naucni vocap - kad necete da smarate posten svet

[Prospero]

ali ne

 

Prospero, koliko beše treba da se izdvaja GDP-a za nauku po EU standardima? Koliko izdvajamo sada?

 

15,24 milijarde, to je negde 125 miliona evra. još par miliona ide iz apv, neka je 130 miliona za sve. to je iz budžeta za 2016.

 

 

bdp je 30 i kusur milijardi evra

 

odgovor evropskoj komisiji u vezi PG25 (star nekih 5 godina) kaže ovo

 

 

У Стратегији научног и технолошког развоја Републике Србије предвиђен је 

раст буџетских издвајања за науку и технолошки развој у наредних пет година 

по годишњој стопи од 0,15% БДП-а. Овим темпом, буџетска издвајања ће 2015. 

године достићи 1,05%. У току је процес израде Акционог плана за 

имплементацију Стратегије. 

 

 

 

morali bi da dupliraju (i malo jače) izdvajanja da pokriju ono što su obećali u smislu ušešća nauke u BDPu.

Edited May 6, 2016 by Prospero

[Prospero]

Оставите институте да раде свој посао

Као што држава не може без болница, тако не може ни без науке, и то као основне делатности

 

Аутор: Александар Фатић

среда, 11.05.2016. у 08:30


Н. Костандиновић



После вишемесечне агоније, Влада Србије је поништила конкурсе за научне пројекте које је расписало Министарство просвете, науке и технолошког развоја, а који је антагонисао научну заједницу у Србији, довео до подела које, бар наизглед, никад раније нису виђене, и запретио да фактички доведе до укидања великог дела српске науке.
 
Иако су у дебати o конкурсу изнесени многи валидни аргументи који су указали на његову незаконитост и неодрживост, а емоције које су присутне на обе стране разумљиве, треба, праведности ради, истаћи да је решење настале ситуације врло једноставно, и налази се просто у поштовању демократског поретка и институција система.
 
Проблеми у науци датирају уназад до, чини ми се, 2002. године и тадашње Владе, када је у српски научни систем уведено такозвано пројектно финансирање науке, а неуставно и незаконито укинуто институционално финансирање научних институција. Разлика је у томе што институционално финансирање подразумева да држава, сходно својим могућностима и процени потреба, финансира научни рад у различитим научним институцијама на годишњем нивоу, а организација тог рада, конкретни људи који се запошљавају, развијање пројеката и остале активности самих научника су, као свуда у развијеном свету, посао самих научних институција. Пројектно финансирање у „нашој” верзији, с друге стране, подразумева да нема институционалног финансирања, да су институције (научни институти) чији је оснивач држава, лишене своје нормалне буџетске подршке, да оне „лебде у ваздуху” и сваких неколико година се такмиче, заједно са факултетима, који имају нормално, институционално финансирање, за нека средства из „конкурса” како би преживеле.
 
Овај други систем је без преседана у развијеној светској науци. Тамо где постоји пројектно финансирање, постоји и институционално финансирање. Институције имају нормалне плате, а њихови запослени редован, уставом загарантован статус запослених, и онда све оне могу, када постоје средства, конкурисати за додатне пројектне фондове који се додељују с времена на време.
 
Тадашња Влада Србије 2002. године је, кршећи уставна начела равноправности свих грађана, права на рад и забрану дискриминације, научним институтима просто — укинула егзистенцију, као да они нису државне установе. Нешто касније, у мандату наредне Владе, уведен је систем вредновања науке који се, бар у то време, могао описати као помодарство виђено из воза у покрету: научницима је, као пекарима и обућарима, наметнуто да морају сваке године „производити одређени број научних радова”. Резултат је, наравно, био предвидив и неизбежан, и захватио је и факултете, и институте: огромна продукција радова чија се вредност и употребљивост могу довести у сумњу.
 
Да ствари буду још невероватније, Министарство науке је преузело потпуно невероватне ингеренције да људима поименце одређује плате, да одређује ко се може запослити у ком институту, а ко не може, а све је кулминирало тиме што је Министарство основало тела која су одлучивала о изборима у научна звања, о томе које научне публикације су добре, а које мање добре, и низ других функција које су неспојиве са фундаменталним демократским начелима аутономије струке и интегритета научника. Ни једна земља у којој један орган административне власти одлучује о питањима из меритума саме науке није остварила велике научне резултате. Резултат овог стања је дубока криза система државног администрирања науке, а разлог за кризу је што држава не би ни смела до те мере да администрира науку.
 
Решење је крајње једноставно. Оно се састоји у поштовању Устава и закона. Потребно је да се перверзије које већ деценију и више уништавају српску науку укину и да се врати систем који постоји у свим стабилним земљама, а то је институционално, редовно финансирање научних установа.
 
Институте треба оставити да раде свој посао, са онолико пара колико држава има, и да се сналазе како знају на тржишту, као и све остале установе у Србији.
 
Конкурс за истраживачке фондове треба расписати равноправно за све, ако постоје факултативни фондови за то.
Не може се демократски законито једној категорији грађана одузети егзистенција, равноправност и право на рад, да би се расписивао „конкурс” за остале категорије грађана, од плата те категорије грађана чија је то основна делатност. Управо то је учинила Влада 2002. године, и створила систем неправде који, иако је неодржив, траје до данас.
 
Наука је основна делатност института, као што је лечење основна делатност болница. Наука није основна делатност факултета, него допунска делатност. Основна делатност факултета је настава. Укидање финансирања института да би се дале финансије за науку факултетима исто је што и укидање финансија болницама да би се дале финансије медицинским факултетима. Иако се и запослени на медицинским факултетима баве лечењем, то није њихова основна делатност. Као што држава не може без болница, тако не може ни без науке, и то као основне делатности. Наука није хоби, ни занимација. Она је озбиљна, темељна област развоја једног друштва коју не може одређивати ни Влада, ни било које министарство, него наука сама. Управо зато постоји међународно установљен принцип аутономије науке, који се у Србији уопште не поштује.
 
Министарство просвете и науке треба да се бави обезбеђивањем материјалних услова за развијање науке и вршењем функције надзорног органа над универзитетима и институтима, што је његова уставна улога. Оно нити може, нити би смело, да се бави поименичном кадровском политиком, било на универзитетима, било у науци, изборима у научна звања, стручним оценама публикација и сличним стварима. За то наука треба да формира сопствена тела и да организује процене у складу са буџетским примањима која определи држава, на потпуно исти начин на који то чине и универзитети.
 
Већина људи у Србији уопште не зна да универзитети имају аутономију, а да се аутономија института уопште не признаје, те да орган извршне власти, министарство, одређује ко ће радити у неком институту и у ком ће статусу бити. То је потпуно неприхватљива и недемократска пракса која доводи до контрапродуктивних резултата.
 
На крају, кратак коментар поводом лицитирања која су се појавила у медијима о томе ко треба да буде министар просвете и науке. Сматрам да циљ развијања пристојне државе треба да буде стање у коме је потпуно небитно ко је министар просвете и науке. Потребан је системски приступ. Кривац за постојеће стање је неуставан и незаконит систем чије су потенцијалне жртве и актуелни министар, и сами научници. Тај систем је направио неко ко се извукао од последица својих неодговорних и тешких грешака у развијању научне политике у Србији, а цену, као што то често бива, може платити неко ко је у основи недужан.
 
Пристојна држава мења лоша системска решења уместо да жртвује појединце, без обзира на то да ли су они научници, административни радници, или министри. Системско решење је доступно, једноставно и ефикасно у овом случају. Поштовање Устава и закона је не само императив у демократском друштву, оно је, понекад, чудо у решавању вештачки створених системских проблема.
 
 
Проф. др, Институт за филозофију и друштвену теорију, Универзитет у Београду

[gospa buba]

prestravila sam se shta sad

 

raspisujem gant na karaktere, as we speak.

[Paul Gompitz]

Autor je samo propustio detalj da su na fakultetima stalno zaposleni jedino redovni profesori dok su  na institutima svi stalno zaposleni.

Nije mi jasno kako bi funkcionisao taj sistem. Stalni posao i fiksna plata plus jedino instituti mogu konkurisati za projekte. Genijalno. Sta je u opisu posla nekoga ko je tako zaposlen ako mu nije odobren projekat? Ne dolazi na posao pet godina?

[gospa buba]

Autor je samo propustio detalj da su na fakultetima stalno zaposleni jedino redovni profesori dok su  na institutima svi stalno zaposleni.

Nije mi jasno kako bi funkcionisao taj sistem. Stalni posao i fiksna plata plus jedino instituti mogu konkurisati za projekte. Genijalno. Sta je u opisu posla nekoga ko je tako zaposlen ako mu nije odobren projekat? Ne dolazi na posao pet godina?

to nije sasvim tachno. na institutima su stalno zaposleni samo nauchni savetnici (i neki vishi, u zavisnosti u kom statusu se ko zatekao posle 2000), svi ostali periodichno potpisuju neku formu kolektivnog ugovora. koji ne odgovara, istinu govoreci, stanju privremene zaposlenosti, nego je neki mutant, kao shto je i sve ostalo mutant u sistemu instituta od 2000 godine na ovamo.

 

ne znam kako bi se to reshavalo. ali nekako mora da se reshi.

[Paul Gompitz]

To "rjesenje" bi tek bio mutant.

U jos malo pa najsiromasnijoj zemlji u Evropi ekipica smislila kako da citav radni vijek nista ne radi i bude za to placena.

[gospa buba]

To "rjesenje" bi tek bio mutant.

U jos malo pa najsiromasnijoj zemlji u Evropi ekipica smislila kako da citav radni vijek nista ne radi i bude za to placena.

jedino ako mislish na neku konkretnu ekipicu koja nishta ne radi, a da ti to precizno znash. ja svakako ne bih sudila olako.

Edited May 12, 2016 by gospa buba

[Notorious]

To "rjesenje" bi tek bio mutant.

U jos malo pa najsiromasnijoj zemlji u Evropi ekipica smislila kako da citav radni vijek nista ne radi i bude za to placena.

 

Uopšte nisi u pravu. U nauci je, za razliku od nekih drugih oblasti, rad i te kako merljiv, a postoje i sankcije za nerad, od stagnacije do prestanka radnog odnosa. Osim za privilegovane, naravno. 

[gospa buba]

Uopšte nisi u pravu. U nauci je, za razliku od nekih drugih oblasti, rad i te kako merljiv, a postoje i sankcije za nerad, od stagnacije do prestanka radnog odnosa. Osim za privilegovane, naravno. 

ja sam sad skapirala da postoji ekipa (ne u smislu povezanih grupacija ljudi, mada jesu donekle grupisani oko sindikata, iako profesionalno vrlo raznorodni) koja nije ubola olovkom celu deceniju, ako uzmemo da je publikacija nash realni proizvod. i sad su tu realne shanse da se ostane bez posla, zaista. a decenija je mnogo. bude tu tih nekih luftova u produkciji koji nastaju posle doktorata, dok se chovek reshi ko je, oko radjanja dece, bolesti, shta ja znam, ili kad se menja oblast, onda morash da isprojektujesh da ti se stara i nova oblast preklope bar 2 godine, dok nova pochne da daje publikabilne rezultate (ili da se ispostavi da ih nece ni dati). nije chovek robot. ali 10 godina je stvarno mnogo chak i za neki niz baksuzluka opshte prakse...

 

i dalje raspisujem gantogram, lep je ko lutka. reshila sam da pochnem od kraja ^_^

Edited May 12, 2016 by gospa buba

[Budja]

 

 

 

Наука је основна делатност института, као што је лечење основна делатност болница. Наука није основна делатност факултета, него допунска делатност. Основна делатност факултета је настава. Укидање финансирања института да би се дале финансије за науку факултетима исто је што и укидање финансија болницама да би се дале финансије медицинским факултетима. Иако се и запослени на медицинским факултетима баве лечењем, то није њихова основна делатност. Као што држава не може без болница, тако не може ни без науке, и то као основне делатности. Наука није хоби, ни занимација. Она је озбиљна, темељна област развоја једног друштва коју не може одређивати ни Влада, ни било које министарство, него наука сама. Управо зато постоји међународно установљен принцип аутономије науке, који се у Србији уопште не поштује.

 

 

Oklen ovo boldovano?

Po belom svetu to nije tako.

Osnovna delatnost fakulteta su i nastava i istrazivanje, pa tako i postoji podela medju kadrovima, neko se bavi samo nastavom a veci deo veci deo vremena provodi u istrazivanju. Tako je barem u UK.

[Notorious]

ja sam sad skapirala da postoji ekipa (ne u smislu povezanih grupacija ljudi, mada jesu donekle grupisani oko sindikata, iako profesionalno vrlo raznorodni) koja nije ubola olovkom celu deceniju, ako uzmemo da je publikacija nash realni proizvod. i sad su tu realne shanse da se ostane bez posla, zaista. a decenija je mnogo. bude tu tih nekih luftova u produkciji koji nastaju posle doktorata, dok se chovek reshi ko je, oko radjanja dece, bolesti, shta ja znam, ili kad se menja oblast, onda morash da isprojektujesh da ti se stara i nova oblast preklope bar 2 godine, dok nova pochne da daje publikabilne rezultate (ili da se ispostavi da ih nece ni dati). nije chovek robot. ali 10 godina je stvarno mnogo chak i za neki niz baksuzluka opshte prakse...

 

i dalje raspisujem gantogram, lep je ko lutka. reshila sam da pochnem od kraja ^_^

 

Znam, ali se njima očito može da ne rade ništa i u uslovima projektnog finansiranja, tako da Gompitzov komentar o ne znam ni ja kakvom  neradništvu, koje samo čeka promenu finansiranja pa da se razbokori, ne stoji. Oni koji ne rade ništa neradiće ništa, nezavisno od uslova finansiranja, jer su tako u mogućnosti. Uvek će biti onih koji će raditi za njih, na ovaj ili onaj način, na sistemskom ili trgovačkom nivou. 

 

Igraš se gantograma dok ministar vapi za utehom 

[gospa buba]

Igraš se gantograma dok ministar vapi za utehom 

volim da muchim -_-

[Dr Arslanagić]

Autor je samo propustio detalj da su na fakultetima stalno zaposleni jedino redovni profesori dok su  na institutima svi stalno zaposleni.

Nije mi jasno kako bi funkcionisao taj sistem. Stalni posao i fiksna plata plus jedino instituti mogu konkurisati za projekte. Genijalno. Sta je u opisu posla nekoga ko je tako zaposlen ako mu nije odobren projekat? Ne dolazi na posao pet godina?

 

Nisu, stalno su zaposleni samo naučni savetnici. Ostali su zaposleni dok traje projektni ciklus. A i tada mogu biti skinuti s projekta diskrecionom voljom šefa projekta.

[Paul Gompitz]

jedino ako mislish na neku konkretnu ekipicu koja nishta ne radi, a da ti to precizno znash. ja svakako ne bih sudila olako.

 

 

ja sam sad skapirala da postoji ekipa (ne u smislu povezanih grupacija ljudi, mada jesu donekle grupisani oko sindikata, iako profesionalno vrlo raznorodni) koja nije ubola olovkom celu deceniju,

-_-

 

Nisu, stalno su zaposleni samo naučni savetnici. Ostali su zaposleni dok traje projektni ciklus. A i tada mogu biti skinuti s projekta diskrecionom voljom šefa projekta.

A i kad su skinuti sa projekta primaju neku platicu i imaju placene doprinose, a ne rade ali stvarno nista.

[gospa buba]

razgovaramo, ako mozemo, i bez generalizacije. ako nije problem -_-

Edited May 13, 2016 by gospa buba