Poslednji film koji ste gledali Part II

[Kreator]

Leviafan

 

http://www.imdb.com/title/tt2802154/?ref_=nv_sr_1

 

Vidim od ranije da su komentari uglavnom bili nepovoljni što se tiče ovog filma. Pošto od ranije mnogo cenim Zvjaginceva pa sam malo subjektivan, rešio sam da u svojoj glavi projektujem, pre gledanja filma, da je režiser izvesni "xyzw". Rezultat: film mi se nije svideo. Osim fotografije i zumiranih kadrova lepe prirode apsolutno me ništa nije dotaklo, čak mi je bilo i dosadno. Posle Returna, Banishmenta i Jelene očekivao sam da će nastaviti istim tempom, međutim to se nije dogodilo.

Posle odgledanog filma vidim i razlog zašto je nominovan za oskara, uvek se ceni (pa makar i posredno) pljuckanje po crkvi i sistemu u Rusiji, a pogotovo u ovoj delikatnoj političkoj situaciji koja je sada prisutna.

edit: još da dodam da me je takođe neprijatno iznenadilo nedostatak muzičke podloge, koja je bila prisutna u njegovim ranijim filmovima. nekako mi je sve ovo delovalo "prazno"...čuješ samo tiho talase i te džipove kako odlaze i dolaze..

Edited January 19, 2015 by BlackGeorge

[Mil@n]

 

Dobro, jel tebi film dobar ili nije? Daj neku konkretnu ocenu. :)

[prima]

hvala za preporuku whiplash, odlican

 

 

 

od paradoksalne vojne discipline u dzez vodama (hint : free?) preko problematizacije posvecenosti kao takve pa do odnosa izmedju komndanta i tinejdzera koji istovremeno generise sukobe, potpuni fail obe strane i zajednicki EPIC uspeh

 

sve to u prasini odnosa prema i atmosferi oko instrumen(a)ta (taj deo mi je najmiliji)

 

 

[Kampokei]

Road movie sa pomalo ironicnim krajem. Odlicna gluma i jako lep film, osim vas umaraju crno-beli filmovi :)

 

 

[kobni zelaya]

Dobro, jel tebi film dobar ili nije? Daj neku konkretnu ocenu. :)

 

Meni je film izuzetno zanimljiv, što više razmišljam o njemu, to mi se više sviđa. Moraću uskoro ponovo da ga pogledam. + volim Scarlet u svakom smislu. Neke stvari u filmu su mi se baš urezale u pamćenje, a i ima onu neku british countryside atmosferu sa zelenim proplancima, pa me podseća dosta na britanske filmove iz sedamdesetih, koje sam uvek voleo.

[Ajant23]

Glazer je kao i Haneke, bolji je kada mu Bunuelov autobiograf radi scenario...

[Mil@n]

Gledo suca sinoć tj The Judge.

 

Dauni JR se u ovakvim ulogama snalazi kao riba u vodi, kul je, pametan, vispren... Fino su kliknuli on i Duval mada mi je ovaj drugi prilično bolje odradio svoje. 

Odličan film, neprimetnih 2.20h, sve je na mestu uz par minornih zamerki u prvoj polovini koje odličnih poslednjih pola sata učini nebitnim.

[bigvlada]

 

[John Coltrane]

jbga kad već oćeš da reklamiraš onda reklamiraj do kraja - pa reci ljudima da je druga riba u trojci Sofija Vegara...  

 

PS samo zbog ideje trojke sa Šeron i Sofijom vredi gledati film - inače je sranje!

 

Nije moj tip

 

 

 

gledajući ovu pozu vudi alena kako nešto mudrosere, apsolutno nema šanse da traćim vreme na film.

 

Mislim da je u svetu filma on jedan od onih ljudi za koje se najcesce vrti fraza "ili ga volis ili ga ne volis, jednostavno" .

[ultra plasticni]

Gledo sam 2 Altmana iz 80-ih:

 

Secret Honor (1984)

 

 

Niksonov monolog na skiviju.

 

-

 

Fool for Love (1985)

 

 

Ovo je definicija onoga što Lakan naziva diskurs histerika. Lusinda Vilijams je trebala da radi OST.

 

-

 

I 2 sa temom Afrike, Oskari za najbolje filmove van engleskog govornog područja:

 

Nirgendwo in Afrika (2001)

 

Izbegla jevrejska porodica u nedođiji Kenije. 

 

-

 

Hævnen (2010)

 

Dosadno. Ovde ima ona fora zverstva od koje se cepaju srca danskih licimura.

[Dagmar]

hvala za preporuku whiplash, odlican

 

 

 

od paradoksalne vojne discipline u dzez vodama (hint : free?) preko problematizacije posvecenosti kao takve pa do odnosa izmedju komndanta i tinejdzera koji istovremeno generise sukobe, potpuni fail obe strane i zajednicki EPIC uspeh

 

sve to u prasini odnosa prema i atmosferi oko instrumen(a)ta (taj deo mi je najmiliji)

 

 

 

 

Meni se prilično nije svideo. Ne vidim poentu u namicanju sa bezmalo savršeno na sasvim savršeno, što mogu da cene oko tri i po čoveka na planeti, a što je još i muzika (mislim da se bar radi o radu na novoj metodi operacija srca ili tako nešto, a ne sviranju instrumenata, pa i da razumem luđenje).

 

 

Prikaz onog mučenika koji nije u stanju da skladno komunicira sa okolinom, koji odbacuje sve što je najvrednije kod čoveka u smislu ljubavi prema porodici, prijateljima i devojci, namerno gradeći emotivno potpuno nesposobnog i amputiranog čoveka iz neke sulude ambicije za zamišljenom veličinom, i koji se zamalo ubije da bi došao na svirku, mi je vrlo disturbing, što se ne može reći i za insistiranje na krvavljenju u svakom drugom kadru pa onako zumirano, to je onako više izgledalo kao da se po filmu smuca i neka nevidljiva koleginica sa messy mesečnicom, i da režiser ima neki gadan fetiš, koji bi nekad morao da krije, ali u sadašnjosti može i da ljubazno podeli sa publikom. Isto mi je i potpuno suprotan utisak kraja filma, interesantno mi je da ga neko doživljava kao EPIC uspeh, meni je to bila kulminacija jadnosti dva nesrećna čoveka koji u toj sceni spajaju svoje dve donor/akceptor patologije u veličanstvenoj spirali unesrećenosti.

 

[kobni zelaya]

Ja sam isto danas pogledao i misli su mi išle u sličnom pravcu. Da li je baš džez establišment prava sredina da se pokazuje da je čo'ek čo'eku vuk i da samo najbolji   najuporniji opstaju? Bilo je filmova o džezu (evo taj Bird, na primer) koji nisu tretirali muzičare kao da su bankari sa Wall Streeta. I da, dramaturški to jako podseća na Wall Street ubačen u džez establišment.

Mislim, nije film loš dok se gleda, a posle, kad malo razmisliš šta si gledao, onda počinju problemi.

[Dagmar]

Ja sam isto danas pogledao i misli su mi išle u sličnom pravcu. Da li je baš džez establišment prava sredina da se pokazuje da je čo'ek čo'eku vuk i da samo najbolji   najuporniji opstaju? Bilo je filmova o džezu (evo taj Bird, na primer) koji nisu tretirali muzičare kao da su bankari sa Wall Streeta. I da, dramaturški to jako podseća na Wall Street ubačen u džez establišment.

Mislim, nije film loš dok se gleda, a posle, kad malo razmisliš šta si gledao, onda počinju problemi.

 

 

Pa ovako da kažem tehnički recimo, film je dobar. Uverljivi su likovi, lepo snimljano, dobra dinamika itd. S tim što su meni problemi sa samim likovima počeli odmah. Ne sviđa mi se to slavljenje humane destrukcije u slavu neke grandioznosto koja to čak i nije. Sledeći korak je valjda da se snimi neki film o klinkama u srednjoj u nekom čirliders takmičenju, gde se neke dve ubijaju od vežbi za neku koreografijicu koja se izvodi na košarkaškoj utakmici bubuljičavih srednjoškolaca u Montani, i onda da se u tom stilu radnja odvija u nekom Crni labud* stilu gde se one tako raspadaju od tjelovežbi, znojenja, anoreksije, međusobnog ubijanja pogledima, sečenja vena, a sve onako afirmativno, kao eto kako treba da bi se izveo potpuno savršeno pokret onim velikim pufnama i špaga u dramatičnoj završnici filma.

 

*nisam odgledala Volstrit v.

[kobni zelaya]

Meni je u stvari glavni problem ta zamena teza - gledaš muzički film, o džezerima, a sve vreme se radi samo o uspehu. Dobro kažeš ovo za čirlidersice, moglo je da bude isto o njima, ili bilo kakvo drugo zanimanje.

 

U Wall Streetu se radi, je li, o berzanskim mešetarima, japijima, a odnos između gurua (M. Douglas) i štićenika koji želi uspeh i pare (C. Sheen) je potpuno isti kao između ove dvojice u Whiplashu. "Nije dovoljno dobro, daj bolje, brže, jače, najbolje, itd." Čak ima i motiv izdaje gurua, kao i ovde. Što ne uzmu lepo da prave film o sportu, kad ih zanima samo takmičenje, nek ostave džez na miru.

[Dagmar]

I to isto, ja nekako zamišljam da muzičari, slikari i pripadnici ostalih kreativnih zanimanja treba malo i da uživaju dok stvaraju (naravno, da je tu uloženo i mnogo rada da bi se stiglo do nivoa kad je neko majstor, ali i taj put učenja mora da bude zabavan i da time vuče čoveka). U ovom filmu to ne da se ne vidi, nego uopšte. Momak dok svira kao da samo ima taj drajv da to uradi tehnički kako treba i da mu profa oda priznanje, a kuliranje, uživanje u muzici, poigravanje melodijama itd... toga uopšte nema.