Partizanski pokret - KPJ, NOPOJ, NOV i POJ (1941-1945)

[Yoda]

Sva pitanja moderaciji saljite putem PP ili na adekvatnom topiku. Podsecam da su pravila takva da ovde nema rasprave o radu moderacije.

Edited September 28, 2012 by Yoda

[Yoda]

Obznana™ je OK, ali Proglas™ zvuči lepše i crvenije.

Ako sledeci put bude Manifest™, znaj da je Goli™ Otok™ primio zasluzne delatnike. ;) Edited September 28, 2012 by Yoda

[pere urban x]

Ne vidim u čemu je problem. Nisam napisao da si četnik, ljotićevac ili Dražobljustitelj, ili da slaviš tako neki extra datum, nego radi se o osobama kojima je jako stalo do reinterpretacije dosadašnje službene povijesti. Do toga je stalo i tebi, i papi peri desetom, stilovi vam se doduše falabogu razlikuju. Do toga je stalo i ovima koji oplakuju Zrinove, Boričevce i Španovice.. (možda ima još, ja znam ova tri..)

Sluzbena povijest je nastala u hermetickim uslovima pretrpevsi uklanjanje ideoloski malignog tkiva i izvesne promene na zdravom tkivu uz koriscenje alternativnih metoda te tako ne mozemo govoriti o reinterpretaciji vec o rekonvalescenciji. ^_^

[Topola]

a) Ovo nije nikakav eskadron komunističke konjice, već patrola Užičkog partizanskog odreda u vreme Užičke republike. Da budem još veća cepidlaka: ovo su pripadnici ondašnje Komande mesta, drugi sa desna je Mihailo Vasović. Sam odred su činili ustanici, kao što se vidi i na fotografiji - bez oznaka na kapama. Šanse da je neko od ovih ljudi bio član KPJ je 1:100000000. Ne znam koliko ovih fotografija ima u privatnim zbirkama, ali identična se nalazi komene u Muzeju ustanka 1941. :fantom:b) Grešiš debelo u svrstavanju Požežana međ užičke crvendaće. Požega je bila izrazito četnički kraj, stanovništvo (naročito okolna sela) je tokom svih godina WW2 listom bilo u pokretu DM. Čak je i zloglasna Kosjerićka brigada bila sastavni deo Požeškog korpusa. Požeški kraj je bio agrarno područje, bez mnogo radništva i pismenijeg/klasno svesnog sveta.c) Kada se uopšte analizira sam početak ustanka i koren razlaza partizanskog i četničkog pokreta, treba prvenstveno uzeti u obzir sukob oko Požege koji je doprineo raskolu oko Kraljeva i teškom vojničkom porazu tokom opsade. Sva kasnija neprijateljstva imaju izvorište upravo u tim oktobarskim danima, a sve je krenulo od ubistva Milana Blagojevića, ideje Vučka Ignjatovića da o'ladi Broza, jednodnevnog preotimanja Požege i kasnije borbe na Trešnjici...

a) Pa sad, ako baš decidno tvrdiš da nije eskadron već patrola... Ko će ga znati sa tim gerilskim ad hok formacijama koji je baš tačan naziv koje formacije, tj. kako su sve voleli da se zovu. Moguće i da iako u sastavu komunističke vojske nisu komunisti već samo partizani ustanici, bilo je i toga. Ni ja ne znam šta ima kod tebe u užičkom muzeju, ova je iz privatne kolekcije, a i bila je potpisana kao "eskadron komunističke konjice, Užice 1941". A što se oznaka na kapama tiče, to je došlo kasnije, posebna je to priča. Ovde se još insistiralo na "narodnoj" komponenti ustanka. A u narodu u to doba crvena petokraka... pa, možda još uvek nije previše privlačila značilab) Ironija, prijatelju, ironija.c) Kraljevo? Pozega? Hm, da... Pošto ja ne volim puno da teoretišem, a i ti se, koliko ovde pratim već neko vreme, pokazao da voliš da postaviš poneku sliku, evo, prilažem ti dve fotografije sa narečenih lokacija. Na prvoj ćeš videti kako Nemci vešaju grupu ljudi na trgu u Požegi 11. maja 1941, dakle pre komunističke revolucije ustanka i Čičine avanture nepristajanja na kapitulaciju dela oficira poražene vojske kraljevine Jugoslavije, a na drugoj ćeš videti dinamiku i razmere borbi nemačkih okupatorskih jedinica sa združenim gerilskim snagama monarhističko-komunističke ideologije ispred Kraljeva, koji mesec kasnije. Reč je o posadi nemačkog artiljerijskog orudja koja žuri da zauzme položaj ispred razorenog mosta (koji upadljivo svedoči o razmerama borbi u ovom gradu u centralnoj Srbiji)Da, ne znam da li i ovo ima kod tebe u muzeju, ali ovo su primerci takođe iz - privatne kolekcije. Edited September 28, 2012 by Topola

[Marathonman]

Dosta zabune oko naziva jedinica i drugih podataka uneo je svojevremeno Jovan Radovanović (Samardžić onog vremena) svojim knjigama, pa evo dve slike opisanih događaja i njegovi propratni tekstovi:Opsada Kraljeva je svojevrsna nacionalna tragedija, samo u drugom napadu je poginulo preko 300 četnika. Veliki oslobodilački zanos nije bio dovoljan da se osvoji grad u kom je nekoliko hiljada Nemaca raspolagalo artiljerijom, tenkovima i avijacijom. To je u suštini bila prva velika i ozbiljna borba srpskih ustanika tokom 1941. godine i završena je teškim porazom. Upravo tada je sve krenulo nizbrdo. To je primarno bila četnička žurka, ali su oba pokreta shvatila da od njihovih prvobitnih planova nema ništa. Dolazak dve borbene divizije u Srbiju je već bio pohod kaznene ekspedicije...

[Topola]

originalan plakat, ratni zlocin u selu Skela, blizina Obrenovca, 1941(privatna kolekcija)p.s. morbidna mi je posebno ova "vesela" mesavina fontova

Edited October 3, 2012 by Topola

[Topola]

Posebno obratiti paznju na segment "Pokrajinski" u pecatu na slici. Vreme je sloma Italije, 1943. godina, dalmatinska osecanja su na vrhuncu.

[Aće]

inace, pre 21 godinu je promenjen naziv novosadskog bulevara 23. oktobra u bulevar oslobodjenja. neutralno, za neke buduce datume oslobodjenja za koje cemo verovatno tek saznati, a desili su se u proslosti.

[hazard]

Kako se bulevar zvao ranije (pre 1941.), tj. da li ga je bilo uopste?

[kim_philby]

Himna NOB-a

[Otto Katz]

Šta, memoari Vicka Krstulovića su objavljeni sad, 2012?!

[kim_philby]

Šta, memoari Vicka Krstulovića su objavljeni sad, 2012?!

ocigledno. kada si banovan meni je u tvom postu zapravo bilo najzanimljivije to kako je birokratski socijalizam uspeo da sakrije ono najbolje u jugo-komunizmu i NOP-u. kao da je radio protivu sebe.

[Otto Katz]

Da, mene je ovaj ČvP forum zapravo naveo da se malo pozabavim wwII kod nas. Prije me to slabo zanimalo, uglavnom jer mi se mrsko bilo probijati kroz naslage režimskih frazetina. Ono što otkrivam ovih mjeseci je da su NOP i NOB bili veličanstveniji od bilo čega, čime su nas trovali u SFRJ u debilnoj vjeri da se time osigurava vjera u režim. Evo ovog minuta nađoh da i Vicko veli kako je riba zasmrdjela od glave:Slijedeće godine, 1968, Titu se ukazala vanredna prilika da ostane revolucioner i da sačuva i ugled i autoritet. U našoj zemlji, kao i u nizu drugih zemalja, pobunili su se studenti i omladina. Tito je studentima dao za pravo. S razlogom. Ne samo zato, bio je obavezan otići sa vlasti. Odgovorno bi postupio da je Koči ustupio mjesto predsjednika Republike. Koču Popovića bi bili uvažili i prihvatili s poštovanjem ljudi u našoj zemlji i vani. Ovo sve mogu mirno kazati jer sam još 1962. rekao da mi stari, na čelu s Titom, treba da odemo sa vlasti. Naš neprocjenjiv, nenadoknadiv gubitak je pogibija Lole Ribara. Samo je on bio na ravnoj nozi, u svemu najbolji, i sa Titom koji je bio u punoj snazi. Lola je poginuo sa 27, a 1968. imao bi 52 godine... Te 1968. Koči je bilo 60, a Titu 76 godina. Znamo kako je Tito postupio. Likvidirao je kadrove revolucije, a ostao okružen frazerima, koji su se pod njegovim skutima čvrsto držali samo za vlast. To je njegov historijski promašaj, koji nas je doveo do duboke krize Partije i države.I još malo od Vicka, tko biješe tko: To nije drugarski odnos, zato se nikada nisam osjećao blizak sa njima – Titom, Rankovićem, Đilasom, Milutinovićem, a prave odnose poštovanja i drugarske bliskosti imao sam sa Ivanom Ribarom, Nazorom, Lolom, Mošom, Crnim, Kočom, Pekom i drugima.

Edited October 30, 2012 by king louie

[kim_philby]

Da, mene je ovaj ČvP forum zapravo naveo da se malo pozabavim wwII kod nas. Prije me to slabo zanimalo, uglavnom jer mi se mrsko bilo probijati kroz naslage režimskih frazetina. Ono što otkrivam ovih mjeseci je da su NOP i NOB bili veličanstveniji od bilo čega, čime su nas trovali u SFRJ u debilnoj vjeri da se time osigurava vjera u režim. Evo ovog minuta nađoh da i Vicko veli kako je riba zasmrdjela od glave:Slijedeće godine, 1968, Titu se ukazala vanredna prilika da ostane revolucioner i da sačuva i ugled i autoritet. U našoj zemlji, kao i u nizu drugih zemalja, pobunili su se studenti i omladina. Tito je studentima dao za pravo. S razlogom. Ne samo zato, bio je obavezan otići sa vlasti. Odgovorno bi postupio da je Koči ustupio mjesto predsjednika Republike. Koču Popovića bi bili uvažili i prihvatili s poštovanjem ljudi u našoj zemlji i vani. Ovo sve mogu mirno kazati jer sam još 1962. rekao da mi stari, na čelu s Titom, treba da odemo sa vlasti. Naš neprocjenjiv, nenadoknadiv gubitak je pogibija Lole Ribara. Samo je on bio na ravnoj nozi, u svemu najbolji, i sa Titom koji je bio u punoj snazi. Lola je poginuo sa 27, a 1968. imao bi 52 godine... Te 1968. Koči je bilo 60, a Titu 76 godina. Znamo kako je Tito postupio. Likvidirao je kadrove revolucije, a ostao okružen frazerima, koji su se pod njegovim skutima čvrsto držali samo za vlast. To je njegov historijski promašaj, koji nas je doveo do duboke krize Partije i države.I još malo od Vicka, tko biješe tko:To nije drugarski odnos, zato se nikada nisam osjećao blizak sa njima – Titom, Rankovićem, Đilasom, Milutinovićem, a prave odnose poštovanja i drugarske bliskosti imao sam sa Ivanom Ribarom, Nazorom, Lolom, Mošom, Crnim, Kočom, Pekom i drugima.

mislim da bi jovic verovatno na ovo rekao da je to period kada je vec tito zapravo razvlascen i kada se izgubio njegov koncept jugoslavije.

[Topola]

Водио ратове – погинуо од батинаПетар Бојовић, рођен 1858. године, у борбе је кренуо већ 1876, као питомац Војне академије и подофицир у тадашњем српско-турском рату. У великом сукобу са Централним силама рањен је у окршају на Дрини 1914, па га је заменио тада армијски генерал Живојин Мишић. После опоравка у јануару 1916. постављен је за начелника Штаба Врховне команде уместо остарелог Радомира Путника. На том положају задржао се до јуна 1918. Вратио се на место команданта Прве армије и ангажовао се у ослобођењу Србије због чега је 26. септембра добио титулу војводе.У Београду је дочекао 1945, а 20. јануара те године, осамдесетседмогодишњег ветерана на смрт је претукла група партизана која је покушала да га исели из куће у Улици Трнској 25. Његово тело таљигама је пребачено на Ново гробље, а народа на сахрани није било.http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Dan-secanja-na-zaboravljeno-oslobodjenje-Beograda.sr.html