Velika igra

[porucnik vasic]

Интересантно ми је као поприлично аматеру, али ентузијасти да читам ову тему, нарочито писанија како друг Меки каже школованих историчара, и одбрану објективности историчара поданика Краљице Бабе. Сви други су пристрасни док су они Богу хвала те муке ратосиљани одавно( поставља се питање када). Велика игра јесте британска опсесија због важности коју је ономад имао Раџ за економски напредак које је Уједињено Краљевство имало током 19 века. Ко је тај просперитет могао да угрози? Сигурно не Кина, разваљена и понижена којој су продавали опијм онако на велико, Јапан који тек што је изашао из самоизолације под притиском топова и америчких маринаца. Озбиљан такмац Британији је у Азији Русија, а те две силе су имале две тачке где су се сукобљавале, Балкан и Авганистан. Цео тај век Енглеска подржава Болесника на Босфору, једни друге подбадају преко кланова у Авганистану, сад то наравно треба да се рационализује. Управо читамhttp://www.amazon.com/The-Balkan-Wars-1912-1913-Prelude/dp/0415229472/ref=cm_cr_pr_product_topТу наравно писац који је потпуно објективан има разумевања зашто Аустрија осива Албанију, не би ли Србију спречила да изађе на Јадран, док са друге стране Србија која је та која треба да се повуче из Македоније. Успут, су Руси наравно дволични, и стално вребају Константинополис. Како да кажем струка™ је то...

[Yoda]

Србија у Форин офису: Мурал Сигисмунда Гецеа назван „Britannia Pacificatrix” (Британија миротворка) у Форин офису: Британија, приказана као нова Атена, рукује се са Америком. Иза Америке стоје у реду савезници из Антанте, а иза Британије полунаги младићи који представљају британске колоније. На средини платна, Британија је загрлила три девојчице приказане у облику богиње Психе. Ка Британији се уздиже Белгија, а поред ње, изнад српске тробојке, седи Србија која је загрлила Црну Гору којој се од срамоте због капитулације намерно не види лице.Zanimljiv i informativan Markovicev tekst:http://www.politika....-kapije.sr.html

Сплетом историјских околности, деведесет година после велике победе у Првом светском рату, западно виђење Србије више наликује на стање после 1903. него на англо-француско виђење Србије из Великог рата. Утешно је да два западноевропска одбацивања Србије (после 1903. и током деведесетих година) обухватају мали хронолошки опсег, али није нимало лагодно да други од ових одсека, иако ублажен, и даље траје.

Odbacivanje je deo struke™ vec poceo da pakuje kroz jedno drugacije sagledavanje I svetskog rata, miteleuropska kujna radi punom parom, neka ozbiljnija imena sa Ostrva™ vec im namiguju da se nagazi srpski Mordor. 2014. samo sto nije, a Sarajevo je vrlo moguc domacin konferenciji koja bi mogla da ima veliki medjunarodni znacaj.Srbende, naravno, spavaju medvedjim snom. Resice to SANU, sama... Edited January 3, 2013 by Yoda

[porucnik vasic]

Srbende, naravno, spavaju medvedjim snom. Resice to SANU, sama...

Ма пусти ти САНУ учитељу џедаја, То је ионако постао само параван за маторог Хајдина да набацује послове сину. Мислим живље је на Новом Гробљу него у канцеларијама Академије. Питање је шта ми можемо да урадимо гледе тога. Овде се сваког новембра одржава велика конференција(вероватно највећа) за евроазијске студије, па би могао да се предложи неки округли сто , панел или тако већ неђшто. Ето, може да се пређе са речи на дела...

[Yoda]

Bio je kiseo akcenat na SANU, koja je vec kaparisala jubilej™ kod drzave. Tu nema previse pomoci.Neke alternativne varijante se razradjuju, i to sa uglednim svetom iz inostranstva.A valjda bi trebalo da je sve jasno. Jos je Lenjin rekao da tu nismo nista zgresili.

[porucnik vasic]

Bio je kiseo akcenat na SANU, koja je vec kaparisala jubilej™ kod drzave. Tu nema previse pomoci.Neke alternativne varijante se razradjuju, i to sa uglednim svetom iz inostranstva.A valjda bi trebalo da je sve jasno. Jos je Lenjin rekao da tu nismo nista zgresili.

Ја од провизоријума сбристанског давно не очекујем ништа. Зато се залажем за приватну иницијативу. Ако је Уљанов рекао да нисмо криви ко смо ми па да сумњамо?

[Zaz_pi]

Balkan se smatra periferijom Velike igre. Isto to vazi i za Japan, Koreju i Kinu, cak i Severna Amerika na kratko. Srz velike igre je Centralna Azija, Severna Indija i Persija.Medjutim, u jednom razgovoru koji su vodili dva cuvena obavestajna oficira Kapetan Bronislav Grombcevski i Potpukovnik Frensis Janghazbend(cuven i po masakru Tibetanaca 1904 od strane Britanske vojske) na teritoriji Ladakha tj. danasnjeg Kasmira,Kapetan Bronislav Grombcevski kaze Potpukovnik Frensisu Janghazbendu, parafraziram: zbog onoga sto nam ne dozvoljavate da dodjemo do Carigrada na Balkanu mi cemo vam uzmimati deo po deo vaseg uticaja u Aziji.( Pri tome je Grombcevski imao misije i na Tibetu. Eto, toliko su Rusi daleko poceli da zalaze.)Ruse je na Balkanu vodi ne samo racionalni interes prema Dardanelima vec i iracionalni interes prema Carigradu. Zato su oni na Balkanu bili manje pragmaticni nego u Aziji. Sto je imalo posledice po njihovu politiku i uspeh. Ruski carevi su sebe smatrali naslednicima rimskih i grckih vladarskih porodica Istocnog Rima. Prvi ruski Car Vasilije III je bio sin Velikog kneza Moskve Ivana III i Istocno-Rimske princeze Sofije Paleolog. Koja je bila necaka poslednjeg Istocnog-Rimskog Imperatora-Konstantina XI. Plus, sto je prilican broj elite iz Konstantinopolja otisao u Rusiju, posle pada istog pod Turke, kao vodecu pravoslavnu zemlju. I, ne samo iz Konstantinopolja vec i iz npr. Srbije. Ali, to je neka druga prica. Od toga vremena ruski Carevi sebe dozivljavaju kao naslednike trona u Carigradu. Ta cinjenica, stvarna ili imaginarno stovrena-nebitno, je vodila Ruse stalno prema Carigradu.Naravno, Dardaneli su igrali ogromnu ulogu i izlazak na Mediteran. U stvari najvecu ulogu ali i postojao je i taj iracionalni momenat sa Carigradom. Koji je Rusima vezivao ruke u pragmatizmu britanskog tipa na Balkanu. Zato su Rusi bili mnogo uspesniji u Centralnoj Aziji, cak i na krajnjem istoku Azije nego na Balkanu.

Edited January 6, 2013 by Zaz_pi

[Yoda]

@Zaz-pi:stigao sam malo detaljnije da pogledam ovaj interesantan topik i drago mi je sto si ga pokrenuo. S druge strane, voleo bih da si fleksibilniji na odredjene komentare koje su dali MM i BB. Dinamika odnosa ne samo medju Britancima I Rusima, vec medju velikim silama uopste, sto bi rekao drug Lenjin, u vremenu imperijalizma, je takva da je tesko govoriti o zakucanim™ saveznistvima i neprijateljstvima.Britanska politika je odbila sanstefanski pokusaj Rusije na Berlinskom kongresu, ali samo par godina kasnije ona je cvrsto zgrabila Egipat, cime je Turska sa Bosforom I Dardanelima, ali I Balkan izgubio na dotadasnjem znacaju za London. Britanska politika zeli raznotezu evropskih snaga zarad lakseg ostvarenja svojih interesa u Aziji, ali jednostavno mora da izadje iz tzv. Sjajne izolacije kada nemacki car krece da pokazuje zube posebno nakon uklanjanja Bizmarka koji je zavrseno razumeo snagu Britanije sa jedne i Rusije sa druge strane, otvoreno prozivajuci Britance da vise ne mogu da jasu na repu saveza koji je on, kajzer, oformio. Nemci uzimaju od Turaka koncesiju za izgradnju anadolske zeleznice negde oko 1890. (negde pred I svetski rat dobice koncesije za Bagdad sve do Basre), krecu sa izgradnjom snazne mornarice, namiguju Austro Ugarskoj da ojaca svoju poziciju na Balkanu I da se spusti™ sve do Soluna…Vidim da je MM vec skrenuo paznju na Solzberija. Bez obzira sto je Rusima ranije zadavao velike glavobolje, pa jos bio i naslednik Dizraelija, upravo ce Solzberi pruziti ruku Rusima da se dogovore oko Irana i Turske sto su Rusi tada odbili, da bi se konacan dogovor napravio 1907, a nakon ruskog poraza u ratu sa, od Britanaca podrzanim Japanom.Refleksija velikih dilova osetila se vec pocetkom 20. veka i na Balkanu. Oko Makedonije Britanci polako pustaju sve jaci ruski upliv vodjeni novim saveznistvom i sve vise zatezu prema Turskoj I Austro-Ugarskoj. To je istovremeno i veliko otvaranje vrata za oslobodilacke akcije balkanskih naroda nekoliko godina kasnije.Samo nemoj da pomislis da imam neke posebne simpatije za Solzberija. On je covek koji je na Berlinskom kongresu, kao ministar spoljnih poslova, izrekao neke od najodvratnijih rasistickih stvari o Srbima I Balkancima uopste.Nije mi najjasnije ovo poredjenje racionalnih i iracionalnih interesa. Put do Dardanela vodi preko Bosfora izuzev da izadjes na neko drugo more sto je bilo gotovo neostvarljivo.

Edited January 9, 2013 by Yoda

[Djura]

@YodaSpominje se Britannia Pacificatrix i u

koju je radio BBC o Prvom svetskom ratu. Preporučujem onima koji nisu gledali.Što se tiče Velike igre, izašao je letos dobar članak u Foreign Affairsu o (fast forward) "novoj velikoj igri". Bio je besplatan neko vreme, a sada kako vidim naplaćuju. Ko ima pristup nekoj akademskoj bazi, neka baci pogled. U principu, Kina radi istu stvar kao i u Africi: izvol'te keš, ne pitamo šta radite kod kuće.

[Zaz_pi]

Rusko vezivanje za pravoslavlje na Balkanu im je dosta vezalo ruke u odnosima sa Turcima. Za razliku od Britanaca na Balkanu.Britanska politika je odbijala nezavisnost Srbije na Berlinskom kongresu.Nemacki car Vilhelm je spasio Britaniju. To sam vec napisao. Tacno je da je Britanija bila izolovana krajem XIX i pocetkom XX veka ali je izolovanost srusio Vilhelm svojom glupom politikom. Politika koju ce nemacku voditi u ogromne poraze u XX veku.Bizmark, dok je jos bio ambasador Pruske u Sankt Peterburgu, je govorio da je Rusija glavni strateski saveznik Nemacke. Ruski i nemacki interesi su mnogo manje poklapaju od nemacko-britanskih/francuskih i da je sa Rusijom najlakse napraviti podelu sveta. Za razliku od npr. rusko-britanskih interesa, koji su u velikom sukobu u Aziji. Zato je i forsiran Savez Tri Cara od strane Bizmarka. Savez se raspada zbog Balkana ali Bizmark 1887 potpisuje tajni savez sa Rusijom, gde se iskljucuje Bec iz price(sto ce izazvati veliki sok i bes u KuK kada se bude razotkrio tajni savez). U tom dokumentu je stajalo da se Nemacka nece buniti u slucaju Ruske intervencije oko Dardanela. Vilhelm je taj savez unistio 1890, zeleci da pridje vise Britancima. Razlozi za ovakav potez su isli cak i do rasne price. Rusija i Francuska stvaraju savez 1892, cime su udaraju temelji Antanti, a Nemacka biva sve vise izolovana, za razliku od Francuske, koja se otvara. Ova cinjenica je vrlo vazna za dogadjaje koji ce uslediti i Britanske odluke.Kada je Britanija zapocela svoje operacije na destabilizaciji Juzne Afrike zbog zlata(nekoliko pokusaja pobune) sto je dovelo od Drugog Burskog rat, u kojem su se desili veliki zlocini od strane Britanaca(priv konc-logori), Rusija vidi svoju sansu da izoluje Britaniju i konacno slomi Ostrvo. Medjutim, Vilhelm je vec ranije napustio Bizmarkovu politiku spram Rusije sto je dovelo do stvaranja Rusko-Francuskog saveza. Vec tada se znalo da Nemacka u ratu ima male sanse. Nemacki polozaj je bio los. Rusija okuplja oko sebe dosta zemalja koje osudjuju Britaniju i ceka se Vilhelm da stane uz taj savez kako bi se izolovala Britanija. Vilhelm odbija savez. Vec sam dao deo njegovog cuvenog intervjua, gde i sam kaze da je spasio Britaniju a da mu sada(1908) zabijaju noz u leda itd.U stvari Britanija ce stalno odrzavati veze sa Vilhelmom i davati mu tajno podrsku. Toliko da je Vilhelm bio ubedjen da Britanija nece uci u rat 1914. Sto je i bio jedan od glavnih razloga brze objave rata od strane Nemacke prema Rusiji.Pruga jeste bila problem ali mnogo vise ona koju je gradila Carska Rusija u dva prvca. Trans-Kaspijska, koja je vec bila napravljena do Taskenta krajem XIX veka(a Herat je bio u planu) i ona koja je pocela da se gradi prema Thom Okeanu tj. Trans-Sibirska. Dve pruge koje su isle do glavnih izvora ekonomske moci Britanije: Indije i Kine. Pruga koju su planirali Nemci je bila problematicna ali ona je morala da prolazi kroz mnogo drzava koje bi mogle u svakom trenutku da miniraju ceo projekat plus, daleko je i dalje bila Indija i Kina. Za ralziku od te pruge, ove ruske su prolazile kroz jednu Imperiju-Rusiju, i direktno su ugrozavale pomorske trgovacke rute koje je kontrolisala Britanija plus je Rusija mogla da vuce veliku vojsku mnogo brze od Britanaca u Aziji.Zato Britanci 1902 otvaraju Japan i stvraju modernu Japansku armiju. Rusko-Japanski 1904/5 rat je u stvari Rusko-Britanski. Posto je tamo bila britanska vojna tehnologija i britanski "savetnici" protiv Rusije. Britanije je dobro znala da Japan ne moze da pobedi u dugom ratu protiv ogromne Ruske vojske. Zato su napravili "blic strategiju" za Japan, da u tajnosti se napadne ruska Tiho-okeanska flota. Koordinirano krece Revolucioanrna aktivnost od strane Britanije u Rusiji. Sto ce se nastaviti sve do 1917. London je bio jedan od centara Ruskih revolucinara, dok je Britanija sa druge strane gusila svoje Revolucionare. To je znala i Ohrana, koja je imala centralu u Parizu. I, tako dolazimo do Revolucije 1905 u Rusiji. Sto onemogucava Cara Nikolaja da posalje brzo ogromnu vojsku prema Dalekom istoku Rusije i tamo Rusi dozivljavaju veliki poraz. To je bio razlog za dogovor sa Britancima 1907. Rusija je usla u unutranja previranja zbog poraza plus su krenule teske reforme politickog sistema. Naterana je da udje u savez sa Britanijom. Time je Britanija resila dva ogromna problema: Rusiju kao pretnju Indiji i Kini i potpuna izolacija Nemacke u zapadnom delu sveta i nemacki pogledi prema Africi.Za razilku od tebe koji kazes da je Savez iz 1907 izazvao oslobadjanje naroda na Balkanu, ja kazem da je doneo Prvi sv. rat.

[Bakemono]

Možeš koju reč o Stolipinu, pliz?

[Prospero]

Što se tiče Velike igre, izašao je letos dobar članak u Foreign Affairsu o (fast forward) "novoj velikoj igri". Bio je besplatan neko vreme, a sada kako vidim naplaćuju. Ko ima pristup nekoj akademskoj bazi, neka baci pogled. U principu, Kina radi istu stvar kao i u Africi: izvol'te keš, ne pitamo šta radite kod kuće.

evo cooleya ovde na istu temu, ali ne mogu da nađem taj članak u FA preko kobsona.

[Djura]

evo cooleya ovde na istu temu, ali ne mogu da nađem taj članak u FA preko kobsona.

I ja sam pokušao preko Kobsona, ali tamo članci sa FA kasne godinu dana ili nešto malo manje.

[Prospero]

ma ne kasne, i hein i ebsco i pq daju aktuelne članke (jan/feb '13), samo kao html bez paginacije, nego nema tog teksta u izdanjima koja sam gledao (maj-sept 2012).ni pretraga po ebsco-u nije dala nikakve rezultate.

[porucnik vasic]

Refleksija velikih dilova osetila se vec pocetkom 20. veka i na Balkanu. Oko Makedonije Britanci polako pustaju sve jaci ruski upliv vodjeni novim saveznistvom i sve vise zatezu prema Turskoj I Austro-Ugarskoj. To je istovremeno i veliko otvaranje vrata za oslobodilacke akcije balkanskih naroda nekoliko godina kasnije.

Учитељу Џедаја Британија је почетком Првог Балканског рата доведена пред свршен чин, мада је као и Аустрја планирала да Турска одради посао за њих, развали војске малих Балканских држава и тако их припреми за аустријску прво меку, а затим твдру окупацију, те истерају дефинитивно Русију са Балкана. У Лондону током преговора, они држе страну Бечу, спонзори су идеја које доводе до српске фрустрација и тражења поравњања у бившој Турској Македонији. Да блесави Вилхем није урадио то што је урадио са Белгијом у Августу 1914-те, Британија се не би мешала у сукоб, штагод да је потписала 1907-ме.

[dillinger]

Учитељу Џедаја Британија је почетком Првог Балканског рата доведена пред свршен чин, мада је као и Аустрја планирала да Турска одради посао за њих, развали војске малих Балканских држава и тако их припреми за аустријску прво меку, а затим твдру окупацију, те истерају дефинитивно Русију са Балкана. У Лондону током преговора, они држе страну Бечу, спонзори су идеја које доводе до српске фрустрација и тражења поравњања у бившој Турској Македонији. Да блесави Вилхем није урадио то што је урадио са Белгијом у Августу 1914-те, Британија се не би мешала у сукоб, штагод да је потписала 1907-ме.

Nije do frustracija Srbije doveo perfidni antipravoslavni Albion (koji je, valjda, podržao Turke i protiv Grka?), već alava i neodgovorna srpska elita. Cilj je bio izaći na more, a koje more, to je manje bitno. Egejsko, Jadransko ili Beringovo, samo daj da zaplovimo. Pa pošto je bilo evidentno u nekom momentu da Grci zaključavaju Egej, a Crnogorcima pripada Skadar, vrhovna komanda mesto planiranog prodora na jug skreće vojsku na jugozapad i uzima sebi obalu sve do ispod Drača. A već među velikim silama dogovorene konture nezavisne albanske države. Naravno, u pritiscima na Srbiju ne samo da je Britanija bila glasna već i Francuska a ni Rusija se nešto nije potrudila braniti budale, štaviše.