par misli...Horizontalni transfer gena je tolika retkost da se može uporediti sa mutacijama tipa treća ruka. Dakle, čak i ako bi neki gen bio potencijalno problematičan (što je već jako mala šansa s obzirom na sva testiranja koja prođe GMO biljkapre nego što se pusti "u promet"), još da pređe putem digestivnog trakta u genom ljudskog organizma... pa, veće su šanse da dobijete na lutriji ili da ste Džoni Dep.GMO nije bona fide rešenje za gladne u svetu - za sada su se GMO žitarice pre svega pokazale kao način da se poveća prinos na "zapadnim" farmama koje nemaju probleme sa irigacijom ili plodnošću zemljišta, dakle, već imaju veliki prinos po hektaru, ali sa GMO kulturama još bolji. Oni pametniji takođe šaraju, tj. seju ne-GMO zajedno sa GMO žitaricama (konkretno, onim modifikovanim tako da su pogubne po štetočine) kako se ne bi razvila otpornost štetočina (bar ne prebrzo) - što je odgovor na zamerku da GMO menja ekosistem na način na koji pesticidi utiču na stvaranje super-korova. Dakle, GMO žitarice smanjuju potrebu za pesticidima, što je in the long run dobra stvar. (tangenta: konto toga da li će nas biti 15, 17 ili šurnaest milijardi uskoro, ne bih se toliko brinuo, pogledati šta o tome kaže

, baš je eye-opener)Takođe, Mark Henderson je jako dobro analizirao temu, kako dolikuje čoveku orijentisanom ka kritičkom razmišljanju: http://geekmanifesto...to-on-gm-crops/Lepo neko reče - anti-GMO folks are climate change deniers of the left. Edited December 25, 2012 by Ariel

[aram]

samo sitnica koja me nervira - nije Mosanto nego Monsanto :)