May 27, 20168 yr Током Вијетнамског рата, Монсанто и Dow Chemical, су правили, сада чувени, Наранџасти хербицид,који је требао да уништи прехрамбену базу Северног Вијетнама. Прскао се из ваздуха и од последица прскања хиљаде, минимум, а по подацима Вијентамске владе, милиони, људи су заражени различитим болестима од последица прскања. Тако се деца рађау деформисана или са менталним проблемима.
May 27, 20168 yr Они су радили на захтев владе САД. Agent Orange was only produced for, and used by, the government. Agent Orange: Background on Monsanto's Involvement Мислиш да нису знали како се користи пошто је Вијетнам запрашииван са тиме 4 године? Знали су, али нису били једини хемијски сандбевач, као што сам рекао, и суд их је штитио... The nine Agent Orange manufacturers were government contractors acting at the direction of the government, which was exercising its authority under the U.S. War Powers Act. The government set the manufacturing specifications for Agent Orange, and decided when, where and how it was used. Agent Orange was only made for military use by the government.
May 27, 20168 yr šta ste vi ovde neke đoke balaševići pa da nije bilo ratova ne bi bilo ni uživancije u treš metalu
May 27, 20168 yr Они су радили на захтев владе САД. Agent Orange: Background on Monsanto's Involvement Мислиш да нису знали како се користи пошто је Вијетнам запрашииван са тиме 4 године? Знали су, али нису били једини хемијски сандбевач, као што сам рекао, и суд их је штитио... Eksploziv, metak, bojni otrov, kasetne bombe, razlika je akademska. Ne ubijaju proizvodjaci.
May 27, 20168 yr Та примедба није добро прошла са Фарбеном и његовим комерцијалним пестицидом циклон-Б.
May 27, 20168 yr Nisi ga oni prskali.Pa nisu ni Bruno Tesch i Karl Weinbacher licno ubacivali Zyklon B...Sta vise, oni su se bavili samo pesticidima, uz po neki kreativni doprinos doduse
May 27, 20168 yr Eksploziv, metak, bojni otrov, kasetne bombe, razlika je akademska. Ne ubijaju proizvodjaci.I rasprava na ovakve teme je akademska: Sper, onaj Hitlerov ministar, ju je nazvao 'fenomenom nekriticke povezanosti tehnicara sa svojim zadatkom', ali tesko da moze da se spori elementarna cinjenjica da covek koji profesionalno radi - na usavrsavanju, na primer, kasetne bombe - ne zna ili sme da ne zna da njegov profesionalni trud ima za cilj i kao posledicu jos efikasnije ubijanje jos veceg broja ljudi.Ovaj problem jeste problem morala i na njega jos nije ponudjen sistemski odgovor i to iz prostog razloga sto se isti odnosi iskljucivo na moralni stav individue, pojedinca. Naravno, nije nevazan ni takozvani istorijski kontekst jer nije isto izmisljati sto efikasnije bombe za njihove i nase ali se bojim da je moralna strana problema nezaobilazna i da ce biti jos nezaobilaznija. Na nivou korporacije stvari su jos jasnije: praviti kasetne bombe sto veceg profita radi ostaje pitanje koje je vrlo nepopularno u takozvanim trzizsnim resenjima. Nista manje nego profitiranje moderne demokratske drzave na monopolu duvana i njeno istovremeno nastojanje da sacuva zdravlje populacije borbom za zabranu istog. Ili je, mozda, problem samo u u sistem ugradjenoj dozi licemerstva, dovoljnoj da svi zainteresovani mirno spavaju.
May 27, 20168 yr Ok, ali je meni to licemerno.U krajnjoj liniji o tome i pricamo.A bojim se da se o tome i radi.
May 27, 20168 yr Tesko se moze osporiti istinitost one klasicne: ne ubija oruzje ljude, nego ljudi ubijaju ljude. Sve dok se ista ne pocne da upotrebljava kao ortopedsko pomagalo za moral pojedinca, benzedin za siroku primenu koji ce da obezbedi ciste ruke i miran san. I neobavezu licne, individualne reakcije, 1 pranje ruku. I savesti.
May 27, 20168 yr I rasprava na ovakve teme je akademska: Sper, onaj Hitlerov ministar, ju je nazvao 'fenomenom nekriticke povezanosti tehnicara sa svojim zadatkom', ali tesko da moze da se spori elementarna cinjenjica da covek koji profesionalno radi - na usavrsavanju, na primer, kasetne bombe - ne zna ili sme da ne zna da njegov profesionalni trud ima za cilj i kao posledicu jos efikasnije ubijanje jos veceg broja ljudi. Ovaj problem jeste problem morala i na njega jos nije ponudjen sistemski odgovor i to iz prostog razloga sto se isti odnosi iskljucivo na moralni stav individue, pojedinca. Nije samo problem morala, i sam si napisao dole druge faktora, dakle proft, rast, taj rad. Taj što je radio na kasetnoj bombi neće se previše obazirati na moral ako je gladan/nema posao. Problem je kompletnog ustrojstva industrijskog društva o čemu su između ostalih pisali i Norbert Weiner i Kaczynski. Ali ko će se sad još baviti time kad su izbori svako malo i bira se između giant douchea i turd sandwicha. Edited May 27, 20168 yr by miki.bg
May 28, 20168 yr Eksploziv, metak, bojni otrov, kasetne bombe, razlika je akademska. Ne ubijaju proizvodjaci. Ispravka, osuđeni ratni zločinci odbili ponudu za preuzimanje.
May 28, 20168 yr Malo samo o Agent Orange tj 2,4D Agent Orange iliti 2,4 D - jedan od i danas najkoriscenijih pesticida za sirokolisne korove: http://www.agroklub.com/zastitna-sredstva/aktivne-tvari/24-d-42/ http://www.fitofarmacija.rs/proizvodi/herbicidi/lista.html?ff_val_1=2%2C4-D+u+obliku+dimetilamonijuma&ff_val_2=&ff_search_1=ingredient&ff_search_2=application&offset=0 Kod nas najpoznatiji kao kao Monosan... Od sve tri osnovne grupe pesticida, herbicidi su najmlađi, jer se prve informacije o delovanju nekih pre svega neorganskih jedinjenja (ferosulfat, sulfat bakra, natrijumnitrat...) koji uništavaju biljke javljaju krajem XIX veka. Tek četrdesetih godina XX veka dolazi do sinteza prvih herbicida, pa 1942. godine, sintetiše se 2,4 – dihlorfenoksisirćetna kiselina, poznatija kao 2,4D. Od tada do danas je razvijeno više stotina aktivnih materija koje deluju kao herbicidi koji su postali najprimenjivanija grupa pesticida u poljoprivrednoj proizvodnji. Dozira se odokativno, tj uglavnom barem duplo od preporucene doze :(
May 28, 20168 yr Та примедба није добро прошла са Фарбеном и његовим комерцијалним пестицидом циклон-Б. Kako se onda IBM izvukao??
Create an account or sign in to comment