Hamlet Strašni Posted May 30, 2015 Posted May 30, 2015 Ја сам унук и веруј ми да се одлично разумем са једним партизанским унуком са којим баш често причам о овим стварима. Брадилко је и син и унук. The red force is strong with this one.+1 Послато са SM-G900F уз помоћ Тапатока
bradilko Posted May 30, 2015 Posted May 30, 2015 Отац комесар са 16, Пљевља, патили под Титом... ИБ? Је л' још неко ид родбине тиме закачен? Од пријатеља? За шта су оптужени? Је л' им суђено? Шта је од свега тога била истина? Је л' знаш некога ко је био на Голом отоку? Јесу ти причали шта се тамо дешавало? А јеси некада слушао некада оно сада мртво говно Јову Капичића? Не мораш ништа да ми одговориш, само имај на уму да су и партизани имали своје две истине, а камоли партизани и четници. otac komesar krajem rata,tamo kad je oslobadjao sarajevo i posle zagabriju, a bio na golom otoku 4 godine.upoznao sam vladu dapcevica izmedju ostalih.jova mi je bio techa.razumem te ja sve.mozemo na poruke,na pm.al to ne rehab cetnike.a rekoh ti vec,djed mi je ustreljen 43. pod ostrog.pre neku godinu su ga saranili u crkvi izmedju donjeg i gornjeg manastira
MancMellow Posted May 31, 2015 Posted May 31, 2015 Ovo je jedini nacin da vas ometem u razvoju ove CvP price... Dakle, ne svidja vam se kontrafaktualna istorija? Tough luck ^_^ Da probam ja umesto Cede, jedno malo pesimistickije vidjenje :) za uglavnom sve danasnje ex-Yu narode. Dakle, šta bi bilo da je zetski državni centar prevagnuo i da je pravagnuo kao katolička država. U ranom srednjem veku sukobi sa Bugarskom su bili žestoki, u ovakvom scenariju bi bili još žešći. Teritorija raške oblasti je prosto bila naseljena nosiocima srpskog etničkog imena i ono bi na samoj toj teritoriji ipak prevladalo. Dalje na istok od toga, što Englezi kažu – all bets are off. Na severu, takođe je moguće, čak izgledno da bi se srpsko etničko ime svejedno rasprostrlo bar do srednje Šumadije, ali to bi duže trajalo. Na obali pak, ono bi se učvrstilo, teritorije kao što su Pelješac i Mljet, verovatno i Dubrovnik, bi ostale trajno srpske. Dalje ka srednjoj Dalmaciji i Braču, Hvaru i Korčuli nemoguće je reći, mada nije verovatno, ali nekakv mešoviti identitet nije isključen, s tim što bi te teritorije teško trajno došle u posed srpske države svejedno. Takođe srpsko etničko ime bi se sigurno prostiralo do Neretve, a možda i nešto dalje i kasnije bilo utvrđeno širenjem srpske države. Širenjem do koga bi svakako došlo usled neminovnog slabljenja Vizantije i Bugarske, osvajanja kosovske doline i razvoja metalurgije, dakle jačanja države. Severnoalbanska katolička plemena bi najverovatnije bila trajno asimilovana, uz eventualno neke marginalne enklave. U periodu svoje najveće ekspanzije koje bi opet verovatno došlo negde krajem XIII i tokom XIV veka srpska država bi se ka jugu, severu i istoku prostirala otprilike na teritorijama na kojima je bila i Milutinova država (možda nešto skromnije) – dalje od toga na jug ne bi mogla jer bi otpor Grka i Bugara bio veliki i trajan - uz dve važne napomene. Prva je da Bosne ne bi bilo. Umesto opstajanja na ivici pravoslavnog i rimokatoličkog sveta, ona bi se našla duboko u granicama potonjeg i srpski vladari bi se sa Crkvom bosanskom obračunali do kraja i faktički je uništili. Veliki deo Bosne, sigurno do Vrbasa, bi u kasnom srednjem veku pao u okvire srpske države i srpski etniki identitet bi se u njoj trajno učvrstio, ali uz etnički identitet, takođe i državna tradicija. Druga napomena je da se srpski etnički identitet nikada ne bi uspeo da se nametne na mestima kao što su Vranje, Niš, Timočka krajina i bio bi upitan bilo gde istočno od Velike Morave tj u celom Pomoravlju. Šumadija i Dolina Ibra i centralno Kosovo bi trajno ostale granična područja srpskog i bugarskog etničkog identiteta bez obzira na povremena širenja dve države na jednu ili drugu stranu. Ponoviću, u ovoj alternativnoj istoriji albanski identitet ne opstaje severno od Drima, a možda i do 50 kilometara južno od te reke. Skadar je čisto srpki grad i zajedno sa Dubrovnikom i Vrhbosnom predstavlja najvažnije državne centre. Srbija dolazak osmanske invazije dočekuje kao nezavisna katolička kraljevina, ali pod snažnim uticajem Ugarske i Napuljske kraljevine. Zajedno sa Ugarskom pokušava da se odupre turskoj invaziji, ali to ne uspeva. Najveći poraz je sredinom XV veka negde oko Kosovog polja. Konačan pad je negde krajem XV veka. Srpska kruna na kraju krajeva kao i ugarska, dolazi na habzburšku glavu. Sudbina Srba i uopšte stanovništva ove pomorsko-dinarske Srbije po gubitku države u ovom alternativnom svetu je gora čak i od one koja je u našem svetu zadesila tzv, moravsku Srbiju. Za razliku od pravoslavlja čiji je centar ipak bio na osmanskoj teritoriji, katolici su u XVI veku viđeni kao sasvim neprijateljski element u Osmanskom carstvu. U našem svetu XVI vek je u stvari bio doba najveće etničke ekspanzije Srba, usled obnavljanja patrijaršije, rasprostranjene službe i u vojsci i u administraciji Osmanskog carstva i usled seoba u južnu Ugrasku i u druge predele koji su ostali pod hrišćanskom vlašću. Katoličko srpsko stanovništvo koje bi se u ovoj alternativnoj istoriji preselilo na teritoriju ranije (i kasnije) Hrvatske se lako utapa u hrvatsko stanovništvo tamo gde je ovo u jasnoj većini, ali moguće je da neki predeli, poput Like recimo ili severnodalmatinskog zaleđa, postaju potpuno dominantno srpski. Nema posebnih ustupaka pravoslavnom stanovništvu, prosto, većina i etnička pripadnost aristokratije (tamo gde je okružena "svojim" stanovništvom) nameće svoje ime. Na teritoriji današnje BiH dolazi do islamizacije, ali opstaje i dobar deo srpskog katoličkog stanovništva. Teritorija današnje centralne Srbije trpi tešku islamizaciju, današnja severna Albanija isto. Suštinski, uloge Bosne i Srbije se na neki način zamenjuju, s tim što ne dolazi do formiranja nekog posebnog „Moravljanskog“, a islamskog, identiteta. U našem svetu srpski identitet današnje južne Srbije je pojačan seobama sa severa Crne Gore i iz Metohije, a srpski identitet Šumadije i donekle istočne Srbije seobama iz Hercegovine i Raške oblasti. U ovom alternativnom svetu do toga ne dolazi. U periodu od Velikog Bečkog rata do kraja Napoleonovih ratova Habzburzi uspevaju da od Osmanlija otrgnu veliki deo „Srbije“ (današnje BiH i CG) i uspostavlja se granica na Drini i srpska jedinica u okviru Habzburške monarhije sa centrom ili u Vrhbosni/Sarajevu ili u Dubrovniku (po nestanku Mletačke). Njene granice su današnje BiH, CG i sam jug Dalmacije sa Pelješcem, Mljetom. U doba nacionalnog romantizma Lika ostaje problem između Srba i Hrvata, ali katolička crkva uspeva da umanji tenzije. Slavonija, kao i Kordun i Banija su potpuno hrvatski jer se tu srpsko stanovništvo asimilovalo. Delovi Vojvodine se naseljavaju slovenskim stanovništvom uglavnom iz današnje centralne Srbije i postaju dominantno slovenski, ali ne i jasno srpski ili hrvatski. U svakom slučaju po Austrijsko-Ugarskoj nagodbi današnja teritorija Vojvodine ostaje u okvirima Ugarske. Srpska jedinica je pak posed cara tj Austrije. Međutim najveće tenzije i najveći problemi nastaju na teritoriji između Drine i Velike Morave gde Habzburzi i srpski nacionalisti koriste jedni druge u borbi za suzbijanjem bugarskog uticaja pošto po raspadu Osmanskog carstva imaju nameru da te teritorije priključe Dvojnoj monarhiji/srpskoj jedinici u njenom okviru. Bugarski nacionalni pokret ima potpunu podršku Moskve, a ponekad i Turske i sukob interesa Beča i ove dve carevine je čeoni na ovoj teritoriji. U Balkanskim ratovima Bugarska, Grčka i Rumunija se udružuju i Bugarska osvaja sve istočno od Velike Morave, dok austrijske trupe zauzimaju teritoriju zapadno od nje. U prvom svetskom ratu Srbi učestvuju, očekivano, na strani Centralnih sila, a Bugari na strani Antante. Po porazu A-U monarhije, Bugarska od južnoslovenskih delova Dvojne monarhije se konstituiše Republika SHS koja krajem rata proglašava svoj izlazak iz Monarhije i stupanje na stranu Antante, s tim što Italija dobija Istru, deo ostrva i deo Dalmacije, ali ostaje nezadovoljna neispunenjem svih obećanja iz Londonskog ugovora. Rumuni dobijaju ceo Banat. Beograd ima status slobodnog grada. Istočna granica je otprilike potez Kolubara-Čačak-Novi Pazar-Đakovica-Lješ. Kao katolička slovenska zemlja u međuratnom periodu Republika SHS je deo savezničkog/francuskog evropskog sistema i blisko sarađuje sa Rumunijom i Čehoslovačkom, kao i u našem svetu. Po približavanju Drugog svetskog rata u Republici SHS Srbi su najveći zastupnici približavanja Hitleru jer ne mogu da prežale gubitak Šumadije i Kosova. Konačno Republika SHS formalno pristupa Trojnom paktu, ali bez većeg angažovanja. Bugarska koja je na glavnom putu za Grčku na kraju i sama prilazi Silama osovine uz veliko nezadovoljstvo u zemlji. Po izlasku Italije iz rata Republika SHS zauzima Istru, ostrva i celu Dalmaciju. U leto 1944 Republika SHS prelazi na stranu saveznika i poziva anglo-američke trupe u svoju zemlju kako bi predupredili dolazak Sovjeta. U Bugarskoj takođe pred dolazak Sovjeta dolazi do smene vlasti i nemačke trupe koje se povlače iz Grčke to čine u uslovima borbe. Neke od njih uspevaju da se povuku, a neke ostaju zarobljene. Amerikanci i Sovjeti se sastaju u Beogradu koga Sovjeti priključuju Bugarskoj i pored protesta Republike SHS. Republika SHS 50-tih postaje čanica NATO, a 70-tih članica EEZ. Bugarska je federalna država u kojoj je Moravska (sa Šumadijom i dolinom Ibra) zbog nacionalnih i jezičkih specifičnosti i brojnog katoličkog stanovništva jedna od federalnih republika, sa centrom u Beogradu. Srbi su u njoj većina, ali su katolici manjina, odnosno u njoj su i brojni Srbi koji su pravoslavni. To je rezultat delovanja Bugarske patrijaršije tokom osmanskog perioda čime je pravoslavlje favorizovano. Pred kraj komunističkog perioda, a uz pomoć Republike SHS, kao i katoličke crkve dolazi do jakog separatističkog i prozapadnog pokreta u Moravskoj. Moravska 1992. godine proglašava nezavisnost i posle kraćeg rata 90-tih biva međunarodno priznata. Pitanje priključenja Republici SHS ostaje otvoreno, a dve države tesno sarađuju. Srbi su u ovoj alternativnoj istoriji pod dominantnim (južno)italijanskim kulturnim uticajem, crkva je veoma jaka, društvo žestoko tradicionalno. Glavni kulturni centar je Dubrovnik, a za „kontinentalne“ Srbe Vrhbosne/Sarajevo. Današnja istočna i jugoistočna Srbija su zauvek izgubljene i ovi predeli u stvari nikad ni ne postaju srpski. Srbi su većina u Republici SHS, ali je glavni grad ipak Zagreb u kome živi i veliki broj Srba. Zvanično pismo je latinica, a zvanični jezik je hrvatskosrpski, koji je štokavski i ijekavski. Srbi u Moravskoj i na Kosovu, kao i u Beogradu, govore ekavski. Razlika u odnosu na Antica je sto ja ne vidim kako bi se Srbija ikada ponovo osamostalila.
reginald Posted May 31, 2015 Posted May 31, 2015 Jovo Kapicic je heroj. Bradilko, moze li malo vise o Golom otoku? Ne mora ovdje. Ima valjda topic za to.
Прслин Posted May 31, 2015 Posted May 31, 2015 Набијем на курац то говно од хероја и свакога ко се пали на уоравнике логора.
Прслин Posted May 31, 2015 Posted May 31, 2015 Да не буде забуне, то сам тебе набио на курац, регионалде - ако си озбиљно написао ово за Капичића а не да ме мало тролујеш.
Sestre Bronte Posted May 31, 2015 Posted May 31, 2015 šta zajebavaš i ti, sad sam proverio, ima ga na spisku heroja odnabi čoveka, da se ne muči
Прслин Posted May 31, 2015 Posted May 31, 2015 Уопште нисам добар у овим вређањима. Осећам се непријатно откад сам написао ова два поста, али и даље не знам шта се у таквим ситуацијама пише а да буде једнако глорификовању убице, садисте и врхунског дегенерика који је у гроб отишао пребијен од непознате особе и презрен од свих који су знали шта је у животу порадио, осим саучесника, наравно. Невероватно ми је да постоји ико ко данас може некажњено и без дистанце да хвали такву звер. У ствари, није ми невероватно: и међу злима постоје кукавице који га шиље на психопатију својих хероја и њихову спремност да хиљаде људи на различите начине понижавају и убијају, а онда да због тога немају ни трунку кајања - напротив. Могуће да ту има и неке сексуалне перверзије, резултата ко зна које душевне грешке или трауме, откуд знам. Мој антикомунизам није тајна и да ми је он једина ствар у животу можда бих могао и ја да напишем да је Јово Капичић херој јер нико у СФРЈ није сатро више комуниста од њега. Али, пошто имам бар минимум емпатије према сваком људском бићу не могу а да не сматрам за говно онога ко ту емпатију никада није имао.
Dagmar Posted May 31, 2015 Posted May 31, 2015 Pa Jovo je bio psihopata, ali šta sad s tim, čemu tolike emocije oko toga? Nije jedini.
Sestre Bronte Posted May 31, 2015 Posted May 31, 2015 da nisu bili komunisti na vlasti bili bi neki drugi koji bi činili slične zločine
Прслин Posted May 31, 2015 Posted May 31, 2015 Није једини и нико мој није био на Голом отоку, али сам изгледа слаб на комбинацију степена понижавања којима је излагао људе, медијску експонираност, очигледан недостатак кајања за злочине и подршку Вучићу и Николићу. Похвала том скупу јадности ми узбурка танана осећања довољно да напишем две псовке праћене дисклејмером и пар постова на форуму: тешко да ме то чини тананим сеизмографом људске душе који се рве са дрхтајима својих бурних емоција.
Sestre Bronte Posted May 31, 2015 Posted May 31, 2015 nije u tome problem, svaki sistem koji krene ovde da se gradi, gradi se nakaradno, nikad se ne kažnjavaju zločini sistemski nego se sve formira tako da stvori novi ambijent za činjenje zločina
Dagmar Posted May 31, 2015 Posted May 31, 2015 nije u tome problem, svaki sistem koji krene ovde da se gradi, gradi se nakaradno, nikad se ne kažnjavaju zločini sistemski nego se sve formira tako da stvori novi ambijent za činjenje zločina Ja čak mislim da ni to nije problem, onolike evropske države, do nedavno su palili i žarili po kolonijama i nisu se previše bavili svojom odgovornošću na te teme. Manje su se doduše međusobno tamanili, možda baš zato što su imali kolonije za to, a i bavili ekonomijom a istorijske teme ipak skrajnuli. Ovde kod nas valjda nema posla, nema perspektive, pa daj da rehabilitujemo Dražu, da se zanimamo.
Anduril Posted May 31, 2015 Posted May 31, 2015 ... Moras da prihvatis da ima Praslina i na drugoj strani. Postuju ljudi ovde i gore likove od Kapicica i tvrde za masovne ubice i nacisticke saradnike da su bili borci za slobodu. Takvo vreme doslo, olos je na ceni. Upravo to - selektivna osetljivost i selektivne zalopojke. Uobicajena moralizatorska patkometrija.
Прслин Posted May 31, 2015 Posted May 31, 2015 Не причам о необразованим шабанима који своје надобудно мишљење о историјским личностима попут Драже или форумским попут мене базирају на сопственом незнању, већ о људима који знају да неко попут Капичића има путера на глави као Београђанка и баш због тога се пале на њега.
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now