DOOM! DOOM IS UPON US! (Raspad naseg drustva, pbp)

[JozoMujica]

Vezano za preduzetništvo, koren reči je "preduzeti".

 

Pre 10-12 godina u firmi u kojoj sam radio uspemo da iskukamo da zaposle još jednog u IT-ju za ispomoć oko ~2000 korisnika. Kako je to obavezno u državnoj firmi, objavi se konkurs, mene zove jedno 3-4 različita šefa/načelnika raznih službi da urgira za "njihovu" decu... rešimo kolega i ja da im pripremimo test, čisto da vidimo sa kim imamo posla, pitanja su bila više nego laka za nekog ko konkuriše u IT, nešto malo oko osnovnih SQL komandi, par stvari oko mreže (nivoa da li je moguća IP adresa 275.122.100.1)... Kandidati su uglavnom imali završenu višu ili visoku školu informatike.

Od 26 prijavljenih, samo dvoje je na pitanje da li je HDD mehanički, električni ili elektromehanički uređaj (tada nije bilo SSD-ova) odgovorilo tačno.

Ostalih 24 su na naše pitanje čime se sada bavi, osim jednog koji je radio na benzinskoj pumpi, odgovorilo da čeka posao što ih je u mojim očima momentalno diskvalifikovalo.

 

Konkurs je propao jer ovo dvoje koji su odlično odradili test nisu bili ničiji i niko nije zaposlen.

 

Kasnije, kada sam ja dao otkaz, na upražnjeno radno mesto su zaposlili troje. Od tih troje, dvoje je bilo na onom konkursu i bili su "nečiji". Od tih troje, jedno možda ume da instalira opeativni sistem na računar.

 

Zašto sam ovo napisao, pa upravo zbog korena reči preduzetnik.

Naravno da nije svako stvoren da bude preduzetnik (evo ja prvi nisam iako jesam preduzetnik, sve osim osnovnog posla me užasava, od pregovora oko posla do pravljenja i slanja faktura), ali mislim da jednostavno ljudi previše očekuju od drugih kada je njihov posao u pitanju. Jebi ga, nije ni meni drago zbog toga, ali prošlo je vreme kad se znalo, završiš školu, oženiš/udaš se, zaposliš negde gde ti pokažu šta treba da radiš i tvoje je samo da ne zapališ firmu i sačekaš penziju. Deluje mi (moguće da grešim) da većina tih ljudi koji osećaju nepravdu i beznađe zbog sistema u kome se nalaze i u kome ne mogu da prebace minimalac nema odgovor na jedno sasvim jednostavno pitanje - "šta umeš da radiš?". A kada odgovora na to pitanje nema, na žalost, često je minimalac jedina opcija.

 

 

[Filozof manijak]

Ume da radi za kasom, npr.

Što je veoma naporan i odgovoran posao (naporan zbog rada sa svakojakim ljudima, odgovoran jer se radi za živim kešom).

Kasirke (i radnici na blagajnama)  bi po meni, morali imati beneficirani radni staž, i nikako da budu plaćeni minimalcem.

[mustang]

U drzavnoj firmi, preduzetnistvo je misaona imenica 

 

Nas mentalitet je da ogranicen do bizarnosti. Tek kada nam se pruzi sansa, uslovi, onda nam se upali lampica da bismo mogli biti preduzetnici. Do tada ko ovce od 8-5. Bukvalno ne znamo koje su nam sposobnosti niti razmisljamo da ih izazivamo i ucimo se novom

 

 

[cedo]

sasvim pogresno

svakome tko je preduzetnik na balkanu (a da nije uvezan raznim kombinama) treba podici spomenik

pomisliti da treba da naplatis nekome nesto

nema metalitet onoga tko treba da naplati nista sa time

edit: a gde je efikasnost lokalne samouprave, drzave ... lavirint u koji je bolje ne ulaziti

Edited January 4, 2022 by cedo

[mraki]

Zavisi dosta i od struke i obrazovanja.

Ako si advokat, knjigovodja ili npr zubar, to se maltene podrazumeva u nekom momentu. IT-jevcima je manje više ok i ovako i onako.
Ali, za trgovca bi to uglavnom značilo otvaranje neke prodavnice, što je danas pored velikih igrača teško održivo.

Sve ostalo, poput prelaska u neku drugu oblast i prekvalifikacije, samo je još teže.

Tu su naravno i potreban početni kapital, vreme potrebno za razvijanje biznisa, neizvesnost…

Ne mogu si svi priuštiti taj luksuz, sve i da imaju preduzetničkog duha za izvoz.

Edited January 4, 2022 by mraki

[Ayatollah]

2 hours ago, napadaj said:

Ceo Ayatollahov post vuče na learn to code.

Pa ne vuče. Svi poslovi koje sam naveo u postu su poslovi koje može da radi svaka zdrava i odrasla osoba, bez nekog posebnog predznanja, i skoro svi su lakši i jednostavniji od posla kojim se trenutno bavi prodavačica u Maksiju. Nije u stilu da naučiš Javu i Bog da te vidi, nego je nešto što može da radi svako, i bez neke posebne investicije. Dodatno, alternativa koju ovde imamo je da osoba sa cca 50 godina radi 25 dana mesečno (barem) naporan posao za platu od cca 300 evra, koja odavno nije dovoljna za preživljavanje ni van Beograda. I dok mi je savršeno jasno da velika većina ljudi nije za preduzetnike, već želi da odradi svoje od 9 do 5 i da ide kući da se bavi nečim drugim u životu, neke donje granice u svemu moraju da postoje, pa i u ovome.

 

Međutim, preduzetništvo nije ovde suština posta, suština je fatalizam sa kojim ona pristupa celoj stvari - njoj da sutra u Maksiju kažu da je plata 20 hiljada, ona bi i na to pristala, sve lamentirajući kako nema izbora jer školuje dva studenta. Uvek ima izbora, a ja sam samo naveo neke od različitih mogućnosti. Taj izbor može dijametralno suprotan od bilo čega navedenog, npr. da se nađe neki drugi posao, da se ode da se radi u inostranstvo, itd., ali iz njenog posta proizilazi kako ona "nema snage" za to, šta god to značilo. Mislim, može i tako, ali ako si odustao od borbe za samog sebe, onda nemoj očekivati ni da će ti bilo ko drugi pomoći, a i generalno nemoj imati neka posebna očekivanja. 

 

 

[Time Crisis]

6 minutes ago, Ayatollah said:

Međutim, preduzetništvo nije ovde suština posta, suština je fatalizam sa kojim ona pristupa celoj stvari - njoj da sutra u Maksiju kažu da je plata 20 hiljada, ona bi i na to pristala, sve lamentirajući kako nema izbora jer školuje dva studenta.

 

90-ih su ljudi mesecima, neki godinama išli na posao, a plata za to vreme ponekad ili nikad, ni dan-danas mi to nije jasno

[SNARC]

1 minute ago, Time Crisis said:

 

90-ih su ljudi mesecima, neki godinama išli na posao, a plata za to vreme ponekad ili nikad, ni dan-danas mi to nije jasno

 

Razvili su proces fotosinteze i ziveli su tako. 

 

U mom kraju, ljudi su uzimali izmisljena bolovanja ili prosto nisu isli na posao povremeno..pa skoknu u Segedin, Stambol, Temisvar..dovuku stogod i prodaju ostaloj sirotinji.

[mustang]

Moj otac pola godine na bolovanju, pola radi. Ja razumem da je crnogorac al brate mili i mene je bilo sramota....tih '80-'90.

Edited January 4, 2022 by mustang

[Kenji]

9 minutes ago, Ayatollah said:

Pa ne vuče. Svi poslovi koje sam naveo u postu su poslovi koje može da radi svaka zdrava i odrasla osoba, bez nekog posebnog predznanja, i skoro svi su lakši i jednostavniji od posla kojim se trenutno bavi prodavačica u Maksiju. Nije u stilu da naučiš Javu i Bog da te vidi, nego je nešto što može da radi svako, i bez neke posebne investicije. Dodatno, alternativa koju ovde imamo je da osoba sa cca 50 godina radi 25 dana mesečno (barem) naporan posao za platu od cca 300 evra, koja odavno nije dovoljna za preživljavanje ni van Beograda. I dok mi je savršeno jasno da velika većina ljudi nije za preduzetnike, već želi da odradi svoje od 9 do 5 i da ide kući da se bavi nečim drugim u životu, neke donje granice u svemu moraju da postoje, pa i u ovome.

 

Međutim, preduzetništvo nije ovde suština posta, suština je fatalizam sa kojim ona pristupa celoj stvari - njoj da sutra u Maksiju kažu da je plata 20 hiljada, ona bi i na to pristala, sve lamentirajući kako nema izbora jer školuje dva studenta. Uvek ima izbora, a ja sam samo naveo neke od različitih mogućnosti. Taj izbor može dijametralno suprotan od bilo čega navedenog, npr. da se nađe neki drugi posao, da se ode da se radi u inostranstvo, itd., ali iz njenog posta proizilazi kako ona "nema snage" za to, šta god to značilo. Mislim, može i tako, ali ako si odustao od borbe za samog sebe, onda nemoj očekivati ni da će ti bilo ko drugi pomoći, a i generalno nemoj imati neka posebna očekivanja. 

 

 

Ne, nego je to što pričaš "neka jedu kolača" mantra 21. veka. Jedna surovost koja obično dolazi sa pozicija koje nisu imale apsolutno ni jedno iskustvo koje zdušno preporučuju drugima. Osumnjičena N.N. 50 godina, ima dva kredita i kiriju. U šteku nula dinara i dozvoljeni minus. Nema para da premosti izmedju dva posla. U inostranstvu nikad nije bila i ne zna strane jezike. Jedino što ima je snaga. Da i dalje ide na taj usrani posao i sluša tebe kako joj pametuješ da se bori za sebe.

[morgana]

maksi ima ozbiljan manjak i kasira i prodavaca i jako tesko nalazi radnike, bas zato sto se oni u vecini ne ponasaju kao fatalisti. ko god kupuje u maksiju, narocito sredinom dana, odlicno zna kakva je agonija cekanje u redu za suhomesnate proizvode i na kasi. odluka da ne povecavaju plate je bizarna i oslanja se koliko na legitimnu(!) odluku zaposlenih da ne daju otkaz toliko i na fakat da je delhaize prodajna mreza najrazvijenija i da ce kupci sporo da prelaze kod drugih prodavaca.

 

privatni sektor raste mnogo brze nego sto rastu plate u njemu zaposlenih, tj profit se ne preliva radnicima i to nije stvar samo trzista onako haoticno shvacenog nego i drzave koja drzi minimalac na niskom nivou i ne stvara dobre uslove poslovanja koji bi omogucili razvoj iole jake industrije, a jedino u okviru nje*  bi mogao nastati i sindikat privatnog sektora i stititi i radnike poput kasirki odnosno kasira, jel, i trgovaca. 

 

ti ljudi su zrtve sistema i treba im pomoci. ja bojkotujem maksi do daljnjeg, nadam se da je ta mjera iole efikasna, a svakako je solidarna.

 

*moze i u domenu usluga, samo tu rjedje imamo srecan spoj mjesta i ljudstva

Edited January 4, 2022 by morgana

[mustang]

Mogla je da cisti kuce i zarađuje tri puta vise pa nek sama uplacuje u penziono i zrravsteno. Em ona diktira kad moze em odredjuje cenu. 

 

----

Ubacila se morgana izmedju,.....da, slazem se njom. drzava treba da odredi minimalac, u ovom slucaju da ga digne jer je bruka i sramota koliki je

 

 

 

Edited January 4, 2022 by mustang

[Ayatollah]

3 minutes ago, Time Crisis said:

 

90-ih su ljudi mesecima, neki godinama išli na posao, a plata za to vreme ponekad ili nikad, ni dan-danas mi to nije jasno

 

Moja majka je išla na posao 7 godina, a da nije dobila ni jedan jedini dinar plate, još je trošila 4-5 sati dnevno na telefon (posle radnog vremena i vikendima), da bi sa kolegama pričala o tome šta se događa u firmi. Ja sam bio student tada, i svaki bogovetni dan smo se svađali oko toga, naročito kada je u dve-tri situacije imala opciju da radi neke druge poslove za neke pare i, što je još bitnije, prave poslove, a ne da bistri isprazne detalje o radu propale firme. Iz tog perioda se najživlje sećam sečenja struje i telefona zbog neplaćenih računa, kao i dugogodišnjeg neplaćanja Infostana i poreza, koje dugove sam morao da vraćam ja posle mnogo godina, i to onda kada su kamate od njih napravile monstrume. Iako mi je majka mnogo puta rekla da je to "njena" firma, kao i firma njenih kolega, i da oni zbog toga imaju emotivni odnos prema firmi, to ipak nikada nisam mogao da do kraja razumem. 

[Ayatollah]

13 minutes ago, Kenji said:

Ne, nego je to što pričaš "neka jedu kolača" mantra 21. veka. Jedna surovost koja obično dolazi sa pozicija koje nisu imale apsolutno ni jedno iskustvo koje zdušno preporučuju drugima. Osumnjičena N.N. 50 godina, ima dva kredita i kiriju. U šteku nula dinara i dozvoljeni minus. Nema para da premosti izmedju dva posla. U inostranstvu nikad nije bila i ne zna strane jezike. Jedino što ima je snaga. Da i dalje ide na taj usrani posao i sluša tebe kako joj pametuješ da se bori za sebe.

 

Druže, ja i keva preživesmo devedesete godine prošlog veka sa prosečnim prihodom od 200 maraka mesečno, ako i toliko, često gladni, a ponekad i pocepani, sa isključenom strujom i dugom za Infostan, ustajali u 4 ujutro da čekamo mleko u kesama i narodni hleb sa penzionerima, kad je baš frka sa parama jeli danima klot pasulj ili poparu na vodi. Ali se nikom nismo žalili, niti smo kukali da nemamo snage, nego smo se borili i na kraju izašli na zelenu granu - keva je na kraju kao pravnik sa 30 godina iskustva išla po okolini da čuva nepokretne penzionere i da im briše guzice dok je mogla, ja sam počeo da radim prvi dan čim sam to bio u prilici, volontirao i na kraju otišao i van Beograda u potrazi za poslom, da bih posle mnogo godina došli do ovoga gde smo sada, sve isključivo svojim radom i borbom od jutra do mraka, 7 dana nedeljno, 52 nedelje godišnje.

 

Tako da, zaobiđi me sa tim tvojim moralističkim glupostima. U životu si ili borac ili gubitnik.

 

[Svemir Zeka]

4 hours ago, Ayatollah said:

Ova žena koja odgovara Dragojeviću očigledno ne shvata koliko je sve u njenoj logici pogrešno. Pod pretpostavkom da je 73 u imenu godina rođenja, to znači da ona ima 48-49 godina - ona u tim godinama, pod pretpostavkom da je prosečnog zdravlja za tu starosnu dob, može još uvek da radi raznorazne poslove - da čisti kuće, čuva stare osobe ili decu, šeta kučiće, pravi sitne kolače za prodaju, itd. i većina tih poslova bi joj bila i fizički manje zahtevna, a i više bi zarađivala od minimalca u Maksiju.

 

Kako misliš u logici? Pa ona i ne govori iz logike, nego toga kako se oseća.

A ovi dole navedeni poslovi ti ne daju mogućnost da odeš na bolovanje, na primer, da se razboliš. Da li je to dovoljno?

edit: vidim i ostale postove sad. Borac ili gubitnik - moja majka je isto radila nekoliko godina u raspadnutoj državnoj firmi, da napabirči staž za penziju, a istovremeno je išla da čuva babe i prodaje knjige. Razbolela se na kraju svjh krajeva. Jebiga, i kad si borac, možeš da ne budeš "pobednik" u uslovima najsirovijeg kapitalizma.

Ja ne znam dokle sam stigla, radim u više sektora i po više različitih ugovora, nemam suštinski ni odmor ni praznike, a vučem državni posao, jer, kad bih živela samo od dodatnih, jedna korona, kao što mi se desila, mogla bi da me ostavi s 0 dinara za taj mesec.

Edited January 4, 2022 by Svemir Zeka