Poslednji film koji ste gledali Part II

[Duci Simonovic]

Taj je brutalan film, top komedija

[đorđe geprat]

 

Gledao dva filma, juče i prekjuče, iz kod nas ne baš Top 10 kinematografija. Metalhead, islandski film o djevojci koja nakon traume gubitka brata "stupa u njegov lik" metalca, a samim tim i otpadnika u maloj zajednici u seocetu na Islandu, usput tjerajući inat ponajviše roditeljima koji su proizvođači mlijeka. U jednom momentu pojavljuje se kako se čini jedina osoba koja donekle razumije Heru, glavnu junakinju, i to ni manje ni više seoski sveštenik, koji je takođe povezan sa metal muzikom. Radnja se inače dešava s početka devedesetih, i u tom području se pojavljuje novi oblik metala, "black metal", norveška verzija čiji su poklonici bili poznatiji možda po paljenju crkava (i samoubistvima i međusobnim ubistvima), nego li po muziciranju. Elem, da dalje ne spojlujem.

maločas sam ga odgledao. sjajan film. kraj baš kakav treba da bude. 

 

tema me podsetila na "la stanza del figlio" i "the ordinary people". teško je kada ne ide po redu.

Edited December 17, 2015 by djordje geprat

[iDemo]

 

 

čiji su poklonici bili poznatiji možda po paljenju crkava (i samoubistvima i međusobnim ubistvima),

 

Verujem da kod njih sve to ima na filmu a da su u zivotu - ono - jednom recju pitomina™ jedna skandinavska... 

[kud u maglu Simoviću]

victoria(2015)

 

vidim da ovde na forumu nešto i nije prošla, no to me neće sprečiti da ga ocenim sa 9/10.

 

berlin, jedna noć, jedan kadar i bezbroj pogrešnih odluka

 

negde me atmosferom podsetio na la haine, verovatno zbog junaka istih godina i bezizlazne situacije u kojoj su. fantastični likovi, odlična gluma i muzika, a priča ide taman tim tempom kakvim treba da ide bez sporih i suvišnih delova. sad što smo naviknuti na rez, akciju, rez, eksploziju, rez, reakciju drugi je par rukavica. za neke radnje je prosto potrebno vreme, čak i banalni prevoz od tačke a do tačke b ovde u real time-u nije dosadan jer je podvučen odličnim dijalozima koji vode priču.

sama činjenica da film i priča traju skoro 140 minuta i to bez ijednog jedinog reza(ni skrivenog kao u the rope ili birdman-u) ovom filmu daju još jedan OGROMAN plus.

 

remek delo

topla preporuka

:)

[Kreator]

ima da se kupi? ili si gledao u bioskopu?

[ToniAdams]

u jebote, zvuci ko ono sranje ruska barka

umetnicarenje.

[kud u maglu Simoviću]

ima da se kupi? ili si gledao u bioskopu?

ja ga kupio na kiosku™ a ima i srb titlova

 

u jebote, zvuci ko ono sranje ruska barka

umetnicarenje.

serendaš. pogledaj, pa se javi. sem ideje za realizaciju koja je 101% filmska, ostalo su pištolji, droga, trance minimal...

samo ne nose diesel

:(

[ToniAdams]

ma ocu, zezam se.

al ne volem generalno te eksperimente, nekako ne cine da film izgleda realisticno.

[kobni zelaya]

victoria(2015)

 

vidim da ovde na forumu nešto i nije prošla, no to me neće sprečiti da ga ocenim sa 9/10.

 

berlin, jedna noć, jedan kadar i bezbroj pogrešnih odluka

 

negde me atmosferom podsetio na la haine, verovatno zbog junaka istih godina i bezizlazne situacije u kojoj su. fantastični likovi, odlična gluma i muzika, a priča ide taman tim tempom kakvim treba da ide bez sporih i suvišnih delova. sad što smo naviknuti na rez, akciju, rez, eksploziju, rez, reakciju drugi je par rukavica. za neke radnje je prosto potrebno vreme, čak i banalni prevoz od tačke a do tačke b ovde u real time-u nije dosadan jer je podvučen odličnim dijalozima koji vode priču.

sama činjenica da film i priča traju skoro 140 minuta i to bez ijednog jedinog reza(ni skrivenog kao u the rope ili birdman-u) ovom filmu daju još jedan OGROMAN plus.

 

remek delo

topla preporuka

:)

 

Stoji mi na hardu već neko vreme, moraću da pogledam uskoro.

 

Imam i ja dobre vesti. :)

 

Eden

 

Odličan, moguće i najbolji igrani film o klabingu koji sam gledao (samo 24 Hour Party People može da mu stane na crtu, mada je teško porediti dva tako različita filma). Prati pariskog dj-a i promotera u njegovoj dvadesetogodšnjoj karijeri od početka devedesetih do 2013. Odlično je odabrana baš pariska garage scena, pošto je, u neku ruku bila važna, dok je tako radnja ipak malo pomerena u neki andergraund, gde nema toliko imena koja bi pretvorila film u defile kamea dj zvezda, mada ih ima par. Moguće da sam malo neobjektivan jer mi je tematika bliska, a veoma uspešno je uhvaćena neka problematika klabinga i dj kulture, bez i malo oslanjanja na klišee. U filmu ima i jedna zgodna fora sa Daft Punk.

Što se tiče čisto filmskog aspekta, priča je vođena izuzetno jasno, vešto i suptilno. Dijalozi su izvanredni i sve je, uopšte cakum-pakum. U suštini, to je jedan, jako uspešan i ozbiljan coming of age film, protegnut na period od dvadesetak godina, što je bio izuzetno težak zadatak koji je ispunjen bez nekih krupnijih zamerki. Film se još može smatrati bratom blizancem Assayasovog Apres mai, pošto se u oba radi o jednom zanosu, od početka do kraja. Samo su epohe razne - kod Assayasa imamo post 68-aški Pariz, a kod njegove supruge Mie Hansen Love parisku klupsku house scenu na prelazu iz dvadesetog u dvadeset prvi vek.

Za one koji su provodili noći i noći po klubovima, ovaj film je must. Za ostale preporuka.

Edited December 17, 2015 by kobni zelaya

[kud u maglu Simoviću]

ma ocu, zezam se.

al ne volem generalno te eksperimente, nekako ne cine da film izgleda realisticno.

 

ako neki "eksperiment" približava ogoljenu suštinu filma gledaocu onda je to ovaj. uključiš kameru, pričaš priču. isključiš.

nešto poput "ulazak voza u stanicu"

 

povratak korenima

 

cela ideja mi je toliko fascinantna da sam malo guglao i naišao na fantastične detalje u samoj "produkciji"

[mustang]

kako su izvukli 140 min bez reza?!

[MocaVukotic]

sigurno ne filmom, mada je bilo čime pakao

[kud u maglu Simoviću]

kako su izvukli 140 min bez reza?!

canon c300

 

potraži intervjue reditelja, objašnjava dosta toga. meni je najjači detalj kad se jednom od glumaca pripišalo. morao je da čeka parče u kom ga nema u kadru, da bi se okrenuo i obavio šta ima. i posle nastavio sa izvođenjem glumačkih tadova

[maheem]

Tangerine (2015)

 

 

Film godine definitivno. E zato volim nezavisni film a ovo je iskreni predstavnik novog indie filma. Snimljen ajfonom koristeći anamorfna sočiva šarmantno dočarava urbani život Los Anđelesa sa veoma živopisnim likovima. Nisam do sada imao prilike da gledam neke manjine, poput transrodnih osoba u glavnim ulogama a prikazani kao moralno kompleksne osobe tj živi ljudi. Stvarno se izdvaja ovaj film od većine smeća koje se nudi. Čekam još Aleks Ros Peria i njegov; "Queen of Earth" i to bi bilo to što se tiče 2015.

Apsolutna preporuka!

Kakva pobeda od filma! Zaplet, glumci, izgled

Živela saturacija :)

[kud u maglu Simoviću]

:)

 

tangerine mi je sledeći na listi. čekirao sam ga još pre nekoliko meseci kada sam prvi put pročitao članak o njemu. jedva čekam da ga vidim.