Partizanski pokret - KPJ, NOPOJ, NOV i POJ (1941-1945)

[Filipenko]

Objašnjenje radikalnog hrvatskog nacionalizma u Dalmaciji? Hm, šta li bi to moglo biti...šta je u zaleđu Dalmacije? Ah, pa da, Hercegovina.QED.

[Topola]

Pa verovatno si u pravu da je u pitanju antiitalijanizam, ali ne vidim po cemu se to razlikuje od motiva drugih krajeva gde se masovno islo u pratizane. I hrvatski i bh Srbi su vecinom isli u partizane da spasu zivu glavu, a ne iz nekog dubokog ubedjenja da je fasizam los. I demonstracije 27. marta su verovatno vise odraz antinemackog raspolozenja, nego odbacivanje svega loseg sto fasizam sa sobom nosi.

Da, slazem se. Ali, mozda nisam bas najpreciznije opisao dilemu: u partizanske jedinice se islo iz svih krajeva Jugoslavije (u pocetku, najvise zbog ustanka i cuvanja zivota od masakra, a kasnije i po mobilizaciji) ali je Split uvek imao tu auru "slobodarskog/crvenog/jugoslovenskog", vise nego drugi gradovi / krajevi zemlje.I onda se ispostavlja da u takvom, mitoloskom Splitu, nedugo posle rata, dvadesetak godina posle, buja jedan agresivni nacionalizam, okrenut ne samo ka Srbima, vec i "jugoslavenstvu", kao i da "klasno" nasledje vise okrece ka desnicarskom konceptu istog umesto socijalizma nove epohe.Istovremeno, ispostavlja se i da u Splitu tokom rata, doduse u znatno manjem broju, postoje i jos neke struje, Orjunaske, kao i proitalijanske, odnosno cak i promonarhistcke.Ne znam da li je antiitalijanizam Dalmatinaca olako proglasen antifasizmom, uz sve ideoloske odlike tog sukoba, a da je ustvari, iza njihove ogorcene borbe stajala u sustini zelja da se bude "svoj na svome", koja je sa pobedom nad stranim okupatorom, svoju ostricu ubrzo okrenula i protiv "domacih okupatora" (i to ne iskljucivo cak i na nacionalnoj osnovi).

[Takeshi]

Да не мислиш можда на стрељање 50-ак Љотићеваца у Загребу?

ne, stotinak cetnickih vojnika/ranjenika su ustase pobile kod kostajnice, pri povlacenju vozom, u decembru 1944. zbog cega je djujic menjao putanju, jer je isao iza. par dana kasnije je pavelic naredio da im se obezbedi prolaz prema istri i sloveniji.

[Topola]

Да не мислиш можда на стрељање 50-ак Љотићеваца у Загребу?

vathra, naše razmirice^čvp na stranu, znaš li sve detalje oko tog streljanja? Koliko je meni poznato, kompozicija iz Beograda, na putu za Austriju, stala je na zagrebačkoj železničkoj stanici: iako je bilo striktno naredjeno da se ne izlazi iz vagona, žena jednog od oficira je otišla da se prošeta i nešto kupi, hranu, vodu, itd, i tako je otkriven transport. Uskoro dolazi jedinica ustaša i zarobljava ih, a nešto kasnije ih i ubijaju.

[Yoda]

Da,da, to je detalj iz polemike Bojana Dimitrijevica i Goldstajna, gde je Bojan tvrdio da su u pitanju ljoticevci, a Goldstajn cetnici. Posle smo Rodja i ja malo caskali o tome.

[Roger Sanchez]

Da, zaključismo, ljotićevci u Zagrebu, dinara-četnixi oko Kostajnice (Volinja, methinks). Jedan od dokaza koliko su ustaše tada bili intimno svjesni raspada Reicha, a i okupacijski Nijemci, je da je njemački salvus conductus bio dosta labavo shvaćan.

Edited December 11, 2013 by Roger Sanchez

[vathra]

vathra, naše razmirice^čvp na stranu, znaš li sve detalje oko tog streljanja? Koliko je meni poznato, kompozicija iz Beograda, na putu za Austriju, stala je na zagrebačkoj železničkoj stanici: iako je bilo striktno naredjeno da se ne izlazi iz vagona, žena jednog od oficira je otišla da se prošeta i nešto kupi, hranu, vodu, itd, i tako je otkriven transport. Uskoro dolazi jedinica ustaša i zarobljava ih, a nešto kasnije ih i ubijaju.

То је тај догађај угрубо.Немци су их послали возом и рекли им да га не напуштају.Жена је кренула до своје пријатељице, па су је зауставили усташе, па и пар Љотићеваца који су кренули по њу, па су претресли вагоне и извукли још њих.Описано у ”Војсци Недићеве Србије” Бојана Димитријевића, мислим да су дата и имена (или их има не нету).Нисам чуо да ли се слично десило и Ђујићевим, како наводи Такеши, зато и питам.

[Topola]

da, tako nešto sam i čuo. Sad sam gledao, dogadjaj je opisan u tom izdanju. Definitivno je reč o pripadnicima SDK.

Edited December 11, 2013 by Topola

[Topola]

da se vratimo na temu topika... OZNA na terenu, okolina Loznice, jesen 1944. Iz lične arhive. Britanska gvožđurija za slikanje.

[pere urban x]

Ја не знам шта ова честита партизанска старина говори када је општепознато да су и овај злочин извели недавно откривени Дежуловићеви четници, чија је појава на дилетантској сцени уздрмала нестручну јавност жељну сензација...‘Učestvovao sam kao podrška u akciji u kojoj je oslobođen Vrgorac polovicom 1942. godine. Nisam učestvovao u samom napadu i znam da je tamo ubijeno između dvadeset i trideset Vrgorčana, o čemu su dalmatinski partizani šutili kao ribe. Bila je to osveta komšija-komšiji, koji su na taj način riješili njihove lokalne obračune i tu je stradalo najmanje dvadeset, trideset nevinih ljudi“. U Ljubuškom spremaju optužnicu protiv Rojaka zbog njegovih ratnih i poratnih zločina. Iako se često hvalio svojim podvizima u Hercegovini Jure sada pere ruke i od ubojstva 66 hercegovačkih fratara. Premda je 7. veljače 1945. godine boravio u Širokom Brijegu kao član Okružnog komiteta za zapadnu Hercegovinu, on opet pere ruke poput Pilata, a odgovornost prebacuje na dalmatinske partizane. “Na Širokom Brijegu je bilo najteže, jer je ustaštvo tamo utjecajno”, kazao je za “Slobodnu Bosnu” Jure Galić. “Pogotovo je bio utjecajan katolički kler koji je bio skoro apsolutno ustaški orijentisan. Naši su tu napravili jedan džumbus. Radnje su bile isprovaljivane, a zapovjednici dalmatinskih postrojbi nisu mogli vladati jedinicama i pojedincima.” http://www.slobodnadalmacija.hr/Hrvatska/tabid/66/articleType/ArticleView/articleId/130986/Default.aspx

[Filipenko]

Oh, kukavno širokobriještvo ugašeno

[pere urban x]

Коначно да се појави неко начитан и разуман а уз то још и симпатизер далматинских постројби.

[Filipenko]

...i ko, uostalom, smatra da Tomislavgrad treba razoriti.

[pere urban x]

Штета што историја није изнедрила и организовала овакве антиподе хебранговцима, то би био спектакуларни комуно-клеш.

[pere urban x]

Пролећа 1942, у Херцеговини, комунисти су ликвидирали толико много српских цивила, да су их у једном селу напале голоруке жене. Командант нападнутог Краљевачког батаљона 1. пролетерске бригаде, овако описује тај догађај:"Слушајући ове несрећне српске жене, које су се усудиле да голим рукама насрну на митраљез, свесне тога како се све ово може завршити, покушао сам да дођем до одговора на загонетно питање. Све је, међутим, било узалуд. Оне нису хтеле ни једну једину реч да изусте. Из очију им је севала неодољива мржња. Остала је и таква и она која је животом морала да плати покушај не само да морално до презира унизи Краљевачки батаљон 1. пролетерске бригаде, него чак и да доведе у питање и његов опстанак."(Павле Јакшић, Над успоменама, књига 1, страна 235.)