Econ&Fin What's Up

[eumeswil]

Kako se to vidi da se politika referentnih kamatnih stopa ECB formira sa interesom nemačke(isključivo?) industrije na umu?

Kako to ne vide članovi Governing Council-a ECB, glavnog tela koje odlučuje o monetarnoj politici u ECB, a u kojem se nalaze predstavnici(guverneri centralnih banaka) svih država Evrozone?

Da li je neko upozorio ove predstavnike i/ili vlade država iz kojih dolaze, na destruktivnost takve politike koja gura Evropu u pravcu propasti?

Ako nije zašto nije, a ako jeste zašto oni i dalje rade u korist sopstvene štete?

 

Evo ti Varufakis od pre nekoliko godina.

 

 

 

KONTRA: U Zagrebu ste predstavili “Minotaura” o kojem je bilo reči u većini intervjua koje ste dali medijima. Zato ćemo se pozabaviti vašom drugom knjigom, koja se nalazi u pripremi, radnog naslova “Reverse Alchemy: Europe on the Road to Disintegration” (Obrnuta alhermija: Evropa na putu ka dezintegraciji”). Zašto mislite da se Evropa raspada?

 

Varufakis: Postoje tenzije koje su bez presedana i koje će samo postajati gore kako se recesija bude produbljivala i kako ekonomije koje smo vezali zajedno budu propadale. Kada zemlje zaključe da je nemoguće da ostanu sinhronizovane, s obzirom na to šta se dešava, kada te veze između naših ekonomija postanu vremenom sve više zategnute, imaćemo sve veći politički i ekonomski teret. Posebno krene proces dezintegracije Evrope. Evrozona je nemoguć projekat ovako kako ga mi sprovodimo. Pogledajte šta se dešava sa Italijom i Španijom u ovom momentu. Uporedite to sa onim što se dešava u Nemačkoj. Imate situaciju da se italijanska ekonomija veštački gura u recesiju, jer smo svi vezani za istu valutu. Politika referentnih kamatnih stopa Evropske centralne banke se kroji sa interesom nemačke industrije na umu, ali ta politika je destruktivna za italijansku industriju i italijanske građane. Da bi se održao finansijski pakt koji je Nemačka nametnula evrozoni, Italija je gurnuta u smanjenje potrošnje koje je prouzrokovalo recesiju od 3.75 posto. Ta recesija je dovela do kolapsa bankarskog sistema u Italiji i sada banke ne mogu da pozajmljuju novac preduzećima, što znači da produktivna, efikasna i profitabilna preduzeća ostaju bez posla. Sada, kada se kriza produbljuje, cena pozajmljivanja nemačke vlade pada jer se novac iz Italije uliva u Nemačku. Nemačka vlada nikada ranije nije plaćala ovako niske kamatne stope kao sada. Troškovi memačke vlade i industrije se smanjuju, dok se troškovi italijanske vlade i italijanske industrije povećavaju. Ovo je recept za raspad Evrozone. Ne može Italija da se stišće sve više, a da taj proces donosi veću dobrobit za nemačku državu. Ovaj proces ima samo jedan logičan zaključak – razdvajanje Italije od Nemačke. To je kao zakoni fizike, kao geologija. Ako se tektonske ploče pomere, i nastave da se pomeraju, u nekom trenutku će doći do snažnog zemljotresa. I šta će se desiti ako bude razdvajanja? Raspada evra? Da li mislite da će ovo imati uticaj na ujedinjenje Evropske Unije? Mislim da neće. Mislim da će Velika Britanija videti ovo kao šansu da izađe iz EU. Sa Velikom Britanijom van Evropske Unije, i sa centralnom Evropom koja je podeljena, Evropska Unija ne samo što će potonuti u duboku ekonomsku krizu. Kada se desi razdvajanje Nemačke i Italije, šta će se desiti Nemačkoj ako se vrati svojoj valuti? Ta valuta će skočiti. To će učiniti da nemački eksperti Evropi, tj. ostatku Evrope, i Kini, budu jako skupi. Tako da će njihove fabrike trpeti, jer će im se smanjivati porudžbine i imaćemo značajan porast nezaposlenosti u Nemačkoj. U ostatku Evrope, zbog toga što će se odvojiti od nemačke marke, biće visoka inflacija i visoka nezaposlenost. To je recept propasti za Evropu. Ovo nije recept za unifikaciju i prosperitet.  Iz tog razloga kažem da Evropa vodi politiku koja izaziva snage koje vode do dezintegracije, sa strašnim i lošim efektima za svakoga. Ovde neće biti pobednika. Ovde će biti samo gubitnika.

 

KONTRA: Da li vidite način da se zaustavi ta dezintegracija?

 

Varufakis: Mogli bismo da je zaustavimo za nedelju dana.

 

KONTRA:  Kako?  

 

Varufakis: Prvo, moramo da zaustavimo rasparčavanje. Kako to da učinimo? Evropa trenutno ima tri problema. Tri krize istovremeno, povezane, ali postoje tri – bankarski sistem, javni dug i nizak nivo investicija. Mi moramo da se suočimo sa sve tri krize odjednom. I mi to možemo. Imamo institucije da to uradimo.

 

Što se tiče banaka, šta je problem? Uzmimo Grčku za primer, a možemo i Italiju i Španiju, ali ja uzimam Grčku jer je najgori slučaj. Imate bankrotiranu državu i bankrotirane banke. I šta mi sada radimo u Evropi? Mi tražimo od bankrotirane države da ide u Evropu, u Evropski mehanizam za stabilnost (ESM) i pozajmi milijarde i milijarde, a i dalje je u bankrotu. Tako da imate bankrotiranu državu koja pozajmljuje pedeset milijardi da bi ih dala bankrotiranim bankama. Pare koje damo bankrotiranoj banci u suštini nisu dovoljne da zaustave propadanje, a drugo, svi znaju da se banke nalaze u bankrotiranoj državi, tako da ko će da dođe i investira u Grčku ili stavi svoje pare u banku države koja je bankrotirala. Ukratko, sve je to uzalud. Te pare koje sada pozajmljuju grčki poreski obaveznici za grčke banke od nemačkih poreskih obveznika su proćerdane. To je kao da su stavljene u crnu rupu i izgubljene. Moramo da razdvojimo bankarsku krizu od krize javnog duga i to ne samo za Grčku, Irsku, Italiju i Portugal, već i za Holandiju. I kako to može da se odradi? Umesto da grčka država uzima pare od Evrope, stavlja ih u grčke banke i pokušava da ih oporavi, što nikad neće biti uspešno, može da se obrati ESM-u, koji smo osnovali, koji bi trebalo direktno da finansira banke, uključujući i grčke banke, i da ih preuzme, otpusti njihove menadžere jer nisu uspeli, bankrotirali su. Da vi imate preduzeće i bankrotirate izgubili biste posao. Oni ne bi trebalo više da imaju posao. ESM bi trebalo da ih preuzme, smanji, dokapitalizuje i učini ih zdravim i onda da ih proda. I ako to urade, to ništa neće koštati nemačkog poreskog obveznika, u stvari, praviće pare  kao što se desilo u Americi sa TARP, (Troubled Asset Relief Program). Oni su stavili puno para u bankarski sistem i nadgledali ih (banke), i onda kada su bili sigurni da su očišćeni, prodali su ih opet privatnom sektoru uz profit za američkog poreskog obveznika. Evropa bi trebalo to da uradi i na taj način bi se otarasili bankarskog problema i zaustavili ovu glupu situaciju gde španski poreski obveznik, koji je već bankrotirao, pozajmljuje u ime bankrotiranih banaka. Ovo bi takođe bilo olakšanje za državu.

 

Međutim, to nije dovoljno da se ukloni dužnička kriza. Ono što bi mi trebalo da uradimo je da uzmemo dug svake zemlje članice i podelimo ga u dva dela – deo koji nam je dozvoljeno da imamo, prihvatljiv dug, i drugi deo koji nam nije dopušteno da imamo. Treba naterati Evropsku centralnu banku da servisira taj prihvatljivi dug. Ne kroz to da ga plati, ne pričam o otpisivanju duga, nego o servisiranju duga. Problem koji imaju Španija, Grčka, Italija jeste pozajmljivanje od privatnih investitora da bi pokrili taj dug jednostavno zato što nemaju poverenja u vladu koja je bankrotirala. Međutim, investitori će verovati Evropskoj centralnoj banci (ECB) ako ona pozajmljuje direktno od investitora u ime Grčke i Italije za taj deo duga, dobrog duga, i natera te zemlje da dug vrate ECB-u. ECB se u ovom slučaju ponaša kao posrednik između internacionalnih investitora i država članica za ovaj deo duga. Desiće se da će kamatne stope pasti na prosečno četiri, pet posto. To znači da će za preko 20 godina dug nestati. Planina duga se smanjuje i dužnička kriza se uklanja.

 

I, kao treće: investicije. Trebaju nam ogromne investicije jer smo u recesiji. Treba nam “Nju Dil” - ono što je Franklin Ruzvelt uradio u Americi, treba nama u Evropi i mi to možemo da uradimo, jer imamo Evropsku investicionu banku koja je sasvim sposobna za taj posao. Ona bi trebalo da bude puštena to da uradi. Čak i da najavimo ove tri mere sutra, kriza bi nestala za nedelju dana, ali mi to ne radimo i postoje razlozi zašto mi to ne radimo.

 

KONTRA: Zašto?

 

Varufakis: To je aktuelna politika.

 

 KONTRA: Kada ste pričali o dezintegraciji Evrope na predavanju održanom na Subversive festivalu, rekli ste da ne bi bilo dobro da se ona sada raspadne jer levica nije spremna. Šta ste tačno pod tim mislili?

 

Varufakis: Moramo da se suočimo sa tim da nemamo indicije o tome šta mi hoćemo da postignemo kao levica. Zato što je levica pretrpela ogroman udarac 1989. i 1991. od kojeg se nikada nije oporavila. Mi smo jako dobri što se tiče principa i humanističkih ideala, ali mi nemamo program koji ustvari možemo da primenimo radi oporavka socijalne ekonomije posle pada kapitalizma. Mi nismo spremni da održavamo ekonomsku aktivnost što je ključno za sprečavanje gladi i bede. Moramo da razumemo da je levica sama sebi najveći neprijatelj, jer smo doveli sebe u konflikt kroz zloupotrebe i kroz anti-humanističke i mizantropijske vlade kojima smo pomogli da se osnuju tokom 20. veka. Mi možemo da imamo sjajne skupove kao što je i Subversive, gde  razmenjujemo stavove, različite principe i šta bismo voleli da uradimo. Mislim da je ovo vrlo, vrlo važno, jer levica ima ispravnu ideju kada pričamo o tome šta fali kapitalizmu. Ali, dok ne stvorimo okolnosti za smenu sadašnjih tokova moći, ekonomske moći, koje je kapitalizam stvorio, sve što mi možemo da ponudimo posle pada je demontaža čovečanstva ovakog kakvog poznajemo. I moramo biti iskreni što se ovoga tiče. U svakom slučaju, kapitalizam koji je u silaznoj putanji, kao što je bio slučaj tridesetih, je onaj koji ne podstiče ljude da zamisle bolje društvo. Ovaj tip kapitalizma tera ljude da se okrenu jedan protiv drugoga, jedan narod protiv drugoga, jedan komšija protiv drugoga, jedna etnička grupa protiv druge. Jedini ljudi kojima je to u interesu, jedini koji profitiraju tokom kolapsa kapitalizma su nacisti, kao što vidimo u Grčkoj sada. I ja zaista verujem da je jedini način da se stvori bolji nekapitalistički svet - ako bi kapitalizam bio stabilan. On bi mogao biti stabilan i kroz tehnološke inovacije, kao na primer softverske mreže, Internet i 3D štampanje. Mi imamo kapacitet za prosperitetnu ekonomiju koja se neće ubuduće oslanjati na kapitalističke motive kao što su ugovor i eksploatacija. Sa tim ćemo izaći iz tehnološkog procesa u kapitalizmu koji neće kolabirati. Kapitalizam koji se raslojava rezultiraće novim Gebelsom, kao i Hitlerom, i ništa bolje od toga.

[Luther]

Evo ti Varufakis od pre nekoliko godina...........

Umesto da sam objasniš kako je moguće da neka referentna kamatna stopa odgovara samo nemačkoj industriji, a loša je npr. za francusku, poturaš bajatog Varufakisa koji lamentira nad nespremnosti levice da dočeka dezintegraciju Evrope koju on predviđa. I koja se naravno nije od tog intervjua(2013.g.) desila. I kako je to Nemačka nametnula finansijski pakt evrozoni? To bi značilo ili da su svi drugi u evrozoni budale koje ne vide sopstvene interese ili da je Nemačka to učinila nekim nasilnim putem a za koji ne mogu da zamislim kakav bi bio.

 

Zdrava italijanska ili bilo koja industrija će uvek naći  sredstva za finansiranje po povoljnim uslovima jer mogu da ih nađu bilo gde u svetu, ne samo u italiji. Uostalom novac za finansiranje nikada nije bio pristupačniji i jeftiniji nego što je danas. Novac od ECB banke danas dobijaju praktično džabe. A ti čini mi  se govoriš o sadašnjosti kada kažeš: "kako se politika referentnih kamatnih stopa ECBa formira sa interesom nemačke industrije na umu, iako je taj pristup destruktivan za ostatak evrozone i gura Evropu u pravcu propasti". Gde je tu prednost za nemačku industriju danas ostaje na tebi da objasniš.

 

Ali pre svega pokušaj sebi da objasniš kako bi bilo moguće da ECB godinama vodi monetarnu politiku koja odgovara samo nemačkoj industriji kada se zna ko i na koji način te odluke donosi. Kako se niko od guvernera centralnih banaka koji odlučuju u ECB nije usprotivio, šta rade njihove vlade, zar su svi slepi kod očiju?

E da, poznati monetarni stručnjak J.Varufakis je otkrio ovu zaveru pa su ga verovatno zbog toga šutnuli iz grčke vlade. Ako ti je on u ovim pitanjima neki autoritet onda šta da ti kažem, sretno ti s njim bilo.

[eumeswil]

Nisam ekonomista (faljenisus) pa me ispravi ako i gde grešim.

 

Nemačka ima izvozno orijentisanu privredu, a zemlje Južne Evrope privrede orijentisane na unutrašnju potrošnju, a politika ECBa - slab evro - više odgovora izvozu. U tom modelu, Nemačka i još nekoliko zemalja severa imaju trgovinski suficit, koji je u slučaju Nemačke u visini od 8% BDPa što nije viđeno još od industrijske revolucije. Zemlje juga imaju deficit pa moraju da se zadužuju kod banaka ovih prvih kojima to višestruko odgovara jer tako finansiraju izvoz u zadužene zemlje, dobijaju kamatu na te pare i reprodukuju uslove da te zemlje nastave sa uvozom  Dakle, da bi Nemačka bila uspešna u tom modelu, zahvaljajući svom položaju najvećeg izvoznika u evrozoni, neko drugi po tim kriterijumima mora biti neuspešan. Ja bih to nazvao jednom vrstom light-medium imperijalizma.

U slučaju npr, SAD ili Kanade, nejednakost izmedju regionalnih jedinica može da se smanjuje državnim prelivanjem novca iz bogatijih u siromašnije delove i slobodnim protokom ljudi u potrazi za poslom. U slučaju EU, iako slobodan protok ljudi postoji, ograničen je zbog jezičkih barijera i manji je nego u spomenutim zemljama, i transferi novca su manji nego u pravim državama. Ovo bi bio argument u prilog federalizacije EU.

 

Evo i Piketi 2016. upozorava na isto što i Votafakis 2013, jel ti je i on nemač pojma?

 

 

Od početka grčke krize vi upozoravate na mogući raspad EU. Da li je brexit početak toga?

 

Brexit je politička katastrofa, naročito za mlade. U Evropi se već godinama igramo vatrom, ali je zanimljivo to što je do izlaska došlo spolja, jer je EU napustila zamlja koja nije član evrozone. Ali ipak smo mi odgovorni za to, jer je EU, kada je bila suočena sa najtežom ekonomskom krizom posle 2. svetskog rata, zakazala i pretvorila krizu koja je započela kao američka u beskrajnu evropsku krizu javnog duga. SAD su odavno na putu oporavka, a mi u evrozoni tonemo u drugu recesiju.

 

Doneli smo pogrešne budžetske odluke, jer smo pokušali da prebrzo smanjimo deficite i time smo zaustavili rast. Potrebno je da svi priznamo da je to bila greška. Nadam se da će šefovi vlada i država članica, pre svih Angela Merkel, to shvatiti i promeniti svoje stavove.

 

Paradoksalno, Britanija je sprovodeći izrazito antisocijalnu politiku lakše prebrodila krizu od evrozone…

 

Ali to je stvorilo veliko nezadovoljstvo među nižim i srednjim slojevima, koji su skliznuli u ksenofobiju i diskriminaciju imigranata. Isti fenomen primećujemo kod Nacionalnog fronta u Francuskoj i Trumpa u SAD. Cela situacija je dovela do iracionalnog rezultata referenduma o brexitu. Ali britanske građane niko nije upozorio da će ako žele da pristupe evropskom unutrašnjem tržištu morati da prihvate gotovo sva evropska pravila i učine određene protivusluge, bez učestvovanja u donošenju odluka. Odluka za brexit je iracionalna i apsurdna.

 

To znači da Britanci nisu odgovorni?

 

Najveću odgovornost snose britanski političari. David Cameron je neprestano ponavljao da ne voli Evropu, a na kraju se čudio što su mu ljudi poverovali. A tu je i slučaj Borisa Johnsona koji je sada odustao od kandidature za premijera. Bedna kukavica. Ali i Nemačka i Francuska snose deo odgovornosti. One su iz sebičnih razloga dopustile da EU tone u sve dublju krizu.

 

Nemačka je najodgovornija, ali da se Francuska usprotivila, sigurno bi sve bilo drugačije. Nemačka misli da sve najbolje zna, što je za ostale Evropljane prosto nepodnošljivo. Nemački stav je i iracionalan, jer nametanje politike štednje južnoj Evropi neće otplatiti njene kredite. Meni je tu prepoznatljiva želja da se drugi kazne, što me veoma podseća na nacionalizam. To nije nacionalizam Nacionalnog fronta, već meki nacionalizam. Kada bi sve zemlje imale spoljnotrgovinski suficit poput Nemačke, to ne bi funkcionisalo, jer niko na svetu to ne bi mogao da apsorbuje.

http://pescanik.net/thomas-piketty-intervju/

Edited October 5, 2016 by miki.bg

[Korki]

Nisam ekonomista (faljenisus) pa me ispravi ako i gde grešim.

 

Nemačka ima izvozno orijentisanu privredu, a zemlje Južne Evrope privrede orijentisane na unutrašnju potrošnju, a politika ECBa - slab evro - više odgovora izvozu. U tom modelu, Nemačka i još nekoliko zemalja severa imaju trgovinski suficit, koji je u slučaju Nemačke u visini od 8% BDPa što nije viđeno još od industrijske revolucije. Zemlje juga imaju deficit pa moraju da se zadužuju kod banaka ovih prvih kojima to višestruko odgovara jer tako finansiraju izvoz u zadužene zemlje, dobijaju kamatu na te pare i reprodukuju uslove da te zemlje nastave sa uvozom  Dakle, da bi Nemačka bila uspešna u tom modelu, zahvaljajući svom položaju najvećeg izvoznika u evrozoni, neko drugi po tim kriterijumima mora biti neuspešan. Ja bih to nazvao jednom vrstom light-medium imperijalizma.

 

U slučaju npr, SAD ili Kanade, nejednakost izmedju regionalnih jedinica može da se smanjuje državnim prelivanjem novca iz bogatijih u siromašnije delove i slobodnim protokom ljudi u potrazi za poslom. U slučaju EU, iako slobodan protok ljudi postoji, ograničen je zbog jezičkih barijera i manji je nego u spomenutim zemljama, i transferi novca su manji nego u pravim državama. Ovo bi bio argument u prilog federalizacije EU.

 

Evo i Piketi 2016. upozorava na isto što i Votafakis 2013, jel ti je i on nemač pojma?

 

То што си написао је добрим делом тачно осим што то нема везе са вредношћу евра већ са увођењем евра тј. ставрањем заједничке монетарне уније без фискалне уније да би Немачка више извозила. И није Немачка нешто посебна у трговинско суфициту, Кина има већи трговински суфицит(али има неке своје проблеме) а код Руса зависи од цене нафте, али имају велики трговински суфицит.

Камате ЕЦБ су фаворизовале немачки банкарски и осигуравајући сектор али се то променило што је један од главних узрока проблема у немачком банкарском сектору попут Дојче банк. Да не говорим о балонима некретнина на које је Немачка била прилично имуна а сада се стварају по немачким градовима, што су Немци хтели да избегну.

Има ту још неких ствари.

Дакле, стварање евра као заједничке валуте је помогло Немачкој да више извози по Европи а не нижа цена евра сада који треба да помогне ниже компетитивним државама попут Грчке, Шпаније или Португала, нарочиот са штампањем евра од стране ЕЦБ са којим купују државне обвезнице управо набројаних земаља те скидају притисак са њих, пре свега фискални. Али то је неодрживо.

[eumeswil]

A koje su posledice štampanja para i što nema inflacije?

[Korki]

То штампање није онако како је то Милошевић радио и много је контролисаније али има још неких важних ствари:

1) Глобализација

2) Демографска дивергенција повезана са глобализацијом

[eumeswil]

Pojasni u kojoj su vezi te stvari sa QE? Kako to objašnjava što nema inflacije osim što globalizovane neorganizovane rezervne armije radnika ne mogu da utiče na plate a time i nivo cena?

[Korki]

QE је могуће због ниске инфлације тј. QE изазива пад валуте, што је при ниској инфлацији позитивно. Ниска инфлација има више узрока али је демографска дивергенција повезана са глобализацијом, по мени, најважнија. То значи да у Ј-И Азији популација расте а у нпр. ЕУ стагнира или пада. То значи две ствари, велики део производње се измешта у државе које имају раст популације те су спремније да раде за много мање јер је конкуренција за посао већа, са друге стране поулација која стари мање конзумира што има дефлаторни карактер, мања потражња.

Ово је само један део, има ту и до аутоматизације, то је као још један пример.

 

Ипак, QE, ако се не изађе релативно брзо из тога је врло негативан јер уништава тржиште тј. продуктивност и ствара катастрофалне балоне, такође како време пролази QE постаје све мање учинковит и прави велики поремећај у финансијском сектору јер гура каматне стопе негативно, што изазива огромне проблеме банкама и пензионим фондовима.

[eumeswil]

Evrozona je od starta osmišljena sa ciljem neolib eskploatacije perifernih zemalja od strane centra. Monetarna unija sa "greškom" koja zahteva da se države članice odreknu suvereniteta nad valutom, što za rezultat ima nepotrebno izlaganje njihovih fiskalnih politika tržišnim silama i gubljenje važnog alata u kontroli domaćih privreda - kontraciklične fiskalne politike. Omogućavanje periferiji da koristi valutu koja je odmah vredila više nego domaće valute znači da periferija ima veću kupovnu moć u vis-a-vis Nemačke nego pre evra. Izvozno orijentisani sektori su profitirali od takve situacije: i) povećanjem izvoza ka periferiji i ii) pritiskom na plate unutar Nemačke i podrivanjem pregovaračke moći nemačkog radništva.

 

 

Tekst o Dojče u Süddeutsche Zeitung
http://pescanik.net/spasavanje-dojce-banke/

 

Edited October 6, 2016 by miki.bg

[Korki]

Тренутни проблем Дојчеа је индукован у Вашингтону, говорим тренутни. То је притиска на Немачку да ради по наредбама Вашингтона и напад због Епла. Није ово први пут да то Вашингтон ради, ту су немачки парламентарци управу. Вашингтон често уцењује своје партнере. Треба се сетити пре 2 године шта су радили на француском БНП Париба, коју су их жестоко ребнули, па онда Фолскваген. Али када то ЕУ уради Еплу и најави за Гугл, крене напад преко Вол Стрита и Министарства правде САД.

 

Са друге стране, Дојче банка има велике "унутрашње" проблеме. То је банка са огромном изложеношћу дериватима а сада их полтиика ЕЦБ ниских камата уништава. Није само Дојче проблем, друга по значају банка у немачкој, Комерц, је под притиском исто, чак постоји прича да немачка Влада жели њихово спајање.

[Luther]

.......

 

Evo i Piketi 2016. upozorava na isto što i Votafakis 2013, jel ti je i on nemač pojma?

 

 

Evrozona je od starta osmišljena sa ciljem neolib eskploatacije perifernih zemalja od strane centra. Monetarna unija sa "greškom" koja zahteva da se države članice odreknu suvereniteta nad valutom, što za rezultat ima nepotrebno izlaganje njihovih fiskalnih politika tržišnim silama i gubljenje važnog alata u kontroli domaćih privreda - kontraciklične fiskalne politike. Omogućavanje periferiji da koristi valutu koja je odmah vredila više nego domaće valute znači da periferija ima veću kupovnu moć u vis-a-vis Nemačke nego pre evra. Izvozno orijentisani sektori su profitirali od takve situacije: i) povećanjem izvoza ka periferiji i ii) pritiskom na plate unutar Nemačke i podrivanjem pregovaračke moći nemačkog radništva.[/background]

Dakle ja sam se nadao da ću nešto da naučim o tome kako referentna kamatna stopa ECB,koja se od 2000 do sada kretala od oko 4% do sadašnjih 0%, pa je pitanje koja od tih odgovara baš samo nemačkoj industriji i zašto ako je to tako niko ne pokušava to da promeni. Ponovo sam dobio citat koji veze nema sa temom. Piketi u citiranom tekstu prigovara prebrzom(po njegovom mišljenju) smanjenju budžetskih deficita a ništa ne govori o ref.kam.stopi.ECB.

 

Svoju tvrdnju ne umeš sam da objasniš a ni citati ti ne idu od ruke pa nema potrebe da se dalje trudiš, pogotovo što si već stigao do neoliberalnih pošasti koje su na ovim prostorima potpuno potisnule promaju i sapun kao arhineprijatelje.

 

Uzgred, jel ovo sam sebe citiraš ili je to neka levičarska mantra/pamflet  koja se prenosi s foruma na forum:

http://vasudeva.forumburundi.com/t602p275-e

[eumeswil]

 

Dakle ja sam se nadao da ću nešto da naučim o tome kako referentna kamatna stopa ECB,koja se od 2000 do sada kretala od oko 4% do sadašnjih 0%, pa je pitanje koja od tih odgovara baš samo nemačkoj industriji i zašto ako je to tako niko ne pokušava to da promeni. Ponovo sam dobio citat koji veze nema sa temom. Piketi u citiranom tekstu prigovara prebrzom(po njegovom mišljenju) smanjenju budžetskih deficita a ništa ne govori o ref.kam.stopi.ECB.

 

Nigde ja nisam napisao da odgovara BAŠ SAMO/ISKLJUČIVO nemačkoj industriji. U prvom postu koji si kvotovao sam pojasnio na šta sam mislio, što ne odgovoriš na to?

 

Piketijev citat je tu zbog ponašanja Nemačke i odgovornosti za situaciju u Evropi i paralele sa Varufakisovim intevjuom, očigledno je da nije tu kao objašnjenje za ECB.

 

 

 

 

pogotovo što si već stigao do neoliberalnih pošasti koje su na ovim prostorima potpuno potisnule promaju i sapun kao arhineprijatelje.

 

lol

 

 

Uzgred, jel ovo sam sebe citiraš ili je to neka levičarska mantra/pamflet  koja se prenosi s foruma na forum:

http://vasudeva.forumburundi.com/t602p275-e

Da, ja sam taj član tamo.

[Dr Arslanagić]

Šta ovo bi?

 

[Korki]

Хаос на фунти, нико појма нема шта се десило.

[Korki]

Нема то везе са економијом, футна се сада стабилизовала на 150-200 пипсева ниже, није то страшно. Проблем је што је пала за минут 500-1 000 пиписева а онда направила враћање скоро за толико. То је проблем.

 

Што се тиче саме економије,

 

Britain will be fastest growing G7 economy this year, says IMF                                                                                                                                                   Tuesday 4 October 2016 14.00 BST

The International Monetary Fund has predicted the UK will be the fastest growing of the G7 leading industrial countries this year and accepted that its prediction of a post-Brexit-vote financial crash has proved to be overly pessimistic.

 

https://www.theguardian.com/business/2016/oct/04/britain-fastest-growing-g7-economy-imf-international-monetary-fund-brexit-vote

Edited October 6, 2016 by Korki