Musky Posted February 1, 2017 Posted February 1, 2017 (edited) Little children 2006 http://www.imdb.com/title/tt0404203/?ref_=nv_sr_2 Pohvala i rispekt za krajnje nepretenciozan pristup slikanja priče sa već milion puta prežvakanim zapletom lociranoj u jednoj od onih gadljivih palanki amerike...veoma hrabro, posebno što je režiser Todd Field istovremeno i koscenarista... i posebno što je tu Kejt Madafaka Vinslet... Zatim se u svih 136 minuta kompletna ekipa potrudi oko najsitnijeg detalja i sve vreme te zadrži u priči terajući te da glasno komentarišeš i osuđuješ poteze aktera...ili da se naebavaš familije obojici scenarista što su uopšte krenuli na tu stranu. Jednom adekvatan naslov filma...poruci koju nosi. Veoma uvrnuto dnevno svetlo...osobito na bazenu. (neki omaž Kronenbergu...šta već). Edited February 1, 2017 by Musky
nisam ja Posted February 1, 2017 Posted February 1, 2017 kakvo čudno ime za jedan film. nisam čuo ni za prvi deo a već su i nastavak snimili.
maheem Posted February 1, 2017 Posted February 1, 2017 Things to come (2016) http://www.imdb.com/title/tt4120176/ mlako, moram reci, i pored standardno dobre isabelle huppert. ostatak glumacke ekipe je totalno bezbojan, bezivotan, likovi nedefinisani i lako zaboravljivi. scenario - flatline, odakle smo dosli, kuda idemo, tako malo usput filozofiramo tek da gledalac bas ne crkne od dosade. doduse ima lepih toplih enterijera, lepe prirode sa juga francuske... moze se pogledati, al definitivno ne mora Uf meni je to najbolji film iz prosle godine, svi utisci su mi kontra
Leia Posted February 1, 2017 Posted February 1, 2017 Uf meni je to najbolji film iz prosle godine, svi utisci su mi kontra stvarno? sta te se toliko dojmilo, bas me zanima
maheem Posted February 1, 2017 Posted February 1, 2017 9.5/10 brilijantno napisan i režiran. teče kao reka i nosi glavnog lika, ponekad ga zvekne jako od kamen, ponekad nešto slabije a ima i momenata kada sve protekne mirno i glatko. sve je jebeno remek delo: svetlo (ooooo kako je razbila svetlo u filmu), tempo, događaji, emocije. šta je bre ova žena još snimila da gledam večeras? imam Eden na kompu, neko ga je nahvalio ovde...
Ajant23 Posted February 1, 2017 Posted February 1, 2017 Da ponovim i ja o prethodnom filmu istog reditelja... Eden (2014) Ovakvi filmovi su odraz mnogo toga što nije nimalo dobro sa filmom Evropske unije. Jedan od onih francuskih filmova, koji baš i nisu ništa. Nisam ranije gledao ništa od filmova koje je radila Mia Hansen-Løve. Ostao sam u nedoumici da li je uradila gori posao kao scenarista ili kao reditelj. U filmu drame jedva i da ima. Režija se muči većim delom vremena. I jedno i drugo su prožeti neprestanim intervencijama da se misaono usaglase nenadahnute tendencije. Ima se posla sa dramaturgom i rediteljem koji naprosto nije u stanju da stvori išta iz sopstvenog nadahnuća i koji naprosto živi od pogubljenih, tužno odmerenih polemičkih impulsa, neprestano se oslanjajući na svoj uski društveni kontekst u kome nije u stanju ni da progovori snažnije ili iskrenije od te naučenosti i manira ovladanim da kulturno balansira držeći svoje mesto u njemu. Mogao bih dosta toga da napišem šta sve ne valja u ovom filmu, ali ionako nije bitno... Gde si ti tu video "polemičke impulse"? Tu dramu koju ti tražiš je Assayas prošao još negde sredinom devedesetih sa "Hladnom vodom", a njegova supruga i učenica samo prati njegov tok, tako da bi bilo teško očekivati to od nje. Eden je film o zanosu jednog vremena, jednog perioda u životu i sve dramsko u njemu je ublaženo tim nostalgičnim tonom, stavljeno u drugi plan. "tužno odmereni polemički impulsi" nalaze se u rečenici, odnosno pasusu: Ima se posla sa dramaturgom i rediteljem koji naprosto nije u stanju da stvori išta iz sopstvenog nadahnuća i koji naprosto živi od pogubljenih, tužno odmerenih polemičkih impulsa, neprestano se oslanjajući na svoj uski društveni kontekst u kome nije u stanju ni da progovori snažnije ili iskrenije od te naučenosti i manira ovladanim da kulturno balansira držeći svoje mesto u njemu. Inače, sam tretman karakterističnih mesta biopica: počeci koje karakteriše ideja i sredina iz koje se širi (porodica, klub), veze sa devojkama, koje oslikavaju faze u ogledalu (devojka pisac, koja je tu na određeno vreme; prolazne veze oličene u seventeen (ABBA) DJ devojci; nagoveštaj romanse koja se motiviše kao Čehovljeva puška i koja se samim tim razvija u problematizaciju društvene realizacije veze, da ne kažem porodice; klasična sponzoruša/snob/malograđanka; manjinska devojka sa margine čije se ludilo, isto kao interpretacija Nore u socijalizmu, transformiše u slučaj neuklopljenosti u društvo koje nije rešilo problem manjina; poslednja devojka sa kojom više i nema vezu, koja je sublimirana u ironiju lajtmotiva pesme koju mu je ostavila kao poslednji i prvi lik u ogledalu); faze uspona i pada, koje se lome kulminacijom na putu kao mitskom prelazu preko distance vode, ali i povratka u izvore sopstvenog nadahnuća; put kroz vreme kao put kroz granice, tipična naratološka dijegeza života, koja zanemaruje iskustvo življenja u ime interpretacije transcedentne misli o njemu; parabola o ubrzanju sagorevanja do sloma, koji vodi transformisanoj pojavnosti. Sama parabola, što bi rekao Nortrop Fraj, pretenduje da bude pozno istorijska, dakle ironična. Otuda se javlja i čitav niz tipičnih motiva narativa moderne koji se vraća u ishod postmoderne: samoubistvo umetnika u peripetiji (skica kao ironija neoplatoničarskog morala forme, strip kao ironija komunikacije, Tuluz Lotrek kao ironija prevaziđene boemije); kokain; abortus; bankrot, odnosno neuspeh realizacije u kapitalizmu, i tako dalje. Naravno, autor sve to tretira u izrazito polemičkom kodu. Većina motiva i u istoriji života junaka, kroz stereotipe biopica, i u istoriji postmoderne su tu u uobičajeno nenadahnutom izgovoru da se tako mora postupati, ali se zato može konstatno od toga distancirati i sarkastično se sve to može obrađivati. Kao posledicu toga dobijamo smešno polemičnu dramu do koje ni autoru uopšte nije stalo, pa se gega od jednog do drugog ironičnog impulsa po principu hajde sada da dodam i ovo i da se kroz sarkazam i od toga distanciram na ovaj ili onaj način, koliko mi tada zaiskri nadahnuća, ukazujući na neka od onih naših mesta o kojima smo često pričali kao o problemima. Drama, kao celina stvaranja, nju naprosto i ne zanima, ona samo sledi žanr i narativ onako kako je naučena kroz iskustvo društvene analize književnosti. Uostalom, uprkos intelektualnim stvaralačkim nastojanjima pojedinih nemaca, ni opera nikada nije imala uspelu dramu - sve su to samo vrhunske muzičke numere, koje se smenjuju sa nekakvim vezivnim tkivom, odnosto konstruktom koji ih povezuje koliko toliko. Tu se cepa i do ekstrema ogoljava apsurdni postupak autora. Film se šizofreno cepa kao Raskoljnikov kada čita pismo majke, i tada za Miu Hansen-Løve kao stvaraoca više nema sumnje - ona prelazi na stranu pozicije Vendersovog gosta Kolumba, dakle Porfirija Petrovića. Naravno, sve je puno ironije, kao što se davno naučilo da tako prolazi u našim krugovima. Naivno je videti da se kroz takav postupa priziva epohalno delo filozofa, koji je davno na počecima demokratije insistirao jedino i isključivo na indivudualnom putu pojedinačnog razvoja, i otuda je to svoje delo nazvao Država. To što ona radi niti je filozofija, niti je duboko promišljanje, niti je - u krajnoj liniji - namigivanje kroz emociju muzike kojom se lakše prevazilazi ona strana intelekta za koga je Dostojevski govorio da je tumor. Jok. To ti je, brate, dramaturg i reditelj koji naprosto nije u stanju da stvori išta iz sopstvenog nadahnuća i koji naprosto živi od pogubljenih, tužno odmerenih polemičkih impulsa, neprestano se oslanjajući na svoj uski društveni kontekst u kome nije u stanju ni da progovori snažnije ili iskrenije od te naučenosti i manira ovladanim da kulturno balansira držeći svoje mesto u njemu. To nije istorijska ironija, već smrt ruke - da i ja budem sarkastičan evocirajući Fosijonovu Pohvalu ruci... ^_^
roksi Posted February 2, 2017 Posted February 2, 2017 9.5/10 brilijantno napisan i režiran. teče kao reka i nosi glavnog lika, ponekad ga zvekne jako od kamen, ponekad nešto slabije a ima i momenata kada sve protekne mirno i glatko. sve je jebeno remek delo: svetlo (ooooo kako je razbila svetlo u filmu), tempo, događaji, emocije. šta je bre ova žena još snimila da gledam večeras? imam Eden na kompu, neko ga je nahvalio ovde... +1 isti utisci, odlican film. gledala ga pre nekih mesec/dva dana i jos uvek mi se neki momenti ponovo javljaju i prolecu kroz glavu. ne znam da li je neko vec pominjao ali atmosfera veoma podseca na filmove e.rohmera.
Leia Posted February 2, 2017 Posted February 2, 2017 (edited) @maheem pa dobro...no summa summarum i tebi je izabel najjaci utisak iz filma, pa ti mogu onda od novijih predloziti i Elle (2016) koji ima za moj ukus totalno rastimovan scenario pun nekih bizarnih i nerealnih preterivanja al ona sve to vrlo junacki iznese, eto kao meryl u florence foster jenkins. @ajant23 onda i taj Eden mrka kapa? a bas sam se radovala da seirim parizanski andergraund... imas neki predlog za noviji fr film, a koji bi mi se svideo? gleda mi se Personal shopper (2016) al ne mogu nigde da ga nadjem... Edited February 2, 2017 by Leia
maheem Posted February 2, 2017 Posted February 2, 2017 (edited) @maheem pa dobro...no summa summarum i tebi je izabel najjaci utisak iz filma, pa ti mogu onda od novijih predloziti i Elle (2016) koji ima za moj ukus totalno rastimovan scenario pun nekih bizarnih i nerealnih preterivanja al ona sve to vrlo junacki iznese, eto kao meryl u florence foster jenkins. nope, to nisam napisao najjači utisak mi je lakoća pripovedanja, vremenski skokovi i svetlo. kad sam napisao žena, mislio sam na režiserku. gledao sam Elle, super sicky film. pre par dana se konačno namestim da pogledam Eden koji već dugo hvata prašinu na hddu, pustim ga a ono neki drugi film s istim imenom al tu je ajant da podseti da ga skinem Edited February 2, 2017 by maheem
Ajant23 Posted February 2, 2017 Posted February 2, 2017 (edited) @Leia Od francuskih filmova, koje sam gledao u januaru, ovaj mi je najviše legao: Belles familles... Edited February 2, 2017 by Ajant23
Leia Posted February 2, 2017 Posted February 2, 2017 (edited) nope, to nisam napisao najjači utisak mi je lakoća pripovedanja, vremenski skokovi i svetlo. kad sam napisao žena, mislio sam na režiserku. gledao sam Elle, super sicky film. pre par dana se konačno namestim da pogledam Eden koji već dugo hvata prašinu na hddu, pustim ga a ono neki drugi film s istim imenom al tu je ajant da podseti da ga skinem ah ok.. bilo kako bilo, cherchez la femme ☺️ ima neki film o klaberskoj sceni u berlinu, sad da me ubijes ne mogu da se setim naslova a neko mi ga je nekad vatreno preporucivao... mozda se neko seti edit. evo ga! Berlin calling (2008) http://www.imdb.com/title/tt0211946/?ref_=tt_rec_tt (nisam jos gledala) Edited February 2, 2017 by Leia
Leia Posted February 2, 2017 Posted February 2, 2017 @Leia Od francuskih filmova, koje sam gledao u januaru, ovaj mi je najviše legao: Belles familles... eo skidam, hvala
I*m with the pilots Posted February 2, 2017 Posted February 2, 2017 pre par dana se konačno namestim da pogledam Eden koji već dugo hvata prašinu na hddu, pustim ga a ono neki drugi film s istim imenom al tu je ajant da podseti da ga skinem Ako je to ovaj nemacki Eden, gledaj slobodno http://www.imdb.com/title/tt0765444/
nautilus Posted February 2, 2017 Posted February 2, 2017 http://www.imdb.com/title/tt2119532/ Hacksaw ridge Od ovoga su se mogla napraviti dva dobra i jedan los film. Ovako je ispalo blah, bezvezno. Kao da mu je bio cilj da napravi mediokritetski film, bez poente, bez stava, bez bilo cega. Plus se glavni glumac kliberi do iritantnosti. Precenjena budalastina i upropastena dobra prica.
boshoku Posted February 2, 2017 Posted February 2, 2017 meni je drago da se mel (po)vratio, a film nije baš bulja, al nije svakako ni remek delo 6.5
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now