Procesi sudskih rehabilitacija

[Прслин]

Зато има разлике између некога ко зна понешто о теми у којој заузима ригидне ставове и тебе који попут фоке дуваш у трубице пред публиком у циркусу знајући да следи риба, али не и коју композицију свираш.

 

Ne postoji takav ovozemaljski ambijent koji trajno sprecava cinjenje zlocina. Eventualno moze da postoji ambijent koji sprecava uzdizanje zlocinaca na pijedestal heroja, ali mi se cini da je to uzaludan posao

Са тим се већ слажем.

Edited May 31, 2015 by Прслин

[hazard]

Ovo je jedini nacin da vas ometem u razvoju ove CvP price...

 

Dakle, ne svidja vam se kontrafaktualna istorija? Tough luck  ^_^ Da probam ja umesto Cede, jedno malo pesimistickije vidjenje :) za uglavnom sve danasnje ex-Yu narode. 

 

 

Dakle, šta bi bilo da je zetski državni centar prevagnuo i da je pravagnuo kao katolička država. U ranom srednjem veku sukobi sa Bugarskom su bili žestoki, u ovakvom scenariju bi bili još žešći. Teritorija raške oblasti je prosto bila naseljena nosiocima srpskog etničkog imena i ono bi na samoj toj teritoriji ipak prevladalo. Dalje na istok od toga, što Englezi kažu – all bets are off. Na severu, takođe je moguće, čak izgledno da bi se srpsko etničko ime svejedno rasprostrlo bar do srednje Šumadije, ali to bi duže trajalo. Na obali pak, ono bi se učvrstilo, teritorije kao što su Pelješac i Mljet, verovatno i Dubrovnik, bi ostale trajno srpske. Dalje ka srednjoj Dalmaciji i Braču, Hvaru i Korčuli nemoguće je reći, mada nije verovatno, ali nekakv mešoviti identitet nije isključen, s tim što bi te teritorije teško trajno došle u posed srpske države svejedno. Takođe srpsko etničko ime bi se sigurno prostiralo do Neretve, a možda i nešto dalje i kasnije bilo utvrđeno širenjem srpske države. Širenjem do koga bi svakako došlo usled neminovnog slabljenja Vizantije i Bugarske, osvajanja kosovske doline i razvoja metalurgije, dakle jačanja države. Severnoalbanska katolička plemena bi najverovatnije bila trajno asimilovana, uz eventualno neke marginalne enklave.

 

U periodu svoje najveće ekspanzije koje bi opet verovatno došlo negde krajem XIII i tokom XIV veka srpska država bi se ka jugu, severu i istoku prostirala otprilike na teritorijama na kojima je bila i Milutinova država (možda nešto skromnije) – dalje od toga na jug ne bi mogla jer bi otpor Grka i Bugara bio veliki i trajan - uz dve važne napomene. Prva je da Bosne ne bi bilo. Umesto opstajanja na ivici pravoslavnog i rimokatoličkog sveta, ona bi se našla duboko u granicama potonjeg i srpski vladari bi se sa Crkvom bosanskom obračunali do kraja i faktički je uništili. Veliki deo Bosne, sigurno do Vrbasa, bi u kasnom srednjem veku pao u okvire srpske države i srpski etniki identitet bi se u njoj trajno učvrstio, ali uz etnički identitet, takođe i državna tradicija. Druga napomena je da se srpski etnički identitet nikada ne bi uspeo da se nametne na mestima kao što su Vranje, Niš, Timočka krajina i bio bi upitan bilo gde istočno od Velike Morave tj u celom Pomoravlju. Šumadija i Dolina Ibra i centralno Kosovo bi trajno ostale granična područja srpskog i bugarskog etničkog identiteta bez obzira na povremena širenja dve države na jednu ili drugu stranu. Ponoviću, u ovoj alternativnoj istoriji albanski identitet ne opstaje severno od Drima, a možda i do 50 kilometara južno od te reke. Skadar je čisto srpki grad i zajedno sa Dubrovnikom i Vrhbosnom predstavlja najvažnije državne centre. Srbija dolazak osmanske invazije dočekuje kao nezavisna katolička kraljevina, ali pod snažnim uticajem Ugarske i Napuljske kraljevine. Zajedno sa Ugarskom pokušava da se odupre turskoj invaziji, ali to ne uspeva. Najveći poraz je sredinom XV veka negde oko Kosovog polja. Konačan pad je negde krajem XV veka. Srpska kruna na kraju krajeva kao i ugarska, dolazi na habzburšku glavu.

 

Sudbina Srba i uopšte stanovništva ove pomorsko-dinarske Srbije po gubitku države u ovom alternativnom svetu je gora čak i od one koja je u našem svetu zadesila tzv, moravsku Srbiju. Za razliku od pravoslavlja čiji je centar ipak bio na osmanskoj teritoriji, katolici su u XVI veku viđeni kao sasvim neprijateljski element u Osmanskom carstvu. U našem svetu XVI vek je u stvari bio doba najveće etničke ekspanzije Srba, usled obnavljanja patrijaršije, rasprostranjene službe i u vojsci i u administraciji Osmanskog carstva i usled seoba u južnu Ugrasku i u druge predele koji su ostali pod hrišćanskom vlašću. Katoličko srpsko stanovništvo koje bi se u ovoj alternativnoj istoriji preselilo na teritoriju ranije (i kasnije) Hrvatske se lako utapa u hrvatsko stanovništvo tamo gde je ovo u jasnoj većini, ali moguće je da neki predeli, poput Like recimo ili severnodalmatinskog zaleđa, postaju potpuno dominantno srpski. Nema posebnih ustupaka pravoslavnom stanovništvu, prosto, većina i etnička pripadnost aristokratije (tamo gde je okružena "svojim" stanovništvom) nameće svoje ime. Na teritoriji današnje BiH dolazi do islamizacije, ali opstaje i dobar deo srpskog katoličkog stanovništva. Teritorija današnje centralne Srbije trpi tešku islamizaciju, današnja severna Albanija isto. Suštinski, uloge Bosne i Srbije se na neki način zamenjuju, s tim što ne dolazi do formiranja nekog posebnog „Moravljanskog“, a islamskog, identiteta. U našem svetu srpski identitet današnje južne Srbije je pojačan seobama sa severa Crne Gore i iz Metohije, a srpski identitet Šumadije i donekle istočne Srbije seobama iz Hercegovine i Raške oblasti. U ovom alternativnom svetu do toga ne dolazi.

 

U periodu od Velikog Bečkog rata do kraja Napoleonovih ratova Habzburzi uspevaju da od Osmanlija otrgnu veliki deo „Srbije“ (današnje BiH i CG) i uspostavlja se granica na Drini i srpska jedinica u okviru Habzburške monarhije sa centrom ili u Vrhbosni/Sarajevu ili u Dubrovniku (po nestanku Mletačke). Njene granice su današnje BiH, CG i sam jug Dalmacije sa Pelješcem, Mljetom. U doba nacionalnog romantizma Lika ostaje problem između Srba i Hrvata, ali katolička crkva uspeva da umanji tenzije. Slavonija, kao i Kordun i Banija su potpuno hrvatski jer se tu srpsko stanovništvo asimilovalo. Delovi Vojvodine se naseljavaju slovenskim stanovništvom uglavnom iz današnje centralne Srbije i postaju dominantno slovenski, ali ne i jasno srpski ili hrvatski. U svakom slučaju po Austrijsko-Ugarskoj nagodbi današnja teritorija Vojvodine ostaje u okvirima Ugarske. Srpska jedinica je pak posed cara tj Austrije. Međutim najveće tenzije i najveći problemi nastaju na teritoriji između Drine i Velike Morave gde Habzburzi i srpski nacionalisti koriste jedni druge u borbi za suzbijanjem bugarskog uticaja pošto po raspadu Osmanskog carstva imaju nameru da te teritorije priključe Dvojnoj monarhiji/srpskoj jedinici u njenom okviru. Bugarski nacionalni pokret ima potpunu podršku Moskve, a ponekad i Turske i sukob interesa Beča i ove dve carevine je čeoni na ovoj teritoriji.

 

U Balkanskim ratovima Bugarska, Grčka i Rumunija se udružuju i Bugarska osvaja sve istočno od Velike Morave, dok austrijske trupe zauzimaju teritoriju zapadno od nje. U prvom svetskom ratu Srbi učestvuju, očekivano, na strani Centralnih sila, a Bugari na strani Antante. Po porazu A-U monarhije, Bugarska od južnoslovenskih delova Dvojne monarhije se konstituiše Republika SHS koja krajem rata proglašava svoj izlazak iz Monarhije i stupanje na stranu Antante, s tim što Italija dobija Istru, deo ostrva i deo Dalmacije, ali ostaje nezadovoljna neispunenjem svih obećanja iz Londonskog ugovora. Rumuni dobijaju ceo Banat. Beograd ima status slobodnog grada. Istočna granica je otprilike potez Kolubara-Čačak-Novi Pazar-Đakovica-Lješ. Kao katolička slovenska zemlja u međuratnom periodu Republika SHS je deo savezničkog/francuskog evropskog sistema i blisko sarađuje sa Rumunijom i Čehoslovačkom, kao i u našem svetu.

 

Po približavanju Drugog svetskog rata u Republici SHS Srbi su najveći zastupnici približavanja Hitleru jer ne mogu da prežale gubitak Šumadije i Kosova. Konačno Republika SHS formalno pristupa Trojnom paktu, ali bez većeg angažovanja. Bugarska koja je na glavnom putu za Grčku na kraju i sama prilazi Silama osovine uz veliko nezadovoljstvo u zemlji. Po izlasku Italije iz rata Republika SHS zauzima Istru, ostrva i celu Dalmaciju. U leto 1944 Republika SHS prelazi na stranu saveznika i poziva anglo-američke trupe u svoju zemlju kako bi predupredili dolazak Sovjeta. U Bugarskoj takođe pred dolazak Sovjeta dolazi do smene vlasti i nemačke trupe koje se povlače iz Grčke to čine u uslovima borbe. Neke od njih uspevaju da se povuku, a neke ostaju zarobljene. Amerikanci i Sovjeti se sastaju u Beogradu koga Sovjeti priključuju Bugarskoj i pored protesta Republike SHS.

 

Republika SHS 50-tih postaje čanica NATO, a 70-tih članica EEZ. Bugarska je federalna država u kojoj je Moravska (sa Šumadijom i dolinom Ibra) zbog nacionalnih i jezičkih specifičnosti i brojnog katoličkog stanovništva jedna od federalnih republika, sa centrom u Beogradu. Srbi su u njoj većina, ali su katolici manjina, odnosno u njoj su i brojni Srbi koji su pravoslavni. To je rezultat delovanja Bugarske patrijaršije tokom osmanskog perioda čime je pravoslavlje favorizovano. Pred kraj komunističkog perioda, a uz pomoć Republike SHS, kao i katoličke crkve dolazi do jakog separatističkog i prozapadnog pokreta u Moravskoj. Moravska 1992. godine proglašava nezavisnost i posle kraćeg rata 90-tih biva međunarodno priznata. Pitanje priključenja Republici SHS ostaje otvoreno, a dve države tesno sarađuju.

 

Srbi su u ovoj alternativnoj istoriji pod dominantnim (južno)italijanskim kulturnim uticajem, crkva je veoma jaka, društvo žestoko tradicionalno. Glavni kulturni centar je Dubrovnik, a za „kontinentalne“ Srbe Vrhbosne/Sarajevo. Današnja istočna i jugoistočna Srbija su zauvek izgubljene i ovi predeli u stvari nikad ni ne postaju srpski. Srbi su većina u Republici SHS, ali je glavni grad ipak Zagreb u kome živi i veliki broj Srba. Zvanično pismo je latinica, a zvanični jezik je hrvatskosrpski, koji je štokavski i ijekavski. Srbi u Moravskoj i na Kosovu, kao i u Beogradu, govore ekavski. 

 

 

 

Razlika u odnosu na Antica je sto ja ne vidim kako bi se Srbija ikada ponovo osamostalila. 

 

Ovo je već daleko realnije, tj. na liniji onoga što sam i napisao da katolički Srbi nezavisnost dobijaju tek nakon prvog svetskog rata. Manče, piši bre ti za Nedeljnik, kakvi Čeda i Peda  -_-

[hazard]

Btw, ono što svi previđaju a što je meni na kraju uvek padalo na pamet kada sam razmišljao o alternativnim istorijama je - a da li se onda tu pojavljuje 1 Nikola Tesla?

 

Jedan potpuno drugačiji razvoj istorije na Balkanu može da dovede do potpuno različitog toka tehnološkog razvoja...npr. ostaje Edisonov koncept distribucije električne energije...promeni samo to i ceo svet je dosta drugačiji.

[MancMellow]

A ko to zna... :D

[hazard]

Pa to ti kažem. Butterfly effect, jedna relativno sitna promena (tipa taj i taj nikada nije rođen) može da promeni tok istorije skroz. A i ne mora. Zato je sve ovo tako nezahvalno, lakše je da izmišljaš neki Middle Earth ili Westeros :D

[yolo]

iskreno (ne preterujem, nije fraza) se divim svakome ko je uspeo da poveruje u neku istorijsku istinu koja se tice dogadjaja kojima nije licno prisustvovao ili se bar nisu dogodili u njegovo vreme pa ih je nekako mogao proveriti. cela ova prica o herojima i izdajnicima je kosmicki shit sastavljen od lazi, manipulacije i ideologije. mi smo propustili sve moguce sanse da dodjemo do neke vrste konsenzusa o tome sta se stvarno dogodilo na osnovu cega bi trebalo da budu bazirane sve politicke odluke koje iz toga proisticu. ukljucujuci i ovu rehabilitaciju.

[teacher]

Ovo je jedini nacin da vas ometem u razvoju ove CvP price...

 

Dakle, ne svidja vam se kontrafaktualna istorija? Tough luck  ^_^ Da probam ja umesto Cede, jedno malo pesimistickije vidjenje :) za uglavnom sve danasnje ex-Yu narode. 

 

 

Dakle, šta bi bilo da je zetski državni centar prevagnuo i da je pravagnuo kao katolička država. U ranom srednjem veku sukobi sa Bugarskom su bili žestoki, u ovakvom scenariju bi bili još žešći. Teritorija raške oblasti je prosto bila naseljena nosiocima srpskog etničkog imena i ono bi na samoj toj teritoriji ipak prevladalo. Dalje na istok od toga, što Englezi kažu – all bets are off. Na severu, takođe je moguće, čak izgledno da bi se srpsko etničko ime svejedno rasprostrlo bar do srednje Šumadije, ali to bi duže trajalo. Na obali pak, ono bi se učvrstilo, teritorije kao što su Pelješac i Mljet, verovatno i Dubrovnik, bi ostale trajno srpske. Dalje ka srednjoj Dalmaciji i Braču, Hvaru i Korčuli nemoguće je reći, mada nije verovatno, ali nekakv mešoviti identitet nije isključen, s tim što bi te teritorije teško trajno došle u posed srpske države svejedno. Takođe srpsko etničko ime bi se sigurno prostiralo do Neretve, a možda i nešto dalje i kasnije bilo utvrđeno širenjem srpske države. Širenjem do koga bi svakako došlo usled neminovnog slabljenja Vizantije i Bugarske, osvajanja kosovske doline i razvoja metalurgije, dakle jačanja države. Severnoalbanska katolička plemena bi najverovatnije bila trajno asimilovana, uz eventualno neke marginalne enklave.

 

U periodu svoje najveće ekspanzije koje bi opet verovatno došlo negde krajem XIII i tokom XIV veka srpska država bi se ka jugu, severu i istoku prostirala otprilike na teritorijama na kojima je bila i Milutinova država (možda nešto skromnije) – dalje od toga na jug ne bi mogla jer bi otpor Grka i Bugara bio veliki i trajan - uz dve važne napomene. Prva je da Bosne ne bi bilo. Umesto opstajanja na ivici pravoslavnog i rimokatoličkog sveta, ona bi se našla duboko u granicama potonjeg i srpski vladari bi se sa Crkvom bosanskom obračunali do kraja i faktički je uništili. Veliki deo Bosne, sigurno do Vrbasa, bi u kasnom srednjem veku pao u okvire srpske države i srpski etniki identitet bi se u njoj trajno učvrstio, ali uz etnički identitet, takođe i državna tradicija. Druga napomena je da se srpski etnički identitet nikada ne bi uspeo da se nametne na mestima kao što su Vranje, Niš, Timočka krajina i bio bi upitan bilo gde istočno od Velike Morave tj u celom Pomoravlju. Šumadija i Dolina Ibra i centralno Kosovo bi trajno ostale granična područja srpskog i bugarskog etničkog identiteta bez obzira na povremena širenja dve države na jednu ili drugu stranu. Ponoviću, u ovoj alternativnoj istoriji albanski identitet ne opstaje severno od Drima, a možda i do 50 kilometara južno od te reke. Skadar je čisto srpki grad i zajedno sa Dubrovnikom i Vrhbosnom predstavlja najvažnije državne centre. Srbija dolazak osmanske invazije dočekuje kao nezavisna katolička kraljevina, ali pod snažnim uticajem Ugarske i Napuljske kraljevine. Zajedno sa Ugarskom pokušava da se odupre turskoj invaziji, ali to ne uspeva. Najveći poraz je sredinom XV veka negde oko Kosovog polja. Konačan pad je negde krajem XV veka. Srpska kruna na kraju krajeva kao i ugarska, dolazi na habzburšku glavu.

 

Sudbina Srba i uopšte stanovništva ove pomorsko-dinarske Srbije po gubitku države u ovom alternativnom svetu je gora čak i od one koja je u našem svetu zadesila tzv, moravsku Srbiju. Za razliku od pravoslavlja čiji je centar ipak bio na osmanskoj teritoriji, katolici su u XVI veku viđeni kao sasvim neprijateljski element u Osmanskom carstvu. U našem svetu XVI vek je u stvari bio doba najveće etničke ekspanzije Srba, usled obnavljanja patrijaršije, rasprostranjene službe i u vojsci i u administraciji Osmanskog carstva i usled seoba u južnu Ugrasku i u druge predele koji su ostali pod hrišćanskom vlašću. Katoličko srpsko stanovništvo koje bi se u ovoj alternativnoj istoriji preselilo na teritoriju ranije (i kasnije) Hrvatske se lako utapa u hrvatsko stanovništvo tamo gde je ovo u jasnoj većini, ali moguće je da neki predeli, poput Like recimo ili severnodalmatinskog zaleđa, postaju potpuno dominantno srpski. Nema posebnih ustupaka pravoslavnom stanovništvu, prosto, većina i etnička pripadnost aristokratije (tamo gde je okružena "svojim" stanovništvom) nameće svoje ime. Na teritoriji današnje BiH dolazi do islamizacije, ali opstaje i dobar deo srpskog katoličkog stanovništva. Teritorija današnje centralne Srbije trpi tešku islamizaciju, današnja severna Albanija isto. Suštinski, uloge Bosne i Srbije se na neki način zamenjuju, s tim što ne dolazi do formiranja nekog posebnog „Moravljanskog“, a islamskog, identiteta. U našem svetu srpski identitet današnje južne Srbije je pojačan seobama sa severa Crne Gore i iz Metohije, a srpski identitet Šumadije i donekle istočne Srbije seobama iz Hercegovine i Raške oblasti. U ovom alternativnom svetu do toga ne dolazi.

 

U periodu od Velikog Bečkog rata do kraja Napoleonovih ratova Habzburzi uspevaju da od Osmanlija otrgnu veliki deo „Srbije“ (današnje BiH i CG) i uspostavlja se granica na Drini i srpska jedinica u okviru Habzburške monarhije sa centrom ili u Vrhbosni/Sarajevu ili u Dubrovniku (po nestanku Mletačke). Njene granice su današnje BiH, CG i sam jug Dalmacije sa Pelješcem, Mljetom. U doba nacionalnog romantizma Lika ostaje problem između Srba i Hrvata, ali katolička crkva uspeva da umanji tenzije. Slavonija, kao i Kordun i Banija su potpuno hrvatski jer se tu srpsko stanovništvo asimilovalo. Delovi Vojvodine se naseljavaju slovenskim stanovništvom uglavnom iz današnje centralne Srbije i postaju dominantno slovenski, ali ne i jasno srpski ili hrvatski. U svakom slučaju po Austrijsko-Ugarskoj nagodbi današnja teritorija Vojvodine ostaje u okvirima Ugarske. Srpska jedinica je pak posed cara tj Austrije. Međutim najveće tenzije i najveći problemi nastaju na teritoriji između Drine i Velike Morave gde Habzburzi i srpski nacionalisti koriste jedni druge u borbi za suzbijanjem bugarskog uticaja pošto po raspadu Osmanskog carstva imaju nameru da te teritorije priključe Dvojnoj monarhiji/srpskoj jedinici u njenom okviru. Bugarski nacionalni pokret ima potpunu podršku Moskve, a ponekad i Turske i sukob interesa Beča i ove dve carevine je čeoni na ovoj teritoriji.

 

U Balkanskim ratovima Bugarska, Grčka i Rumunija se udružuju i Bugarska osvaja sve istočno od Velike Morave, dok austrijske trupe zauzimaju teritoriju zapadno od nje. U prvom svetskom ratu Srbi učestvuju, očekivano, na strani Centralnih sila, a Bugari na strani Antante. Po porazu A-U monarhije, Bugarska od južnoslovenskih delova Dvojne monarhije se konstituiše Republika SHS koja krajem rata proglašava svoj izlazak iz Monarhije i stupanje na stranu Antante, s tim što Italija dobija Istru, deo ostrva i deo Dalmacije, ali ostaje nezadovoljna neispunenjem svih obećanja iz Londonskog ugovora. Rumuni dobijaju ceo Banat. Beograd ima status slobodnog grada. Istočna granica je otprilike potez Kolubara-Čačak-Novi Pazar-Đakovica-Lješ. Kao katolička slovenska zemlja u međuratnom periodu Republika SHS je deo savezničkog/francuskog evropskog sistema i blisko sarađuje sa Rumunijom i Čehoslovačkom, kao i u našem svetu.

 

Po približavanju Drugog svetskog rata u Republici SHS Srbi su najveći zastupnici približavanja Hitleru jer ne mogu da prežale gubitak Šumadije i Kosova. Konačno Republika SHS formalno pristupa Trojnom paktu, ali bez većeg angažovanja. Bugarska koja je na glavnom putu za Grčku na kraju i sama prilazi Silama osovine uz veliko nezadovoljstvo u zemlji. Po izlasku Italije iz rata Republika SHS zauzima Istru, ostrva i celu Dalmaciju. U leto 1944 Republika SHS prelazi na stranu saveznika i poziva anglo-američke trupe u svoju zemlju kako bi predupredili dolazak Sovjeta. U Bugarskoj takođe pred dolazak Sovjeta dolazi do smene vlasti i nemačke trupe koje se povlače iz Grčke to čine u uslovima borbe. Neke od njih uspevaju da se povuku, a neke ostaju zarobljene. Amerikanci i Sovjeti se sastaju u Beogradu koga Sovjeti priključuju Bugarskoj i pored protesta Republike SHS.

 

Republika SHS 50-tih postaje čanica NATO, a 70-tih članica EEZ. Bugarska je federalna država u kojoj je Moravska (sa Šumadijom i dolinom Ibra) zbog nacionalnih i jezičkih specifičnosti i brojnog katoličkog stanovništva jedna od federalnih republika, sa centrom u Beogradu. Srbi su u njoj većina, ali su katolici manjina, odnosno u njoj su i brojni Srbi koji su pravoslavni. To je rezultat delovanja Bugarske patrijaršije tokom osmanskog perioda čime je pravoslavlje favorizovano. Pred kraj komunističkog perioda, a uz pomoć Republike SHS, kao i katoličke crkve dolazi do jakog separatističkog i prozapadnog pokreta u Moravskoj. Moravska 1992. godine proglašava nezavisnost i posle kraćeg rata 90-tih biva međunarodno priznata. Pitanje priključenja Republici SHS ostaje otvoreno, a dve države tesno sarađuju.

 

Srbi su u ovoj alternativnoj istoriji pod dominantnim (južno)italijanskim kulturnim uticajem, crkva je veoma jaka, društvo žestoko tradicionalno. Glavni kulturni centar je Dubrovnik, a za „kontinentalne“ Srbe Vrhbosne/Sarajevo. Današnja istočna i jugoistočna Srbija su zauvek izgubljene i ovi predeli u stvari nikad ni ne postaju srpski. Srbi su većina u Republici SHS, ali je glavni grad ipak Zagreb u kome živi i veliki broj Srba. Zvanično pismo je latinica, a zvanični jezik je hrvatskosrpski, koji je štokavski i ijekavski. Srbi u Moravskoj i na Kosovu, kao i u Beogradu, govore ekavski. 

 

 

 

Razlika u odnosu na Antica je sto ja ne vidim kako bi se Srbija ikada ponovo osamostalila. 

 

Dobar scenario za EU4 mod...

[MancMellow]

iskreno (ne preterujem, nije fraza) se divim svakome ko je uspeo da poveruje u neku istorijsku istinu koja se tice dogadjaja kojima nije licno prisustvovao ili se bar nisu dogodili u njegovo vreme pa ih je nekako mogao proveriti. cela ova prica o herojima i izdajnicima je kosmicki shit sastavljen od lazi, manipulacije i ideologije. mi smo propustili sve moguce sanse da dodjemo do neke vrste konsenzusa o tome sta se stvarno dogodilo na osnovu cega bi trebalo da budu bazirane sve politicke odluke koje iz toga proisticu. ukljucujuci i ovu rehabilitaciju.

 

To sto se nesto dogadja u "tvoje vreme" to vise manje ne znaci nista, osim ako si na veoma visokim mestima vlasti, a i onda ne znas bas sta tacno i sta sve radi neka druga strana. 

 

"Mi" kao mi pojedinci ili kao danasnje srpsko drustvo smo mozda propustili, All things considered - nije ni cudno sto smo propustili. "Mi" kao drzava ili drustvo koje traje ipak duze od jedne generacije nismo propustili nista. Sasvim je moguce da oni koji budu imali 40-50 godina 2070-te recimo imaju visok stepen saglasnosti u vezi sa tim sta se desilo. 

 

I trece, koje bi politicke odluke bazirao na tome da li je npr. Draza Mihajlovic bio saradnik okupatora ili ne? Nacin privatizacije? Ulazak u EU? Nista od toga ne zavisi od toga sta je tacno bio Draza Mihajlovic. 

Edited June 1, 2015 by MancMellow

[Radoye]

Btw, ono što svi previđaju a što je meni na kraju uvek padalo na pamet kada sam razmišljao o alternativnim istorijama je - a da li se onda tu pojavljuje 1 Nikola Tesla?

 

Jedan potpuno drugačiji razvoj istorije na Balkanu može da dovede do potpuno različitog toka tehnološkog razvoja...npr. ostaje Edisonov koncept distribucije električne energije...promeni samo to i ceo svet je dosta drugačiji.

A ko to zna... :D

Pa to ti kažem. Butterfly effect, jedna relativno sitna promena (tipa taj i taj nikada nije rođen) može da promeni tok istorije skroz. A i ne mora. Zato je sve ovo tako nezahvalno, lakše je da izmišljaš neki Middle Earth ili Westeros :D

 

Verovatno bi opet bilo isto ili priblizno isto, ako ne bi Tesla predlozio sistem naizmenicne struje nasao bi se neko da ga predlozi par godina kasnije. Veliki izumi koji menjaju civilizaciju iz korena se desavaju kada je sama civilizacija sazrela za njih, ko je konkretno lik koji tu prvi povuce je manje-vise nebitno. Najcesce imas nekoliko ljudi koji u isto vreme rade na istoj stvari i prakticno je samo stvar slucaja koji od njih ce prvi izaci u javnost sa svojim pronalaskom / prvi ga patentirati / prvi ga dobro unovciti i taj ostaje upamcen a ostali bivaju zaboravljeni. Kao sto je uz bracu Rajt postojala citava grupa likova koji su nekako u isto vreme svaki za sebe gradili svoje letelice (Ader, Santos-Dinan...), kao sto su telefon svaki za sebe otkrili Bel i Grej, kao sto su automobil izumeli svaki za sebe Benc i Dajmler. Izbacis jednog od njih iz jednacine uvek ostane neko drugi na nekom drugom kraju sveta da odradi isti posao. Mozda sa par godina kasnjenja, ali generalno tok civilizacijskog napretka se ne bi mnogo menjao. Jedino kad bi doslo do neke drasticne promene koja bi globalno pogodila citav svet i eliminisala 90+ % naucnika koji se bave nekim konkretnim problemom bi neka tehnologija mozda ostala neotkrivena / potisnuta.

[namenski]

Стефан Урош IV Душан Немањић zivi 80+ godina; Srbi zahvaljujuci razvoju pomorske moci osvajaju Carigrad, nastaje neka vrsta pravoslavnog Komonvelta sa integrisanim svim elementima vizantijskog nasledja, kako kulturnog tako i politickog.
U seriji ratova turska/osmanska najezda biva odbijena, i uticaj nove drzave se siri na zapadnu i srednju Evropu u kojoj Komonvelt podrzava pre svega rasparcanost na sitne drzavice koje je lako kontrolisati; to vazi i za ruske zemlje u kojima se podrzava postojanje malih, nezavisnih drzavica.
Sklapa se savez za Spanijom kojoj se, u zamenu za Pax Mediterana, ostavljaju odresene ruke u Amerikama koje ce do danas ostati pod spanskom dominacijom, prvo izistinskom, a kasnije kulturnom; nema nikakvih engleskih kolonija i kasnije price o USA.
Francuska ne postoji, ostavljena je Burgundija i nesto malih drzava kojima se dozvoljava da tavore ali nista vise od toga; isto vazi i za Italiju, jos vise za nemacke zemlje.
Na Istoku, Pravoslavni Komonvelt prodire do Indije i uspostavlja veze sa Kinom, vlada centralnim svetskim morima, Indijskim okeanom pre svega, dok je tehnoloski i kulturni razvoj neverovatan: razvijene napredne tehnologije primenjene u podnebljima po definiciji pogodnim za poljoprivredu daju nevidjene rezultate u pogledu smanjenja smrtnosti, porasta produktivnosti, razvoj novih tehnologija baziran ne samo na tehnoloskom razvoju po svaku cenu, nego i na nekoj vrsti pripitomljavanja tehnologija zahvaljujuci blagotvornom uticaju meke varijante pravoslavlja, ali i plodnim dodirima sa istocnim civilizacijama.
Ozbiljnija kriza nastupa kad se iz dubina Hedzasa pojavljuje nova religija, Islam, ali u nizu sukoba u granicnim podrucjima isti biva suzbijen da bi, samo nekoliko godina kasnije nestao zahvaljujuci mudrim i tolerantnim merama drzavne uprave u Konstantinopolju u kome vlada srpska dinastija.
Sredinom 19. veka Komonvelt pod svojom kontrolom drzi ceo Bliski Istok i Severnu Afriku, Centralnu Aziju, Evropu do Dunava, sve podrucja naseljena stanovnistvom nastalim iz Komonvelt melting pota prethodnih vekova; Bec je pogranicni grad koji opsedaju hiljade radnika iz Zapadne Evrope u potrazi za poslom na jugu.

Sve to potencirano nizovima ratova izmedju malih zapadnoevropskih drzavica koje Komonvelt uredno odrzava zarad mogucnosti da u njima arbitrira.
Nastaje izreka ‘lenj si i prljav kao Nemac’
Razvoj tokom 20. veka je neprekidan i ujednacen: posedovanje izvora nafte na Bliskom Istoku koji naseljava stanovnistvo visoke kulture tako da je prilaz eksploataciji nafte racionalan i rukovodjen pre svega tehnoloskim zahtevima.
Kriza nastupa dvadesetih godina 20. veka: u nekoj vrsti revolucije sto bi se reklo jezikom alternativne istorije. Uspostavljaju se novi mehanizmi vladavine, proglasava ustavna monarhija, dok se ventil za ekonomske protivurecnosti nalazi u mirnoj ekspanziji na jug, u Afriku koja i inace vekovima stoji pod jakim uticajem Komonvelta i u kojoj su upravo zahvaljujuci tome odrzana drevna carstva, naravno modernizovana do stupnja modernih i relativno jakih drzava koje vesta carigradska diplomatija odrzava u za sebe korisnoj ravnotezi.
Kraj 20. veka: niz drzavica, italijanskih, francuskih, britanskih, ruskih, skandinavskih, ceka da bude primljeno u Komonvelt koji je trenutno zauzet razmatranjem svojih odnosa sa Kinom i Indijom.
Spanske Amerike tavore u hiberniranom 19. veku sa sve papom koji zivi u Kuskou gde je inace proteran na zahtev vlasti Komonvelta jos u 18. veku sto je bilo uzrokom pogorsanja odnosa izmedju Spanije i Komonvelta.

Sluzbeni jezik drzavne administracije i visih slojeva je srpski, lingua franca je grcki koji se govori na najcuvenijim univerzitetima sveta, izmedju ostalog i na Ινστιτούτο Τεχνολογίας Ράσκας, IТР…

 

 

Edit:

Edited June 1, 2015 by namenski

[Прслин]

Никола Тесла приходе од својих изума тестаментом оставља Краљевини Југославији.

 

У јуну 2015. године 97% становника Велике Британије гласа за придруживање Краљевини Југославији, постајући тако последња у низу некадашњих суверених европских држава чији су се становници одлучили да своје пасоше замене плавим југословенским вођени жељом да се домогну пореског раја, најбољег медицинског система на планети и социјалне помоћи од 100 златних динара недељно.

[Tribun_Populi]

Стефан Урош IV Душан Немањић zivi 80+ godina;

 

Paz' kad ti sutra tekst osvane u онлине bastionima srbstva

 

BTW Dulo je državu širio na kontu stranih ulaganja™ u vreme dede mu Milutina, podčinjeni a civilizacijski jači grčki element u zemljama carevim je pružao žestok otpor novom gospodaru u svakom smislu, trebala bi ozbiljnija sila da to zadrži tj. Dulo bi se morao ozbiljnije posvetiti ekonomskoj konsolidaciji države (pravnu je odradio) i negde stati sa širenjem. Što će reći da bi očevo delo morao nastaviti nejaki Urke... Nastavak znamo :)

Edited June 1, 2015 by Tribun_Populi

[Pontijak]

sve je to lepo ali gde je tu miler klaker gmbh, tj koka kola posle pobede treceg rajha? fale takvi veseli detalji, ipak je tesko biti filip k. dik :P

[MancMellow]

Srpskog arhonta iz Bojke prilikom seobe ubija žena negde u visini Beča kad joj je rekao da je zaboravio da ponese pare za šoping. Bez njega niko nije znao šta je dogovoreno sa Iraklijem i gde je uopšte to gde treba da idu i Srbi se vraćaju na sever Češke na Elbu (Labu). Tu njegov dalek potomak Drařa 1945. dočekuje Amerikance i Sovjete. 

 

 

To je to. 

 

edit:  ^_^

Edited June 1, 2015 by MancMellow

[ficfiric]

Jednoga dana Crni Djordje popravljao prosce na tarabi al' naidje subasa i kaze: - Ajd' ajd' skloni se s puta.

A njemu kaze Crni Djordje: - Haha, ko da ti se skloni? Ja?

I subasa izvadi kuburu i ubije ga