DOOM! DOOM IS UPON US! (Raspad naseg drustva, pbp)

[Meazza]

LOL, bukvalno.

[mustang]

ko je lud ovde?! kad kreces i pustas kvacilo ti pritiskas gas a ne kocnicu, zar ne?

 

 

recnik me vise ne iznenadjuje...ovako su pricale majke iz vojvodine na plazi sa svojom decom, ja u potpunom soku, a na jugu je sto kaze normalno da se psuje. na kraju krajeva vidi se da se klinac dobro zabavlja a i majci drago (verovatno sin jedinac, naslednik).

Edited September 15, 2017 by mustang

[levi]

Jeste loš humor, ali nije baš za doom, šta vam je

[mustang]

drama queens :)

[Hamlet Strašni]

Ova žena je gora od Hitlera

 

 

Sent from my iPhone using Tapatalk

[Lezilebovich]

ne znam gde smo pisali o detetu u rijalitiju, ali se desilo juče. i to dete od ubijene pevačice čiji je muž trenutnu u rijalitiju i koji se proslavio upravo time što mu je žena ubijena i što je bio po novinama osumnjičen za ubistvo. i sad je dete ubijene pevačice se pojavilo (ne znam da li je ostala tamo ili je samo svratila). sve u svemu, divno.

 

+

 

Kako N1 nezvanično saznaje, Zoran Marjanović, suprug pevačice Jelene Marjanović, ubijene u aprilu prošle godine, uhapšen je u petak uveče.

[kurjak92]

Ne mogu da nadjem temu srbin pobedio, ali jos gore je sto neko ko stoji iza ovog profila svaki dan neumorno kaci tonu materijala po raznim fb grupama i aktivno oblikuje i utice na masu ljudi

 

 

Послато са F3311 уз помоћ Тапатока

[Krošek]

i? jel slučajno, šta kaže?

[Prokleto Djubre]

 

Послато са F3311 уз помоћ Тапатока

 

http://www.thefactspeak.com/every-human-starts-asshole-womb/

[Lord Stef]

+

 

Preciznije, Deer Marjanovic:

 

[Joe D]

Ja mislim da dve budale na svetu veruju u to, dok ostali lose troluju.

[kurjak92]

КОМПЛЕТНО САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ГОСПОЂЕ ЈАСМИНКЕ ВУКОВИЋ

 

Након неколико дана ћутања одлучила сам да се обратим јавности, пре свега због себи блиских људи, али и свих оних непознатих којима сам захвална на подршци коју су ми пружили. Како бих до детаља објаснила шта се све дешавало, најбоље је да чињенице попишем прецизно и хронолошки.

 

ОШ „Коста Ђукић“ је 16. августа ове године, у законом прописаном року (три месеца пре истека мандата) расписала конкурс за директора. Конкурс је трајао до 31. августа. Пријаву на конкурс поднела сам 25. августа, док је последњег дана у месецу приспела и пријава кандидата Јасмине Чабрило.

У складу са Законом који прописује да се најпре о кандидатима изјашњавају сви запослени, а потом одлуку о избору директора по прибављеном мишљењу Наставничког већа доноси Школски одбор - заказане су седнице. Седница запослених заказана је за четвртак 7. септембар са почетком у 18:30, а седница Школског одбора у петак 8. септембра 2017. са почетком у 18 часова.

О терминима и заказаним седницама, кандидат Јасмина Чабрило обавештена је писаним путем дана 4. септембра 2017. године. Иако Закон не обавезује присуство кандидата, сматрала сам да је коректно да противкандидат добије прилику да се представи колективу и члановима Школског одбора и да их упозна са својим планом и програмом рада који је предат уз конкурсну документацију.

Петог септембра у 12:05, у присуству сведока који су се задесили у канцеларији добила сам позив од Дејана Степановића, већника за образовање ГО Младеновац. Између осталог, већник ми се обратио следећим речима: „Управо долазим од председника. Тражио је да му доставим списак чланова Школског одбора и да ти пренесем да је њихов избор Јасмина Чабрило.“ Пред присутнима сам питала поштованог већника да ли су упознати са процедуром и да ли се зна ко бира директора и да се ваљда нешто и колектив пита, на шта ми је одговорио: „Ја ти само преносим шта је председник рекао.“ Затим сам питала из ког разлога се од мене тражи списак чланова Школског одбора. Сматрам да су ти подаци јавни и да их поседују у општини, као и у Секретаријату, и да је крајње неумесно да се од мене тражи тај податак јер сматрам да он говори у прилог томе да ће се на чланове Школског одбора утицати на неки начин.

Следећег дана у 12:07, такође у присуству сведока који су се и том приликом задесили у канцеларији, поново ме је позвао Дејан Степановић. Овога пута ме је питао: „Ако ме буду питали, шта да им кажем, шта си одлучила?“. Даљи ток разговора је ишао као и претходног дана, с тим што сам му рекла да нећу повући кандидатуру, јер је конкурс завршен и запослени су обавештени да сам конкурисала и да желим да чујем њихово мишљење.

Непосредно пре седнице колектива, у четвртак у 18:12, док сам са великим бројем колега била на „пуш паузи“ испред школе, позвао ме је Владан Глишић, председник ГО Младеновац. Колеге су могле да виде шта пише на дисплеју телефона, те су се утишале и испратиле наш разговор, у којем ме председник „још једном подсећа“ ко је њихов избор. „Господине председниче, сматрам да ме о томе не можете обавештавати по завршетку конкурса који је трајао до 31.8.2017. и да је Ваша реакција неблаговремена“, одговорила сам му. „То не иде тако како ти мислиш, ја ти само кажем ко је наш избор“, биле су његове речи, након којих сам завршила разговор. Реакција колега на све то била је: „А шта ми онда уопште сада радимо овде?“

Седница је одржана у холу школе јер није постојала просторија у којој је могло да се смести 98 запослених који су присуствовали од укупно 108 колико их је у радном односу по било ком основу (трудничка боловања, одсуства ради неге детета, боловања и др.).

Након представљања кандидата приступило се тајном гласању. Од 98 присутних, за мене је гласало 75 чланова колектива, противкандидат је добио 18 гласова, док је 5 листића било невежећих.

Када сам након седнице стигла кући, у 20:30, примила сам СМС од супруга моје колегинице, и то следећег садржаја: „Можемо ли да се чујемо или видимо незванично.“ Узвратила сам позивом у 20:33. Како није желео да разговор обавимо телефонским путем, а истакао је да је важно да разговарамо, договорили смо се да се нађемо у локалу „Барка“.

Мој дугогодишњи познаник, Младен Тодоровић, муж моје колегинице и неко са ким сам сарађивала за време санације и адаптације објекта школе у Међулужју (помогао је да тадашњи председник општине Дејан Чокић определи средства за исто и да се пројекат санације и адаптације објекта уради), дошао је незванично, добронамерно и пријатељски да ме упозори „у какво се коло хватам“ и шта ме све чека у наредном периоду, уколико му тада или до ујутру не јавим да повлачим кандидатуру. При том ми је поменуо да је због овог важног разговора напустио састанак у селу Међулужје, на којем га је господин Горан Спасојевић, иако не разговарају, обавестио шта се тренутно дешава у ОШ „Коста Ђукић“. За сат и по времена разговора сазнала сам да се хватам у коштац са читавом машинеријом људи који су спремни да ме, цитирам, „сатанизују“. За почетак ми је обећано распеће на друштвеним мрежама, етикета жене лаког морала, финансијска инспекција која ће по налогу нешто наћи, хушкање родитеља против мене, пријава родитеља за злостављање деце што ће за последицу имати одузимање лиценце, те ћу заувек изгубити право да радим у просвети и моћи ћу само да се запослим на трафици и бројне друге гадости које мој мозак није могао ни да смисли. У току разговора цењеног господина звао је председник општине (дотични ми је показао ко га зове), а коментар је био „Ево, видиш шта правиш!“. Такође ми је стављено на савест да у тренутку док ми разговарамо кроз пакао пролази 9 чланова Школског одбора, све „захваљујући“ мени.

На растанку ми је мој познаник поручио да се нада да сам паметна жена и да очекује поруку ујутру у којој одустајем од кандидатуре.

Сви горе наведени добронамерни савети натерали су ме да се запитам шта је заправо битно на овом свету. Наравно да то није директорско место, па ни осам година поштеног рада. Наравно да није битна ни висока оцена за рад на екстерном вредновању рада школе. Није ни жеља да школа унапређује свој рад оним темпом којим је то чинила у последње две године, као ни визије везане за напредак на пословном плану. Наравно да није најбитније било шта од тога. Најбитније је сачувати здравље и имати корицу хлеба којом ћете прехранити дете.

Пред собом сам само имала слику да је неко пљунуо на сав мој уложени труд и рад, газио ме као бедног црва и оставио без основних средстава за живот.

Тог јутра је морала бити донета важна одлука, а значила је - неопозива оставка. На тај начин сам издала 3/4 колектива, 75 људи који су ценили и поштовали мој рад, људи чије је мишљење важно, 75 оних са којима сам сарађивала не само уназад 8 година, већ и 15 година пре тога.

Сама ситуација у којој сам се задесила утицала је и на моје здравствено стање у том тренутку.

На седници Школског одбора, поднела сам неопозиву оставку и самим тим повукла кандидатуру на место директора. Свих 9 чланова Школског одбора гласало је за јединог преосталог кандидата. Сваки разуман човек у овом тренутку ће се запитати одакле свих 9 гласова и зашто бар 3 гласа нису била против (из редова запослених), али ја о томе не могу да говорим, осим што је према мојим сазнањима један од чланова након седнице завршио у Хитној помоћи. Разумем га у потпуности. Ово су нажалост били дани за (не)заборав.

 

https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=1582563018432062&id=100000351370467

 

Послато са F3311 уз помоћ Тапатока

[radisa]

Ravna zemlja

[kurjak92]

http://www.blic.rs/vesti/hronika/pa-valjda-cu-to-da-dobijem-na-poklon-poreska-inspektorka-iz-nisa-grabila-mleko-i/ke156sj?ref=fbblic

 

Nezvanično, policija je reagovala po prijavi trgovaca nakon čega je Popovićeva privedena u Više javno tužilaštvo u Nišu. Nakon saslušanja određen joj je pritvor do 30 dana pod sumnjom da je počinila krivično delo primanja mita u produženom trajanju.

- Umesto da ide u terensku kontrolu u drugi grad, ona je privatnim automobilom 15. septembra došla u selo Kamenica pored Niša gde je u jednom dragstoru kupila žvake. Kada je dobila fiskalni račun, tražila je dva mleka, špagete, dva jogurta, 100 grama kafe a kada je radnik počeo da kuca račun, upitala je: "Pa, valjda ću to da dobijem na poklon". Nakon toga je otišla - priča naš izvor.

Posle toga je otišla do susednog sela Matejevac gde je u jednoj prodavnici takođe kupila žvake, da vidi da li će dobiti fiskalni račun. Kada je dobila račun, zatražila je 2.000 dinara da ne bi dalje kontrolisala objekat, ali je na kraju otišla samo sa dva soka od borovnice.

Kako izvor navodi, u trećoj prodavnici u Matejevcu uzela je tri kutije cigareta i 100 evra.

Posle prijave utvrđeno je da je službeno Popovićeva trebalo da bude u sasvim drugom mestu.

Optužbe za maltretiranje

Ovo nije prvi put da se Sandra Popović spominje u incidentima. Pre dve godine vaspitačica Tatijana Lužanin optužila je Popovićevu koja je radila kao direktorka Doma učenika srednjih škola u Nišu da ju je napala i pretukla, što je ona demantovala. Vaspitačica se potom ubila. Upravni odbor izglasao joj je nepoverenje, a strasti je dodatno uzburkao njen telefonski račun koji je iznosio 280.000 dinara! Potom je smenjena i vratila se na mesto poreskog inspektora.

Ušla bi u radnju, uzela šta joj treba, a onda tražila da joj ne naplate ako neće da im kontroliše radnju.

[Sara]

jel moguce da je ovo po zakonu i da se zaista desava u Srbiji

 

http://www.espreso.rs/vesti/drustvo/183923/nevena-jekic-i-njena-deca-izbaceni-iz-kuce-upali-su-u-7-jutros-na-kisi-smo-placemo-odneli-su-nam-i-psa-foto